6.

Nedostatak Lamarkove evolucione teorije je što je smatrao da:

A) se stečene osobine nasleđuju u potomstvu 1) A,V

B) postoji urođena težnja živog sveta ka povećanju složenosti 2) A,B

V) se živa bića ne menjaju kada se sredina menja 3) V,G,D

G) upotreba ili neupotreba organa ne dovodi do morfoloških promena 4)A,G,D

D) se živa bića menjaju samo pod uticajem unutrašnjih faktora 5) A,B,V,G,D

7. Darvin je kao ključni mehanizam evolucionih promena istakao:

A) migraciju

B) veštačku selekciju

V) prirodnu selekciju

G) reproduktivni potencijal

D) genetički drif

8. Autor dela “Postanak vrsta” je:

1) Žan Batist Lamark

2) Čarls Darvin

3) MIlutin Milanković

4) Gregor Mendel

5) Luis Henri Morgan

9. Odnos među jedinkama kada se bore za hranu, vodu i prostor je:

1) kompeticija

2) komensalizam

3) amensalizam

4) mutualizam

5) predatorstvo

10. Faktor evolucije NIJE:

1) mutacija

2) modifikacija

3 migracija

4) prirodna selekcija

5) genetička slučajnost

11. Zaokružite NETAČNU rečenicu:

1) Mutacije koje “ne razlikuje” prirodna selekcija nazivamo neutralnm.

2) Ako se posmatra efekat mutacija, one su uvek štetne

3) Mutacije su glavni izvor genetičke varijabilnosti u populacijama.

4) Štetne mutacije se prirodnom selekcijom eliminišu iz populacije.

5) Organizam se prilagođava izmenjenim uslovima sredine promenama u genetičkm materijalu.

12. Protok gena:

1) se ne može ostvarti prenošenjem polena

2) se ne može ostvariti prenošenjem semena

3) obezbeđuje pojavu novih gena u populaciji

4) ne menja učestalosti postojećih alela u populaciji

5) ne menja učestalosti postojećih genotipova u populaciji

13. Kojom selekcijom su Darvinove zebe na Galapagosu usled suše koja je dovela do promene načina
ishrane postale krupije i imale veći kljun:

1) stabilizacionom

2) direkcionom

3) disruptivnom

4) balansom

5) hibridizacionom

14. Selekcija koja deluje u korist jedinki sa srednjim vrednstima osobina, a protiv onih koje se nalaze na
oba kraja raspodele je:
1) stabilizaciona

2) direkciona

3) disruptivna

4) progresivna

5) oštra

15. Selekcija koja faforizuje istovremeno jedinke koje se nalaze na oba kraja raspodele je:

1) stabilizaciona

2) direkciona

3) disruptivna

4) balansna

5) progresivna

16. Koji je od navedenih oblika selekcije delovao kada je grupa novorođene dece sa prosečnom telesnom
težinom na rođenu favorizovana, dok je stopa smrtnosti bila veća kod dece sa premalom ili prevelikom
težinom:

1) stabilizaciona

2) direkciona

3) disruptivna

4) balansna

5) progresivna

17. Direkciona selekcija favorizuje jedinke:

1) sa prosečnim vrednostima osobina

2) koje su na jednom kraju(ekstremu) raspodele

3) na oba kraja raspodele istovremeno

4) istog pola

5) koje su heterozygote

18. Stabilizaciona selekcija:

1) favorizuje jedinke sa prosečnim vrednostima osobina

2) eleminiše jedinke sa prosečnim vrednostima osobina

3) favorizuje jedinke koje se nalaze na oba kraja raspodele

4) favorizuje jedinke koje se nalaze na jednom kraju raspodele

5) favorizuje recesivne homozygote

19. Međuzavisna evolucija 2 vrste koje utiču jedna na drugu I menjaju se u skladu sa tim naziva se:

1) direkciona evolucija

2) stabilizaciona evolucija

3) progresivna evolucija

4) balansna evolucija

5) koevolucija

20. Interakcija između 2 vrste koja je korisna za jednu a štetna za drugu vrstu je:

1) Parazitizam

2) Mutualizam

3) Komensalizam

4) Predatorstvo

21. Zaokružite tačnu rečenicu:

1) Organizmi koji su morfološki slični uvek pripadaju istoj vrsti.

2) Ključni događaj u postanku nove vrste je uspostavljanje reproduktivne izolacije.

3) Varijabilnost unutar vrste je po pravilu mala.

4) Prekidanje protoka gena između grupe jedinki i ostatka populacije nije primarni događaj u postanku
nove vrste.

5) Posmatranje morfoloških karakteristika je siguran način klasifikovanja organizama u vrste.

22. Mehanizam preoplodne reproduktivne izolacije je:

1)nepodudarnost u vremenu cvetanja i parenja

2) biohemijsko neslaganje gameta

3) razlika u gradji reproduktivnih organa

4) Formiranje neplodnog potmstva

5) uginuće jedinke pre postizanja polne zrelosti

23. Mehanizam postoplodne reproduktivne izolacije je :

1) nepodudarnost u vremenu cvetanja

2) nepodudarnost u vremenu parenja

3) biohemijsko ,,neslaganje’’ gameta

4) razlika u građi reproduktivnih organa

5) formiranje neplodnog potomstva

24. Mehanizam postoplodne reproduktivne izolacije je:

1) nepodudarnost u vremenu cvetanja

2) nepodudarnost u vremenu parenja

3)uginuće jedinke pre postizanja polne zrelosti

4) biohemijsko ,,neslaganje’’ gameta

5) razlika u građi reproduktivnih organa

25. U postanku vrsta alopatrička specijacija zasniva se na ulozi:

1) goegrafskih barijera u podeli populacija iste vrste i sprečavanju protoka gena među njima

2) reproduktivnog odvajanja od roditeljske vrste, ali ne i prostornog odvajanja

3) klimatskih promena koje se dešavaju na istoj teritoriji, bez geografske izolacije

4) bespolnog razmnožavanja u sprečavanjju protoka gena

5) hromozomskih promena u sprečavanju protoka gena između jedinki koje žive na istoj teritoriji

26. Kod biljaka hromozomska promena koja sprečavanjem protoka gena između roditeljske i potomačke
generacije dovodi do nastanka nove vrste je:

1) inverzija

2) translokacija

3) delecija
4) poliploidija

5) aneuploidija

27. Život na Zemlji pojavio se pre oko:

1) 4 milijarde godina

2) 1 milijarde godina

3) 10 miliona godina

4) milion godina

5) 500 hiljada godina

28. Najstariji mikrofosili na Zemlji stari su oko:

1) 10 milijardi godina

2) 3.5 milijarde godina

3) milijardu godina

4) milion godina

5) 150 hiljada godina

29. Neophodni uslovi za nastanak organskih molekula tokom prve faze hemijske evolucije na prvobitnoj
Zemlji bio je odsustvo:

1) vodonika

2) slobodnog kiseonika

3) azota

4) amonijaka

5) metana

30. U toku hemijske evolucije veće količine organskih molekula (,,prebiotička supa’’) pojavile su se u:

1) plitkim i poluisušenim zalivima okeana

2) dubljim slojevima okeana

3) dubljim slojevima i na dnu okeana

4) dubljim slojevima i na dnu jezera

5) dubljim slojevima sporih reka

31. Prvi molekuli na našoj planeti koji su imali sposobnost da se udvajaju su :

1) jednočlani DNK molekuli

2) RNK molekuli

3) proteini

4) DNK i proteini

5) fosfolipidi

32. Prema savremenim podacima prvobitni RNK molekuli:

1) su prvi molekuli koji su imali sposobnost udvajanja

2) nisu imali ulogu enzima

3) nisu imali ulogu supstrata

4) nisu bili nosioci informacije

5) imali su sve navedene karakteristike

33. U toku evolucije na planeti Zemlji prvi molekul koji je imao sposobnost da se udvaja i da nosi
informaciju je:

1) DNK

2) RNK

3) polipeptid

4) peptid

5) protein

34. Na našoj planeti prve ćelije nastale su:

1) pre nastanka RNK molekula

2) nakon nastanka DNK molekula

3) pre pojave sinteze proteina

4) istovremeno sa nastankom RNK i DNK molekula

5) nakon nastanka RNK molekula i proteina

35. Teoriju kojom se objašnjava pojava ledenih doba na Zemlji dao je:

1) Lamark

2) Darvin

3) Milanković

4) Redi

5) Poter

36. Evolucija sisara obeležila je:

1) eru prekambrija

2) kraj kambrija

3) sredinu paleozoika

4) početak mezozoika

5) eru kenozoika

37. Najveće izumiranje na Zemlji, kada su potpuno nestale mnoge grupe životinja, desilo se:

1) krajem jure

2) krajem krede

3) u karbonu

4) u devonu

5) u trijasu

38. Koja je grupa organizama preživela masovno izumiranje koje je krajem krede pogodilo našu planetu:

1) dinosaurusi

2) morski gmizavci

3) gmizavci letači

4) morski beskičmenjaci

5) nijedna od navedenih

39. Koja je grupa organizama preživela masovno izumiranje koje je krajem krede pogodilo našu planetu:
1) morski gmizavci

2) morski beskičmenjaci

3) gmizavci letači

4) mali kičmenjaci

5) krupni kičmenjaci

40. Geološki podaci su pokazali da je bilo više uzorka masovnog izumiranja organizama koje se desilo
krajem krede, a da je najvažnije:

1) smanjenje količine Sunčeve svetlosti

2) promena nivoa mora

3) promena hemijskog sastava vode

4) interakcija sa drugim vrstama

5) udar meteora u Zemlju

41. Ideju o nasleđivanju stečenih osobina zastupao je:

1) Gregor Mendel

2) Čarls Darvin

3) Lamark

4) Karl Line

5) Palmiter

42. Stečene osobine:

1) ne nasleđuju se

2) nasleđuju se u ograničenom broju generacije ( do šest )

3) nasleđuje se samo u prvoj generaciji

4) nasleđuje se u prve dve generacije

5) trajno se nasleđuje

43. Koji evolucioni mehanizam je najviše izražen u populacijama male brojnosti:

1) samo genske mutacije

2) samo hromozomske mutacije

3) prirodna selekcija

4) protok gena

5) genetički drif

44. Evolucioni mehanizam u kome je promena učestalosti genskog alela kroz generacije u populaciji
nastala kao rezultat slučajnog događaja je:

1) mutacija

2) genetički drif

3) selekcija

4) koevolucija

5) protok gena

45. Koje osobine su adaptacije:

1) obrazovanje spora kod biljaka

2) otpornost insekata prema insekticidu

3) sposobnost biljke da sintetiše hemijske materije koje je čine nesvarljivom

4) obrazovanje jajeta kod kopnenih kičmenjaka

5) endotermija

46. Koja prirodna selekcija deluje kada su na travi favorizovane svetlozelene, a na četinarima
tamnozelene jedinke iste vrste insekata, dok su jedinke da umerenozelenom bojom laka meta predatora
zbog neprilagođenosti boje tela sredini:

1) stabilizacioni

2) disruptivna

3) direkciona

4) balansna

5) oštra

47. Hominoidi su grupa organizama koja obuhvata familije:

1) polumajmuna i majmuna
2)polumajmuna i čovekolikih majmuna

3) majmna i čovekolikih majmuna

4) polumajmuna, majmuna i čovekolikih majmuna

5) čovekolikih majmuna i čoveka

48. Preci savremenih hominida , driopitecini, živeli su pre :

1) oko 250 000 000 godina

2) 100-150 000 000 godina

3) oko 15 000 000 godina

4) 5 00 000 – 1000 000

5) oko 150 000

49. Primate su

1) polumajmuni

2) majmuni

3) čovekoliki majmuni

4) čovek

5) svi navedeni

50. Najstariji hominidi su:

1) driopitecini

2) australopiteini

3) arhaični ljudi

4) kromanjonci

5) neandertaci

51. koja os navedenih, nije odlika australopiteina:

1) uspravno kretanje

2) lice slično kao kod čoveklikih majmuna

3) manja zapremina mozga nego kod savremenog čoveka

4) isturena vilica sa jakim kutnjacima

5) pojava pećinskog slikarstava

52. najznačajnija karakteristika evolucie čoveka osim uspravnog hoda je:

1) uža karlica

2) odvojen palac na stopalu

3) veliko lice

4) vilica sa jakim kutnjacima

5) povećanje mase mozga u odnosu na veličinu tela

53. U hemoglobinu čoveka i šimpanze redosled amino-kiselina je:

1) 100% isti

2) skoro 75% isti

3) 50% isti

4) 13% isti

5) 100 % različit

54. Najstarija vrsta našeg roda je (savremenog čoveka) je:

1) homo erectus

2) homo habilis

3) homo neandertalensis

4) arhaični čovek

5) homo sapiens

55. Vrsta australopitecina Australopithecus africanus živela je:

1) u Kini

2) na ostrvu Java

3) u Africi
4) u Nemačkoj

5) na Gaapagosu

56. Vrsta Australopithecus afarensis živela je :

1) u Kini

2) na ostrvu Java

3) u istočnoj Africi

4) u južnoj Africi

5) u Nemačkoj

57. Prva vrsta hominida za koju se zna da je koristila primitivno oruđe od kamena je:

1) homo habilis

2) arhaični čovek

3) homo erectus

4) homo neanderthalensis

5) kromanjonac

58. Javanski čovek pripada vrsti:

1) autsralopitecine

2) homo erectus

3) homo habilis

4) homo neanderthalensis

5) arhaični ljudi

59. ,,Pekinški čovek“ pripada vrsti:

1)australopitecina

2)homo erectus

3)homo habilis

4) homo neanderthalensis
5) arhaični ljudi

60.Homo habilis se pojavio pre:

1)100 – 150 000 000 godina

2)oko 50 000 000 godina

3)10 – 20 000 000 godina

4)2 – 2500 000

5)oko 500 000 godina

61. Upotreba vatre i lov na krupne životinje vezuje se prvi put za:

1) spretnog čoveka (Homo habilis)

2)arhaičnog čoveka

3)uspravnog čoveka (Homo erectus)

4) neandertalca (Homo neanderthalensis)

5) kromanjonca

62. Postojbina uspravnog čoveka je:

a) Kina

b) ostvro Java

c) Nemačka

d) Italija

e) Afrika

63. Karakteristika kja je posebno bila favorizovana kod vrste Homo erectus je:

1) smanjenje mase mozga

2) smanjenje zuba

3) masivan skelet

4) isturene vilice

5) nisko čelo
64.Postojbina „Pekinškog čoveka“ je:

1) Afrika

2) Kina

3) ostvro Java

4) Nemačka

5) Galapagos

65. Karakteristika vrste Homo neanderthalensis:

1) visok rast

2) nešto veća zapremina mozga nego kod današnjih ljudi

3) Smanjenje vilice

4) skelet nežne građe

5) hod pomoću gornjih udova