ANATOMIJA I

FIZIOLOGIJA
ENDOKRINI SISTEM
Dr Miljana Stamenić Milošević
 ENDOKRINI SISTEM
2

HORMONI su male molekule koje se stvaraju u žlezdanim

ćelijama endokrinih žlezda i ubacuju se u krv.
- Svaki hormon deluje na određeni organ.
- Oni kada se ubace u krv, ne deluju na to mesto nego putem krvi
putuju do ciljnog tkiva koja se vežu target tkiva i tu
ispoljavaju efekte.
- Kada stigne do organa on ulazi u ćeliju, menjaju njihov
metabolizam.
- Imaju kratak životni vek ali se obnavljaju.
- Stvaranje hormona- vrši se po principu negativne povratne
sprege.
Анатомија и физиологија
3

Po hemijskom sastavu su neki :

- Proteini (npr. Insulin)
- Steroidi (nastaju iz holesterola)
- Derivati aminokiselina (hormoni štitaste žlezde- tiroksin su
derivati aminokiseline koja se zove tirozin, za taj tirozin
vezuju se molekuli joda i nastaju ti hormoni).

Анатомија и физиологија
 HIPOFIZA
4

 HIPOFIZA je mala 1cm, endokrina žlezda, na bazi mozga u

koštanom udubljnju nazvanom tursko sedlo “sella turcica.”
 Hipofiza u kombinaciji sa hipotalamusom pripada

endokrinom sistemu i reguliše lučenje odgovarajućih hormona

ljudskog rasta i seksualnog ponašanja.
 Rad hipofize kontroliše hipotalamus, sa kojom je povezuje

tzv. Hipofizna peteljka.

Анатомија и физиологија
5

Podeljena je na dva režnja:

1) Prednji režanj(adenohipofiza) sastavljena od žlezdanih
ćelijaLOBUS ANTERIOR
2)Zadnji režanj(neurohipofiza) ona je sastavljena od aksona
LOBUS POSTERIOR
Između nervnih ćelija nalaze se krvni sudovi, iz žlezdanih ćelija
direktno se ubacuju hormoni u krv i putuju do organa. Kad je
lučenje hormona adenohipofize i neurohipofize, oni stoje i
rad ovih žlezdaje pod uticajem hipotalamusa.

Анатомија и физиологија
6

ADENOHIPOFIZA stvara 6 hormona:

1)HORMON RASTA(somatotropni hormon) deluje na rast i
razvoj svih ćelija.
2)TIREOTROPNI hormon deluje na štitastu žlezdu , stimuliše
njen rad.
3)ADENOKORTIKOTROPNI stimuliše koru nadbubrežne
zlezde
4)FOLIKULOSTIMULIRAJUĆI deluje na polne žlezde
5)LUTEOSTIMULIRAJUĆI deluje na polne žlezde
6)PROLAKTIN stimuliše stvaranje mleka u mlečnim žlezdama.

Анатомија и физиологија
7

 NEUROHIPOFIZA stvara 2 hormona:

1)ANTIDIURETIČNI hormon reguliše lučenje mokraće , da nije
njega mi bi lučili 30-40l mokraće.
2) OKSITOCIN deluje na mlečne žlezde tako što izaziva
naviranje mleka u mlečnim žlezdama.

Анатомија и физиологија
8

Анатомија и физиологија
 ŠTITASTA ŽLEZDA(glandula thyroidea)
9

 Štitasta žlezda se nalazi na prednjoj strani vrata, ispod kože

i mišića, a ispred grkljana i dušnika čije pokrete prati prilikom
gutanja i govora. Ima oblik leptira sa raširenim krilima.
 Štitasta žlezda stvara i otpušta u krvotok tireoidne

hormone: tironin – T3 i tiroksin – T4, za čiju produkciju

koristi jod iz krvotoka. Shodno tome, ćelije ove žlezde imaju
sposobnost da iz krvi preuzmu velike količine joda.
TIROKSIN utiče ne samo na fizički već i na psihički rast,
stimuliše metabolizam ugljenih hidrata, lipida i štedi proteine.
KALCITONIN snižava nivo šećera u krvi i sa parathormonom i
vitaminom D reguliše okoštavanje kostiju.
Анатомија и физиологија
10

 Tiroksin čini oko 93%, a tironin oko 7% od ukupne količine

tireoidnih hormona stvorenih u štitastoj žlezdi. Međutim,
najveći deo tiroksina se u perifernim tkivima pretvara u
tironin, tako da su oba hormona podjednako važna. Tironin je
oko četiri puta jači od tiroksina.

Анатомија и физиологија
11

Анатомија и физиологија
12

Hipotalamus i hipofiza kontrolišu rad

štitaste žlezde.

Анатомија и физиологија
 PARAŠTITASTE ŽLEZDE (GLANDULAE
PARATHOIDEAE)
13

Анатомија и физиологија
14

Анатомија и физиологија
15

Parotidne žlezde su male 4-5mm, imaju oblik pšenice, razlikuju

se od tkiva štitaste žlezde . Obično ih ima 4 iza svakog režnja
štitaste žlezde nalaze se po 2, gornja i donja.

Анатомија и физиологија
 ENDOKRINI PANKREAS
16

 Gušterača je organ pridodat organima za varenje, nalazi se

priljubljen uz prva dva slabinska pršljena.
 Endokrini deo gušterače stvara hormone koji putem kapilara

prelaze u krvotok. Posebno važni hormoni su INSULIN i

GLUKAGON i oni regulišu nivo glukoze u krvi.
INSULIN (smanjuje glu)
GLUKAGON(povećava glu)
Pretvara glikogen u glukozu, glikogen se čuva u jetri i mišićima.
Normalna granica: 4-4,5mmol; povećaće se ako imamo dijabetes
ili šećernu bolest.

Анатомија и физиологија
17

Анатомија и физиологија
 NADBUBREŽNE ŽLEZDE (glandulae
suprarenales)
18

Parne žlezde, polumesečastog oblika, smeštene na gornjim

polovima bubrega.
Kora nadbubrežne žlezde sastoji se iz tri sloja: spoljašnji, srednji
i unutrašnji.
Spoljašnji – zona glomerulosa i ona luči mineral kortikoide,
aldosteron, kortikosteron i desoksikortikosteron.
Srednji- zona fascikulata i ona luči glikokortikoide.
Unutrašnji- zona retikularis koja luči androgene hormone.

Анатомија и физиологија
19

Анатомија и физиологија
 POLNE ŽLEZDE
20

Анатомија и физиологија
21

 Polne žlezde (gonade) su žlezde sa dvostrukom

funkcijom: endokrinom (luče polne hormone) i
egzokrinom ili reproduktivnom (u njima se stvaraju
i sazrevaju polne ćelije).
 Postoje dve vrste ovih žlezda:
 ženske - jajnici (ovarijumi)
 muške - semenici (testisi).

Анатомија и физиологија
22

 Polni hormoni
 Luče dve vrste hormona:
 androgene (muški polni hormoni)
 estrogene (ženski polni hormoni)
 U svakoj vrsti polnih žlezda luče se obe vrste
hormona samo u različitim količinama: jajnici luče
više estrogenih nego androgenih hormona, a
semenici obratno.

Анатомија и физиологија
23

 Funkcije polnih hormona

 Polni hormoni imaju dvostruku funkciju:
 podstiču razvoj polnih organa, koji predstavljaju
primarne polne karakteristike;
 dovode do pojave sekundarnih polnih karakteristika,
koje predstavljaju sve morfološke i fiziološke
karakteristike, osim polnih organa, po kojima se
polovi međusobno razlikuju, kao što su npr. brkovi i
brada kod muškarca.

Анатомија и физиологија
24

Анатомија и физиологија
25

Анатомија и физиологија
26

Анатомија и физиологија
27

Анатомија и физиологија
28

Анатомија и физиологија
29

Анатомија и физиологија
30

Анатомија и физиологија
31

Анатомија и физиологија
32

Анатомија и физиологија