Informatika Skripta

INFORMATIKA - SKRIPTA ZA PRIJEMNI ISPIT
INFORMATIKA
~ SKRIPTA ZA PRIJEMNI ISPIT ~
Prof. Lea (Jakelić) Vasiljević
Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

Proverite znanje na: www.PripremeZaPrijemni.net ( dostupno od 15.juna2014) Page 1
1. Pojam podatka i informacije

Podatak je formalizovana reprezentacija činjenice ili ideje pogodna za obradu,
interpretaciju i komunikaciju od strane ljudi ili mašina. Podatke možemo pisati u
obliku brojeva kada želimo izraziti količinska svojstva, ili u obliku teksta kada
želimo izraziti kvalitativna svojstva. Podaci su sirovina iz koje se obradom
dobijaju informacije.
Informacija je saznanje koje je prihvatljivo za žive organizme i upravljačke
mašine; informacija je značenje koje se pripisuje podacima u skladu sa opštim
dogovorima.
2. Svojstva podataka i informacije

a) postojanje informacije je zasnovano na postojanju pošiljaoca i primaoca
b) informacija obogaćuje fond znanja primaoca
c) informacija mora biti razumljiva za primaoca
d) vrednost informacije zavisi od prethodnog znanja primaoca
3. Pojam informatike
Informatika je nauka i savremena ljudska delatnost koja se bavi proučavanjem
informacija i informacionih tehnologija tj. informacionih sistema ili informacionih
aspekata u bilo kom drugom sistemu.
Informaciona tehnologija obuhvata metode, tehnike i sredstava za obradu,
čuvanje i prenos informacija.
Informacioni sistemi su sistemi u kojima su dominantni problemi čuvanja, obrade
i prenosa informacija (sastoje se od ljudi, hardvera, softvera, podataka i
računarske mreže).
Predmet izučavanja računarstva su računarski sistemi i sve ono što se može
rešiti pomoću računara.
Informatika je šira disciplina i može postojati i bez računara, dok je računarstvo
deo informatike koji se bavi računarskim sistemima.
Značaj informatike: primenjuje se u svim oblastima društvene svesti.
Karakteristike:
a) brza obrada podataka
b) čuvanje velikih količina podataka
c) mogućnost upravljanja pomoću računara
d) mogućnost komunikacije pomoću računara
4. Istorijat razvoja računara.

U razvoju računara značajni su sledeći momenti:
a) pamćenje rezultata
b) mehanizacija procesa računanja
c) odvajanje unošenja podataka od automatizacije procesa računanja
d) opštije korišćenje ma[ine primenom programa
Tok razvoja:

1) POMAGALA U RAČUNANJU:
 kipu - kanap sa čvorovima;
 stounhendž;
 abakus - računaljka (4000 god p.n.e)
2) KALKULATORI:
 Blez Paskal 1642, mašina koja je mogla da sabira i oduzima;
 Lajbnic, 1694, sabira, oduzima i množi;
 Čarls Tomas 1820, prvi mehanički kalkulator koji je mogao da
sabira,oduzima, množi i deli.
3) AUTOMATSKE MASINE:
 Žozef Žakard 1801, razboj za tkanje (prvi program za
automatski rad);
 Čarls Bejbidž 1822, analitička mašina (komponente -
memorija, mlin (procesor), kontrola, ulaz i izlaz)
 Ada Bajron napravila prvi program za analitičku mašinu, prvi
programmer
 Herman Holertih 1890, elektro-mehanička mašina koja je
koristila bušene kartonske kartice.
4) ELEKTRO-MEHANIČKI RAČUNARI:
 Vanever Buš, 1925, analogni računar koji je ustvari bio
mehanička mašina (radi na principu 0 i 1)
 Konrad Zuce (Z1,Z2,Z3,Z4)
 Hauard Ajken 1937 (1944), računar Mark1 sastavljen od
elektro-magnetnih releja.
5) ELEKTRONSKI DIGITALNI RAČUNARI:
 ENIAC 1945, prvi uspešan elektronski računar opšte namene
 EDVAC 1949, prvi računar sa magnetnim diskovima, napravio
ga je Nojman, podaci su uskladišteni u memoriju
 UNIVAC 1951, prvi računar koji je koristio magnetnu traku.
6) Komponente koje se koriste za izradu računara po generacijama:
 I generacija – elektronkse cevi
 II generacija – tranzistori
 III generacija - integrisana elektronska kola
 IV generacija – mikročipovi
7) SUPER RAČUNARI: zasniva se na paralelizaciji računarskog procesa;
računari: Cray 1, Cyber 205, bluepacific asciiwrite…
8) PERSONALNI RAČUNARI:
 Altair 1975 - Bil Gejts i Roberts;
 Apple 1 i Apple 2 - Woznaik i Jobs,
 Spectrum ZX80
 Comodore 64
 IBM PC
 PC AT
 Pentium
5. Od čega se sastoji računar?

Računar je mašina koja automatski izvršava niz aritmetičkih i drugih operacija.
Sastoji se od hardvera i softvera.
Hardver je fizička komponenta i čine ga:

 operativna memorija
 procesor (aritmetičko – logička jedinica i kontrolno-upravljačka
jedinica
 periferni uređaji (periferali)
Softver je programska komponenta i može biti:

 sistemski – služi za upravljanje radom uređaja i omogućava lako
i jednostavno rukovanje korisniku uređaja; tu spadaju: programi
prevodioci , veznici (drajveri - povezivanje periferala i drugih
uređaja; vrši se pomoću serijskog ili paralelnog potra ili kartice).
 Aplikativni programi – služe korisnicima za rešavanje određenih
zadataka, npr. razna izračunavanja, rad sa tekstom, grafikom,
tabelama, bazama podataka…. Ove programe pišu proizvođači
računara, specijalizovane softverske kuće i sami korisnici
racunara. Aplikacija je skup programa koji se izvode na računaru
i koji imaju za cilj da automatizuju određeni segment poslovanja
u preduzeću.
 operativni sistemi
Prema poreklu softver može biti kupljen od proizvođača ili ga korisnik može
razvijati za svoje potrebe.
Primena računara:
a) naučno – tehnička primena
b) poslovna primena
c) primena u upravljanju
d) računarske komunikacije
Podela računara prema:
a) primeni računara – opšte i specijalne namene
b) broju korisnika koji istovremeno mogu da koriste jedan računar –
jednokorisnički i višekorisnički
c) broju naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku – paralelne i
serijske
6. Periferije računara
Da bi se omogućile razne primene računara, vrši se povezivanje računara sa
drugi uređajima, a oni se zovu periferni uređaji ili periferali.
a) ulazni uređaji:
 TASTURA – 4 grupe tastera: alfanumerički, numerički, funkcijski i
komandni deo tastature;
 MIŠ – pomeranjem se bira pozicija na ekranu, a pritiskom na taster se
aktivira određena funkcija; dve vrste miševa: mehanički (kutija sa
gumenom kuglicom sa donje strane koji sadrži 2 ili 3 tastera) i optički
(koristi se pomoću specijalne površine)
 TREKBOL
 TAČPED i DŽOJSTIK

 SKENER
 DIGITALNI FOTOAPARAT ...
b) izlazni uređaji - služe za prikazivanje rezultata obrade, to su:
 MONITOR – služi za prikazivanje brojčanih podataka, teksta, grafike i slika
(mora postojati grafička kartica); rezolucija ekrana je razmak između dve
susedne tačke na ekranu;
 ŠTAMPAČ – uređaj pomoću koga se informacija iz računara prenosi na
papir; vrste stampača: matrični, laserski, i štampač sa štrcaljkom;
 ZVUČNICI
 PLOTER (uređaj za crtanje crteža)
c) spoljne memorije:
 DISKETA – savitljiva kružna ploča čija je površina premazana
feromagnetnim slojem; informacija se upisuje po kružnim stazama (staze
istog prečnika na jednoj i drugoj strani diskete čine cilindar); koriste se
kao izmenjivi memorijski medijum malog kapaciteta i brzine;
 HARD DISK – čini ga veći broj kružnih ploča premazanih feromagnetnim
materijalom; tvrde, nesavitljive ploče, pa se zato zovu tvrdi disk; velikog
je kapaciteta, brzine prenosa i ima bolje karakteristike od diskete;
 MAGNETNA TRAKA – slična je audio – trakama; važne karakteristike su
kapacitet medijuma, vreme pristupa i način ugradnje;
 KOMPAKT DISK (CD ROM) – koristi se za audio-snimanje, za potrebe
čuvanja velike količine podataka na malom mestu; koristi se kao medijum
u koji se jednom upisuju podaci, a mogu se čitati neograničen broj puta;
važne karakteristike su kapacitet, vreme pristupa, kontinualnost čitanja,
mogućnost reprodukcije zvuka, način ugradnje.
7. Šta je program?
Program je spisak instrukcija kojima se računaru saopštava način rešavanja
određenog zadatka. Proces izrade programa zove se programiranje, a ljudi koji
ga pišu zovu se programeri.
Instrukcija je svako elementarno izračunavanje u programu koje se definiše
posebnom upravljačkom informacijom.
Virusi – programi uskladišteni na neki medijum ili uklučen u neku datoteku; šteta
koju virus pričini je brisanje sadržaja diska, nefunkcionisanje ili uništenje
kopmonenata računara ili programa...
Moduli programa su logički delovi; svaki modul je nezavisan od drugih modula i
obrađuje specifične ulazne podatke i daje specifične rezultate, a da pritom ne
utiče na drugi modul ili podatke. Modul može biti zamenjen drugim modulom koji
mu funkcionalno ekvivalentan.

8. Program kao proizvod.

Program kao i svaki drugi proizvod treba da ima:
a) garanciju da će svaki zadatak za koji je namenjen uraditi bez greške
b) upustvo za koriščenje
c) rok upotrebe
d) podršku korisniku
Sa gledišta autorskih prava programi mogu biti:

a) vlasništvo proizvođača
b) deljeni
c) javni
9. Funcija ulazno-izlaznih uredaja.

Oni mogu izvršavati i ulazne i izlazne operacije tj. unos podataka i izdavanje
gotovih rezultata: ulazno – izlazni uređaji su:
 MODEM – omogućava povezivanje računara na većim udaljenostima; može
biti eksterni (povezuje se sa računarom) i interni (ugrađuje se u kućište
mikroračunara kao posebna kartica, gde se nalazi faks koji omogućava
prenos grafike i slika telefonskom linijom) i
 ZVUČNA KARTICA – da bi računar imao multimedijske mogućnosti
neophodno je obezbediti zvučne efekte, muziku i govor; za to postoje
zvučne (muzičke) kartice koje se mogu priključiti preko utičnica na
magistrali.
10. Šta je personalni računar?

To je računar namenjen jednom korisniku za obradu njegovih programa,
zasnovan su na mikroprocesoru u čipu (komponenta sa velikim brojem
elektronskih elemenata). Mikroračunar je računar zasnovan na mikroprocesoru.
Prvi personalni računar zvao se MITS Altair (1975)
Hardverske komponente i konfiguracija PC-a.

PC se sa stanovišta hardvera sastoji od:
1) Centralne jedinice – kućište računara; postoje tri tipa kućišta: desktop
(stoji na stolu, a na njemu je monitor), mini i midi tauer (stoji na podu,
koristi se za kućne potrebe), tauer (koristi se za servere i računare za
profesionalnu upotrebu); u kućištu se nalaze:
a) Osnovna (matična) ploča – tu se nalaze prikliučna mesta za:
 procesor
 memoriju - postoje tri tipa memorije ROM, RAM i keš; baferi –
delovi RAM-a koje neki programi alociraju za svoje potrebe; podaci
se deponuju u bafer dok ne stignu na obradu);
 magistrale (komunikacioni put za razmenu informacije među
komponentama; tri vrste magistrale: magistrala podataka,
adresna magistrala i kontrolna magistrala);
 skup čipova (kontrolna jedinica);
 priključke, slotove (služe za priključ ivanje dodatnih uredaja
(kartica); sastoje se od utičnica (ISA) na koje se priključuju
kontroleri i portovi)

b) Kontroleri – elementi za povezivanje koji se sa jedne strane

standardno ugrađuju u računar a sa druge strane postoji priključak na
koji se priključuje uređaj.
c) Portovi – su posebna priključna mesta; postoje dve vrste portova:
serijski (asihroni) gde bitovi jednog bajta izlaze kroz jedan port jedan
po jedan i paralelne (centronisc) gde bitovi izlaze istovremeno
paralelnim putem; USB port je serijski port namenjen za povezivanje
perifernih uređaja
d) Disk – kapacitet od preko 40GB sa vremenom pristupa od 13ms
e) Jedinice diskete – 1,44; postoje i diskete kapacitea od 100 i 250MB;
uređaj za ove diskete – ZIP drajv
f) Grafička kartica – uređaj koji podatke pretvara iz digitalnih u analogne
signale koji kontrolišu slike na ekranu; za prikazivanje slike na ekranu
se koristi tehnika bitmapiranje gde se svakom pikselu pridružuje jedan
ili više bitova; slike na grafičkom uređaju mogu da se dobiju na dva
načina: vektorski (crtaju se samo elementi slike) i rasterski (slika je
podeljena horizontalnim i vertikalnim linijama u mrežu kvadratića –
piksele; broj podela po horizontali i vertikali izražava rezoluciju)
g) Zvučna kartica – konvretuje digitalne u analogne signale; sve češće se
integrišu s osnovonom pločom
h) FM i TV kartica – FM je radio prijemnik, a TV omogoćuava prijem TV
programa
i) FMV (Fax Modem Voice) kartica - omogućava povezivanje računara
korišćenjem telefonske linije, slanje i prijem faksova, i telefonsku
karticu, glavna funkcija je modemska funkcija
j) Izvor napajanja – obezbeđuje električnu energiju za napajanje svih
komponenata unutar kućišta, na njemu se nalazi i ventilator; UPS je
uređaj kao neprekidni izvor napajanja
2) Monitor – podela monitira:

a) Monitari sa katodnim cevima (CRT) i ravni monitori – tehnologije
kreiranje slika su LCD, LED i GPD
b) Monohromatski monitori (površina ekrana je jedne boje) i kolor
monitori (RGB)
c) podela monitora prema njihovoj veličini (14”,15”,17”,19”,21”)
3) Tastatura
11. Superračunari.
To su visoko razvijene i moćne vrste računara, koje se prvenstveno koriste za
ekstremno brze i složene proračune sa stotinama hiljada promenljivih faktora.
To su računari veoma velike brzine i snage.
Super-računari ne izvršavaju jednu po jednu instrukciju, nego se umesto toga
oslanjaju na PARALELNO PROCESIRANJE.
Oni se koriste za visoko-intenzivne zadatke kao što su vremenska prognoza,
klimatsko istraživanje, molekularno modeliranje, fizičke simulacije...

12. Procesor, pojam i funkcija

Procesor je uredaj u računaru u kome se izvršavaju instrukcije programa i izvode
različite računske i logičke operacije nad podacima. Procesor definiše tip PC-a.
Karakteristike mikroprocesora su odre]ene njegovom arhitekturom, a to su:
brzina procesora (izražava se milionima instrukcija u sekundi - mips), dužina
procesorske reči (broj bitova koji se prenosi i obrađuje), radni takt (frekvencija,
učestalost impulsa koje generiše sat) i interni keš. Ima dve jedinice: kontrolno -
upravljačku (sastoji se od skupa čipova i kontroliše celokupan rad računarskog
sistema) i aritmetičko - logičku (sastoji se od registara i logičkih operacija)
13. Karakteristike operativne memorije

U njoj se nalazi program koji se neposredno izvršava i podaci koji se neposredno
koriste tokom izvršavanja programa. Operacija uz imanja podataka iz memorije
je čitanje memorije, a operacija slanja podataka u memoriju je upis u memoriju.
Karakteristike: kapacitet memorije (izraž ava se brojem bajtova, KB, MB, GB) i
vreme pristupa (vreme koje protekne između zahteva za podatkom i dobijanja
podataka iz memorije)
Operativna (unutrašnja) memorija se sastoji iz:
a) ROM memorija (Read Only Memory) – manji, statički deo operativne
memorije i može se samo čitati
b) RAM memorija (Random Access Memory) – veći deo operativne memorije i
omogućuje upis i čitanje podataka
14. Šta je bit, a šta bajt?

Bit (binary digit) je slovo binarne azbuke i to su dva moguća stanja elektronskog
kola iz kojih se sastoji unutrašnja ili centralna memorija računara: 0 – stanje
kada u kolu nema struje, 1 – kada u kolu ima struje. Kombinacijom bita (0 ili 1)
nastaju binarne reči. Svaka grupa bitova (bajt - 8 bita) ima svoju adresu.
Bajt (byte) je binarna reč tj. merna jedinica za kapacitet memorije dužine 8 bita
(interna, binarna azbuka). Jedan bajt može predstavljati 256 različitih znakova
(28 ).
15. Šta je ASCII kod?

ASCII kod (American Standard Code of Information Interchange) je tabela kojom
se definiše koja kombinacija bita predstavlja neki znak; to je standardni kod koji
vrši pridruživanje reči binarne azbuke znacima ekstrerne azbuke (bilo koja
azbuka prirodnog jezika ima 90 znakova kada se uzmu u obzir mala i velika slova
i interpukcijski znakovi) i obrnuto. Postoji i kod EBCDIC.
16. Funjkcija keš memorijne

Keš memorija se javlja u vidu internog (memorija koja se nalazi u
mikroprocesoru) i ekstemog keša (memorija kao poseban čip); smisao ove
memorija je da se usklade brzine procesora (koji je brž i) i operativne memorije;
u njoj se drže podaci koji se često koriste.
17. Šta je modem?

Modem je ulazno–izlazni uređaj, komunikacioni uređaj neophodan za povezivanje
računara pomoću telefonskih linija. Vrši konverziju digitalnih (u računaru) i
analognih (u telefonu) signala (Modulacija) i obrnuto (DEMolacija).
18. Šta je MIPS?

MIPS (Million Instructions Per Second) je jedinica za brzinu mikroprocesora i
označava broj miliona operacija koje procesor može da obavi u sekundi. Brzina
mikroprocesora se izražava u MIPS-ima i zavisi od:
1. dužine procesorske reči
2. učestalosti procesorskog takta
3. internog keša
4. matematičkog koprocesora i
5. širine magistrale.
19. Uloga matematičkog koprocesora.

On omogućava povećanje brzine izvršavanja aritmetičkih operacija oko 6 puta.
Dodaje se mikroprocesoru, poseban čip i kao takav se i ugrađuje.
20. Šta je CD ROM i za šta se koristi?

Kompakt Disk – koristi se za aduio–snimanje, za potrebe čuvanja velike količine
podataka na malom mestu; koristi se kao medijum u koji se jednom upisuju
podaci, ne mogu se menjati i brisati, a mogu se čitati neograničeno broj puta;
zove se još i CD ROM; važne karakteristike su:
1. kapacitet
2. vreme pristupa
3. kontinualnost čitanja
4. mogućnost reprodukcije zvuka
5. način ugradnje...
21. Vrste eksternih memorija su:

Hard disk, disketa, CD rom, magnetna traka, DVD; koriste se za trajno čuvanje
podataka, a dele se na:
a) memorije sa direktnim pristupom – magnetni disk (hard disk, disketa) i
optički disk (CD ROM, DVD)
b) Memorije sa sekvencijalnim pristupom – magnetna traka
22. Razlike između disketa i diska.

Disketa ili floppy disk je savitljiv disk ugrađen u kutiju od tvrde plastike
kapaciteta 1,44 MB. Lako se oštećuje
(Hard) disk je nesavitljiv disk velikog kapaciteta i brzine i u njemu se nalaze
podaci i programi koji se često koriste kapaciteta od 20GB, 40GB, 80GB, i više...
Karakteristike: kapacitet, vreme pristupa i brzina prenosa podataka.
23. Šta je uloga operativnog siste ma?

Operativni sistem je program ili skup programa koji upravlja kako radom
računara tako i svim hardverskim komponentama. Čini ga kolekcija sistemskih
programa koji omogćavaju komforno, efikasno i pouzdano korišćenje računarskih
sistema. Operativni sistem kontroliše izvršavanje svih programa na računaru i
omogućuje korisniku lako korišćenje sistema.
Vrste operativnih sistema su
 MS DOS
 PC DOS

 UNIX
 CP/M
 LINUX
 WINDOWS
24. Vrste operativnih sistema.

a) Sa stanovišta programa koji mogu da budu u operativnoj memoriji:
monoprogramski i multiprogramski
b) Sa stanovišta broja korisnika: jednokorisnički i višekorisnički
c) Sa stanovišta načina zadavanja komandi: operativni sistemi komandnog
tipa (Unix, Linux, MS DOS prompt) i grafički operativni sistem (Windows)
d) Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara: prenosive i ne
prenosive.
25. Šta je MS DOS?

MS DOS je operativni sistem komandnog tipa koji se koristi za personalne
računare. Nije bio grafički orijentisan, već su na monitoru bili samo slova i znaci,
a komande su se unosile preko tastature.
Podela DOS komandi

DOS komande se dele na interne i eksterne, a u zavisnosti od toga kako se
zadaju DOS komande mogu biti:
a) tekstualne – zadaje korisnik u vidu teksta u eksternoj azbuci.
b) tastaturne – aktiviraju se pritiskom odgovarajućeg tastera na tastaturi
26. Šta je Windows?

Windows je grafički operativni sistem, multiprogramskog tipa i koristi se na PC.
Omogućava jednostavnu razmenu podataka među programima i korišćenje
virtuelne memorije - tehnika koju koristi operativni sistem da upravlja lokacijama
segmentiranog programa tako da korisnik ima iluziju da memorija nije
ograničena.
27. Koje karakteristike treba da ima programski proizvod?

a) funkcionalnost – programa mora odgovarati zahtevima koji proističu iz
prirode problema za koji je pisan program. Program je funkcionalan ako
zadovoljava razumna očekivanja korisnika
b) pouzdanost – podrazumeva se broj otkaza u jedinici vremena
c) prenosivost – da se može izvršavati na što više različitih računarskih
sistema
***Gotovi programi se dele na programe:

a) opšte namene – programi za rad sa tekstom, grafikom, komunikacioni
programi, programi za razvoj programa, programi za zabavu
b) za primenu u pojedinim strukama
Sa gledišta autorskih prava programi se dele na: javne (mogu se slobodno
kopirati i razmnožavati); deljene (daju se na upotrebu na odredđeni rok, a posle
toga treba da se kupi licenca) i vlasnički (korišćenje licence)

28. Verzija i modifikacija programa

Tek kreirani program čini njegovu prvu verziju. Da bi proizvođač mogao da vrši
promene u programu radi njegovog poboljšanja uvode se nove verzije programa.
Modifikacija predstavlja manje izmene i ispravke u određenoj verziji programa.
Te izmene mogu biti posledica primene nove zakonske regulative ili novi zahtev
od strane korisnika. Kod modifikacije se koriste dva broja razdvojena tačkom,
prvi predstavlja verziju programa, a drugi modifikaciju.
29. Pojam prenosivosti programa

...znači da se može izvršavati na što više razuličitih računarskih sistema.
30. Dokumentovanost programskih proizvoda

Treba da obezbedi sve potrebe informacije za lako:
a) instaliranje – prenošenje programa sa distribucionog medijima na
računarski sistem
b) korišćenje – izvršavanje programa radi rešavanja problema korisnika za
koje je program namenjen
c) održavanje – manje korekcije u programu ili prilagođavanje programa
računarskom sistemu koji će se koristit i.
Dokumentacija o programu je štampani tekst manjeg ili većeg obima što zavisi
od vrste i namene programa. Program bi trebalo da ima dokumentaciju koja
sadrži:
1. upustvo za korišćenje
2. rok upotrebe
3. podršku korisniku i obuku
4. garanciju da će svaki zadatak za koji je namenjen biti izvršen bez greške.
31. Pojam interaktivnog rada.

To je komunikacija između računarskog sistema i korisnika pri čemu računar
čeka na akciju korisnika da bi izvršio naređenje (ona je pod kontrolom programa
koji sve izvršava). To je rad sa programom u kome sistem izdaje poruke
korisniku, a korisnik sistemu – komunikacija korisnika s programom (obavlja se
preko ekrana, tastature i miša)
32. Izvršenje programa.

Nakon startovanja programa, program se izvršava prema skupu naredbi koje se
nalaze u njemu; kada je program instaliran može se zahtevati njegovo izvršenje.
Za izvršenje programa moramo znati ime programa i njegovim navođenjem
počinje izvršavanje programa.
33. Komunikacija korisnika sa programom – korisnički interfejs

Korisnički interfejs je komunikacija korisnika sa programom, njen izgled zavisi od
programera. To je vizuelni prikaz programa, izgled ekrana preko koga korisnik
komunicira sa samim programom. Treba da obezbedi da komunikacija korisnika
sa programom bude što jednostavnija i uspešnija. Uređaji preko kojih se
ostvaruje komunikacija su ekran, tastatura i miš. Ona zahteva od korisnika da
saopštava sistemu dve vrste informacija koje se odnose na: izbor akcija u
progaramu i unošenje podataka.

***Računarska komunikacija…
…je komunikacija koja se obavlja posredstvom računara. Značaj - računar je
mašina koja vrši obradu i čuvanje podataka; uspostavljanje komunikacije među
ovakvim mašinama otvara nove mogućnosti u mnogim primenama:
a) neposredna komunikacija
b) prenos podataka
c) pretraživanje baze podataka
d) korišćenje udaljenih resursa
e) komercijalni servisi
34. Pojam računarske mreže

Računarsku mrežu čine računari koji se povezuju radi ostvarivanja računarske
komunikacije. Oni se povezuju u računarsku mrežu sa ciljem zajedničkog
korišćenja hardvera, zajedničkog korišćenja podataka u datotekama, razmena
podataka među korisnicima, komunikacija među korisnicima, zajedničkog rada
korisnika na nekim poslovima. Komponente računarske mrež e su:
a) računari
b) komunikacioni hardver – čine ga modem (u globalnoj mrezi) i mrež na
kartica (u lokalnoj mrezi)
c) komunikacione linije (medijumi) – predstavljaju fizički kanal kojim se
povezuju dva ili više racunara. Linije za povezivanje ili mediji se klasifikuju
kao:
 KABLOVSKI - specijalni kablovi za povezivanje do nekoliko metara,
uporedna parica (telefonska komunikacija), koaksijalni kabel (do
nekoliko stotina metara) i optički kabel (prenosi svetlosni signal)
 BEŽIČNI – radio talasi, mikro talasi, infracrveni talasi i laserski talasi
d) komunikacioni softver
Svaki računar priključen na mrežu naziva se čvor, a da bi bio priključen mora da

ima modem i meržnu karticu.
***Podela računarskih mreža

a) prema površini koju pokriva – lokalna i globalna mreža (LAN, WAN)
b) prema načinu povezivanja računara u mrež i – topologija
c) prema načinu komunikacije računara u mreži – može biti ostvarena preko:
 PRSTENA SA ŽETONOM – to je najčešće način upravljanja
komunikacijom kod topologije prstena i magistrale; žeton
predstavlja mehanizam kojim se kontroliše redosled i pravo
računara da koristi komunikacioni kanal i
 ETERNETA – namenjen je za kontrolu saobraćaja u topologiji
magistrale i zvezde; komunikacioni kanal ima specijalni signal koji
se naziva nosilac (carrier), čvor koji želi da pošalje paket osluškuje
da li je linija slobodna; čvorovi komuniciraju na osnovu fizičkih i
logičkih veza.
d) prema odnosu među čvorovima – mogu biti KLIJENT–SERVER (imaju dve
vrste čvorova: klijente – računare koji koriste resurse mreže i servere –
računar koji ima resurse i stavlja ih na raspolaganje klijentima) i

RAVNOPRAVNE (PEER TO OEER) - svi čvorovi su ravnopravni i svaki

računar može da funkciniše i kao klijent i kao server)
***Podela računarskih mreža na:

a) javne – pristup mreži je dozvoljen svima
b) privatne – strogo kontrolisano, poverljivo, korišćenje lozinki
c) komercijalne – internet, saradnja se ostvaruje preko provajdera
35. Globalna i lokalna mreža

Lokalna mreža. LAN (Local Area Network) – služi za povezivanje računara u
mrežu na manjim udaljenostima (do 1000m) pomoću mrežne kartice; ograničena
je na jednu zgradu ili grupu zgrada u kojoj su računari obično povezani
kablovima; postoje tri tipa korisnika: supervizor, regularni korisnik i operater.
Globalna mreža WAN (Wide Area Network) – povezuje računare na većim
udaljenostima pomoću modema; sa ove mreže se mogu preuzimati podaci,
razmenjivati različite vrste informacija i obavljati direktan telefo nski razgovor i
video konverzacija; tehnologije prenosa su: analogni, digitalni i komutacija
paketa (pomoću TCP/IP protokola)
36. Topologija mreže...

...predstavlja način povezivanja računara u mrežu.Vrste toplogije:
a) topologija zvezde – jedan centralni računar (server), a svi ostali su
klijenti; server pruža usluge klijentima, a klijenti ih primaju (klijent –
server mreža), hijerarhijska struktura gde imamo podređenje i nadređene
b) topologija prstena – hijerarhija u kojoj su svi ravnopravni (peer to peer);
dodavanje računara prekidom mreže i ubacivanjem računara
c) topologija magistrale – prva nema prethodnika, poslednja nema
sledbenika, a možemo da imamo i bočne računare; svi su ravnopravni i
računari se uglavnom dodaju bočno
d) kombinovana, tj hibridna topologija – kombinuju se prthodne tri
magistrale.
37. Mrežni protokoli...

...su unapred utvrđeni postupci na osnovu kojih se vrši razmena podataka. To su
standardi kojima se definišu pravila kako se formiraju i prepoznaju podaci tokom
komunikacije u mreži. Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo
definisane celine koji se zovu paketi (u externet mreži se zovu datagrami).
Struktura paketa:
a) identifikator paketa
b) adrese odredišta ( primaoca)
c) adresa pošaljioca
d) definisanje tipa podataka
e) polje podataka
f) provera ispravnosti podataka
Vrste protokola:
a) TCP/IP – internet

b) SMTP – slanje poruka lektronskom poštom

c) FTP – prenos datoteke
d) TEL/Net – povezivanje na udaljeni računar i aktiviranje programa na njemu
38. Klijenti u servis mreži

Prema odnosu među čvorovima mreže se dele na:
a) KLIJENTI – SERVER – imaju dve vrste čvorova: klijenti (računar koji koristi
resurse mreže) i servere (računar koji ima resurse i stavlja ih na
raspolaganju klijentima)
b) RAVNOPRAVNE (PEER TO PEER) – svi čvorovi su ravnopravni i svaki može
da funkcioniše i kao klijent i kao server.
Preusmeravač je program koji vrši analizu koja će pokazati da li se komanda
odnosi na server ili na klijenta.
Administrator mreže je lice koje vodi računa o održavanju servera, određuje
prava korisnika, održavanju sistema datoteka, zaštiti podataka...
Domen mreže predstavlja grupe mreža računara na internetu pod jedinstvenom
administrativnom kontrolom i održavanjem – EDU (obrazovne institucije); COM
(komercijalne institucije); ORG (neprofitne organizacije i udruženja).
BBS je mreža koja omogućava korisnicima da komuniciraju posredstvom jednog
računara sa kojim se veza uspostavlja biranjem telefonskog broja.
39. Uloga komunikacionog softera

Komunikacioni softver je kolekcija programa koji omogućavaju komunikaciju
između dva računara korišćenjem komunikacionog uređaja (modem ili mrežna
kartica) i komunikacionih linija; zadužen je da upravlja, nadgleda i kontroliše
komunikacije u mreži; može se naći u formi javnog, deljenog ili vlasničkog
softvera. Postoje:
a) veznici (drajveri) – povezuju ulazno-izlazne uređaje
b) aplikativni programi – rešavaju probleme korisnika
Funkcije komunikacionog softvera:
a) postavljavljanje parametara za rad u mreži – broj serijskog porta
b) uključivanje računara u mreži – biranjem telefonskog broja
c) rad korisnika u mreži – prenos datoteka, korišćenje udaljenih resursa,
pretraživanje baze podataka, neposredne komunikacije, komercijalni sevisi
d) sigurnosni meni – antivirus programi
e) administrativni poslovi – čitanje pošte
f) pomoć korisniku – ogleda se kroz pomoć (help)
40. Mrežna i komunikaciona oprema.

Komunikacioni medijum predstavlja fizički kanal kojim se povezuju dva
uređaja. Od njega zavisi brzina prenosa podataka (kbps, Mbps) i maksimalna
udaljenost izmedu uređaja (računara). Klaslfikuju se kao:
- kablovski (bounded) - žice, kablovi, optička vlakna, i
- bežični (unbounded) - radio talasi, mikrotalasi, IC i dr.

Bežične veze koriste se kada nije moguće polož iti kabel ili kada je veza na veliku
udaljenost pomoću kabla suviše skupa. Kablovska veza omogućuje najveću
pouzdanost i brzinu prenosa.
1. Specijalni kablovi za povezivanje
Koriste se za direktno povezivanje dva računara ili računara i drugog uređaja na
maloj udaljenosti (do nekoliko metara) - bez korišćenja dodatnog
komunikacionog uređaja.
2. Upredena parica (UTP)
UTP (Unshielded Twisted Pair) je originalno korišćena za telefonske
komunikacije. Sastoji se od dve izolovane bakarne ž ice, ravnomerno upredene;
najjeftiniji medijum za povezivanje, osetljiv na smetnje jer nije oklopljen.
3. Koaksijalni kabel
Sastoji se od debelog bakarnog provodnika oko kojeg je izolacija, a sve zajedno
je obmotano bakarnom ili aluminijumskom mrežicom i zašticeno spoljnim
omotačem. Koristi se za povezivanje uređaja na veće daljine (do nekoliko stotina
metara).
4. Optički kabel
Pravi se u obliku fleksibilnih stakleinih ili plastičnih vlakana male mase i
dimenzija, duž kojih se prenosi svetlosni signal. Nije osetljiv na električne ili
elektromagnetne smetnje. Kapacitet je nekoliko stotina puta veći od UTP.
Pomoću modulatora, elektricni signal se pretvara u pulsirajuću svetlost koja se
prenosi, a na mestu prijema se detektuje i konvertuje nazad u električni signal.
5. Veze pomocu svetlosnih talasa
Koriste se IC zraci za komunikaciju na manjim udaljenostima ili laserski zraci za
komunikaciju npr. između zgrada. Osetljive na smetnje.
6. Veze pomocu radio talasa
Koriste se za povezivanje dve stanice na Zemlji ili za uspostavljanje veze sa
komunikacionim satelitom.
Komunikacioni uređaj je adapter u obliku kartice ili integrisan na matičnoj

ploči, na koji se povezuje (priključuje) komunikacioni medijum. Koristi se da
električno usaglasi računare koji se povezuju i da podatke sa računara pretvori u
oblik pogodan za prenos preko komunikacionog medijuma. Ne koriste se jedino u
slučaju kada su računari direktno povezani specijalnim kablom - null modem
cabel.
1. MODEM
Modem je uređaj koji služi za povezivanje računara putem telefonske linije (dial
up ~ linije sa biranjem broja, ili poprečna veza - iznajmljene telefonske linije).
Služe za povezivanje računara na većim udaljenostima. Na predajnoj strani,
modem podatke sa računara u digitalnom obliku pretvara u analogni signal
(MODulacija), a na prijemnoj strani analogni signal sa telefonske linije pretvara
nazad u digitalni (DEModulacija).

Modem moze biti interni (ugrađuje se kao posebna kartica u računar) ili eksterni
(kao poseban uređaj se priključuje na računar). U obe varijante sa modemom su
integrisane faks kartica i govorna masina - FMV (Fax, Modem, Voice).
2. Mrežna kartica
Kartice mrežnih adaptera na računaru stvaraju priključne tačke na koje se
priključuju mrežni kablovi (služe kao veza između ožičenja mreže i računara -
radne stanice). Služe za povezivanje računara u mrež u na manjim udaljenostima
(do 1000m). Imaju sopstvenu memoriju za privremeno čuvanje primljenih
podataka (baferi), a neke i sopstveni procesor - za efikasnije upravljanje
mrežnim saobraćajem.
Pored ovih hardverskih komponenata, u mreži se koriste i drugi uređaji sa
specifičnim namenama: repetitori (regeneracija elektronskih signala u mrež i),
mrežni mostovi (povezivanje segmenata pojedinih mreža), ruteri (izbor puta za
prenos podataka u mreži).
Komunikacioni softver čine programi koji podržavaju rad računara u mreži -

omogućavaju komunikaciju računara korišćenjem komunikacionog uređaja i
komunikacionog medijuma. Tu spadaju:
 drajveri (driver) - obezbeđuju da komunikacioni uređaj prihvata i izvršava
komande operativnog sistema; dobijaju se kupovinom komunikacionog
uređaja, a proizvodac daje različite verzije za različ ite operativne sisteme
 aplikacioni programi - dobijaju se od proizvođaca uz komunikacioni uredaj,
iii su deo operativnog sistema, ill se mogu naći na trž istu kao poseban
programski paket; obezbeđuju: postavljanje parametara mreže, uključenje
računara u mrežu, rad korisnika u mrezi (prenos datoteka, pretraživanje
baza podataka...), zaštitu podataka od neovlašćenog korišćenja,
administriranje mreze...
Računari se povezuju u računarske mrež e radi:

 zajedničkog korišćenja resursa (diskova, štampaca,...)
 zajedničkog korišćenja podataka u bazama podataka
 razmene podataka među korisnicima (poruke, programi, datoteke...)
 neposredne komunikacije među korisnicima
 zajedničkog rada korisnika na nekim poslovima
 korišćenja različitih komercijalnih usluga (finansijske transakcije, kupovina
robe, turističke rezervacije...)
41. Internet, Intranet, extranet

Internet je najveća svetska, globalna, računarska mreža na koju je priljučen
ogroman broj računara; za ovu mrežu se mogu povezivati druge računarske
mreže, pa se za internet kaže da je «mreža svih mreža»; nastao 1980.godine,
nema vlasnika, a svaki računar u mreži mora imati adresu - jedinstven
identifikacioni broj. Sve usluge u mreži zovu se mrežni servisi; na internetu
postoji veći broj servisa; dele se na javne i posebne; neki od servisa su:
elektronska pošta (e-mail), www...
Intranet su lokalne mreže koje koriste iste protokole (TCP/IP) i alate kao i
internet, ali nisu vezane za njega.

Extranet je deo intranet mreže koji je dostupan za pojedine korisnike izvan

intranet mreže (mreže preduzeća). Tako se međusobno povezuju poslovni
partneri,udaljene filijale,snabdevači...
42. Bazbednost rada na računarskoj mreži

Da bi pristupio mreži svaki korisnik mora da otvori radni nalog na nekom od
računara u mreži. Otvaranje naloga vrši lice koje upravlja mrežom –
administrator mreže. Otvaranjem naloga korisnik dobija svoje korisničko ime
(user name) i lozinku (password). Za zaštitu mreže od nedozvoljenog pristupa
zadužen je administrator mreže; on postavlja tzv. zaštitni zid (firewall) koji ne
dozvoljava pristup mreži zlonamernim korisnicima.
43. Virusi
Računarski virusi su programi koji se nalaze skriveni na jedinicama spoljne
meorije (hard disk, flopy disk ...). Postoji više tipova virusa koji se razlikuju po
tome kako se prenose, kako funkcionišu...
Jedan od najčešćih tipova je WORM - crv! Oni se lako prenose sa jednog na drugi
računar, bilo preko diskete, ili preko mreže.
Postoji više programa koji mogu da spreče da se računar zarazi virusum.
Najčešće korišćeni programi su:
1.Norton
2.KASPERSY
3.AVG
44. Elektronska pošta...

...E-mail je najstariji i najčešći način korišćenje interneta; to je servis za
primanje i slanje elektronskih pisama (sadrži tekst, crteže, slike, glasovne
poruke, muziku...). Da bi se nekom korisniku poslalo pismo nije neophodno da
on u tom trenutku bude prisutan na mreži, jer njegovo pismo stiže u njegovo
«poštansko sanduče» i prilikom početka rada korisnik dobija sva obaveštenja o
prispeloj pošti.
45. Word Wide Web...

...je najveći informacioni sistem na internetu. On omogućava pretraživanje
interneta korišćenjem grafičkog korisničkog interfejsa. Projekat WWW je
zamišljen i razvijen u CERN-u u Ženevi pod rukovodstvom Tim Bernersa Lija;
korišćenjem WWW svako može jednostavno da kreira svoju web prezentaciju
koja je odmah dostupna svima; u WWW je ujedinjen koncept hiperteksta sa
multimedijom i nazvan je hipermedija.
Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafike, fotografije, zvuka,
animacije i videa.
Hipertekst predstavlja nesekvecijalne fragmente teksta povezane međusobno
pomoću pokazivača nazvanih veze (linkovi), a hiperlink je veza koja ukazuje na
delove dokumenta na drugom računaru; sekvencijalna datoteka ne omogućava
pristup preko reda, a nesekvencijalna omogućava pristup preko reda. Proces
kretanja kroz hipertekst naziva se navigacija; za čitanje ovakvih dokumenata
koriste se posebni programi za navigaciju – browseri (inernet explorer i netscape
communication).

46. Hipermedija...
...predstavlja okosnicu WWW, nastala je povezivanjem principa rada hiperteksta
i multimedije (kombinacija u jednom dokumentu teksta, dvo i trodimenzijalne
grafike, zvuka, animacije i videa). Hipermedija omogućava korisnicima da pored
gledanja dokumenta i slušanja objašnjenja budu i aktivni učesnici interakcijom sa
prezentacijama.
47. Faze izrade programa su...

1. Postavka problema
2. Projektovanje programa
3. Razvoj programa
4. Ispitivanje performansi programa
5. Završno uobličenje programa
48. Pojam algoritma...

Algoritam predstavlja tačan opis postupaka kojima se vrši transformacija ulaznih
podataka u gotove rezultate; to je zapis postupaka za rešavanje problema.
Algoritamski koraci - pojedina elementarna izračunavanja u algoritmu.
Strukutura algoritma - redosled pojedinih vrsta algoritamskih koraka
Algoritamska šema (dijagram) - grafički zapis alogoritma
49. Programski jezici...

...su veštački jezici namenjeni za komunikaciju čoveka i računara; to su jezici
koji omogućavaju zapise algoritma radi njihovog prenošenja na računar.
50. Vrste programskih jezika...

- Proceduralni - BASIC (za obuku u programiranju), COBOL (za po slovnu primenu
računara), PASCAL (u naučno-tehnički primenama i u obuci iz programiranja),
ADA, C (koriste ga profesionalni programeri)
- Funkcionalni - LISP (za manipulisanje simbolima)
- Deklarativni - PROLOG (za primenu u veštačkoj inteligenciji)
 Mašnski jezik - jezik samog računara

 Asembler - simbolički zapisan mašinski jezik
 Viši programski jezici – COBOL, FORTRAN (za rešavanje numeričkih
algoritama), ALGOL (za rešavanje naučno–tehničkih problema), PL/I (opšti
namenski jezik), PASCAL, BASIC, C
51. Programi prevodioci

Nastaju kada se prevodi sa izvornog (višeg programskog jezika ili asemblera) na
mašinski jezik i oni mogu biti:
 Asembler - najbrži program prevodioc za konvertovanje asemblerskog,
simboličkog koda u mašinski jezik
 Kompajler - prevodi više programske jezike sa izvornog na mašinski jezik u
formi objektnog koda koji zadržava u memoriji
 Interpreter - prevodi instrukcije sa izvornog koda u instrukcije objektnog koda
i ne čuva formu.

52. Testiranje programa

...je provera da li program za zadate ulazne podatke daje tačne rezultate, dakle
provera ispravnosti rada programa, tj. da li ima grešaka uprogramu. Ako se
testiranjem otkrije greška u programu, tada treba locirati mesto u programu gde
se greška pojavila i otkloniti je – to se zove trebljenje programa (debug). Greške
u programu mogu biti:
 sintaksne (pravopopisne) - odnosi se na nepravilan zapis naredbe i nju
može kontrolisati program koji prevodi sa programskog na mašinski jezik
 semantičke - greške u logici rešenja koje je ostvareno u programu i ova
greška ne može biti formalno otkrivena
 fatalne - greške koje se dovode prekida izvršenja programa
53. Osnovne programske strukture

Programska struktura je redosled iz vršavanja naredbi programa. Postoje:
a) liniska - nju obrazuju naredbe koje se pri izvršavanju programa uvek
izvršavaju u navedenom redosledu; posle izvršavanja jedne naredbe prelazi se
na sledeću naredbu koja je zapisana; program se piše jedamput a koristi se
mnogo puta
b) razgranata - sadrži naredbu uslovnog prelaska: ako je uslov ispunjen tok
algorima se nastavlja granom i označenom sa DA, a ako uslov nije ispunjen,
granom označenom sa NE; pri izvršenju algoritma može se proći samo jednom
od grana dok se drugom granom ne prolazi; sadrži naredbu: if - then - else
c) ciklična - sadrži naredbe koje se u ciklusu izvršavaju više puta; naredba: for
do
Kombinovanjem ovh programskih struktura obrazuju se složeni programi.
54. Pojam baze podataka

Baza podataka je sistem za smeštanje i manipulaciju podacima. Ona predstavlja
skup međusobno povezanih datoteka. Baza podataka je način organizovanja
podataka u vidu integrisnih podataka.
Pristup i korišćenje podataka iz baze podataka omogućeno je programima koji se
zovu Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS - Data Base Managment
System).
Postoje dva načina predstavljanja baza podataka:
a) logičko - model podataka prilagođen korisnicima i skup operacija koje se

mogu izvesti nad tim podacima
b) fizičko - predstavljanje podataka u binarnom obliku
55. Način organizacije baze podataka

Pod organizacijom baze podataka se podrazumeva projektovanje organizacije
datoteka u bazi podataka.
Prema načinu organizacije podataka, baze podataka se dele na:

a) hijerarhijske - zasniva se na hijerarhijskim strukturama podataka gde za

svaku vrednost ključa postoji jedna struktura; postoje podređeni i nadređeni
segment
b) mrežne - zasniva se na mreži podataka povezanih tako da ne postoje ni
osnovni ni podređeni segmenti
c) relacione - kod složenijih veza, sastoji se od relacija koje se identifikuju
ključem relacije
d) objektne
***Primena baze podataka

Našle su primenu u svim segmentima poslovanja; na njima se izvode
najrazličitije aplikacije, od jednostavnih evidencija do kompletnog praćenja
poslovanja manjih preduteća
56. Tipovi podataka

Pod tipom podatka se podrazumeva skup srodnih podataka koji se mogu
obrađivati u programu i skup operacija koje se mogu primeniti nad tim podacima
dele se na:
1) jednostavne (skalarne, nestruktuirane) - najprostiji tipovi podataka čije su
vrednosti elementarne celine.Dele se na:
a)Standarni (primitivni):
 CELOBROJNI - koristi se za memorisanje celih brojeva;
naredba:varX:integer; celobrojne vrednosti mogu biti obrađivane
operatorima +, -, *, div ,mod ili funkcijama succ (sledbenik) i pred
(prethodnik); konstante: ±0123456789;
 REALNI – brojne vrednosti koje sadrž e celi i decimalni deo; umesto zareza
koristi se decimalna tačka; realne konstantne predstavljaju se pozicijom i
eksponencijalnim zapisom; naredbe: varX:real; operatori +, -, *,
konstante: pozicioni i eksponencijalni zapis;
 LOGIČKI – promenljive mogu imati dve vrednosti: true (tačno) i false
(netačno); naredbe: varX :boolean; logički operatori and, or i not;
relacijski operatori: =, <>, >,>=,<,<=;
 ZNAKOVNI - zapis koji se sastoji od slova engleske abecede, dekadnih
cifara, specijalnih znakova i znakova interpunkcije; naredba:varX:char;
konstata:apostrof
b)nestandardni –nabrojive i poddomenske
2) složene (struktuirane) - složeni tipovi podataka koji se realizuju povezivanjem

elementarnih podataka u precizno definisanu strukturu; dele se na: nizove,
slogove, skupove i datoteke
3) pokazivačke
Logička organizacija podataka
Postoje tri nivoa logičkih jedinica podataka: polje ,slog (logički zapis) i logička
datoteka (organizovani skup logički povezanih slogova koji ima svoj naziv).
57. Pojam datoteke

Datoteka se sastoji od zapisa (slogova) koji su na neki način međusobno
povezani; ona je skup srodnih podataka.
Datoteka se može posmatrati kao:

a) fizička – predstavlja pogled na datoteku kako je računarski sistem vidi

b) logička – organizovan niz logički povezanih podataka koji ima svoj naziv
58. Pojam zapisa – sloga datoteke

Polje je najmanja logička jedinica podataka koje ima svoje ime (ocena) i
vrednost (5) i način predstavljanja.
Skup polja koja se odnose na isti pojam (entitet) naziva se zapis ili slo g. Svaki
slog je skup polja određenog tipa i dužine.
Katalog je spisak datoteka.
59. Sortiranje podataka...

...je uređivanje podataka po određenom kriterijumu (opadajućem ili rastućem);
60. Pretraživanje datoteka...

...znači pronaći slog koji zadovoljava postavljene uslove; argument za traženje
dat je nekim logičkim izrazom (sprega većeg broja osobina). Pri pretraživanju
razlikujemo dva slučaja:
a) uz određenu komandu – uz određeni uslov (replace, delete, for, while);
pretraživanje se vrši za svaki zapis
b) pretraživanje posebnom komandom – nad pronađenim zapisom se
posebnom komandom vrši operacija (locate, find, seek...)
Pretraživanje datoteke može biti sekvencijalno i indeksno.
61. Primarni i sekundarni ključevi

Entitet je objekat posmatranja koji nam je važan sa određenog stanovišta, i koji
se može izdvojiti iz okoline i opisati. Entitet predstavlja realan objekat,
apstraktan koncept, odnos (relacija), događaj. On ima različita svojstva ili
obeležja. Obeležja mogu biti ključna (omogućava identifikaciju entiteta u skupu
entiteta) i atributivna. Ključevi mogu biti:
a) primarni – omogućava jednoznačnu identifikaciju entiteta u skupu entiteta
b) sekundarni – služe za identifikaciju grupe entiteta u skupu entiteta. Kao
ključevi se uglavnom koriste šifre
62. Traženje i pretraživanje...

U slučaju pretraživanja podataka ne zna se unapred koliki će broj podataka biti
pronađen. U slučaju traženja podataka broj podataka koji će biti pronađen po
pravilu je poznat. Traženje je jedinstveniji proces od pretraživanja, odnosno
specijalni slučaj pretračivanja.
Traženje može biti:
a) sukcesivno
b) binarno
c) traženje po m putanjama
Traženje je lokalizovanje podataka radi njihove dalje obrade, a pretraživanje je
način pronalaženja podataka zadat nekim logičkim izrazom.
63. Programski moduli i automatizovane kancelarije

Automatizovane kancelarije su moduli za:
a) obradu teksta
b) rad sa bazama podataka
c) rad na tabeli
d) poslovnu grafiku
e) komunikaciju
64. Koji se program može koristiti u obradi teksta na računaru?

Programi za obradu teksta dele se na:
a) editore – to su programi koji omogućavaju unošenje, ispravljanje, čuvanje
i štampanje teksta. Mogu biti linijski i ekranski
b) formatere – to su programi koji oblikuju izgled teksta
c) tekst procesore – obuhvataju editore i formatere; služe za unošenje
teksta, modifikaciju (menjanje sadržaja dokumenta – dodavanje, brisanje,
izmena) i oblikovanje teksta za štampanje (priprema teksta, poravnanje,
podvlačenje...); obezbeđuje dve osnovne grupe komandi: za unos i laku
izmenu teksta (editorske komande) i za definisanje izgleda dokumenta
(formaterske komande); MS Word, Word Perfect, WordStar, Chi Writer, III
Plus
d) programski paketi za stono izdavalaštvo - DTP (Data Publishing – Ventura
Publisher, Post Script, Tex (korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu
izgled svog teksta), Page Maker
WYSIWYG – savremeni program za obradu teksta gde se vidi izgled teksta

(What You See Is What You Get)
65. Programski paketi opšte namene

a) tekst procesori
b) programski paketi za rad sa bazama podataka
c) sistemi za rad sa tabelarnim podacima
d) program za dizajniranje
e) elektronski imenik
f) podsetnik kalendar
g) elektronski kalkulator
Ti programski paketi su:

a) Excel-program za rad sa tabelama; na ekranu je prikazana tabela podeljena
na vrste i kolone i služi za prikazivanje i obradu poslovnih podataka
b) Corel Draw - program za obradu crteža na vektorski način
c) Power Point- program za izradu računarskih prezentacija
66. Osnovni tipovi dijaloga izmedju čoveka i računara...

... je interaktivni rad,a to su:
a) komande
b) meni
c) upit
d) popunjavanje formulara
e) funkcionalni ključevi
f) sličice

67. Faze rada u tekst procesoru su:

a) startovanje tekst procesora
b) unošenje teksta - kreiranje teksta pomoću tastature ili drugih tehnika: voice
input, soft strip
c) editovanje teksta - unos, brisanje, izmena, zamena
d) formiranje teksta - promene izgleda teksta (znak, pasus, odeljak, dokument)
e) snimanje dokumenata - da bi se sačuvao za kasniju upotrebu
f) štampanje dokumenata - prebacivanje elektronskog dokumenta na papir
g) izlazak iz tekst procesora
68. Osnovne operacije upravljanja dokumentima u tekst

procesoru:
A) kreiranje dokumenata
B) editovajne dokumenata
C) komponovanje dokumenata
D) pretraživanje baze
E) arhiviranje i kopiranje
69. Pojam i vrste informacionih sisitema

Informacioni sisitemi predsatavljaju skup ljudi i opreme koji po određenoj
organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, čuvanje i
dostavljanje podataka i informacija na korišćenje.
Elementi informacionog sisitema su:
a) Tehnička oprema (hardware)
b) Programska oprema (software)
c) Organizaciona podrška (orgware)
d) Kadrovska podrška (lifeware)
70. Vrste informacionih sistema :

 Informacioni sistemi za obradu podataka (DP- Data Processing )
 Upravljački informacioni sistemi ( MIS - Managment Information
Systems )
 Informacioni sistemi za podršku odlučivanju ( DSS – Decision Support
Systems )
71. Faze razvoja informacionih sistema su:

 Projektovanje
 Izgradnja
 Uvođenje
 Funkcionisanje
72. Pojam i oblasti koje pokriva veštačka inteligencija

Veštačku inteligenciju čine programi koji rešavaju probleme za čije bi se
rešavanje od čoveka zahtevalo inteligentno ponašanje.
Oblasti koje pokriva:
 rešavanje problema
 obrada i razumevanje prirodnih jezika
 robotika i viđenje
 sistemi zasnovani na znanju
 mašinsko učenje
 automatsko zaključivanje
73. Robotika i oblasti primene

Robotika se bavi proučavanjem, razvojem i primenom mašina koje obavljaju
mehaničke manipulacije.
Oblasti primene:
 u proizvodnom procesu veoma naporni poslovi (prese)
 opasni poslovi koji štetno deluju na čoveka za vreme njihovog
obavljanja (nuklearne tehnologije )
 istraživanje u morima i okeanima
 kosmička istraživanja
 savladavanje neprohodnih terena
 primena u medicini - proteze (zamenjuju organe ili delove tela) i ortoze
(pokreću obolele delove tela)
 poslovi zavarivanja, bojenja...
74. Ekspertni sistemi...

su najznačajniji inteligentni sistemi u o blasti veštačke inteligencije; to su
računarski programi koji poseduju znanja eksperata o nekoj usko stručnoj
oblasti; sastoje se iz dve komponente: baze znanja i sistema zaključivanja.
75. Pojam savremene kancelarije

Kancelarija predstavlja radnu sobu gde se podaci prikupljaju, zapisuju,
preuređuju u informacije, a zatim preonose u govornom ili pisanom obliku.
Kancelariski poslovi su poslovi obrade podataka. Pojam obrada podataka u
Širem značenju obuhvata 4 faze:
 prikupljanje podataka
 organizacija podataka i njihovo memorisanje
 obrada podataka u užem značenju
 izdavanje rezultata obrade
Obrada može biti:
a)ručna
b)mehanografska
c)automatska
***Organizacija savremene kancelarije:

a) telework - označava rad pojedinca na daljinu i omogućava da se jedan deo
radnog vremena provede van radnog mesta; ova organizacija omogućava da
zaposleni izabere kada će raditi, koje poslove i mesto gde će raditi; lokacija može
biti: work at home, satellite office (zaposleni dele kancelarijski prostor van
sedišta organizacije), mobile office (rad u mobilnoj kancelariji, opremljenoj
laptopom), telecentre (deljenje iste kancelarije sa ljudima iz drugih organizacija).
b) virtuelna kancelarija – koncept organizacije koji se primenjuje u
kancelarijama za telework; ovim se omogućava ušteda kancelariskog prostora.
Vrste virtuelnih kancelarija: hot desk environment (zaposleni nemaju svoje radno
mesto, veći deo radnog dana provode sa klijentima na njihovim radnim
mestima, koristeći njegovu opremu i rusurse); touchdown office (zaposlenima se
dodeljuje prostor kada dođu na posao po principu first come first serve)

c) virtuelni timovi – okupljaju za određeni posao najbolje stručnjake koji su

geografski veoma udaljeni; komunikacija se odvija sastancima licem u lice,
video-konferencijama, elektronskom poštom...
Osnovni tipovi virtuelnih timova su: mrežni timovi (sastoji se od pojedinaca koji
se često menjaju, a sarađuju da bi postigli zajednički cilj); paralelni timovi
(sastoji se od poznatih stručnjaka); timovi za razvoj projekata i proizvoda
(razvijaju projekte za korisnike i potrošače za određeni period vremena); radni ili
proizvodni tim (obavlja standardne tekuće poslove), servis timovi (pružanje
tehničke pomoći); upravljački timovi (čine rukovodstvenu jedinicu kompanije);
akcioni timovi (reaguju u hitnim slučajevima).
76. Efekti primene savremene kancelarije

Savremena kancelarija omogućava praćenje zahteva tržista. Informacione
tehnologije su uvedene da olakšaju obavljanje kancelarijskih poslova, izmenile su
i same poslove, radna pravila i organizaciju preduzeća.
77. Razno
Za traženje grešaka u programu koristi se poseban program debugger
Ergonomi se bave proučavanjem interakcije čoveka i mašine
Operatori su simboli kojima se označavaju operacije nad podacima
Izraz je skup jednog ili više argumenata nad kojim se izračunavaju
odgovarajuće operacije
Argumenti mogu biti memorijske promenljive, konstante i atributi objekta u
bazi podataka
Memorijska promenljiva je lokacija u memoriji računara u koji se smeštaju
podaci koji se menjaju tokom izvršavanja programa; ona ima svoje ime i
vrednost.
URL jednoobrazni lokator resursa - predsatvlja mrežno uopštavanje standardnog
koncepta imena; sastoji se iz tri dela :
1. informiše program za navigaciju koji se protokol koristi za pristup datom
resursu
2. ime čvora
3. put (staza) do resursa

Pripreme za prijemni ispit iz informatike -Online testove mozete pronaći na

adresi www.pripremezaprijemni.net
Skripta 25 strana: Besplatan primerak!!!
Preporuka za učenje. Položite prijemni u 3 koraka:

1. Pročitati originalnu literaturu.
2. Iščitati skriptu.
3. Proveriti svoje znanje na online testovima.
I SPREMNI STE ZA POLAGANJE PRIJEMNOG!!!
SREĆNO!!!
Literatura:
1. Računarstvo i informatika za I razred gimnazije - Nikola Klem
2. Računarstvo i informatika za II razred gimnazije - Nikola Klem
3. Računarstvo i informatika za III razred gimnazije - Dušan Tošić
4. Računarstvo i informatika za IV razred gimnazije
5. Računarstvo i informatika za III razred srednje ekonomske škole
6. Računarstvo i informatika za IV razred srednje ekonomske škole


Informatika Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Informatika Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

INFORMATIKA - SKRIPTA ZA PRIJEMNI ISPIT

Prof. Lea (Jakelić) Vasiljević

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

1. Pojam podatka i informacije

2. Svojstva podataka i informacije

4. Istorijat razvoja računara.

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

5. Od čega se sastoji računar?

Hardver je fizička komponenta i čine ga:

Softver je programska komponenta i može biti:

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

8. Program kao proizvod.

Sa gledišta autorskih prava programi mogu biti:

9. Funcija ulazno-izlaznih uredaja.

10. Šta je personalni računar?

Hardverske komponente i konfiguracija PC-a.

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

b) Kontroleri – elementi za povezivanje koji se sa jedne strane

2) Monitor – podela monitira:

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

12. Procesor, pojam i funkcija

13. Karakteristike operativne memorije

14. Šta je bit, a šta bajt?

15. Šta je ASCII kod?

16. Funjkcija keš memorijne

17. Šta je modem?

18. Šta je MIPS?

19. Uloga matematičkog koprocesora.

20. Šta je CD ROM i za šta se koristi?

21. Vrste eksternih memorija su:

22. Razlike između disketa i diska.

23. Šta je uloga operativnog siste ma?

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

24. Vrste operativnih sistema.

25. Šta je MS DOS?

Podela DOS komandi

26. Šta je Windows?

27. Koje karakteristike treba da ima programski proizvod?

***Gotovi programi se dele na programe:

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

28. Verzija i modifikacija programa

29. Pojam prenosivosti programa

30. Dokumentovanost programskih proizvoda

31. Pojam interaktivnog rada.

32. Izvršenje programa.

33. Komunikacija korisnika sa programom – korisnički interfejs

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

34. Pojam računarske mreže

Svaki računar priključen na mrežu naziva se čvor, a da bi bio priključen mora da

***Podela računarskih mreža

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

RAVNOPRAVNE (PEER TO OEER) - svi čvorovi su ravnopravni i svaki

***Podela računarskih mreža na:

35. Globalna i lokalna mreža

36. Topologija mreže...

37. Mrežni protokoli...

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com

b) SMTP – slanje poruka lektronskom poštom

38. Klijenti u servis mreži

39. Uloga komunikacionog softera

40. Mrežna i komunikaciona oprema.

Pitanja šaljite na e-mail:leavasiljevic@gmail.com