POL I MOZAK

POL

POL
Genetiki pol (odreuje se u trenutku
zaea)

Gonadni pol (odreuje se od 7. nedelje

intrauterinog razvia)

Fenotipski (pojavni) pol - (odreuje se

oko 10. nedelje intrauterinog razvia)

Rod sopstvena percepcija pola

(odreuje se poev od 3. godine ivota)

Genetika determinacija pola

Sve informacije potrebne za
razvie jednog organizma
nalaze se u DNK, koja je
organizovana u hromozome.
Svaka elija organizma
sadri isti set hromozoma i
gena (delovi hromozoma koji
sadre informaciju za
sintezu nekog proteina).
Genetiki materijal kod
oveka organizovan je na 46
hromozoma (23 para
hromozoma)

 Parovi hromozoma
homologi hormozomi,
nose na sebi gene za iste
osobine, pa su homologi
hromozomi slini. Po jedan
iz svakog para homologih
hromozoma, potiu od oca i
od majke.
Izuzetak je 23. par
hromozoma polni
hromozomi. Polni
hromozomi X i Y
hromozom.
enski genotip odreen je
prisustvom dva X
hromozoma (XX), dok je
muki genotip odreen
prisustvom jednog X i
jednog Y hromozoma (XY).

XY

XX

 X hromozom je vei od Y hromozoma i

sadri vei broj gena. Ukoliko je X
hromozom kod mukaraca oteen,
javljaju se ozbiljni poremeaji X
vezane bolesti (daltonizam, hemofilija,
Duchenne-ova miina distrofija).
Y hromozom sadri 15-ak gena,
povezanih uglavnom sa
determinacijom pola i mukih polnih
karakteristka. Najvaniji za seksualnu
determinaciju je SRY gen (Sex determining
Region of Y chromosome) koji je odgovoran za
produkciju testikularnog faktora (TDF).
Muki pol je odreen prisustvom Y
hromozoma i SRY gena (osobe sa Y
hromozom kojima nedostaje SRY
razvijaju enski fenotip). Ugraivanje
SRY gena u DNK mia sa genotipom
XX dovodi do razvia mukog
fenotipa.

Gonadni pol

Tokom prvih 6 nedelja nakon zaea

formira se embrionalni materijal od
kojeg e nastati i muki i enski polni
organi.

Nediferencirane gonade
diferencirae se u testise (muki pol) ili
jajnike (enski pol) i
Milerovi kanali od kojih nastaju jajnici
i Wolfovi kanali od kojih nastaju izvodi
testisa.

Jedan od kljunih gena u determinaciji

pola je SRY gen na Y hromozomu.
Proizvod SRY gena, testikularni faktor
indukuje diferencijaciju
nediferenciranih gonada u testise.
Testisi poinju da proizvode muki
polni hormon - testosteron, a on
indukuje diferencijaciju Wolfovih
kanala u izvodne kanale testisa. Testisi
proizvode i Milerov inhibitorni
faktor - uslovljava degeneraciju
Milerovih kanala. Ukoliko fetus ne
sadri Y hromozom, nee biti
stimulacije Wolfovih kanala, a Milerov
kanal e se diferencirati u izvodne
kanale jajnika jajovode.
Eksterni polni organi diferenciraju se
takoe od nediferenciranih
urogenitalnih struktura, jednakih
prvobitno kod oba pola.

Hormonska kontrola pola

Polni hormoni su po
hemijskoj prirodi steroidni
hormoni. Svi steroidni
hormoni sintetiu se od
holesterola u mukim
(testisi), odnosno, enskim
(jajnici) gonadama.
Muki polni hormoni
androgeni (testosteron,
dihidroksitestosteron -DHT)
enski polni hormoni
estrogeni (estradiol) i
progestini (progesteron).

 Testosteron je odgovoran za razvoj mukih polnih

karakteristika. Primarne muke polne karakteristike
razvijaju se ve tokom embrionalnog razvia, dok
se sekundarne polne karakteristike razvijaju tokom
puberteta (poveanje miine mase, pojaana
maljavost...). Nivo testosterona kod odraslih jedinki
varira tokom dana zavisno od mnogih faktora, kao
to su na primer, stres i fizika aktivnost. Nivo
testosterona je u vezi sa nekim emotivnim stanjima
kod mukarca, na primer, bes, agresivnost i sl.
enski polni hormoni uslovljavaju razvoj polnih
karakteristika kod ena. Nivo estradiola u
detinjstvu je nizak, a tokom puberteta viestruko
raste uslovljavajui sazrevanje polnih organa i
razvoj sekundarnih polnih karakteristika. Nivo
enskih polnih hormona pravilno ciklira tokom 28dnevnog menstrualnog ciklusa kod ena.

Luenje polnih hormona je pod

kontrolom hipotalamusa i hipofize
Gonadotropni hormon (GnRH)
hipotalamusa utie na luenje
gonadotropnih hormona
hipofize -luteinizirajui hormon
(LH) i folikulostimulirajui
hormon (FSH).
LH podstie produkciju
testosterona, a zajedno sa FSH
podstie sazrevanje
spermatozoida.
Luenje GnRH zavisi od brojnih
biolokih i psiholokih faktora.
Nivo GnRH pokazuje sezonske
varijacije i zavisnost od duine
dana. Svetlost posredno
stimulie oslobaanje GnRH
ime utie na reproduktivno
ponaanje i raanje mladunaca
tokom pogodne sezone.

Poremeaji genetike
determinacije pola mogu dovesti
do razvoja suprotnog gonadnog
Sindrom neosetljivosti na androgene - XY genotip. Na X hromozomu se nalazi mutirani
pola
gen za testosteronski receptor. Individua
razvija naglaeni enski fenotip, sa primarnim
mukim polnim karakteristikama i sekundarnim enskim polnim karakteristikama i nema
reproduktivnu sposobnost.
Klinefelterov sindrom XXY genotip. Usled prisustva dodatnog X hromozoma, uz
primarne polne karakteristike mukarca, razvijaju se i sekundarne enske polne
karakteristike.
Kongenitalna adrenalna hiperplazija individue sa XX genotipom i genetikom
mutacijom usled koje nadbudrene lezde proizvode androgene tokom intrauterinog
razvia osobe sa ovakvom mutacijom razvujaju polne organe oba pola - interseks.
Guevedoces XY osobe sa retkom genetikom mutacijom na genu za 5-reduktazu
(enzim koji konvertuje testosteron u dihidrotesteron (DHT)). Prisustvo testosterona utie
na razvoj testisa i unutranjih polnih organa, ali nedostatak DHT uslovljava da se falus
slabo razvija i muki fetus se raa kao devojica u fenotipskom i gonadnom smislu. Tokom
puberteta, pojaano luenje testosterona, uslovljava maskulinizaciju, ispoljavanje
primarnih i sekundarnih polnih karakteristika mukog pola osoba kao da menja pol.

Genetiki sindromi vezani za polne hromozome koji ne dovode do promene

gonadnog pola
XYY sindrom (supermukarac) XYY genotip. Fenotipski mukarac,
proseno vee visine i vieg nivoa testosterona.
XXX sindrom (superena) XXX genotip. Osoba se razvija sa potpuno
normalnim polnim i intelektualnim karakteristikama. Viak 2X hromozoma
uslovljava blagu retardaciju, viak 3 X hromozoma uslovljava ozbiljnu
retardaciju.
Tarnerov sindrom XO enski fenotip sa rudimentarno razvijenim
enskim polnim organima.

Polni hormoni usmeravaju

seksualnu diferencijaciju mozga i
seksualno ponaanje

Organizaciona hipoteza o delovanju

testosterona (Frank Beach 1971) - testosteron
tokom intrauterinog razvia vri
maskulinizaciju mozga, a tokom adultnog
stupnja je odgovoran za muko seksualno
ponaanje.

Aromatizaciona hipoteza (Bruce

McEwen, 1990) estrogen
maskulinizira mozak! Uloga fetoproteina u seksualnoj
diferencijaciji mozga. -fetoprotein se
nalazi u krvi i vezuje estrogene, ali ne
vezuje androgene. Testosteron koji se
lui rano tokom embrionalnog razvia
dospeva do mozga mukog fetusa,
tamo se konvertuje u estrogen i utie
na maskulinizaciju mozga. enski
fetusi nemaju testosteron, a sav
estrogen iz cirkulacije majke vezuje
se za -fetoprotein mozak se
diferencira kao enski mozak.

Estrogeni, izrastanje neurita i

bolesti
Estrogeni utiu na
stepen i brzinu
izrastanja neurita,
broj trnolikih
izrataja, gustinu
sinaptikih
kontakata i
preivljanje
neurona.

Mikrografije prikazuju izrastanje neurita

na iseku tkiva hipotalamusa kod
novoroenih mieva. Donja slika prikazuje
izgled tkiva nakon dodavanja estrogena

Bioloke osnove seksualne

orijentacije

Uporedna ispitivanja veliine nekih

jedara u hipotalamusu pokazala su
da ne samo da postoji polni
dimorfizam, ve da postoje i
anatomske razlike u mozgu koje
koreliraju sa seksualnom
orijentacijom.
Veliina INAH-3 jedra prednjeg
hipotalamusa razlikuje se kod
heteroseksualnih i homoseksualnih
mukaraca i ena. INAH-3 jedro
kod homoseksualaca manje je
nego kod heteroseksualaca, a
neto je vee nego kod ena.
Gen za homoseksualnost?
Homoseksualnost se esto javlja
meu braom i roacima po
majinoj strani (X-vezana osobina).
Analizirana je DNK izolovana sa X
hromozoma kod 40 parova brae,
koji su obojica homoseksualci.
Naena je visoka incidenca
prisustva istih gena na vrhu X
hromozoma.

POLNI DIMORFIZAM
MOZGA

Kod ptica pevaica, jedra odgovorna za produkciju zvuka (VCR) vea su kod
mujaka nego kod enki.
Bulbokalvernozni mii glodara (nalazi se oko penisa) inervisan je
motoneuronima u okviru bulbokalvernoznog jedra kimene modine. Ovo jedro
je znatno vee kod mujaka nego kod enki. Kod ostalih sisara motoneuroni koji
inerviraju ovaj mii nalaze se na drugom mestu, u jedru kimene modine koje
se naziva Onufovo jedro. Onufovo jedro takoe pokazuje izraziti dimorfizam
kod dva pola.
Jedan deo preoptike oblasti hipotalamusa pokazuje znatan seksualni
dimorfizam kod glodara. To jedro (polno dimorfno jedro preoptike oblasti SDN) 5-8 puta je vee kod mujaka nego kod enki.
Intersticijalna jedra prednjeg hipotalamusa (INAH-2 i INAH-3) pokazuju znatan
dimorfizam kod mukaraca i ena.

Polni dimorfizam mozga i kognicija

ene postiu bolje
rezultate u
verbalnim
testovima.
Mukarci postiu
bolje rezultate u
prostornoj
orijentaciji.

Nervna kontrola reproduktivnog

ponaanja

 Kod enki polni hormoni deluju na hipotalamus i uzrokuju

apetitivno ponaanje. U ventromedijalnom delu hipotalamusa
(VMH) nalazi se grupacija neurona osetljivih na estradiol i
progesteron. Neuroni VMH alju aksone na periakvaduktalnu
sivu masu srednjeg mozga, a odatle se aksoni projektuju na
retikularnu formaciju produene modine. Odatle se aksoni
pruaju prema kimenoj modini (retikulospinalnim traktom),
ime se aktivira adekvatno seksualno ponaanje.
Kod mujaka, grupacija neurona osetljivih na testosteron se nalazi
u medijalnoj preoptikoj zoni hipotalamusa (mPOA). Odatle
neuroni alju aksone prema ventralnom delu srednjeg mozga,
a zatim prema kimenoj modini, odakle se pokree adekvatno
seksualno ponaanje. Kod glodara je poseban senzorni sistem
ukljuen u aktiviranje seksualnog ponaanja - vomeronazalni
organ. On se nalazi u blizini olfaktornog epitela, a sastoji se od
senzornih elija koje reaguju na prisustvo feromona. Informacije iz
vomeronazalnog organa se projektuju najpre na bademasta
jedra (amigdale),
a ponaanja
odatle nazavisi
mPOA.
Dakle,autonomnog
mPOA integrie
Ispoljavanje
reproduktivnog
od aktivacije
nervnog
sistema.
Senzorni
stimulusi (mehaniki,
vizuelni, olfaktorni)
aktiviraju
senzorne
i hormonske
signale i koordinie
obrasce
kopulatornog
parasimpatike
ponaanja. neurone u sakralnom delu kimene modine, koji inerviu

glatke miie krvnih sudova u spoljanjim polnim organima. Ovi efekti posredovani
su acetil-holinom, vasointestinalnim peptidom i azot monoksidom.
Zavretak seksualnog ciklusa zavisi od aktivacije simpatikog dela autonomnog
nervnog sistema. Senzorni aksoni iz spoljanjih polnih organa aktiviraju simpatike
neurone grudnih i lumbalnih delova kimene modine i dovode do kontrakcije
odgovarajuih miia koji izazivaju izbacivanje semena, odnosno kontrakciju zida
vagine.

Tipovi razmnoavanja
Aseksualno razmnoavanje (bakterije, neke biljke)
Partenogeneza razvie iz neoploenih jaja (neki insekti
i gmizavci). Omoguava brz rast populacije. Pogodna je
u stabilnim uslovima sredine
Obavezna
Povremena
Seksualno razmnoavanje dominantan vid
razmnoavanja kod biljaka i ivotinja. Omoguava

meanje genetikog materijala, nastanak novih i

selekciju poeljnih osobina.
Hermafroditizam
Odvojeni polovi
Seksualno monomorfni
Seksualno dimorfni

Strategije parenja
Poligamija
Poliginija mujak se pari sa razliitim
enkama, dok se enka obino pari sa istim
mujakom. U nekim sluajevima poliginija ima
formu harema dominantni mujak se pari sa
stabilnom grupom enki.
Poliandrija jedna enka se pari sa veim
brojem mujaka, dok se mujak pari sa samo
jednom enkom.

Monogamija mujak i enka formiraju

stabilnu i trajnu vezu.

Neurohemija reproduktivnog
ponaanja - uloga oksitocina i
vazopresina
Uporeivanje
gustine
receptora za
oksitocin i
vazopresin kod
dve srodne
vrste voluharica
koje imaju
razliite
strategije
parenja i
pokazuju
razliito
roditeljsko
ponaanje