4.4.

ISHRANA SVINJA
Br prasadi
4-5
9-12

Duina dojnog perioda Index praenja

56 dana
1-1.5
28-35 dana
2-2.5

Divlje
Pitom
e
domestificiranih jedinki.

Odbijanje
60 dana
21 dan

Velika
razlika
izmeu
divljih

DP 700-800 g; veliki randman klanja.

Kratak DT (monogastrina ivotinja sa relativno velikim elucem), enzimski sistem varenja.
Pljuvaka je bogata amilazom. Tipini svatojed. U DT nema vee koliine mikroflore. Mast i
skrob se koriste i do 90%. Svinja je upuena na hraniva koja sadre manju koliinu
celuloze HAP (riblje brano, mesno brano, obrano mleko, surutka), sporedni industrijski
proizvodi sa manje celuloze (ind ulja, ind skroba, ind piva, ind eera, mlinska ind), zrnevlje
ita (preko 50% obroka kukuruz, jeam, penica, ovas, sirak) i leguminoza (leptirnjaa do
20%). Mineralna hraniva takoe dodajemo stona kreda, DCP, NaCl (0.5-1%). Korenasto
krtolasta hraniva (krompir, stona mrkva, repa), od zelenih hraniva dajemo lucerku. Obrok
mora biti izbalansiran, ukusan, bez tetnih posledica i ekonomian. Kukuruz, jeam,
mekinje, sojina i suncokretova sama, obrano mleko, mesno i riblje brano. 70% biljnih i
30% animalnih hraniva
-potrebe u energiji
Kao jedinice vrednosti hrane koriste se ME (jer je blia potrebama svinja od SJ) i ukupna
koliina svarljivih hranljivih materija TDN. Od ukupne en hrane - bruto energije, kod svinja
se iskoristi oko 75-80%. ME iznosi oko 96% SE. PO su neto manje nego kod goveda.
-potrebe u protenima i AK
Iskazuju se u procentu sirovih proteina u smeama. Zavise od kategorije i ivotnog doba, ali su u
svakom sluaju daleko vee nego kod preivara. Svinje trae proteine visoke bioloke vrednosti.
Potrebe se esto obraunavaju po AK, pa su najvie potrebe u lizinu, triptofanu i metioninu.
Potrebe u esencijalnim AK zadovoljavaju se preko HAP, ali se ona ne mogu davati kao jedina
hrana. Kombinacija ita, biljnih proteinskih i animalnih hraniva mogu da se zadovolje potrebe u
svim esencijalnim AK, a da obrok istovremeno bude ekonomian. Najbolja kombinacija:
kukuruz, sojina sama, riblje brano.
-potrebe u mineralnim materijama
Najee je deficitaran Ca. Potrebe su relativno velike a hraniva koja se koriste su deficitarne.
Odnos Ca i P bi trebalo da bude (1.3-1.5):1. Nedostatak fosfora je redak. Ca 0.5%
P

0.4% NaCl 0.3-0.5%. Od mikroelemenata najei deficit je u gvou, bakru, manganu i

cinku. esta je pojava parakeratoze kao posledice nedovoljne resorpcije cinka
-potrebe u vitaminima
Relativno velike, naroito A, D, E i B.
-potrebe u UH

Najee unose UH u vidu skroba i celuloze. Vrlo efikasno koriste eere (osim celuloze pa je ne
bi trebalo biti vie od 7%).
-potrebe u mastima
Dosta niske, svega do 2%. Nedostatak esencijalnim MK dovode do tekih poremeaja.
-potrebe u vodi
Relativno velike; 3:1 u odnosu na unetu kol hrane kod lakih i 2:1 kod teih svinja.
-ishrana priplodnih krmaaFaze dojenja, oplodnje i graviditeta
Nepravilna ishrana u bilo kojoj fazi reprodukcije dovodi do poremeaja smanjenja broja
prasadi. Nedovoljna ishrana proteinima, min mat a posebno vitaminima u fazi oplodnje dovodi
do opadanja broja zrelih folikula. Nepravilna ishrana u fazi graviditeta dovodi do poveanja
embrionalnog mortaliteta. Nepravilna ishrana tokom laktacije dovodi do smanjene proizvodnje
mleka, nepravilnog razvoja prasadi, gubitka teine krmae, poremeaja u reprodukciji.
Faza oplodnje
Mnogo zavisi od kondicije, klasian nain gajenja prasadi predvia zaluenje sa 56 dana a to
dovodi krmau do fizike iscrpljenosti, produava se servis period i smanjuje se broj zrelih
folikula. Rano zaluenje (21 dan) prasadi dovodi do opasnosti od prevelikog gojenja.
Danas se preporuuje flushing sistem pre i posle oplodnje nekoliko dana krmae se hrane
obilnije i kvalitetnije. Tako se poveava broj zrelih folikula a smanjuje se embrionalni mortalitet.
Obrok poveavamo za 30% u odnosu na potrebe. Tokom celog graviditeta ishrana je
ujednaena. Potrebe su poveane u poslednjoj treini graviditeta, kada je razvoj ploda
najintezivniji. Sastav prirasta se menja jer se poveava koliina SM u fetusima. Krmaama se
mora obezbediti dovoljna koliina svih potrebnih hranljivih materija. Suprasne krmae treba
hraniti tako da odre priplodnu kondiciju i da u toku graviditeta starije krmae poveaju
TM za 25-30 kg, a prvopraskinje 45-50 kg. Poveanje energije pri kraju graviditeta ide i do
43%. Potrebe u proteinima zavise od koliine proteina koji se deponuju u plodu (intezivno u
posl treini grav). Ukupno se deponuje oko 2 kg proteina. Krmaama dajemo hranu sa 13 14%
proteina. Potrebe u min materijama poveavaju se isto u poslednjoj treini graviditeta. U plodu
se deponuje 80 g Ca i 50 g P. Dnevne potrebe se kreu oko 18-20 g Ca i 12-14 g P dnevno.
Obavezno se daje i kuhinjska so, dok vitamine dajemo preko premixa. Ukupna koliina SM ne
bi smela da pree 1.5 2% TM, naroito u posl teini grav. Zimi osnovno hranivo ine
koncentrovana hraniva ita (+ uljane same i HAP). Leti se daju vee koliine zelene mase,
posebno lucerke (zadovoljava 50%, tj. 35% potreba kasnije). Boravak na pai deluje pozitivno na
graviditet. Gravidne krmae se hrane obrono, 2x dnevno. Na dan praenja samo mlak napoj od
mekinja. Za visokogravidne krmae nepoeljna je velika koliina kabaste hrane. 5. dana prelazi
se na ishranu krmaa u laktaciji.
Faza laktacije
Nevidljivo mleko samo onoliko koliko je potrebno. Najvea proizvodnja mleka je u 3. i 4.
nedelji laktacije. Energetska
Proteini Laktoza Masti
Pepeo
Ca
P
vrednost

0.44
SJ/l
5.7%
4.8%
8.6%
0.9%
0.21%
0.15%
(visokoen
mleko).
U
Procenat HM u mleku
koncentratu
procenat
proteina mora biti bar 15%.

Potrebe u energiji zavise od visine proizvodnje i sastava mleka. Za svaki litar mleka potrebno je
0.44 SJ. Za svako prase treba obezbediti 0.5 kg koncentrata. Tokom laktacije ishrana po
volji, a zaluenje mora ii sa postepenim smanjenjem i hrane i vode, izbegavati sona hraniva.
Mekinje tokom cele laktacije. Neophodno obezbediti proteina onoliko koliko se izluuje
mlekom (1 kg dnevno).
-ishrana nerastovaPotrebe zavise od teine ivotinja, doba ivota kao i stepena iskoriavanja. Potrebe mukih
ivotinja su vee od potreba enskih ivotinja - nazimica. Potrebe odraslih nerastova su na
nivou dojnih krmaa, s tim to je dnevna koliina smee koja se daje nerastovima daleko
manja. DP zavisi od doba ivota. Od DP zavise i potrebe u energiji. Kod odraslih nerastova
potrebe u energiji su za 20 25% vee od potreba za odravanje ivota (hrana 1-1.2% TM).
Opasnost od utovljenosti. Potrebe u proteinima su za 50% vee od PO. Kvalitet proteina je na
nivou krmaa dojilja. Potrebe u vitaminima A i D su relativno visoke. U sastav smee ulaze sva
hraniva koja se koriste za ishranu svinja uopte. Obrok: kukuruz, uljane same, HAP,
mekinje. Leti zelena masa do 30%. Ishrana je obrona i to 1 2 puta dnevno.
-ishrana prasadi(smee uzeti sa rezervom)
Pravilan razvoj prasadi je
uslovljen
intrauterinim
razvojem. Od pravilne ishrane
gravidnih krmaa zavisi TM
prasadi. Ishrana prasadi u prvih
sedam dana bazirana je na
kolostrumu.
Prasad
sisa
1.5-1.7
7-7.5
235
5-10
kolostrum nekoliko puta dnevno,
ime obezbeuje unoenje dovoljne koliine hranljivih materija. Jaa prasad osvaja prednje sise,
koje su mlenije to se manifestuje brim razvojem. Kolostrum je kao i mleko siromano
gvoem. Prasad se intezivno razvija i ve sa 8 dana udvostrui svoju teinu. Prvih 15 dana
mleko je jedina ishrana te nastupa hipohromna anemija. Ve u prva 3 dana ivota daju se depoi
gvoa (Fe koloidno vezano za dekstran). Najvea koliina mleka se lui u 3. i 4. nedelji
laktacije, zatim opada. Prasad se vrlo intezivno razvija i dnevni prirasti su veoma veliki. Mleko
krmae u 4. nedelji postaje nedovoljna hrana za porast prasadi. Tada se poinje sa
prihranjivanjem prasadi. U poetku enzimski sistem za varenje nije razvijen. Kompletan
proteolitiki sistem se razvija od 14. dana i dostie maximum sa 28 35 dana. Razvoj ovog
sistema uslovljava poetak prihranjivanja. Intezitet prirasta je u poetku velik, a kasnije se
smanjuje. Sa poveanjem telesne teine i razvojem prasadi ukupni dnevni prirast se
poveava. Konverzija je u prvima danima veoma dobra a kasnije se poveava. Dnevne potrebe
u energiji, proteinima, esencijalnim AK i min materijama (A i D) su vrlo visoke.
Partus (kg)
0.6-0.8
0.9-1
1.1-1.2
1.3-1.4

Zaluenje (kg)
4.5-5
5.5-6
6-6.5
6.5-7

Prirast (g)
140
165
190
205

Sistemi odgajivanja prasadi

Klasian nain othranjivanja
Ranije zaluivanje prasadi

Gubici %
70-80
40-50
20-30
15-20

Rano zaluivanje ishrana odluene prasadi

Vetaka ishrana

a. Klasian nain othranjivanja

1-2 nedelja
3-4 nedelja
5-6 nedelja

Prasad stalno sa krmaom

Prasad povremeno sa krmaom
Prasad samo nou sa krmaom

Sve vie se naputa iako je

najprirodniji. Prasad sisa 8
nedelja a prihranjivanje poinje
od 16. do 18. dana. Od 14. dana i
hrana i voda po volji.

TM pri odbijanju 16 18 kg.

b. Ranije zaluivanje prasadi prasad se zaluuje ranije izmeu 35. i 42. dana. Iz tog
razloga potrebna je kvalitetnija hrana za prihranjivanje i raniji poetak prihranjivanja,
tako da su prasad ve sa 28 dana spremna da konzumiraju dovoljnu koliinu hrane.
Prihranjivanje poinje izmeu 10. i 14. dana. Prasad se prihranjuje smeama koje sadre
vie proteina vee bioloke vrednosti i vie vitamina i mineralnih materija. Starter smee
sa 20 22% proteina. Kada prasad dostigne teinu od 15 kg prelazi se na grower smee
(17 18% proteina). Sa 8 nedelja teina od 18 20 kg.
c. Ishrana odluene prasadi zaluivanje izmeu 14. i 28. dana. Moramo saekati
zavretak formiranja enzimskog sistema. Za ishranu koristimo smee sa veom koliinom
mleka u prahu, tj. hraniva visoke bioloke vrednosti. Ovakve smee se nazivaju
predstarteri, i sadre 24 26% proteina. Daju se u koliini od 1 2 kg po prasetu.
Nakon toga prelazi se na starter. Kada prasad dostigne teinu od 15 kg, prelazimo na
smee za porast. Prelaz sa predstartera na starter ne sme biti u isto vreme kada se
prasad zaluuje. Prihranjivanje predstarterom poinje sa 10 do 12 dana. Smee za
ishranu predstarter, starter i grower (smea za porast) daju se obino u peletiranom
obliku. Skraenjem dojnog perioda poveavamo index praenja (sa 1.5 na 2). Krmae
manje gube u kondiciji a prasad ranije naue da jede ostalu hranu mimo majinog mleka.
Rano zaluenje zahteva posebne uslove smetaja i dranja.
d. Vetako odgajivanje prasadi podrazumeva i ishranu prasadi od prvih dana ivota
ostalom hranom mimo majinog mleka. Ova ishrana je uslovljena uginuem majke ili
njenom slabom mlenou. Neophodno je dati bilo kakav kolostrum. Tri mogunosti:
i. Smea sastavljena od istih hran materija (kazein, mlena mast,
glukoza)
ii. Smea sastavljena od visoko vrednih i lako svarljivih hraniva uz
dodatak enzima (mleko u prahu, sojino brano, riblje brano glukoza)
iii. Svee kravlje mleko

U sve 3 kombinacije dodaju se dovoljne koliine vitamina, mineralnih materija i

antibiotika. Ove smee se daju do 21. dana ivota. Prihranjivanje predstarterom i
starterom se vri kao kod ranijeg ili ranog zaluivanja.
-ishrana priplodnih nazimicaIdentian sa ishranom svinja u tovu do 60 kg, a nakon toga se koliina hrane smanjuje da ne bi
dolo do tovljenja. Sa 8 meseci poeljna TM od 110 115 kg, kada se priputaju. Prirasti do
5. meseca mogu biti intezivniji, ali se tada smanjuju. Potrebe u proteinima se zadovoljavaju
smeama koje sadre 18% (do 40 kg) ili 16% (do 70 kg). Za razliku od svinja u tovu moemo
davati veu koliinu kabaste hrane, ali i suve i sone. ak i do 40% obroka moemo zameniti
zelenom hranom, silaom, korenjem i krtolama.
-ishrana svinja u tovuCilj tova je da se korienjem preteno biljnih hraniva, uz manji dodatak animalnih, povea TM
svinja, pri emu se dobija vea koliina mesa i masti. Svinje su vrlo zahvalan materijal za tov jer
brzo napreduju, efikasno koriste hranu, daju proizvod koji imaju veliku hranljivu vrednost. Tov
zavisi od rase i tipa svinja, starosti ivotinja, uslova smetaja i dranja smetaja. Koristimo 4
vrste tova:
Mesnati tov
Bekon tov
Polumasni tov
Masni tov

a. mesnati
tov
Za mesnati tov koriste se svinje u porastu, mesnatih, ranostasnih rasa. Cilj je da se
pravilnom ishranom iskoristi do maximuma potencijalna sposobnost mladih svinja u
porastu, odnosno stvaranju mesa miinog tkiva. Za 6 meseci 100 kg. DP izmeu
550 i 750 g. Vei prirasti nisu poeljni jer
Teina (kg)
Dnevne potrebe
dolazi do veeg uea masnog tkiva. Ishrana
(g)
mora biti ravnomerna. Ni suvie obilna ni
20
8-9
nedovoljna. Najekonominije je klati svinje
izmeu 95 i 115 kg jer je to teina gde jo uvek
40
5-6
preovlauje meso. Tokom tova se poveava i
60
4-5
randman. Dnevne potrebe se odreuju na
80
3.5-4
osnovu koliine deponovanih proteina.
100
3-3.5
Svinjama se daju TRI vrste smea sa razliitim
nivoom proteina smea za svinje u tovu od 120
2.5-3
20 do 50 kg, od 50 do 70 kg, i od 70 kg do
kraja tova. Ali se iz praktinih razloga koriste DVE smee i to za svinje u teini 20-60
kg i preko 60 kg. U prvoj kombinaciji (sa 3) proc prot 15, 14 i 12. U drugoj kombinaciji
(sa 2) 14 i 13. Bitno je voditi rauna i o kvalitetu proteina. Osnovno hranivo jeste zrno
prvenstveno
60%
HAP ita Biljna
BDL kukuruz
Min (oko
i
ita ui smei). Vee uee nije poeljno zbog loeg
uticaja
na slaninu. Zrnevlje
protein
vitleguminoza
UH se retko koristi. Kao izvor biljnih proteina koristi
se uljane
same
i
to
prvenstveno
sojina.
HAP uvek ima u obroku posebno za svinje do
ska
70 kg. Najvie koristimo mesno i riblje brano. Uee ovih hraniva zavisi od potreba u
3-5% 4-8%
3-7% 3%
Ostatak
AK. Stoni kvasac. Brano dehidrovane lucerke je obavezan sastojak smea za ishranu
svinja u tovu. Mekinje i suvi repini rezanci se koriste pri kraju tova. Mast se daje u
koliini do 5%. Vitamini, min materije, antibiotici. Obrok mora biti izbalansiran u
odnosu na kvalitet i koliinu pojedinih hran materija. Konzumiranje hrane i efikasnost
iskoriavanja zavisi i od stepena finoe estica. Ishrana svinja u tovu je bazirana na
korienju kompletnih smea. Sistemi hranjenja svinja u tovu: Ishrana po volji
(automatske hranilice), Poluslobodno hranjenje (automatske hranilice, valovi, podovi),
Obrono hranjenje (2x dnevno). Svinje mogu da se hrane suvom, vlanom ili tenom
hranom. Odnos prema vodi bio bi 1:1 za suva hraniva i 1:4-5 za tena hraniva.
Korienje izvesnih hraniva ima uticaj na kvalitet slanine.

Kuk+kuk mek+ klice Krompir+jeam+graak Riblje brano+sojina sama

Mekana
vrsta i zrnasta
Neprijatan miris

b.
bekon
tov
Posebna panja se obraa na duinu i masu polutke, debljinu slanine, povoljan odnos miinog i
masnog tkiva. Vid mesnatog tova svinja. Ishrana mora biti
TM
Prirast
kontinuirana, ujednaena, obrona, a prirast ravnomeran i nii nego
20-50
400-450
to je to kod mesnatog tova. Zbog nieg prirasta tov traje due a svinje
50-70
450-500
na klanje idu sa 85 95 kg sa 7 7.5 meseci. Konverzija hrane je
70-90
500-550
vea a dnevne potrebe su manje. Najkvalitetniji bekon se dobija
korienjem sveeg obranog mleka, krompira i koncentrovanih
smea. U 2. polovini tova poveava se uee jema na raun kukuruza.
c. polumasni tov
Procenat masti se kree od 36 38%. Utroak hrane za kg prirasta je vei. Smee mogu biti
identine smeama za tov svinja u mesnatom tovu do 100 kg teine, a od te teine koriste se
smee sa niim nivoom proteina (12 11%). To su smee bez HAP, sa manjim ueem biljnih
proteinskih hraniva, sastavljene preteno od UH hraniva. Krompir. Krajna teina 140 kg.
d. masni tov
Procenat masti preko 40%, a TM za klanje oko 200 kg. Koriste se izluena starija grla kod kojih
se tokom tova deponuje jedino mast. Cilj je da tov traje to krae. Hrane se intezivno UH
hranivima ili manje vrednim hranivima (zelena masa, bundeva, krompir, repa, silaa). Do 120 kg
svinje se hrane za polumasni tov, a posle toga prelaze na masni do teine od 200 kg. Dnevno se
daje 5 6 kg koncentrata sa 400 g svarljivih proteina.

4.5. ISHRANA IVINE

ivina od ula poseduje ulo vida, ukusa, dodira i mirisa. Poseduje kljun tako da ima sposobnost
uzimanja velikih zrna. Poseduje voljku specifini organ iji epitel ima sposobnost luenja
ptijeg mleka. U voljci se takoe nalaze i mikroorganizmi koji u vrlo maloj meri potpomau
varenje. Postoje 2 eluca lezdani i miini. Creva su dosta kratka, dok slepa creva
predstavljaju specifine anaerobne fermentativne komore ispunjene mikroorganizmima. Jetra
postoji, dok unu kesicu poseduju jedino golubovi. DT se zavrava kloakom (koprodeum,
urodeum, proctodeum). Za varenje u DT ptica se moe rei da je dosta efikasno. Osnovna
hraniva koja koristimo u ishrani ivine jesu: kukuruz (i do 70%), soja, suncokret, riblje (mesno)
brano, kvasac, BDL (uvek), gluten, mekinje, min hraniva i VMD.
-kokokeProizvodnja bazirana na iskoriavanju visoko genetskog potencijala na malom, ogranienom i
zatvorenom prostoru. Kljun jednjak voljka lezdani eludac miini eludac TC
cekumi. Kod nosilja resorbovane MK u TC odlaze direktno u krvotok. Zbog nekvalitetne
mikroflore kokoke se moraju hraniti proteinima visoke bioloke vrednosti. Nema razlaganja
celuloze pa u obzir dolaze jedino koncentrovana hraniva. Ishrana kokoaka je skupa. Visoka
telesna temperatura je odraz vrlo intezivnih fiziolokih procesa. Pile za 8 nedelja uvea za
preko 30x svoju poetnu teinu. Kokoke neprestano obnavljaju perje, posebno intezivno
tokom mitarenja. Kako je perje vrlo bogato u sumporu u tom periodu se mora obratiti panja na
optimalan unos ovog elementa (metionin). Potrebe u enrgiji i pojedinim hranljivim materijama
iskazuju se preko procenata u smei ili u koliini. Potrebe u en zavise od proizvodnje i uslova
dranja. En vrednost hrane za kokoi meri se produktivnom ili metabolikom energijom.
Hrana se kokokama obino daje ad libitum. Potrebe u energiji i proteinima stoje u direktnom
odnosu. Odnos energije i proteina u hrani slui kao klju za normiranje potreba prema
energiji. Visoka bio vrednost proteina za kokoi obezbeuje se uvoenjem u smee 3 10%
HAP. Za kokoke je najbitnije da budu obezbeene sa esencijalnim MK (linolna, linoleinska,
arahidonska). Potrebe kokoaka u mineralnim materijama su visoke, naroito u kalcijumu i
fosforu. Potrebe pilia se kreu oko 1%, a kokoaka nosilja oko 3.7%.s potrebe u fosforu se
kreu oko 0.55%, a oko 70% fosfora bi trebalo obezbediti iz neorganskih izvora. Odnos Ca:P se
kree oko 4:1. U sluaju nedostatka Ca ljuska jaja je meka i lako lomljiva. Za kokoi poseban
znaaj ima mangan. Potrebe u vitaminima su vrlo velike u odnosu na unetu koliinu hrane (A i
D). Koliinski najvee potrebe su u holinu. Voda po volji.
Primena antibiotika u tovu
pilia...???
Teki hibridi
Laki hibridi
Priplodni podmladak
Nosilje roditeljsko jato
Brojleri

Priplodni podmladak
Nosilje roditeljsko jato
Priplodni podmladak
Nosilje

1. tov mladih pilia - brojlera

Tov brojlera je najei tov ivine. Osnovni cilj je postizanje to vee teine u to kraem
periodu, uz to manji utroak
Tov
Duina
Teina
Utroak
hrane. Visok nivo metabolikih
Brojler tov
42 dana
1.5-1.8
2 kg PKS
procesa uz visok prorast.
Gril tov
36 dana
1.1-1.2
1.8 kg PKS
Ishrana mladih pilia intenzivna
Roster tov
70-80 dana
2-2.5
2.5 kg PKS
je od prvog dana pa do
Produeni tov 12-14 nedelja 3-3.5
3 kg hrane
zavretka tova. Pilii se tove na
Tov odraslih
10-15 dana
mast
podu ili u kavezima. Ishrana i
napajanje su po volji.

Smee za 3 kategorije tovnih pilia:

0-21. dan (24% proteina)
21-35. dan (19 20% proteina)
35-42 dan (16% proteina)
U zavisnosti od starosti pilia razlikujemo 2 tipa smea: smee za poetni tov i smee za
zavrni tov pilia. Smee za poetni tov sadre 20 25% proteina, 8% HAP, uljanih sami
oko 27%, masti, ita, min i vitaminskih hraniva. Smee za zavrni tov sade 17 21%
proteina, HAP ine riblje i mesno brano u odnosu 1 : 1. uljane same su zastupljene sa oko
25%, mast max do 8%. U tovu pilia se u proseku utroi 2.2 2.5 kg hrane za kg
prirasta. Ako u smeama imamo masti obavezno dodajemo i neki antioxidans, u suprotnom
dolazi do pojave encefalomalacije. Za zavrni tov pilia koristimo smee bazirane na
kukuruzu jer on boji masno tkivo brojlera u poeljnu utu boju. Proteini se podmiruju iz
uljanih sami. U ovoj smei nema HAP. Ovom smeom hrane se pilii 7 dana pre klanja.
Kukuruz, sojina i sunc sama, riblje brano, kvasac, BDL, stono brano, VMD.
2. priplodni podmladak
Neophodan
Hibrid
Predstarter Starter
Grower
Finisher
usklaen rast i
Arbor Acres
1-6 ned
7-17 ned
18-23 ned
razvoj. Ishrana
Cobb 500
1-6 ned
7-18 ned
19-23 ned
mora biti
Hybro PN
1-2 ned
3-6 ned
7-17 ned
18-22 ned
potpuna jer se
Hybro G
1-2 ned
3-6 ned
7-17 ned
18-22 ned
pilii dugo dre
Vedette
1-6 ned
7-12 ned
13-21 ned
u zatvo-renom
prostoru.
Potrebe u en za rastenje pilia odreuju se na osnovu visine optimalnog prirasta i energije
deponovane u prirastu. U ishrani pilia kritine su sled AK: lizin, metionin, triptofan,

arginin. Zato su od posebnog znaaja HAP. Ca, P, Mn. Zbog visokoen hraniva poveane su
potrebe u vit A i vit B12. Stara podela (stara zbog nedelja) podrazumeva postojanje 3 perioda:
Intezivan rast (do 6. nedelje), Razvoj (7 12. nedelje) i Polno sazrevanje (13 23. nedelje).
a. tokom prve faze potrebe su izuzetno visoke jer je rastenje izuzetno intezivno. Naroito su
visoke potrebe u energiji, proteinima, min materijama i vitaminima. Potrebe u proteinima su u
zavisnosti od potreba u energiji. Obrok bi trebalo da sadri vie vrsta proteinskih hraniva
biljnog porekla i animalnog porekla. Poeljno je ubaciti 2-3 vrste ita i bar 2 vrste uljanih
sami i 2 vrste animalnih hraniva bioloko dopunsko delovanje proteina.
b. tokom faze razvoja smanjuje se nivo proteina, zavisno od metabolike energije. Nii sadraj
se postie smanjenjem uea uljanih sami i animalnih hraniva.
c. trea faza traje do pronoenja. Nivo proteina se smanjuje jo vie. Manje uee HAP i
uljanih sami. U ovoj fazi ishrane ranostasnih rasa nosilja obrok se energetski razreuje, ime
se izbegava utovljenost kokica i njihovo rano pronoenje pronoenje se en preporuuje pre 20.
nedelje ivota. Obrok se razreuje pomou BDL.
Trea faza tova brojlera u odraslom stanju se karakterie panjom na odnos energije i proteina.
Teke rase kasnije sazrevaju. Koliina energije je ista a proteina je za 2% manja. Ishrana
priplodnih pilia je uglavnom po volji. Pravilnom ishranom izbegava jesenje mitarenje a
postie pravovremeno pronoenje, kao i noenje bez prekida cele zime i sledee sezone.
Za korelativan rast i razvoj neophodna restrikcija hrane. Restrikcija hrane moe biti
kvalitativna (deficit proteina, AK, NaCl, MK, en, suficit vlakanauniformnost jata) i
kvantitativna (ogranienost konzumiranjaivotinje postaju nervozne, jae jedinke vie jedu).
Postoje razliiti sistemi kombinovanja.
Hraniva dajemo u zavisnosti od sadraja energije. Teko je obezbediti dovoljno nisku koliinu
energije. Nakon pica nosivosti nosivost naglo pada.
Sadraj energije Dan
Efekat ishrane
Efekat pojenja 2-3h dnevno, 1h pre hrane i jo 1h
1. jaje Nizak
185
popodne izbegava se efekat sunera a postie se
1. jaje Normalan
180
efekat sitosti. skip a day, everyday,
1. jaje Visok
181
Kod priplodnog podmlatka gaji se manji broj .
3. kokoke
Pronoenje
23. nedelja
Izmeu 23. i 40. nedelje smee sa 17% proteina i 11.5
MJ/kg. Izmeu 40. i 65. nedelje smee sa 15% proteina i
Pik (80%)
29-40. nedelja
11.5 MJ/kg. challenge feeding 168 g/dan + 3 x 7 g (3g
Duina nosivosti 65. nedelja
dnevno) 171 g/dan. Smanjivanje hrane mora biti veoma
paljivo od 40. nedelje 1 2 g/dan
4. petlovi
odvojena ishrana sa 12% proteina u smei i 11.5 12 MJ/kg

Lake rase Teke rase

M/dan 50%
M/dan
rase
Pronoenje
pic M/dan
Kraj M/dan
Br jaja Masa jaja Oplo Br piladi
TM nosilja 1.6 (20) 2.1 (68) 2.9 (24) 3.9 (65)
Lake
21
24
30
72
270
605. nosilje 90
65
TM petlova 2.1 (20) 3.2 (68) 3.4 (24) 3.9 (65)
jaja
Teke
23
27
35
65
175
63visoka proizvodnja
96
144 predstavlja vrlo
intenzivan metabolizam, naroito u pogledu proteina i Ca. Kokoka u svom telu ima 20g Ca, a
godinje prometne kroz ljusku jajeta oko 400g Ca. Potrebe u hranljivim materijama zavise od PO

i produkcije. Prosena TM nosilja iznosi 2.2 kg (82 g hrane sa 935 kj ME). Potrebe u enrgiji za
proizvodnju jaja zavise od broja jaja i od hemijskog sastava jajeta (voda 66%, protein 13%, mast
10.5%, pepeo 10.5%). Ukupne potrebe bie podmirene sa 123g prethodno opisane hrane.
U jajnoj masi nalazimo 13% proteina a iskoriavanje proteina se kree oko 75-80%, tako da je
nosilji potrebno obezbediti 16g proteina. Potrebe u proteinima nosilja tekih rasa nie su nego kod
lakih rasa. Ishrana mora biti prilagoena nainu dranja!!
Restrikcija hrane skip a day; ad libitum; kvantitativna restrikcija; every day Znaajan je bilans
elektrolita (Na + K - Cl) esta prebojavanja umanceta. Prvo se taloi uti pa crveni pigment (za
crvenu boju moramo imati oba u hrani). Mitarenje. Moe se kontrolisati pomou svetla hrane
vode. ak se moe uticati i na oblik ljuske. Na oblik ljuske utiu: genetika, pronoenje, duina
svetlosti, ND i IBD. Na texturu ljuske utiu: genetika, viak Ca, leenje, ND i IBD.
Poeljna smea:
Hranivo
%
Zrnevlje ita
61
Pen mekinje 7 8
Uljane same 12 13
HAP
47
Stoni kvasac 1 3
BDL
45
Min materije
8 8.5 (Ca 80%)
VMD
1

-urkeurke se gaje iskljuivo radi mesa. Klanja najmasovnija u decembru i januaru. urke bolje od
kokoaka koriste celulozu i bolje su prilagoene panoj ishrani. U zavisnosti od kvaliteta
panjaka urke na pai mogu da podmire i preko 20% potreba u hrani. Primarno su upuene na
koncentrovana hraniva. Ishrana uria do 8. nedelje znaajno se razlikuje od ishrane pilia, jer
urii imaju vee potrebe u proteinima, nekim AK, min materijama (Mn, Fe, Cu, Zn, Se) i
vitaminima. Ishrana uraka je skupa. Potrebe uraka do 8. nedelje ivota su vrlo visoke, a zatim
naglo opadaju. Potrebe u vitaminu A 2x su vee nego kod pilia, verovatno zbog veeg nivoa
metabolikih procesa.
U ishrani uraka koristimo 3 tipa hraniva:
energetska kukuruz, penica, jeam, ovas, proso
proteinska biljna (uljane same, sojina i suncokretova sama, zrnevlje legunominoza) i
proteinska animalna (riblje, mesno, jetreno i krvno brano)
vitaminska zelena hraniva, stoni kvasac, mrkva, vitaminski premixi
mineralna stona kreda, kotano brano, dikalcijum fosfat, so, ljunak
zelena lucerka, crvena detelina, kopriva, mlada trava
korenasta i krtolasta krompir, mrkva, repa
kompletne smee
Uljane same ine i do 30% smea. Suncokretova sama ini 1/3 svih sami. HAP ine
10 15% smea. Crvena detelina moe izazvati detelinsku bolest uraka, pri kojoj dolazi do

zapaljenja neoperjanih delova tela za vreme sunanih dana. urke su veoma osetljive na
aflatoksin.
1. nosilje
Razlikujemo 2 perioda kada nose i kada ne nose. urke su sezonske nosilje (do 100 jaja
godinje). Nosivost je najvea u prvoj godini. urke izleene u prolee pronosu u prolee
sledee godine. Selekcija uraka za priplodno jato vri se izmeu 16. i 20. nedelje.
Koristimo KPS za kokoke ili specijalne smee za urke. Kada ne nose ishrana se bazira
na smeama koje sadre 13 14% proteina, a kada nose pored PO raunamo i potrebe za
proizvodnju jaja. Koriste se smee sa 17% proteina. Kada ne nose a putaju se na pau
mogu im se davati hraniva u odnosu 1:1. umesto zrnastih hraniva moe im se davati
krompir, mrkva i obrano svee mleko. Ukoliko se stalno dre zatvorene mora im se davati
pokoena zelena hrana. Na pai se moe zadovoljiti 20% ptoreba. Nosiljama se hrana i
voda daju po volji.
2.
ishrana uria
Masa na leenju 45 do 60g. Veoma brzo rastu i imaju velike zahteve u hran materijama.
Priplodni i tovni urii se hrane istim smeama sve do 12. nedelje. urii tekih rasa sa 8
nedelja dostiu oko 2 kg. Do 2 meseca ne treba tedeti hranu, to treba initi kada dostignu 3
meseca. Do 8. nedelje naroito su osetljivi na nedostatak vit A i D3. urii su naroito osetljivi
u doba bobanja. Bobanje je period kada urii na neoperjalim delovima tela dobijaju karunkul
i za to vreme se meusobno kljunom
Utroak hrane za 1 kg prirasta
tipaju i vuku. Ako im se hrana ne da
1.8 kg
3 kg
3.5 kg
4 kg
5.1 kg
u prvih 48h urii zaborave da jedu i
30 dana 60 dana 90 dana 120 dana 180 dana
uginu. urii se hrane po volji iz
odgovarajuih hranilica. Smee ne
smeju biti sitno samlevene jer se takva hrana lepi za kljun. Vrlo radu jedu zelenu hranu.

3.

tov uraka
a. tov vrlo mladih uria (Rooster tov) slian brojler tovu pilia i podrazumeva
intezivan tov od 1. dana ivota pa do postizanja eljene TM. Tov traje 10 16
nedelja. Za to vre urii dostiu TM od 3-3.5 kg. meso je sono i ukusno. Tov je
vrlo brz a konverzija hrane mala. Ishrana je forsirana od prvog dana a hranjenje je
po volji. Posle 12. nedelje ivota u ishranu se uvodi posebna smea zrnastih
hraniva. U osnovnoj smei smanjuje se procenat proteina a poveava sadraj ME
ime se obezbeuje efikasnije gojenje. Ili se daje kompletna smea sa 16% proteina.
b. tov mladih uria (oven ready) extenzivan, tj. klasian tov uria u trajanju od
24 32 nedelje. urii izleeni u prolee tove se u jesen kako bi pristigli u januaru i
decembru. Krajnja teina 35-40 kg uz konverziju hrane oko 4 kg za 1 kg prirasta.

c. Tov odraslih koriste se kompletne smee sa 16% proteina. Poveanje teine za

oko 20%. Osnovnu hranu ine zrna ita, tov traje 2 -3 meseca. Utovljene urke
kolju se krajem decembra.
-ishrana gusakaGuske gajimo radi mesa, perja i jetre. Ptice biljojedi, dobro koriste hraniva u vidu pae, kao i
druga sona hraniva. Extenzivan karakter. Koncentrovana hraniva i kompletne smee se u
privatnom posedu koriste samo kao dopunska hraniva pai. Trava, lucerka, detelina, kelj, kupus,
kopriva, silaa. Koriste se i korenasto krtolasta hraniva.
1. nosilje
Sezonske nosilje, nosivost zavisi od rase. Polna zrelost sa 9 12 meseci. Guija jaja se
koriste iskljuivo za razmnoavanje. Period kada nose (februar - maj) i kada ne nose jaja
(novembar - februar). Tokom prolea i leta ishrana je bazirana na pai. Ako je paa slabija
hrani dodajemo 100 150 g koncentrovane hrane. Zimi se koriste kompletne smee za
nosilje, proklijalo zrnevlje, repa, krompir, mrkva, silaa, lucerkino seno, uljane same,...
2. guii
Kod izleenja teki oko 110 g. Veoma brzo rastu. Sa 2.5 3 meseca dostiu 4-5 kg. Razvoj
potpuno zavravaju sa 6 9 meseci. Prva 3 dana ivota guiima se daje ovlaena kaa
od ita i sa neto iseckanih zelenih hraniva. Od 3. dana do kraja 4. nedelje hrane se
kompletnim smeama posebnog sastava za guie ili krmnim smeama za pilie.
Postepeno im se poveava u obroku zelena hrana i zrnasta hraniva. Od 50. dana ivota
smanjuje se koliina smee. Sa 2 nedelje mogu se putati na pau. U 8. nedelji mogu se
potpuno napasati zelenom hranom.
a. Extenzivna ishrana 35 dana koncentrata zelena hrana i malo ita. Prvih 10
dana ivota 6 8 obroka dnevno; do 30. dana 4 6; a kada preu potpuno na pau
2x dnevno. Sa mesec dana dobro koriste zrno ita. Voda neprestano
b. Intezivna
3. tov
a. intenzivan tov vrlo mladih gusaka (junior) mesnati tov; mladi guii se
intezivno hrane do 75. dana i postiu teinu od 4 4.5 kg. Smee sadre od 16 do
18% proteina, u ovlaenom stanju kako bi konzumirali vie hrane uz dodatak
zelenih hraniva. Nema pae. Mogu se koristiti i smee za tov pilia. Ishrana po
volji. Ovaj tov je slian brojlerskom tovu i najrentabilniji je.
poeljno korienje 2 smee: do 20. dana i druga za period 21 75 dan (kraj tova).
b.
Extenzivan tov odraslih guia tov do starosti od 6 meseci, korienjem
Jeam Ovas Kukuruz Pen mekinje Min hran koncentrovanih hraniva i pae. Nakon
30. dana dovoljno je prihranjivanje
25% 25%
20%
28%
2%
smeom od mekinja, stonog brana,
prekupe ita i celog zrna. Utovljeni guii stiu u ranu jesen sa oko 4.5 kg. Za 1 kg prirasta
4.2 kg smee i 32 kg zelene hrane.
c.
Tov mladih gusaka klasian tov do starosti od 8 meseci (do polne zrelosti). Tove
se na pai. Kolju se u jesen. Tov obino traje do 30 dana. Deli se na predtov, glavni tov i
zavrni tov.
d. Tov odraslih gusaka masni tov baziran na kukuruzu.

e. Tov na masnu jetru tov gusaka starih 6 do 8 meseci. Teina jetre se kree od
400-600 g. Ishranom se forsira masna infiltracija i hipertrofija jetre. Teina jetre
zavisi od ukupne koliine utroenog kukuruza. Dnevna koliina kukuruza kree se
od 1.3 1.5 kg nakon polovine tova. Najbolji kvalitet jetre je kad je ona teka
izmeu 0.7 i 1 kg. Obavezno kljukanje. Hrana za kljukanje se mora pripremiti, na
12h pre kljukanja kukuruz se potopi u vodu, a prilikom hranjenja doda se neto ulja
i soli. I krmne smee se prethodno ovlae. Za tov se utroi 22 30 kg.
f. Tov na neobojeno meso tov bez kukuruza, glutena i lucerke.
-ishrana patakaGaje se radi perja i mesa. Jaja nose gde stignu. Sve vie intenzivan nain gajenja. Imaju kljun
prilagoen za traenje i vaenje hrane, ceenje iz vode i mulja. Patke su svatojedi i njihova
ishrana je jeftina. Patke se uspeno mogu hraniti istim smeama kao i kokoke. Tokom uzimanja
hrane stalno piju vodu i na taj nain kvase hranu. Sa stanovita ishrane patke obuhvataju 3
kategorije: paii 0-8 nedelja; paii preko 8 nedelja i nosilje. Hraniva kao i za guske, s tim to se
daje manje zelenih hraniva.
1. nosilje
Smeama za patke nosilje dodajemo zrnasta en hraniva u odnosu 2:1. zelena hraniva se
daju u koliini od 150 do 200 g dnevno. Branaste smee se daju ovlaene. Dnevno pojedu
i do 225 g hrane.
2. tov
a. extenzivan tov mladih 10 nedelja
2-3 ned pre klanja daje im se koncentrovana hrana i ograniava im se kretanje.
Teina 2-2.5 kg
b. intenzivan tov mladih 8 nedelja
kompletne smee od 1. dana ivota. Hranjenje po volji. 2.5 kg TM.
c. tov odraslih 10 dana
retko