II – MEĐUGENSKE INTERAKCIJE

Fenotipski odnosi u F2 generaciji nakon dihibridnog ukrštanja pri različitim

oblicima međugenskih interakcija

A-B- A-bb aaB- aabb

Klasičan odnos 9 3 3 1

Dominantna koepistaza 9 3 3 1

Dominantna epistaza 12 3 1

Recesivna epistaza 9 3 4

Kumulativni efekata 9 6 1
gena
Dvostruko dominantna 15 1
epistaza

Dvostruko recesivna 9 7
epistaza

Dominantno-recesivna 13 3 ///////////
epistaza ///////////
REŠENI ZADACI

Dominantna koepistaza (9 : 3 : 3 : 1)

Primer: Kod živine oblik kreste zavisi od delovanja 2 gena. Tako ružastu krestu determiniše gen R
(R-pp), grašastu krestu gen P (rrP-), ali prisustvo dominantnih alela oba gena (R-P-) determiniše
orašastu krestu. Recesivni homozigoti za oba gena (rrpp) imaju jednostavnu krestu. Odrediti
fenotipske odnose potomaka u F2 generaciji ako se ukrste predstavnici čistih linija.

Fenotip Genotip
Grašasta kresta P-rr (PP rr, Pp rr)
Ružasta kresta R-pp (RR pp, Rr pp)
Orašasta kresta P-R- (PPRR, Pp RR, PPRr, PpRr)
Jednostavna kresta pprr

Ukraštanje čistih linija (čiste linije su dominantni i recesivni homozigoti za oba gena)

P1: PPRR x pprr

G1: PR x pr
F1: PpRr - 100% potomaka ima orašastu krestu
F1 = P2
P2 : PpRr x PpRr
G2: PR, Pr, pR, pr x PR, Pr, pR, pr

PR Pr pR pr
PR PPRR PPRr PpRR PpRr
Pr PPRr PPrr PpRr Pprr
pR PpRR PpRr ppRR ppRr
pr PpRr Pprr ppRr pprr

Fenotipski odnos potomaka u F2 generaciji:

F2: 9 : 3 : 3 : 1 (9 orašaste : 3 grašaste : 3 ružaste : 1 jednostavna).

Dominantna epistaza (12 : 3 :1)

Primer: Boja pleve kod ovsa uslovljena je interakcijom 2 gena, tako da dominantni gen A
determiniše crnu boju, a dominantni gen B sivu boju. Međutim, siva boja će se javiti samo ukoliko
nije prisutan i dominantan alel gena A (tj. kod genotipa aaB-) jer kada su istovremeno prisutni
dominantni aleli oba gena gen A (epistatički gen) inhibira dejstvo gena B (hipostatički gen) i javlja
se crna boja. U odsustvu dominantnih alela oba gena (aabb) javlja se bela boja pleve. Odrediti
fenotipske odnose potomaka u F2 generaciji ako se ukrste predstavnici čistih linija.

Fenotip Genotip
Crna boja A--- (AABB, AABb, AaBB, AaBb, AAbb, Aabb)
Siva boja aaB- (aaBB, aaBb)
Bela boja aabb
 P1: AABB x aabb
G1: AB x ab
F1: AaBb - 100% potomaka će imati crnu boju
F1 = P2
P2: AaBb x AaBb
G2: AB, Ab, aB, ab x AB, Ab, aB, ab

AB Ab aB ab
AB AABB AABb AaBB AaBb
Ab AABb AAbb AaBb Aabb
aB AaBB AaBb aaBB aaBb
ab AaBb Aabb aaBb aabb

Fenotipski odnos potomaka u F2 generaciji:

F2: 12: 3 :1 = (12 crnih: 3 sivih : 1 beli)

Recesivna epistaza (9 : 3 : 4)
Primer: Boja dlake kod miševa determinisana je sa 2 para alelomorfnih gena A i C, pri čemu
dominantan alel C determiniše crnu boju, ali ukoliko je uz dominantan alel C prisutan i dominantan
alel gena A javlja se aguti obojenost (crna boja sa žućkastim trakama). Međutim, recesivni alel (cc)
maskira ekspresiju gena A, tako da su sve jedinke koje su recesivni homozigoti za gen c (cc) bez
pigmenta, odnosno albino. Odrediti fenotipske odnose potomaka u F2 generaciji ako se ukrste
predstavnici čistih linija.

Fenotip Genotip
Aguti A-C- (AACC, AaCC, AACc, AaCc)
Crni aaCc (aaCC, aaCc)
Albino --cc (AAcc, Aacc, aacc)

P1: AACC x aacc

G1: AC x ac
F1: AaCc - 100% aguti obojeni
F1 = P2
P2: AaCc x AaCc
G2: AC, Ac, aC, ac x AC, Ac, aC, ac

AC Ac aC ac
AC AACC AACc AaCC AaCc
Ac AACc AAcc AaCc Aacc
aC AaCC AaCc aaCC aaCc
ac AaCc Aacc aaCc aacc

Fenotipski odnos potomaka u F2 generaciji:

F2: 9 : 3 : 4 = (9 aguti : 3 crna: 4 albino)
Kumulativni efekat gena - semiepistatičke interakcije (9 : 6 : 1)
Primer: Oblik ploda bundeve je pod kontrolom dva genska lokusa (A i B). U prisustvu
dominantnih alela oba gena (A-B-) plod je diskoidalnog oblika. Ako je prisutan dominantan alela
samo jednog gena (A-bb ili aaB-) plod je okrugao. Ako su oba gena u recesivnom homozigotnom
stanju (aabb), plod je duguljast. Odrediti fenotipske odnose potomaka u F2 generaciji ako se ukrste
predstavnici čistih linija.

Fenotip Genotip
Diskoidalan plod A-B- (AABB, AaBB, AABb, AaBb)
Okrugao plod A-bb (AAbb, Aabb)
aaB- (aaBB, aaBb)
Duguljast plod aabb

P1: AABB x aabb

G1: AB x ab
F1: AaBb - 100% diskoidalan plod
P2: AaBb x AaBb
G2: AB, Ab, aB, ab x AB, Ab, aB, ab

AB Ab aB ab
AB AABB AABb AaBB AaBb
Ab AABb AAbb AaBb Aabb
aB AaBB AaBb aaBB aaBb
ab AaBb Aabb aaBb aabb

Fenotipski odnos potomaka u F2 generaciji:

F2: 9 : 6 : 1 (9 diskoidalnih : 6 okruglih : 1 duguljastih)

Dvostruko dominantna epistaza – izoepistaza (15 : 1)

Primer: Oblik ploda kod biljke hoću-neću (Capsela bursa pastoris) ostvaruje se pod uzajamnim
epistatičkim dejstvom dominantnih alela dva lokusa A i B, tako da se u prisustvu dominantnog alela
jednog ili oba gena /A-/ B-; A-/bb; aa/B-) javlja trouglast plod, a u odsustvu dominantnih alela
(aabb) okrugao plod. Odrediti fenotipske odnose potomaka u F2 generaciji ako se ukrste
predstavnici čistih linija.

Fenotip Genotip
Trouglast plod A-B- (AABB, AaBB, AABb, AaBb)
A-bb (AAbb, Aabb)
aaB- (aaBB, aaBb)
Okrugao plod aabb

P1: AABB x aabb

G1: AB x ab
F1: AaBb - 100% potomaka će imati trouglast plod
P2: AaBb x AaBb
G2: AB, Ab, aB, ab x AB, Ab, aB, ab
 AB Ab aB ab
AB AABB AABb AaBB AaBb
Ab AABb AAbb AaBb Aabb
aB AaBB AaBb aaBB aaBb
ab AaBb Aabb aaBb aabb

Fenotipski odnos potomaka u F2 generaciji:

F2: 15 : 1 (15 trougalstih : 1 okrugao).

Dvostruko recesivna epistaza - komplementarnost gena (9 : 7)

Primer: Normalan sluh postoji kod sisara koji imaju normalno razvijeno unutrašnje uho sa svim
elementima, što određuje dominantan oblik gena D, kao i kada je normalno razvijen akustični nerv
(čije je razviće determinisano dominantim oblikom gena E). Znači, dominatni aleli na dva različita
genska lokusa (D i E) koji se nezavisno nasleđuju odgovorni su normalan sluh. To znači, da ako ne
postoji dominantna aktivnost oba ova gena javlja se gluvoća. Gluve su osobe koje imaju recesivni
par alela, bilo na lokusu D, bilo na lokusu E ili na oba navedena lokusa. Odrediti fenotipske odnose
potomaka u F2 generaciji ako se ukrste predstavnici čistih linija.

Fenotip Genotip
Normalan sluh D- E- (DDEE, DDEe, DdEE, DdEe)
Gluvi dd--, --ee (ddEE, ddEe, DDee, Ddee, ddee)

P1: DDEE x ddee

G1: DE x de
F1: DdEe - 100% potomaka će imati normalan sluh
F1 = P2
P2: DdEe x DdEe
G2: DE, De, dE, de x DE, De, dE, de

DE De dE de
DE DDEE DDEe DdEE DdEe
De DDEe DDee DdEe Ddee
dE DdEE DdEe ddEE ddEe
de DdEe Ddee DDEe ddee

Fenotipski odnos potomaka u F2 generaciji:

F2: 9 : 7 = (9 normalnih : 7 gluvih)

Dominantno recesivna epistaza (13 : 3)

Primer: Boja perja kod živine determinisana je sa dva gena I i C, koji se nezavisno nasleđuju. Bela
boja perja se javlja ako je u genotipu prisutan inhibitorni (epistatički) dominantni alel gena I, kao i u
uslovima recesivne homozigotije za oba gena. U svim ostalim okolnostima javlja se crna boja.
Odrediti fenotipske odnose potomaka u F2 generaciji ako se ukrste predstavnici čistih linija.
Fenotip Genotip
Belo perje -- I- (CCII, CCIi, CcII, CcIi, ccII, ccIi, ccii)
Crno perje C-ii (CCii, Ccii)

P1: CCII x ccii

G1: CI x ci
F1: CcIi - 100% sa belom bojom perja
F1 = P2
P2: CcIi x CcIi
G2: CI, Ci, cI, ci x CI, Ci, cI, ci

CI Ci cI ci
CI CCII CCIi CcII CcIi
Ci CCIi CCii CcIi Ccii
cI CcII CcIi ccII ccIi
ci CcIi Ccii ccIi ccii

Fenotipski odnos potomaka u F2 generaciji:

F2: 13 : 3 = (13 belih : 3 crna)

Aditivna poligenija (1 : 4 : 6 : 4 : 1)

Primer: Boja kože kod ljudi određena je sa 14 različitih gena, pri čemu će se ovde posmatrati samo
dva gena sa po dva alela. Veliko slovo označava alel koji doprinosi ispoljavanju tamnije boje kože,
a malim slovom alel koji nema takav efekat. Odredite fenotipski odnos potomaka u F2 generaciji
ako su u brak stupile dve osobe čistih linija za posmatrano svojstvo, tj. muž je dominantni
homozigot za oba gena N1N1N2N2, a žena je svetle boje recesivni homozigot n1n1n2n2.

Fenotip Genotip
crna koža N1N1N2N2
tamni melez N1N1N2n2
melez N1N1 n2n2
svetliji melz N1n1n2n2
bela koža n1n1n2n2

P1: N1N1N2N2 x n1n1n2n2

G: N1N2, x n1n2
F1: N1n1N2n2 - 100% melezi
F1 = P2
P2: N1n1N2n2 x N1n1N2n2
G2: N1N2, N1n2, n1N2, n1n2 x N1N2, N1n2, n1N2, n1n2

N1N2 N1n2 n1 N2 n1n2

N1N2 N1N1N2N2 N1N1N2n2 N1n2N2N2 N1n1N2n2
N1n2 N1N1N2n2 N1N1n2n2 N1n1N2N2 N1n1n2n2
n1N2 N1n1N2N2 N1n1N2n2 n1n1N2N2 n1n1N2n2
n1n2 N1n1N2n2 N1n1n2n2 n1n1N2n2 n1n1n2n2

Fenotipski odnos potomaka u F2 generaciji:

F2: 1 : 4 : 6 : 4 : 1 = (1 crn : 4 tamnih meleza : 6 meleza : 4 svetlijih meleza : 1 beo