4.4.

ISHRANA SVINJA
Velika razlika izmeu divljih i domestificiranih jedinki.

Br prasadi Duina dojnog perioda Index praenja Odbijanje

Divlje 4-5 56 dana 1-1.5 60 dana
Pitome 9-12 28-35 dana 2-2.5 21 dan
DP 700-800 g; veliki randman klanja.

Kratak DT (monogastrina ivotinja sa relativno velikim elucem), enzimski sistem varenja.

Pljuvaka je bogata amilazom. Tipini svatojed. U DT nema vee koliine mikroflore. Mast i
skrob se koriste i do 90%. Svinja je upuena na hraniva koja sadre manju koliinu
celuloze HAP (riblje brano, mesno brano, obrano mleko, surutka), sporedni industrijski
proizvodi sa manje celuloze (ind ulja, ind skroba, ind piva, ind eera, mlinska ind), zrnevlje
ita (preko 50% obroka kukuruz, jeam, penica, ovas, sirak) i leguminoza (leptirnjaa do
20%). Mineralna hraniva takoe dodajemo stona kreda, DCP, NaCl (0.5-1%). Korenasto
krtolasta hraniva (krompir, stona mrkva, repa), od zelenih hraniva dajemo lucerku. Obrok
mora biti izbalansiran, ukusan, bez tetnih posledica i ekonomian. Kukuruz, jeam,
mekinje, sojina i suncokretova sama, obrano mleko, mesno i riblje brano. 70% biljnih i
30% animalnih hraniva
-potrebe u energiji
Kao jedinice vrednosti hrane koriste se ME (jer je blia potrebama svinja od SJ) i ukupna
koliina svarljivih hranljivih materija TDN. Od ukupne en hrane - bruto energije, kod svinja
se iskoristi oko 75-80%. ME iznosi oko 96% SE. PO su neto manje nego kod goveda.
-potrebe u protenima i AK
Iskazuju se u procentu sirovih proteina u smeama. Zavise od kategorije i ivotnog doba, ali su u
svakom sluaju daleko vee nego kod preivara. Svinje trae proteine visoke bioloke vrednosti.
Potrebe se esto obraunavaju po AK, pa su najvie potrebe u lizinu, triptofanu i metioninu.
Potrebe u esencijalnim AK zadovoljavaju se preko HAP, ali se ona ne mogu davati kao jedina
hrana. Kombinacija ita, biljnih proteinskih i animalnih hraniva mogu da se zadovolje potrebe u
svim esencijalnim AK, a da obrok istovremeno bude ekonomian. Najbolja kombinacija:
kukuruz, sojina sama, riblje brano.
-potrebe u mineralnim materijama
Najee je deficitaran Ca. Potrebe su relativno velike a hraniva koja se koriste su deficitarne.
Odnos Ca i P bi trebalo da bude (1.3-1.5):1. Nedostatak fosfora je redak. Ca 0.5% P
0.4% NaCl 0.3-0.5%. Od mikroelemenata najei deficit je u gvou, bakru, manganu i
cinku. esta je pojava parakeratoze kao posledice nedovoljne resorpcije cinka
-potrebe u vitaminima
Relativno velike, naroito A, D, E i B.
-potrebe u UH
Najee unose UH u vidu skroba i celuloze. Vrlo efikasno koriste eere (osim celuloze pa je
ne bi trebalo biti vie od 7%).
-potrebe u mastima
Dosta niske, svega do 2%. Nedostatak esencijalnim MK dovode do tekih poremeaja.
-potrebe u vodi
Relativno velike; 3:1 u odnosu na unetu kol hrane kod lakih i 2:1 kod teih svinja.

-ishrana priplodnih krmaa-

Faze dojenja, oplodnje i graviditeta

Nepravilna ishrana u bilo kojoj fazi reprodukcije dovodi do poremeaja smanjenja broja
prasadi. Nedovoljna ishrana proteinima, min mat a posebno vitaminima u fazi oplodnje dovodi
do opadanja broja zrelih folikula. Nepravilna ishrana u fazi graviditeta dovodi do poveanja
embrionalnog mortaliteta. Nepravilna ishrana tokom laktacije dovodi do smanjene proizvodnje
mleka, nepravilnog razvoja prasadi, gubitka teine krmae, poremeaja u reprodukciji.
Faza oplodnje
Mnogo zavisi od kondicije, klasian nain gajenja prasadi predvia zaluenje sa 56 dana a to
dovodi krmau do fizike iscrpljenosti, produava se servis period i smanjuje se broj zrelih
folikula. Rano zaluenje (21 dan) prasadi dovodi do opasnosti od prevelikog gojenja.
Danas se preporuuje flushing sistem pre i posle oplodnje nekoliko dana krmae se hrane
obilnije i kvalitetnije. Tako se poveava broj zrelih folikula a smanjuje se embrionalni mortalitet.
Obrok poveavamo za 30% u odnosu na potrebe. Tokom celog graviditeta ishrana je
ujednaena. Potrebe su poveane u poslednjoj treini graviditeta, kada je razvoj ploda
najintezivniji. Sastav prirasta se menja jer se poveava koliina SM u fetusima. Krmaama se
mora obezbediti dovoljna koliina svih potrebnih hranljivih materija. Suprasne krmae treba
hraniti tako da odre priplodnu kondiciju i da u toku graviditeta starije krmae poveaju
TM za 25-30 kg, a prvopraskinje 45-50 kg. Poveanje energije pri kraju graviditeta ide i do
43%. Potrebe u proteinima zavise od koliine proteina koji se deponuju u plodu (intezivno u
posl treini grav). Ukupno se deponuje oko 2 kg proteina. Krmaama dajemo hranu sa 13 14%
proteina. Potrebe u min materijama poveavaju se isto u poslednjoj treini graviditeta. U plodu
se deponuje 80 g Ca i 50 g P. Dnevne potrebe se kreu oko 18-20 g Ca i 12-14 g P dnevno.
Obavezno se daje i kuhinjska so, dok vitamine dajemo preko premixa. Ukupna koliina SM ne
bi smela da pree 1.5 2% TM, naroito u posl teini grav. Zimi osnovno hranivo ine
koncentrovana hraniva ita (+ uljane same i HAP). Leti se daju vee koliine zelene mase,
posebno lucerke (zadovoljava 50%, tj. 35% potreba kasnije). Boravak na pai deluje pozitivno na
graviditet. Gravidne krmae se hrane obrono, 2x dnevno. Na dan praenja samo mlak napoj od
mekinja. Za visokogravidne krmae nepoeljna je velika koliina kabaste hrane. 5. dana prelazi
se na ishranu krmaa u laktaciji.
Faza laktacije
Nevidljivo mleko samo onoliko koliko je potrebno. Najvea proizvodnja mleka je u 3. i 4.
nedelji laktacije. Energetska vrednost 0.44 SJ/l (visokoen mleko). U koncentratu procenat
proteina mora biti bar 15%.
Proteini Laktoza Masti Pepeo Ca P
Potrebe u energiji zavise od
5.7% 4.8% 8.6% 0.9% 0.21% 0.15% visine proizvodnje i sastava
Procenat HM u mleku mleka. Za svaki litar mleka
potrebno je 0.44 SJ. Za
svako prase treba obezbediti 0.5 kg koncentrata. Tokom laktacije ishrana po volji, a zaluenje
mora ii sa postepenim smanjenjem i hrane i vode, izbegavati sona hraniva. Mekinje tokom
cele laktacije. Neophodno obezbediti proteina onoliko koliko se izluuje mlekom (1 kg dnevno).
 -ishrana nerastova-

Potrebe zavise od teine ivotinja, doba ivota kao i stepena iskoriavanja. Potrebe mukih
ivotinja su vee od potreba enskih ivotinja - nazimica. Potrebe odraslih nerastova su na
nivou dojnih krmaa, s tim to je dnevna koliina smee koja se daje nerastovima daleko
manja. DP zavisi od doba ivota. Od DP zavise i potrebe u energiji. Kod odraslih nerastova
potrebe u energiji su za 20 25% vee od potreba za odravanje ivota (hrana 1-1.2% TM).
Opasnost od utovljenosti. Potrebe u proteinima su za 50% vee od PO. Kvalitet proteina je na
nivou krmaa dojilja. Potrebe u vitaminima A i D su relativno visoke. U sastav smee ulaze sva
hraniva koja se koriste za ishranu svinja uopte. Obrok: kukuruz, uljane same, HAP,
mekinje. Leti zelena masa do 30%. Ishrana je obrona i to 1 2 puta dnevno.

-ishrana prasadi-

(smee uzeti sa rezervom)

Partus (kg) Zaluenje (kg) Prirast (g) Gubici % Pravilan razvoj prasadi je
uslovljen intrauterinim
0.6-0.8 4.5-5 140 70-80 razvojem. Od pravilne ishrane
0.9-1 5.5-6 165 40-50 gravidnih krmaa zavisi TM
1.1-1.2 6-6.5 190 20-30 prasadi. Ishrana prasadi u prvih
sedam dana bazirana je na
1.3-1.4 6.5-7 205 15-20
kolostrumu. Prasad sisa
1.5-1.7 7-7.5 235 5-10 kolostrum nekoliko puta
dnevno, ime obezbeuje unoenje dovoljne koliine hranljivih materija. Jaa prasad osvaja
prednje sise, koje su mlenije to se manifestuje brim razvojem. Kolostrum je kao i mleko
siromano gvoem. Prasad se intezivno razvija i ve sa 8 dana udvostrui svoju teinu. Prvih
15 dana mleko je jedina ishrana te nastupa hipohromna anemija. Ve u prva 3 dana ivota daju
se depoi gvoa (Fe koloidno vezano za dekstran). Najvea koliina mleka se lui u 3. i 4.
nedelji laktacije, zatim opada. Prasad se vrlo intezivno razvija i dnevni prirasti su veoma veliki.
Mleko krmae u 4. nedelji postaje nedovoljna hrana za porast prasadi. Tada se poinje sa
prihranjivanjem prasadi. U poetku enzimski sistem za varenje nije razvijen. Kompletan
proteolitiki sistem se razvija od 14. dana i dostie maximum sa 28 35 dana. Razvoj ovog
sistema uslovljava poetak prihranjivanja. Intezitet prirasta je u poetku velik, a kasnije se
smanjuje. Sa poveanjem telesne teine i razvojem prasadi ukupni dnevni prirast se
poveava. Konverzija je u prvima danima veoma dobra a kasnije se poveava. Dnevne potrebe
u energiji, proteinima, esencijalnim AK i min materijama (A i D) su vrlo visoke.

Sistemi odgajivanja prasadi

Klasian nain othranjivanja
Ranije zaluivanje prasadi
Rano zaluivanje ishrana odluene prasadi
Vetaka ishrana
 a. Klasian nain othranjivanja
Sve vie se naputa iako je najprirodniji. Prasad sisa 8 nedelja a prihranjivanje poinje od
16. do 18. dana. Od 14. dana i hrana i voda po volji.
1-2 nedelja Prasad stalno sa krmaom TM pri odbijanju 16 18 kg.
3-4 nedelja Prasad povremeno sa krmaom
5-6 nedelja Prasad samo nou sa krmaom
b. Ranije zaluivanje prasadi prasad se zaluuje ranije izmeu 35. i 42. dana. Iz tog
razloga potrebna je kvalitetnija hrana za prihranjivanje i raniji poetak prihranjivanja,
tako da su prasad ve sa 28 dana spremna da konzumiraju dovoljnu koliinu hrane.
Prihranjivanje poinje izmeu 10. i 14. dana. Prasad se prihranjuje smeama koje sadre
vie proteina vee bioloke vrednosti i vie vitamina i mineralnih materija. Starter smee
sa 20 22% proteina. Kada prasad dostigne teinu od 15 kg prelazi se na grower smee
(17 18% proteina). Sa 8 nedelja teina od 18 20 kg.
c. Ishrana odluene prasadi zaluivanje izmeu 14. i 28. dana. Moramo saekati
zavretak formiranja enzimskog sistema. Za ishranu koristimo smee sa veom koliinom
mleka u prahu, tj. hraniva visoke bioloke vrednosti. Ovakve smee se nazivaju
predstarteri, i sadre 24 26% proteina. Daju se u koliini od 1 2 kg po prasetu.
Nakon toga prelazi se na starter. Kada prasad dostigne teinu od 15 kg, prelazimo na
smee za porast. Prelaz sa predstartera na starter ne sme biti u isto vreme kada se
prasad zaluuje. Prihranjivanje predstarterom poinje sa 10 do 12 dana. Smee za
ishranu predstarter, starter i grower (smea za porast) daju se obino u peletiranom
obliku. Skraenjem dojnog perioda poveavamo index praenja (sa 1.5 na 2). Krmae
manje gube u kondiciji a prasad ranije naue da jede ostalu hranu mimo majinog mleka.
Rano zaluenje zahteva posebne uslove smetaja i dranja.
d. Vetako odgajivanje prasadi podrazumeva i ishranu prasadi od prvih dana ivota
ostalom hranom mimo majinog mleka. Ova ishrana je uslovljena uginuem majke ili
njenom slabom mlenou. Neophodno je dati bilo kakav kolostrum. Tri mogunosti:
i. Smea sastavljena od istih hran materija (kazein, mlena mast,
glukoza)
ii. Smea sastavljena od visoko vrednih i lako svarljivih hraniva uz
dodatak enzima (mleko u prahu, sojino brano, riblje brano glukoza)
iii. Svee kravlje mleko
U sve 3 kombinacije dodaju se dovoljne koliine vitamina, mineralnih materija i
antibiotika. Ove smee se daju do 21. dana ivota. Prihranjivanje predstarterom i
starterom se vri kao kod ranijeg ili ranog zaluivanja.

-ishrana priplodnih nazimica-

Identian sa ishranom svinja u tovu do 60 kg, a nakon toga se koliina hrane smanjuje da ne bi
dolo do tovljenja. Sa 8 meseci poeljna TM od 110 115 kg, kada se priputaju. Prirasti do
5. meseca mogu biti intezivniji, ali se tada smanjuju. Potrebe u proteinima se zadovoljavaju
smeama koje sadre 18% (do 40 kg) ili 16% (do 70 kg). Za razliku od svinja u tovu moemo
davati veu koliinu kabaste hrane, ali i suve i sone. ak i do 40% obroka moemo zameniti
zelenom hranom, silaom, korenjem i krtolama.
 -ishrana svinja u tovu-

Cilj tova je da se korienjem preteno biljnih hraniva, uz manji dodatak animalnih, povea TM
svinja, pri emu se dobija vea koliina mesa i masti. Svinje su vrlo zahvalan materijal za tov jer
brzo napreduju, efikasno koriste hranu, daju proizvod koji imaju veliku hranljivu vrednost. Tov
zavisi od rase i tipa svinja, starosti ivotinja, uslova smetaja i dranja smetaja. Koristimo 4
vrste tova:
Mesnati tov
Bekon tov
Polumasni tov
Masni tov
 a. mesnati tov
Za mesnati tov koriste se svinje u porastu, mesnatih, ranostasnih rasa. Cilj je da se
pravilnom ishranom iskoristi do maximuma potencijalna sposobnost mladih svinja u
porastu, odnosno stvaranju mesa miinog tkiva. Za 6 meseci 100 kg. DP izmeu
550 i 750 g. Vei prirasti nisu poeljni jer dolazi do veeg uea masnog tkiva. Ishrana
mora biti ravnomerna. Ni suvie obilna ni nedovoljna. Najekonominije je klati svinje
izmeu 95 i 115 kg jer je to teina gde jo uvek preovlauje meso. Tokom tova se
poveava i randman. Dnevne potrebe se odreuju na osnovu koliine deponovanih
proteina. Svinjama se daju TRI vrste smea sa Teina (kg) Dnevne potrebe (g)
razliitim nivoom proteina smea za svinje u
tovu od 20 do 50 kg, od 50 do 70 kg, i od 70 kg 20 8-9
do kraja tova. Ali se iz praktinih razloga koriste 40 5-6
DVE smee i to za svinje u teini 20-60 kg i 60 4-5
preko 60 kg. U prvoj kombinaciji (sa 3) proc prot
15, 14 i 12. U drugoj kombinaciji (sa 2) 14 i 13. 80 3.5-4
Bitno je voditi rauna i o kvalitetu proteina. 100 3-3.5
Osnovno hranivo jeste zrno ita prvenstveno 120 2.5-3
kukuruz (oko 60% u smei). Vee uee nije
poeljno zbog loeg uticaja na slaninu. Zrnevlje leguminoza se retko koristi. Kao izvor
biljnih proteina koristi se uljane same i to prvenstveno sojina. HAP uvek ima u obroku
posebno za svinje do 70 kg. Najvie koristimo mesno i riblje brano. Uee ovih hraniva
zavisi od potreba u AK. Stoni kvasac. Brano dehidrovane lucerke je obavezan sastojak
smea za ishranu svinja u tovu. Mekinje i suvi repini rezanci se koriste pri kraju tova.
Mast se daje u koliini do 5%. Vitamini,
HAP Biljna BDL Min i vit ita i min materije, antibiotici. Obrok mora biti
proteinska UH izbalansiran u odnosu na kvalitet i
3-5% 4-8% 3-7% 3% Ostatak koliinu pojedinih hran materija.
Konzumiranje hrane i efikasnost
iskoriavanja zavisi i od stepena finoe estica. Ishrana svinja u tovu je bazirana na
korienju kompletnih smea. Sistemi hranjenja svinja u tovu: Ishrana po volji
(automatske hranilice), Poluslobodno hranjenje (automatske hranilice, valovi, podovi),
Obrono hranjenje (2x dnevno). Svinje mogu da se hrane suvom, vlanom ili tenom
hranom.
Kuk+kuk mek+ klice Krompir+jeam+graak Riblje brano+sojina sama
Odnos prema
Mekana vrsta i zrnasta Neprijatan miris vodi bio bi
1:1 za suva
hraniva i 1:4-5 za tena hraniva. Korienje izvesnih hraniva ima uticaj na kvalitet
slanine.
b. bekon tov
Posebna panja se obraa na duinu i masu polutke, debljinu slanine, povoljan odnos miinog i
masnog tkiva. Vid mesnatog tova svinja. Ishrana mora biti kontinuirana, ujednaena, obrona, a
prirast ravnomeran i nii nego to je to kod mesnatog tova. Zbog nieg prirasta tov traje due a
svinje na klanje idu sa 85 95 kg sa 7 7.5 meseci. Konverzija
TM Prirast hrane je vea a dnevne potrebe su manje. Najkvalitetniji bekon se
20-50 400-450 dobija korienjem sveeg obranog mleka, krompira i
50-70 450-500 koncentrovanih smea. U 2. polovini tova poveava se uee jema
70-90 500-550 na raun kukuruza.

c. polumasni tov
Procenat masti se kree od 36 38%. Utroak hrane za kg prirasta je vei. Smee mogu biti
identine smeama za tov svinja u mesnatom tovu do 100 kg teine, a od te teine koriste se
smee sa niim nivoom proteina (12 11%). To su smee bez HAP, sa manjim ueem biljnih
proteinskih hraniva, sastavljene preteno od UH hraniva. Krompir. Krajna teina 140 kg.
d. masni tov
Procenat masti preko 40%, a TM za klanje oko 200 kg. Koriste se izluena starija grla kod kojih
se tokom tova deponuje jedino mast. Cilj je da tov traje to krae. Hrane se intezivno UH
hranivima ili manje vrednim hranivima (zelena masa, bundeva, krompir, repa, silaa). Do 120 kg
svinje se hrane za polumasni tov, a posle toga prelaze na masni do teine od 200 kg. Dnevno se
daje 5 6 kg koncentrata sa 400 g svarljivih proteina.
 4.5. ISHRANA IVINE

ivina od ula poseduje ulo vida, ukusa, dodira i mirisa. Poseduje kljun tako da ima sposobnost
uzimanja velikih zrna. Poseduje voljku specifini organ iji epitel ima sposobnost luenja
ptijeg mleka. U voljci se takoe nalaze i mikroorganizmi koji u vrlo maloj meri potpomau
varenje. Postoje 2 eluca lezdani i miini. Creva su dosta kratka, dok slepa creva
predstavljaju specifine anaerobne fermentativne komore ispunjene mikroorganizmima. Jetra
postoji, dok unu kesicu poseduju jedino golubovi. DT se zavrava kloakom (koprodeum,
urodeum, proctodeum). Za varenje u DT ptica se moe rei da je dosta efikasno. Osnovna
hraniva koja koristimo u ishrani ivine jesu: kukuruz (i do 70%), soja, suncokret, riblje (mesno)
brano, kvasac, BDL (uvek), gluten, mekinje, min hraniva i VMD.

-kokoke-

Proizvodnja bazirana na iskoriavanju visoko genetskog potencijala na malom, ogranienom i

zatvorenom prostoru. Kljun jednjak voljka lezdani eludac miini eludac TC
cekumi. Kod nosilja resorbovane MK u TC odlaze direktno u krvotok. Zbog nekvalitetne
mikroflore kokoke se moraju hraniti proteinima visoke bioloke vrednosti. Nema razlaganja
celuloze pa u obzir dolaze jedino koncentrovana hraniva. Ishrana kokoaka je skupa. Visoka
telesna temperatura je odraz vrlo intezivnih fiziolokih procesa. Pile za 8 nedelja uvea za
preko 30x svoju poetnu teinu. Kokoke neprestano obnavljaju perje, posebno intezivno
tokom mitarenja. Kako je perje vrlo bogato u sumporu u tom periodu se mora obratiti panja na
optimalan unos ovog elementa (metionin). Potrebe u enrgiji i pojedinim hranljivim materijama
iskazuju se preko procenata u smei ili u koliini. Potrebe u en zavise od proizvodnje i uslova
dranja. En vrednost hrane za kokoi meri se produktivnom ili metabolikom energijom.
Hrana se kokokama obino daje ad libitum. Potrebe u energiji i proteinima stoje u
direktnom odnosu. Odnos energije i proteina u hrani slui kao klju za normiranje potreba
prema energiji. Visoka bio vrednost proteina za kokoi obezbeuje se uvoenjem u smee 3
10% HAP. Za kokoke je najbitnije da budu obezbeene sa esencijalnim MK (linolna,
linoleinska, arahidonska). Potrebe kokoaka u mineralnim materijama su visoke, naroito u
kalcijumu i fosforu. Potrebe pilia se kreu oko 1%, a kokoaka nosilja oko 3.7%.s potrebe u
fosforu se kreu oko 0.55%, a oko 70% fosfora bi trebalo obezbediti iz neorganskih izvora.
Odnos Ca:P se kree oko 4:1. U sluaju nedostatka Ca ljuska jaja je meka i lako lomljiva. Za
kokoi poseban znaaj ima mangan. Potrebe u vitaminima su vrlo velike u odnosu na unetu
koliinu hrane (A i D). Koliinski najvee potrebe su u holinu. Voda po volji.
Primena antibiotika u tovu pilia...???

Teki hibridi Laki hibridi

Priplodni podmladak Priplodni podmladak
Nosilje roditeljsko jato Nosilje roditeljsko jato
Brojleri Priplodni podmladak
Nosilje
1. tov mladih pilia - brojlera
Tov brojlera je najei tov ivine. Osnovni cilj je postizanje to vee teine u to kraem
periodu, uz to manji utroak hrane. Visok nivo metabolikih procesa uz visok prorast.
Ishrana mladih pilia intenzivna je
Tov Duina Teina Utroak od prvog dana pa do zavretka tova.
Brojler tov 42 dana 1.5-1.8 2 kg PKS Pilii se tove na podu ili u
Gril tov 36 dana 1.1-1.2 1.8 kg PKS kavezima. Ishrana i napajanje su
Roster tov 70-80 dana 2-2.5 2.5 kg PKS po volji.
Produeni tov 12-14 nedelja 3-3.5 3 kg hrane
Tov odraslih 10-15 dana mast
Smee za 3 kategorije tovnih pilia:
0-21. dan (24% proteina)
21-35. dan (19 20% proteina)
35-42 dan (16% proteina)
U zavisnosti od starosti pilia razlikujemo 2 tipa smea: smee za poetni tov i smee za
zavrni tov pilia. Smee za poetni tov sadre 20 25% proteina, 8% HAP, uljanih sami
oko 27%, masti, ita, min i vitaminskih hraniva. Smee za zavrni tov sade 17 21%
proteina, HAP ine riblje i mesno brano u odnosu 1 : 1. uljane same su zastupljene sa oko
25%, mast max do 8%. U tovu pilia se u proseku utroi 2.2 2.5 kg hrane za kg
prirasta. Ako u smeama imamo masti obavezno dodajemo i neki antioxidans, u suprotnom
dolazi do pojave encefalomalacije. Za zavrni tov pilia koristimo smee bazirane na
kukuruzu jer on boji masno tkivo brojlera u poeljnu utu boju. Proteini se podmiruju iz
uljanih sami. U ovoj smei nema HAP. Ovom smeom hrane se pilii 7 dana pre klanja.
Kukuruz, sojina i sunc sama, riblje brano, kvasac, BDL, stono brano, VMD.
2. priplodni podmladak
Neophodan usklaen rast i razvoj. Ishrana mora biti potpuna jer se pilii dugo dre u zatvo-
renom prostoru.
Hibrid Predstarter Starter Grower Finisher Potrebe u en za
Arbor Acres - 1-6 ned 7-17 ned 18-23 ned rastenje pilia
Cobb 500 - 1-6 ned 7-18 ned 19-23 ned odreuju se na
Hybro PN 1-2 ned 3-6 ned 7-17 ned 18-22 ned osnovu visine
Hybro G 1-2 ned 3-6 ned 7-17 ned 18-22 ned optimalnog prirasta
Vedette 1-6 ned 7-12 ned 13-21 ned i energije
deponovane u
prirastu. U ishrani pilia kritine su sled AK: lizin, metionin, triptofan, arginin. Zato su od
posebnog znaaja HAP. Ca, P, Mn. Zbog visokoen hraniva poveane su potrebe u vit A i vit
B12. Stara podela (stara zbog nedelja) podrazumeva postojanje 3 perioda: Intezivan rast (do 6.
nedelje), Razvoj (7 12. nedelje) i Polno sazrevanje (13 23. nedelje).
a. tokom prve faze potrebe su izuzetno visoke jer je rastenje izuzetno intezivno. Naroito su
visoke potrebe u energiji, proteinima, min materijama i vitaminima. Potrebe u proteinima su u
zavisnosti od potreba u energiji. Obrok bi trebalo da sadri vie vrsta proteinskih hraniva
biljnog porekla i animalnog porekla. Poeljno je ubaciti 2-3 vrste ita i bar 2 vrste uljanih
sami i 2 vrste animalnih hraniva bioloko dopunsko delovanje proteina.
b. tokom faze razvoja smanjuje se nivo proteina, zavisno od metabolike energije. Nii sadraj
se postie smanjenjem uea uljanih sami i animalnih hraniva.
 c. trea faza traje do pronoenja. Nivo proteina se smanjuje jo vie. Manje uee HAP i
uljanih sami. U ovoj fazi ishrane ranostasnih rasa nosilja obrok se energetski razreuje, ime
se izbegava utovljenost kokica i njihovo rano pronoenje pronoenje se en preporuuje pre 20.
nedelje ivota. Obrok se razreuje pomou BDL.
Trea faza tova brojlera u odraslom stanju se karakterie panjom na odnos energije i proteina.
Teke rase kasnije sazrevaju. Koliina energije je ista a proteina je za 2% manja. Ishrana
priplodnih pilia je uglavnom po volji. Pravilnom ishranom izbegava jesenje mitarenje a
postie pravovremeno pronoenje, kao i noenje bez prekida cele zime i sledee sezone.
Za korelativan rast i razvoj neophodna restrikcija hrane. Restrikcija hrane moe biti
kvalitativna (deficit proteina, AK, NaCl, MK, en, suficit vlakanauniformnost jata) i
kvantitativna (ogranienost konzumiranjaivotinje postaju nervozne, jae jedinke vie jedu).
Postoje razliiti sistemi kombinovanja.
Hraniva dajemo u zavisnosti od sadraja energije. Teko je obezbediti dovoljno nisku koliinu
energije. Nakon pica nosivosti nosivost naglo pada.
Efekat ishrane
Sadraj energije Dan Efekat pojenja 2-3h dnevno, 1h pre hrane i jo 1h
popodne izbegava se efekat sunera a postie se
1. jaje Nizak 185
efekat sitosti. skip a day, everyday,
1. jaje Normalan 180 Kod priplodnog podmlatka gaji se manji broj .
1. jaje Visok 181 3. kokoke
Pronoenje 23. nedelja Izmeu 23. i 40. nedelje smee sa 17% proteina i 11.5
MJ/kg. Izmeu 40. i 65. nedelje smee sa 15% proteina i
Pik (80%) 29-40. nedelja 11.5 MJ/kg. challenge feeding 168 g/dan + 3 x 7 g (3g
Duina nosivosti 65. nedelja dnevno) 171 g/dan. Smanjivanje hrane mora biti veoma
paljivo od 40. nedelje 1 2 g/dan
4. petlovi
odvojena ishrana sa 12% proteina u smei i 11.5 12 MJ/kg
rase Pronoenje 50% pic Kraj Br jaja Masa jaja Oplo Br piladi
Lake 21 24 30 72 270 60 90 65
Teke 23 27 35 65 175 63 96 144

Lake rase Teke rase 5. nosilje

visoka proizvodnja jaja predstavlja vrlo
M/dan M/dan M/dan M/dan intenzivan metabolizam, naroito u
TM nosilja 1.6 (20) 2.1 (68) 2.9 (24) 3.9 (65) pogledu proteina i Ca. Kokoka u svom
TM petlova 2.1 (20) 3.2 (68) 3.4 (24) 3.9 (65) telu ima 20g Ca, a godinje prometne
kroz ljusku jajeta oko 400g Ca. Potrebe u hranljivim materijama zavise od PO i produkcije.
Prosena TM nosilja iznosi 2.2 kg (82 g hrane sa 935 kj ME). Potrebe u enrgiji za proizvodnju jaja
zavise od broja jaja i od hemijskog sastava jajeta (voda 66%, protein 13%, mast 10.5%, pepeo
10.5%). Ukupne potrebe bie podmirene sa 123g prethodno opisane hrane.
U jajnoj masi nalazimo 13% proteina a iskoriavanje proteina se kree oko 75-80%, tako da je
nosilji potrebno obezbediti 16g proteina. Potrebe u proteinima nosilja tekih rasa nie su nego kod
lakih rasa. Ishrana mora biti prilagoena nainu dranja!!
Restrikcija hrane skip a day; ad libitum; kvantitativna restrikcija; every day Znaajan je bilans
elektrolita (Na + K - Cl) esta prebojavanja umanceta. Prvo se taloi uti pa crveni pigment (za
crvenu boju moramo imati oba u hrani). Mitarenje. Moe se kontrolisati pomou svetla hrane
vode. ak se moe uticati i na oblik ljuske. Na oblik ljuske utiu: genetika, pronoenje, duina
svetlosti, ND i IBD. Na texturu ljuske utiu: genetika, viak Ca, leenje, ND i IBD.
Poeljna smea:

Hranivo %
Zrnevlje ita 61
Pen mekinje 78
Uljane same 12 13
HAP 47
Stoni kvasac 13
BDL 45
Min materije 8 8.5 (Ca 80%)
VMD 1

-urke-

urke se gaje iskljuivo radi mesa. Klanja najmasovnija u decembru i januaru. urke bolje od
kokoaka koriste celulozu i bolje su prilagoene panoj ishrani. U zavisnosti od kvaliteta
panjaka urke na pai mogu da podmire i preko 20% potreba u hrani. Primarno su upuene na
koncentrovana hraniva. Ishrana uria do 8. nedelje znaajno se razlikuje od ishrane pilia, jer
urii imaju vee potrebe u proteinima, nekim AK, min materijama (Mn, Fe, Cu, Zn, Se) i
vitaminima. Ishrana uraka je skupa. Potrebe uraka do 8. nedelje ivota su vrlo visoke, a zatim
naglo opadaju. Potrebe u vitaminu A 2x su vee nego kod pilia, verovatno zbog veeg nivoa
metabolikih procesa.
U ishrani uraka koristimo 3 tipa hraniva:
energetska kukuruz, penica, jeam, ovas, proso
proteinska biljna (uljane same, sojina i suncokretova sama, zrnevlje legunominoza) i
proteinska animalna (riblje, mesno, jetreno i krvno brano)
vitaminska zelena hraniva, stoni kvasac, mrkva, vitaminski premixi
mineralna stona kreda, kotano brano, dikalcijum fosfat, so, ljunak
zelena lucerka, crvena detelina, kopriva, mlada trava
korenasta i krtolasta krompir, mrkva, repa
kompletne smee
Uljane same ine i do 30% smea. Suncokretova sama ini 1/3 svih sami. HAP ine
10 15% smea. Crvena detelina moe izazvati detelinsku bolest uraka, pri kojoj dolazi do
zapaljenja neoperjanih delova tela za vreme sunanih dana. urke su veoma osetljive na
aflatoksin.
1. nosilje
Razlikujemo 2 perioda kada nose i kada ne nose. urke su sezonske nosilje (do 100 jaja
godinje). Nosivost je najvea u prvoj godini. urke izleene u prolee pronosu u prolee
sledee godine. Selekcija uraka za priplodno jato vri se izmeu 16. i 20. nedelje.
Koristimo KPS za kokoke ili specijalne smee za urke. Kada ne nose ishrana se bazira
na smeama koje sadre 13 14% proteina, a kada nose pored PO raunamo i potrebe za
 proizvodnju jaja. Koriste se smee sa 17% proteina. Kada ne nose a putaju se na pau
mogu im se davati hraniva u odnosu 1:1. umesto zrnastih hraniva moe im se davati
krompir, mrkva i obrano svee mleko. Ukoliko se stalno dre zatvorene mora im se davati
pokoena zelena hrana. Na pai se moe zadovoljiti 20% ptoreba. Nosiljama se hrana i
voda daju po volji.
2. ishrana uria
Masa na leenju 45 do 60g. Veoma brzo rastu i imaju velike zahteve u hran materijama.
Priplodni i tovni urii se hrane istim smeama sve do 12. nedelje. urii tekih rasa sa 8
nedelja dostiu oko 2 kg. Do 2 meseca ne treba tedeti hranu, to treba initi kada
dostignu 3 meseca. Do 8. nedelje naroito su osetljivi na nedostatak vit A i D3. urii su
naroito osetljivi u doba bobanja. Bobanje je period kada urii na neoperjalim delovima
tela dobijaju karunkul i za to vreme se meusobno kljunom tipaju i vuku. Ako im se hrana
ne da u prvih 48h urii zaborave da jedu i uginu. urii se hrane po volji iz odgovarajuih
hranilica. Smee ne smeju biti sitno samlevene jer se takva hrana lepi za kljun. Vrlo radu
jedu zelenu hranu.

Utroak hrane za 1 kg prirasta

1.8 kg 3 kg 3.5 kg 4 kg 5.1 kg
30 dana 60 dana 90 dana 120 dana 180 dana
3. tov uraka
a. tov vrlo mladih uria (Rooster tov) slian brojler tovu pilia i podrazumeva
intezivan tov od 1. dana ivota pa do postizanja eljene TM. Tov traje 10 16
nedelja. Za to vre urii dostiu TM od 3-3.5 kg. meso je sono i ukusno. Tov je
vrlo brz a konverzija hrane mala. Ishrana je forsirana od prvog dana a hranjenje je
po volji. Posle 12. nedelje ivota u ishranu se uvodi posebna smea zrnastih
hraniva. U osnovnoj smei smanjuje se procenat proteina a poveava sadraj ME
ime se obezbeuje efikasnije gojenje. Ili se daje kompletna smea sa 16% proteina.
b. tov mladih uria (oven ready) extenzivan, tj. klasian tov uria u trajanju od
24 32 nedelje. urii izleeni u prolee tove se u jesen kako bi pristigli u januaru i
decembru. Krajnja teina 35-40 kg uz konverziju hrane oko 4 kg za 1 kg prirasta.
c. Tov odraslih koriste se kompletne smee sa 16% proteina. Poveanje teine za
oko 20%. Osnovnu hranu ine zrna ita, tov traje 2 -3 meseca. Utovljene urke
kolju se krajem decembra.

-ishrana gusaka-

Guske gajimo radi mesa, perja i jetre. Ptice biljojedi, dobro koriste hraniva u vidu pae, kao i
druga sona hraniva. Extenzivan karakter. Koncentrovana hraniva i kompletne smee se u
privatnom posedu koriste samo kao dopunska hraniva pai. Trava, lucerka, detelina, kelj, kupus,
kopriva, silaa. Koriste se i korenasto krtolasta hraniva.

1. nosilje
Sezonske nosilje, nosivost zavisi od rase. Polna zrelost sa 9 12 meseci. Guija jaja se
koriste iskljuivo za razmnoavanje. Period kada nose (februar - maj) i kada ne nose jaja
(novembar - februar). Tokom prolea i leta ishrana je bazirana na pai. Ako je paa slabija
 hrani dodajemo 100 150 g koncentrovane hrane. Zimi se koriste kompletne smee za
nosilje, proklijalo zrnevlje, repa, krompir, mrkva, silaa, lucerkino seno, uljane same,...
2. guii
Kod izleenja teki oko 110 g. Veoma brzo rastu. Sa 2.5 3 meseca dostiu 4-5 kg. Razvoj
potpuno zavravaju sa 6 9 meseci. Prva 3 dana ivota guiima se daje ovlaena kaa
od ita i sa neto iseckanih zelenih hraniva. Od 3. dana do kraja 4. nedelje hrane se
kompletnim smeama posebnog sastava za guie ili krmnim smeama za pilie.
Postepeno im se poveava u obroku zelena hrana i zrnasta hraniva. Od 50. dana ivota
smanjuje se koliina smee. Sa 2 nedelje mogu se putati na pau. U 8. nedelji mogu se
potpuno napasati zelenom hranom.
a. Extenzivna ishrana 35 dana koncentrata zelena hrana i malo ita. Prvih 10
dana ivota 6 8 obroka dnevno; do 30. dana 4 6; a kada preu potpuno na pau
2x dnevno. Sa mesec dana dobro koriste zrno ita. Voda neprestano
b. Intezivna
3. tov
a. intenzivan tov vrlo mladih gusaka (junior) mesnati tov; mladi guii se
intezivno hrane do 75. dana i postiu teinu od 4 4.5 kg. Smee sadre od 16 do
18% proteina, u ovlaenom stanju kako bi konzumirali vie hrane uz dodatak
zelenih hraniva. Nema pae. Mogu se koristiti i smee za tov pilia. Ishrana po
volji. Ovaj tov je slian brojlerskom tovu i najrentabilniji je.
poeljno korienje 2 smee: do 20. dana i druga za period 21 75 dan (kraj tova).
b. Extenzivan tov odraslih guia tov do starosti od 6 meseci, korienjem
koncentrovanih hraniva i pae. Nakon 30. dana dovoljno je prihranjivanje smeom
Jeam Ovas Kukuruz Pen mekinje Min hran od mekinja, stonog
25% 25% 20% 28% 2% brana, prekupe ita i
celog zrna. Utovljeni
guii stiu u ranu jesen sa oko 4.5 kg. Za 1 kg prirasta 4.2 kg smee i 32 kg
zelene hrane.
c. Tov mladih gusaka klasian tov do starosti od 8 meseci (do polne zrelosti). Tove
se na pai. Kolju se u jesen. Tov obino traje do 30 dana. Deli se na predtov,
glavni tov i zavrni tov.
d. Tov odraslih gusaka masni tov baziran na kukuruzu.
e. Tov na masnu jetru tov gusaka starih 6 do 8 meseci. Teina jetre se kree od
400-600 g. Ishranom se forsira masna infiltracija i hipertrofija jetre. Teina jetre
zavisi od ukupne koliine utroenog kukuruza. Dnevna koliina kukuruza kree se
od 1.3 1.5 kg nakon polovine tova. Najbolji kvalitet jetre je kad je ona teka
izmeu 0.7 i 1 kg. Obavezno kljukanje. Hrana za kljukanje se mora pripremiti, na
12h pre kljukanja kukuruz se potopi u vodu, a prilikom hranjenja doda se neto ulja
i soli. I krmne smee se prethodno ovlae. Za tov se utroi 22 30 kg.
f. Tov na neobojeno meso tov bez kukuruza, glutena i lucerke.

-ishrana pataka-

Gaje se radi perja i mesa. Jaja nose gde stignu. Sve vie intenzivan nain gajenja. Imaju kljun
prilagoen za traenje i vaenje hrane, ceenje iz vode i mulja. Patke su svatojedi i njihova
ishrana je jeftina. Patke se uspeno mogu hraniti istim smeama kao i kokoke. Tokom uzimanja
hrane stalno piju vodu i na taj nain kvase hranu. Sa stanovita ishrane patke obuhvataju 3
kategorije: paii 0-8 nedelja; paii preko 8 nedelja i nosilje. Hraniva kao i za guske, s tim to se
daje manje zelenih hraniva.
1. nosilje
Smeama za patke nosilje dodajemo zrnasta en hraniva u odnosu 2:1. zelena hraniva se
daju u koliini od 150 do 200 g dnevno. Branaste smee se daju ovlaene. Dnevno pojedu
i do 225 g hrane.
2. tov
a. extenzivan tov mladih 10 nedelja
2-3 ned pre klanja daje im se koncentrovana hrana i ograniava im se kretanje.
Teina 2-2.5 kg
b. intenzivan tov mladih 8 nedelja
kompletne smee od 1. dana ivota. Hranjenje po volji. 2.5 kg TM.
c. tov odraslih 10 dana
retko