MAVANSKA SREDNJA

KOLA

HORMONI
HEMIJSKI GLASNICI IZMEU ELIJA

KLARA KAKUKA, prof. hemije

HORMONI
Hormoni su grupa hemijskih materija koje
uestvuju u fiziolokoj regulaciji metabolikih
procesa u eliji , delujui u malim koliinama.
(Naziv potie od grke rei horman koja znai
pokrenuti, podsticati, draiti.)
Deluju samo na metabolike procese koji se
deavaju u eliji i njenim delovima, utiu na njene
funkcije kao i na transport materija kroz elijsku
membranu.
Najbolje su proueni hormoni kimenjaka, posebno
sisara, ali se zna da su biohemijski procesi vezani
za rast, razmnoavanje i razvie beskimenjaka
regulisani hormonima.

Znaaj hormona kao bioregulatora

Hormoni reguliu i odravaju celokupan metabolizam,
sastav krvi i drugih telesnih tenosti, normalno
funkcionisanje organa, vre kontrolu i obezbjeuju rast i
razvoj razliitih tkiva, organa i celokupnog organizma.
Skoro da nema procesa koji nije neposredno ili posredno
pod uticajem jednog ili vie hormona.
Svaki hormon ima specifine uticaje na metabolizam i
funkciju posebnih organa.
Polni hormoni utiu na razvoj primarnih i sekundarnih
polnih karakteristika, kortizol utie na metabolizam
ugljenih hidrata, aldosteron na sadrzaj elektrolita itd.
Usled nedostatka, smanjenje sinteze ili poveanog
stvaranja hormona mogu nastati promene u hemijskim
reakcijama koje remete metabolizam i tako izazivaju razne
poremeaje i bolesti.

HORMONI
Biljke, takoe, stvaraju hormone, tzv. biljni
hormoni ili fitohormoni koji reguliu elijski
metabolizam, rast, razvie, klijanje, cvetanje i dr.
Hormoni su otkriveni i kod najjednostavnijih
vieelijskih ivotinja, jednoelijskih ivotinja kao
i kod mikroorganizama to ukazuje na injenicu
da oni imaju izvesnu ulogu u komunikacijama
meu elijama.

Zajednike osobine hormona

Kod sisara se stvaraju u endokrinim lezdama i
izluuju u krv.
Hormoni se oslobaaju, poto ove lezde nemaju
izvodne kanale, u krv, limfu ili cerebrospinalnu
tenost i na taj nain dospevaju do ciljnih tkiva,
organa (tkiva mete ili target tkiva, organi ) na
koje deluju pa se otuda nazivaju i hemijskim
glasnicima.
Pored endokrinih organa hormone, odnosno,
neuro-hormone lue i neke nervne elije
neurosekretorne elije.

Delovanje hormona
Svaki hormon deluje na odreena tkiva i organe na
ijim se elijama nalaze se specifini molekuli,
receptori.
Hormoni prepoznaju receptore, reaguju sa njima na
specifian nain i tako ostvaruju dejstvo na samu eliju.
Deluju u veoma niskim koncentracijama, najee
manjim od 10-8.
Radi ilustracije dovoljno je navesti podatak da 1 g
insulina (hormon pankreasa) sniava nivo eera u krvi
125 000 zeeva.
Relativno brzo se raspadaju u tkivu pa je neophodno da
se neprekidno izluuju da bi se odrala njihova
efektivna koncentracija u krvi.

HORMONI
Malog su molekula to im omoguava prolazak
kroz zidove kapilara i elijsku membranu.
Nisu specifini za vrstu tako da se hormoni jedne
vrste mogu davati drugoj to ima poseban
znaaj u terapiji bolesti oveka.
Hormonski preparati dobijeni iz lezda svinja,
goveeta ili drugih ivotinja mogu se davati
oveku.

Podela hormona prema hemijskoj grai

Klasina podela hormona zasniva sa na njihovoj
hemijskoj strukturi, na osnovu koje se grupiu u:
1. polipeptide i proteine (tzv. proteohormoni),
predstavljaju lance aminokiselina, pripadaju im:
hormoni hipotalamusa
hormoni adenohipofize
hormoni pankreasa
hormon paratitne lezde (parathormon)
neki tkivni hormoni
veliki broj neuropeptida u nervnim strukturama
beskimenjaka

Podela hormona prema hemijskoj grai

2. derivate sterola - steroidne hormone, nastaju iz
holesterola:
hormoni kore nadbubrene lezde: kortizol
(glikokortikoid), kortikosteron, aldosteron
(mineralokortikoid) i dr.
muki seksualni hormoni (androgeni):
testosteron i dihidrotestosteron
enski polni hormoni: estrogen i progesteron
hormon utog tela (progesteron)

Podela hormona prema hemijskoj grai

3. derivate aminokiselina ili amine koji
predstavljaju strukturne varijacije
aminokiselina
hormoni titne lezde: tiroksin, trijodtironin i
kalcitonin
hormoni sri nadbubrene lezde: adrenalin i
noradrenalin

Naini delovanja hormona

Najei nain delovanja po kome funkcionie
najvei broj hormona je endokrini, pod kojim se
podrazumeva da elije u kojima se hormoni
stvaraju ih izbacuju direktno u krv. Krvlju
dospevaju do mesta na kojima deluju i koja su
najee udaljena od mesta njihove sinteze.
Drugu grupu ine tzv. parakrini hormoni koji se
izluuju na slian nain kao i endokrini, ali ne
deluju na udaljena mesta ve na susedne elije.
Takvi su neurotransmiteri koji se izluuju na
nervnim zavrecima i deluju preko sinapsi.

Naini delovanja hormona

Autokrini hormoni se sintetiu i izluuju iz iste
elije na kojoj ostvaruju svoje fizioloko dejstvo.
Takvi su hormoni iz grupe prostglandina,
prostacaklina, tromboksani i dr.
Prema najnovijim podacima postoji i etrvta grupa
intrakrini hormoni koji deluju u istoj eliji u kojoj su
stvoreni, bez izluivanja iz nje.
Ovoj grupi pripadaju muki i enski polni hormoni
koji se sinettiu u perifernim ciljnim elijama
oveka.

Regulacija sinteze hormona

Izluivanje hormona regulisano je sloenim nervnohumoralnim nainom, koji obuhvata sledee korake:
promenu stanja fiziolokih procesa ili nivoa odreenih
materija u krvi i tkivima registruju specijalni nervni
zavreci koji su smeteni u tim tkivima i organima;
promene mogu da registruju u nervne elije u
jedrima [H|[hipotalamus]]a koja reguliu promet
matetrija i stamnje unutranje sredine;
nervne elije ili nervni zavreci utiu na rad
endokrinih lezda na dva naina:
tako to u njih alju impulse ili
izluuju bioloki aktivne materije koje potpomau
stvaranje odreenih hormona hipofize

Regulacija sinteze hormona

Izlueni hormoni hipofize (nazivaju se tropini ili
stimulini) deluju na rad drugih endokrinih lezda
(tireoidne, polnih i nadbubrenih lezda)
Neki hormoni ne stoje pod direktom kontrolom
hipofize pa je njihovo izluivanje regulisano
koliinom supstanci iji se nivo regulie tim
hormonima;
Tim hormonima pripadaju: kalcitonin,
parathormon, insulin, glukagon, adrenalin,
noradrenalin.
Pored hipotalamusa i drugi delovi CNS-a mogu da
utiu na rad endokrinih lezda.

Mehanizmi regulacije izluivanja

hormona
Veoma je vano da se, pored sinteze i izluivanja
tano odreene koliine hormona, oni iz
organizma uklone poto su na ciljnom tkivu
postigli odreeni efekat da ne bi neprekidno
delovali i time doveli do poremeaja rada ciljnog
organa.
Zbog toga su mehanizmi regulacije njihovog
izluivanja veoma precizni.
Osnovni princip te regulacije meusobnih odnosa
hormona jeste njihova koncentracija, tako to
promena koncentracije jednog hormona deluje
na promenu koncentracije drugog hormona

Mehanizmi regulacije izluivanja hormona

Jednolana povratna sprega, moe biti:
pozitivna povratna sprega je mehanizam
koji se veoma malo prisutan; pri ovom
mehanizmu poveanje koncentracije nekog
hormona A, utie na poveanje
koncentracije drugog hormona B, da bi
zatim taj hormon povratno delovao na
poveanje koncentracije poetnog hormona
A
Primer za ovaj mehanizam je luenje
oksitocina

Mehanizmi regulacije izluivanja

hormona
Negativna povratna sprega se mnogo ee
sree; prilikom ovog mehanizma koncentracija
nekog hormona A izaziva poveanje
koncentracije hormona B, da bi hormon B zatim
povratno delovao na smanjenje koncentracije
hormona A
Primer je delovanje tireotropnih hormona
hipofize na ciljne lezde (tireotropni hormon
hipofize, poveava luenje tiroidnih horona, a oni
povratno deluju na hipofizu koja prestaje sa
luenjem tireotropnog hormona)

Mehanizmi regulacije izluivanja hormona

II Vielana sprega, moe biti:

vertikalna sprega kada je vei broj sprega
meusobno lanano povezano i sloeno
integrisano pa se takva regulacija lako remeti; pr.
polni hormoni;
horizontalna sprega odnosi se na vei broj sprega
koje su vezane za jedan isti supstrat ili proces; pr.
dejstvo inulina i glukagona na nivo eera (glikoze)
u krvi (glikemija)

Hormoni hipotalamusa
Hormoni hipotalamusa reguliu luenje hormona
titne, nadbubrene lezde i polnih lezda
Hormoni hipotalamusa stvaraju se u njegovim
neurosekretornim elijama i kontroliu luenje
hormona adenohipofize sa kojom su anatomski u
vezi preko hipofizne peteljke.
Imaju proteinsku i polipeptidnu strukturu, mada
ima i onih koji su derivati aminokiselina.
Predstavljaju vezu izmeu odreenih delova
CNS-a (posebno limbikog sistema), preko
hipotalamo-adenohipofiznog trakta, sa drugim
organima u kojima se stvaraju hormoni

Hormoni i rilizing faktori

Prema dejstvu na hipofizu, kod oveka se mogu
razlikovati:
1. oslobaajui hormoni ili faktori koji stimuliu
luenje (liberini) odreenih hormona hipofize:
kortikotropni oslobaajui faktor (CRF od
engl. corticotropin releasing factor) deluje na
adrenokortikotropni homon hipofize
tireotropni oslobaajui hormon (TRH)
deluje na tireostimulirajui hormon hipofize koji
odrava integritet titne lezde.

Hormoni i rilizing faktori

Oslobaajui faktor za hormon rasta (GHRF);
sintetiki analog, koji se koristi u humanoj
medicini je somatorelin; deluje na hormon rasta
Gonadotropni oslobaajui hormon (GnRH);
sintetiki analog, koji se koristi u humanoj
medicini, je gonadorelin; deluje na
folikulostimulirajui i luteinizirajui hormon
Oslobaajui faktor za prolaktin (PRF) deluje
na prolaktin
Oslobaajui faktor za melanotropin (MSH_RF)
deluje na melanostimulirajui hormon (MSH)

Hormoni i rilizing faktori

2. inhibitori sinteze hipofiznih hormona (statini):

inhibitorni faktor za hormon rasta (GHRIF,

somatostatin);
inhibitorni faktor za prolaktin (PRIF) - deluje na
prolaktin
inhibitorni faktor za melanotropin - deluje na
MSH

Hormoni i rilizing faktori

mogu razlikovati dva tipa hormonskog rilizing
sistema hipotalamusa:
1. jedan tip ine neurohormoni koji pojedinano
deluju na tropine (stimuline) hipofize;
2. drugi tip ine hormoni koji deluju u paru tako
to jedan deluje stimulirajue, a drugi
inhibirajue na luenje odreenog hormona
hipofize; takvi su parovi:PRF/PRIF, GHRF/GHRIF,
MSHRF/inhibitorni faktor za melanotropin

Hormoni adenohipofize
Hormoni adenohipofize predstavljaju grupu hormona
koje izluuje prednji reanj (lat. lobus anterior) hipofize
ili adenohipofiza, ije je izluivanje pod kontrolom
hormona hipotalamusa.
Biohemijski se meu njima razlikuju proteini,
glikoproteini i polipeptidi.
Neki od njih su prisutni kod svih kimenjakih grupa i
kod svih imaju istu ulogu, dok se drugi razlikuju po
delovanju kod razliitih kimenjaka.

HIPOTALAMUS-ADENOFIZA

Hormoni pankreasa
Hormoni pankreasa predstavljaju proizvode luenja
endokrinog dela pankreasa, Langerhansovih ostrvacasu,
koja se sastoje od pet tipova elija. One izluuju:
insulin izluuju beta-elije
glukagon se stvara u alfa-elijama
somatostatin sintetiu D-elije
pankreasni polipeptid, lue PP-elije.
Insulin i glukagon su meusobno antagonisti i oba su
zasluna za regulaciju koncentracije glukoze u krvi.
Insulin je hipoglikemiki hormon (smanjuje koncentraciju
glukoze u krvi), dok je glukagon hiperglikemiki hormon
(poveava nivo glikoze u krvi). Oba hormona su
polipeptidi i izluuju se u neaktivnom obliku, kao
proinsulin, odnosno, proglukagon.

Hormoni kore nadbubrene lezde

Hormoni kore nadbubrene lezde ili kortikosteroidi su derivati holesterola,
steroidni hormoni koji se mogu grupisati na:
GLIKOKORTIKOIDE, koji reguliu promet glikoze (hiperglikemijski
kfaktori) i kojima pripadaju:
kortizol (hidrokortizon)
kortikosteron
kortizon, koji je otkriven kod primata
MINERALOKORTIKOIDE, reguliu promet vode i elektrolita i pripadaju im:
aldosteron
kortikosteron
dezoksikortikosteron

GRUPA SEKSUALNIH HORMONA koji se izluuju u malim koliinama:

estradiol
progesteron
testosteron
Luenje ovih hormona je pod kontrolom adenokortikotropnog hormona
(ACTH) adenohipofize koja se ostvaruje po principu negativne povratne
sprege.

Steroidni hormoni

Muki seksualni hormoni

Muki seksualni hormoni ili androgeni (gr. andros
= mukarac) hormoni su proizvodi luenja
Lejdigovih (Leydig) elija semenika koje je pod
kontrolom gonadotropnih hormona adenohipofize:
luteinizirajueg hormona (LH) i FSH. Prema svojoj
hemijskoj prirodi pripadaju steroidnim hormonima.
Kod oveka uzrokuju pojavu:
sekundarnih seksualnih osobina, koje se kod
oveka razvijaju u vreme puberteta:
kosmatost mukog tipa (brada i brkovi, maljavost
tela), razvijenost miia i kostura,dubina glasa,vei
bazalni metabolizam nego kod enskog pola
razvie primarnih karakteristika mukarca:
testisa,monica,prostate,kopulatornog
organa,semenih vezikula

Muki seksualni hormoni

TESTOSTERON

Muki seksualni hormoni

Testosteron sintetiu Lejdigove elije testisa i najaktivniji je
od svih androgenih hormona. Luenje je pod uticajem
gonadotropnih hormona adenohipofize. Prema hemijskoj
prirodi pripada steroidima i sintetie se iz holesterola.
Sintetie se jo i u jajnicima (manja koliina) i kori
nadbubrene lezde.
Testisi mukarca dnevno izlue 4-9 mg testosterona koji se u
krvnoj plazmi nalazi u koncentraciji oko 0,6
mikrograma/100ml kod mukaraca i 0,1 mikrogram/100ml
kod ena.
Fizioloka uloga
Testosteron, kao i drugi androgeni hormoni, deluje na razvoj
primarnih (polni organi i aksesorne lezde) i sekundarnih
polnih karakteristika. Kod oveka njegovo luenje se naglo
poveava od doba puberteta pa do 40-te godine ivota, posle
ega poinje da opada.
Dejstvom testosterona poveava se stopa rasta itavog
organizma, kao posledica pojedinanih njegovih dejstava
kojima se poveava:

Muki seksualni hormoni

Delovanje testosterona na mozak
U embrionalnom razviu gonadotropni hormoni su od velikog
znaaja na funkcionalnu organizaciju mozga oveka. Pod
njihovim uticajem dolazi do pojave specifinih razlika u
organizaciji mozga ena i mukaraca. One su uzrok razlikama
u ponaanju ena i mukaraca i ogledaju se u:
kod mukaraca je preoptika oblast mozga 2-3 puta ira
kora desne hemisfere mozga mukaraca je deblja od leve, dok
je kod ena obrnuto kora leve hemisfere deblja od desne
postoje razlike u hipokampusu, orbitofrontalnoj kori i dr.
Da bi se ove razlike obrazovale neophodno je prisustvo
testosterona i to u periodu izmeu treeg i etvrtog meseca
embrionalnog razvia, a do tada je mozak, kao i neki drugi
organi, bipolan. Kada se u tom periodu sintetie testosteron
doi e do maskulinizacije mozga, razvoja mukog mozga, a
ako njegova sinteza izostane razvie se mozak karakteristian
za enski pol.

enski polni hormoni

enski polni hormoni ili estrogeni hormoni se
izluuju u jajnicima i obezbeuju pravilan razvoj
primarnih i sekundarnih polnih odlika, kontroliu
psihofiziko sazrevanje i pripremaju organizam za
razmnoavanje.
Luenje polnih hormona regulisano je negativnom
povratnom spregom hipotalamusa sa
adenohipofizom i gonadotropnim hormonima.
Prema hemijskoj prirodi pripadaju steroidima.
U jajnicima se pored estrogenih lui i jako mala
koliina androgenih hormona, slino kao to se u
testisima, pored androgenih lui i mala koliina
estrogenih hormona.

enski polni hormoni

Zbog delovanja na razvoj sekundarnih polnih
karakteristika dobili su naziv hormoni
feminizacije.
Hormoni sa estrogenom funkcijom su:
Estradiol,progesterone,estron,estriol,dihidroepia
ndrosteron

enski polni hormoni

Fizioloka uloga
U pogledu fizioloke aktivnosti najvaniji su estradiol i progesteron.
Postoje ciklike promene u vrstama i koliini hormona koji se lue iz
hipofize, ime se regulie luenje polnih hormona. Njihovo delovanje na
polne organe, endokrine lezde i sekudarne polne osobine sastoji se u:

podstiu rast folikula

pojaavaju pokretljivost Falopijeve tube

poveavaju priliv krvi u matericu

razvoja miinog sloja materice

poveava se nadraljivost miia materice

razvijanje endometrijuma materice

razvoj vagine

smanjuju luenje FSH

poveavaju veliinu hipofize

poveavaju telesnu teinu, zbog izrazitog anabolikog dejstva

delovanje na libido ena, odnosno polni ar ivotinja

razvoj mlenih lezda i dr.

Hormoni pankreasa
Hormoni pankreasa predstavljaju proizvode luenja
endokrinog dela pankreasa, Langerhansovih ostrvacasu,
koja se sastoje od pet tipova elija. One izluuju:
insulin izluuju beta-elije
glukagon se stvara u alfa-elijama
somatostatin sintetiu D-elije
pankreasni polipeptid, lue PP-elije.
Insulin i glukagon su meusobno antagonisti i oba su
zasluna za regulaciju koncentracije glukoze u krvi. Insulin
je hipoglikemiki hormon (smanjuje koncentraciju glukoze
u krvi), dok je glukagon hiperglikemiki hormon (poveava
nivo glikoze u krvi). Oba hormona su polipeptidi i izluuju
se u neaktivnom obliku, kao proinsulin, odnosno,
proglukagon.

Hormoni pankreasa
Somatostatin i pankreasni polipeptid su inhibitori: prvi
inhibira luenje insulina i glukagona, a drugi luenje
pankreasnog soka.
Somatostatin je hormon koga sintetiu D-elije
Langerhansovih ostrvaca pankreasa kao i hipotalamus. Po
hemijskoj strukturi je polipeptid izgraen od 14
aminokiselina, a po fiziolokom dejstvu inhibitor sekrecije
mnogih drugih hormona i sekrecije u gastrointestinalnom
traktu.
U pankreasu ihibira sintezu insulina i glukagona, to se
smatra parakrinom funkcijom, a u hipotalamusu vri
inhibiciju hormona rasta i prednjeg renja hipofize.Prvi put
je izolovan 1973. g. izhipotalamusa ovce, a kasnije je
pronaen u pankreasu, gastrointestinalnom traktu,
centralnom i perifernom nervnom sistemu i titnoj lezdi.

Hormon paratitne lezde

Parathormon je hormon paratitne lezde. Prema
hemijskoj strukturi pripada polipeptidima i kod
oveka se sastoji od 84 aminokiseline.
Regulie promet kalcijuma i fosfata u organizmu.
Paratitna lezda izluuje ovaj hormon kada
doe do pada koncentracije kalcijuma u krvi ili
se povea nivo fosfata van normalnih vrednost
Luenje ovih hormona je pod kontrolom
adenokortikotropnog hormona (ACTH)
adenohipofize koja se ostvaruje po principu
negativne povratne sprege.

Hormoni kore nadbubrene lezde

Hormoni kore nadbubrene lezde ili kortikosteroidi su derivati
holesterola, steroidni hormoni koji se mogu grupisati na:
glikokortikoide, koji reguliu promet glikoze (hiperglikemijski faktori) i
kojima pripadaju:
kortizol (hidrokortizon)
kortikosteron
kortizon, koji je otkriven kod primata
mineralokortikoide, reguliu promet vode i elektrolita i pripadaju im:
aldosteron
kortikosteron
dezoksikortikosteron
grupa seksualnih hormona koji se izluuju u malim koliinama:
estradiol
progesteron
testosteron

Hormoni titne lezde

Hormoni titine lezde uestvuju u regulaciji osnovnih
metabolikih procesa delujui na skeletne miie, srce,
jetru i bubrege.
Prema hemijskoj prirodi su derivati aminokiseline tirozina.
Da bi ostvarili svoje dejstvo moraju da se veu za
receptorni protein koji se nalazi u jedru elije.
titna lezda pod kontrolom tireotropnog hormona (TSH)
adenohipofize lui:
tiroksin (T4), koji se u krvi nalazi u najveoj koliini od
svih hormona titne lezde
trijodotironin (T3), koji je fizioloki aktivniji od T4
hormona
dijodotironin, ima ga u mnajoj koliini

Hormoni titne lezde

Biosinteza
Sintetiu se jodinacijom aminokiseline tirozina koji
je vezan za tireoglobulin, tako da njihova sinteza
zavisi od prisustva joda. ovek treba dnevno da
unese 150-300 mikrograma joda preko hrane da bi
se hormoni normalno sintetisali.
U tankom crevu se jod iz hrane prvo redukuje u
jodide, a zatim resorbuje u krv. U krvnoj plazmi se
nalazi u dva oblika:-slobodan, -vezan za proteine.
U tiroidnoj lezdi jodidi aktivnim transportom,
nazvanim jodna pumpa, dospevaju u tireocite gde
se odvijaju ciklini procesi:
jodinacije (ugraivanje joda) tirozina unutar
tireoglobulina,
jodirani tironin se kombinuje tako pto nastaju od
dva molekula dijodotironina T4 (T4 - 4J), a po jedan

Tiroidni hormoni
Fizioloka uloga
Tiroidni hormoni uestvuju u:
1. regulaciji metabolizma:
poveavaju metabolizam u svim elijama osim u
mozgu, testisima, materici, limfnim vorovima i slezini
katalizuju oksidativne procese u mitohondrijama i
ubrzavaju razlaganje glikoze
ubrzavaju katabolizam proteina
poveavaju metabolizam masti, holesterola, ime se
smanjuje njihova koliina u krvi
poveavaju metaboliko odstranjivanje steroida,
vitamina B i mnogih lekova
ubrzavaju rad srca
2. rastu i sazrevanju:
podstiu rast kostiju u duinu i okotavanje
stimuliu luenje hormona rasta

Hormoni titne lezde

3. uestvuju u radu nervnog sistema i ula:

poveavaju razdraljivost nervnih elija

podstiu budnost i brzinu reagovanja na
nadraaje
neophodni su za mentalni razvoj oveka
4. uestvuju u razmnoavanju:
odravaju normalnu trudnou
razlaganje tireoglobulina ime se otputaju
T3i T4 kao slobodni jodotirozin i jodotironin
dejodinacija kojom se oslobaaju jodidi da bi
ponovo bili upotrebljeni za nove jodinacije

Hormoni titne lezde

Regulacija luenja hromona
Luenje hormona titne lezde regulisano je
pomou dva puta:
humoralnog koji predstavlja uticaj TSH,
adenohipofize, odnosno, TRH hipotalamusa; vri
se mehanizmom negativne povratne sprege:
poveanje slobodnih tiroidnih hormona u krvi
izaziva smanjenje luenja TSH i obrnuto;
neuralnog koji je znaajan u uslovima kada na
organiozam deluju:
stresovi, kakvi su npr. hemoragija, udisanje etra,
imobilizacija i dr. smanjuju luenje hormona,niske
i visoke temperature

Hormoni sri nadbubrene lezde

Hormoni sri nadbubrene lezde su kateholamini:
dopamin (DA), noradrenalin (NA) i adrenalin (ADR).
Sintetiu se i na zavrecima simpatikusnih
postganglijskih vlakana.
Polazno jedinjenje za njihovu sintezu je aminokiselina
tirozin.
Noradrenalin i adrenalin deluju na tkiva i organe slino
kao simpatika inervacija:
poveavaju metabolizam
poveavaju koliinu slobodnih masnih kiselina u krvi
omoguavaju razlaganje glikogena (glikogenoliza) u
jetri i skeletnim miiima
poveavaju nadraljivost srca i ire njegove krvne
sudove

Hormoni sri nadbubrene lezde

Delovanje kateholamina na metabolizam zavisi
od prisustva tiroksina i hormona kore
nadbubrene lezde.
Na efektorne elije deluju, inhibitorno i
ekscitatorno, zahvaljujui vezivanju za dve vrste
receptora na elijskoj membrani:
alfa adrenergiki receptori
beta adrenergiki receptori.