Hromozomi su nosioci naslednih činilaca i sastoje se od DNK i belančevina.

Nalaze su u jedru, tačnije u delu jedra

koji se naziva nukleoplazma, gde se nalazi i jedarce. Vidljivi su samo tokom ćelijske deobe, jer su do tada
raspetljani i liče na klupko. Hromozomi u ćelijama imaju karakterističan broj za svaku vrstu. U telesnim ćelijama
čoveka se nalazi 46 hromozoma, koji stoje u parovima, ukupno 23 para. Ti identični hromozomi u parovima se
nazivaju homologni hromozomi. Jedan od hromozoma u paru potiče od majke, drugi potiče od oca. Jedini
nehomologni par hromozoma je 23 par kod muškarca jer on ima X i Z hromozom. U polnim ćelijama čoveka ima
23 hromozoma, tako da spajanjem muške i ženske polne ćelije nastaje telesna ćelija od 46 hromozoma. Broj od
23 hromozoma je haploidan broj n, a broj od 46 diploidan broj 2n.

Jedarce je vidljivo tokom interfaze, postaje prividno nevidljivo tokom ćelijske deobe, tek u telofazi se ponovo vidi.
Ono se sastoji od DNK, RNK i proteina. U jedarcetu se vrši sinteza proteina. Jedarce postaje nevidljivi tokom
deobe jer se tada postaju vidljivi hromozomi, koji su do tada bili u klupku.

Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama. U
DNK se nalazi genetički materijal. DNK je dugačak skoro 2m. DNK se duplira tokom S faze interfaze i tada se
hromozomi dele na dve hromatide.

GENI su osnovni nosioci genetskog materijala. Oni su delovi hromozoma, u stvari delovi DNK. U sebi nose
zapisane osobine koje neka jedinka treba da nasledi od svojih roditelja. Nalaze se u hromozomima i imaju svoju
adresu. Različiti oblici istog gena se zovu aleli. Kombinacija dva alela je genetički sastav, koji se naziva genotip.
Kombinacija istih alela čini homozigot, a kombinacija različitih alela je heterozigot.

MITOZA je deoba kada se od jedne telesne dobijaju dve telesne ćelije sa 46 hromozoma. Ona se sastoji iz četiri
faze:

Profaza: hromozomi sa dve hromatide postaju vidljivi, centriole počinju da se formiraju deobno vreteno

Metafaza: hromozomi sa dve hromatide su zakačeni za niti deobnog vretena i počinju da se ređaju po sredini

Anafaza: Hromozomi se uzdužno dele na hromatide. To su sada novi hromozomi. Uz pomoć deobnog vretena
odlaze ka polovima.

Telofaza: Od jedne se formiraju dve ćelije. U svakoj od dve ćelije formira se JEDRO i JEDARCE, a hromozomi se
sada sastoje od jedne hromatide.
MEJOZA

Mejoza se sastoji od Mejoze I i Mejoze II. U Mejozi I imaju četiri faze:

Profaza: Homologni hromozomi sa dve hromatide postaju vidljivi, a između homolognih hromozoma dolazoi do
razmene genetičkog materijala

Metafaza: Homologni hromozomi sa dve hromatide su zakačeni za niti deobnog vretena i počinju da se ređaju po
sredini

Anafaza: Homologni hromozomi se razdvajaju i odlaze ka polovima.

Telofaza: Od jedne ćelije sa 46 hromozoma se formiraju dve ćelije sa 23 hromozoma. Hromozomi i dalje imaju dve
hromatide.

Mejoza II je identična mitozi, nakon nje od dve ćelije sa 23 hromozoma nastaju četiri ćelije sa 23 hromozoma
Jedine ćelije koje se ne dele su nervne ćelije.