Veštačka Ishrana – Olgica Milankov

U poslednje vreme se sve više govori o makrobiotoskoj, vegeterijanskoj itd… tako da morate ishranu
odojčeta vrlo takođe uskladiti sa ishranom porodice.

Preporuke za ishranu još će se menjati i nije poslednja reč.

Kad sam ja odgajala svoju decu preporuke su bile da sa 2 meseca krećete da uvodite voće, sa 3 meseca
povrće, sa 4 meso itd… Pa opet, ni ta deca nisu bila niti nenormalna niti neuhranjena, niti anemična itd.
Dakle, stvar je samo o preporukama kodeks alimentarius – znači, vrhovno telo o ishrani u našoj zemlji
koja vam preporučuju u skladu sa literaturom itd.

Ono što vi treba da znate a to je da se odojče hrani mlečnom i nemlečnom ishranom.

Mlečna ishrana ili prirodna ishrana je isključivo dojenje.
Zatim, veštačka ishrana, kada mama iz bilo kog razloga nema dovoljno mleka, pa se odojče hrani nekim
drugim mlekom, u našoj sredini – najviše se primenjuje kravlje mleko, međutim primenjuje se i kozje
mleko, u zavisnosti od klime gde se odojče ishranjuje – recimo – koristi se kamilje mleko itd.
I postoji dvovrsna ishrana – kada mama nema dovoljno mleka – ima nešto da delimično samo podmiri, i
treba da se dohranjuje i sa veštačkom ishranom, odnosno sa kravljim mlekom.
Abeceda Ishrane. Ono što vi morate da znate, a to je ovo – i to je abeceda ishrane – to je da postoji
razlika između kravljeg mleka i humanog mleka. Kravlje mleko ima 3x više belančevina od humanog
mleka, 3x više minerala, za 1/3 manje šećera tj. za 1/3 manje slatko od humanog mleka i da je
mogućnost kontaminacije različitim pesticidima, organskim materijama, antibioticima itd. – mnogo veća
kod veštačke ishrane, a to sve potiče u stvari iz hrane kojom se ta životinja ishranjuje.
A ovo vam je abeceda i ovo morate znati u svako doba dana i noći (ove 3 stavke).

Abeceda Ishrane:

Kravlje mleko ima

1. 3x više minerala
2. 3x više belančevina
3. 1/3 manje šećera
MODIFIKACIJA I ADAPTACIJA

I sve ove ostale adaptacije kravljeg mleka koje se vrše upravo potiču iz ove 3 osnovne karakteristike i
razlike sa prethodnog slajda. Dakle, da bi se kravlje mleko koristilo u dečijoj ishrani, vi ga morate
prilagoditi njegovom digestivnom traktu i sposobnosti tog digestivnog trakta da ga svari.
Prvo šta će raditi – vrši se modifikacija i adaptacija kravljeg mleka – prvo kuvanjem.

1. Kuvanje.
Šta se kuvanjem postiže:
- Da se kazeinski koagulum koji je visoko tvrd, visoke tenzije, postaje sitniji, mekši, porozniji,
pristupačniji želudačnom soku
- Smanjuju se bakterije i toksini
- Smanjuju se alergijska svojstva kravljeg mleka
- Predstavlja neposrednu sterilizaciju

Šta to znači?
– Kuvanje ne znači da vi porciju koju spremate za odojče stavite na ringlu i da ga (odmah?) skinete.
To znači da to mleko ne samo da baci ključ, nego mora i 5 minuta da vri na toj ringli. To znači da se
kuvanjem obeskliči kravlje mleko. Osim toga, vi kuvanjem denaturišete belančevine, pa se uništavaju
alergijska svojstva kravljeg mleka – upravo tim kuvanjem. ALI, tim kuvanjem se i sve one - i dobar deo
onih pozitivnih stvari koje se nalaze u mleku uništavaju. Dakle, denaturisanjem belančevina –
uništavaju se i specifični faktori odbrane, koji se nalaze i u maminom i u kravljem mleku, samo mamino
se ne prokuvava, a kravlje mleko se prokuvava i tim procesom se praktično uništavaju imunoglobulini i
druge jako važne stvari koje se nalaze u kravljem mleku, a i u humanom mleku, samo što humano
mleko odojče iskoristi, a kravlje mleko ne može da iskoristi.
Znači to samo može da iskoristi tele koje uzima nativno kravlje mleko – znači ispod krave.

Kuvanje kravljeg mleka:

1. Mleko ne samo da baci ključ, već 5 min i da vri na toj ringli (da se obeskliči)
2. Denaturacijom belančevina – uništavaju se alergijska svojstva.
3. ALI, i pozitivne stvari – specifični faktori odbrane.
4. Kazeinski koagulum.
5. Neposredna sterilizacija.
2. Razblaživanje ili dilucija.
Sledeća modifikacija i adaptacija.
Šta se postiže dilucijom?
- Isto taj tvrd, visoke tenzije, kazeinski koagulum postaje sitniji, mekši i porozniji i takođe
pristupačniji žel.soku
- Osim toga, povećana je potreba za vodom – TO DA ZNATE – da dete koje je na prirodnoj ishrani
zadovaljava i glad i žeđ maminim mlekom, a detetu kome se daje kravlje mleko, bilo nativno
kravlje mleko, bilo pasterizovano, sterilizovano, ili čak u formulama – znači maksimalno
prilagođeno digestivnom traktu odojčeta (ovo u formulama valjda), e pa vi takvom odojčetu
morate, vi ste dužni da odojčetu pružite VODU. I obično mame pitaju koju količinu vode dete da
popije u toku 24h – NE POSTOJI KOLIČINA KOJU DETE TREBA DA POPIJE –
NEGO: Između obroka, znači da ne bi sledeći obrok pokvario, između obroka vi ponudite flašicu sa
vodom. A da li će dete uzeti ili neće uzeti zavisi od toga da li će zadovoljiti osećaj žeđi ili ne.
Dakle, vaše je da ponudite, a njegovo da uzme ili da ne uzme, ukoliko nije žedno.
I zato i kažem povećana potreba za vodom, jer upravo zbog 3x više belančevina i 3x više minerala.
Pa tako, velika količina belančevina i soli koja se nalazi u kravljem mleku opterećuje digestivnu? i
ekskretonu funkciju bubrega, pa je zbog toga jako važno dovoljno unošenje vode.

Razblaživanje/Dilucija:
1. Kazeinski koagulum.
2. Povećana potreba za vodom: ako uzima majčino mleko, dete zadovaljava i glađ i žeđ, ali dete kome se
daje kravlje mleko, bilo nativno, bilo pasterizovano, sterilizovano, ili čak u formulama, takvom detetu
se mora pružiti voda.
Trik mame: Kad pitaju koju količinu dete da popije u toku 24h – E pa ne postoji količina vode koju
dete treba da popije, već se detetu ponudi, naše je da ponudimo, a njegovo da uzme ili da ne uzme,
sve u skladu sa tim da li je zadovoljilo potrebe za žeđu. Ponuditi između obroka, da se ne bi sledeći
obrok pokvario.
3. Zbog tih velikih količina belančevina i soli – rekli smo 3x više i belančevina i soli/minerala u kravljem,
to stavlja teret na funkciju bubrega, i zato je važno dovoljno unošenje vode.
Čime se vrši dilucija?

1. Pijaćom vodom. Nekada je, al to zaboravite, oću samo da vam slikovito prikažem, u novorođenačkom
uzrastu, davano polovinsko kravlje mleko – to znači pola mleko pola voda, i to su davali u
novorođenačkom uzrastu. Od 2. do 5. meseca se davalo dvotrećinsko kravlje mleko, odnosno dva dela
mleka i jedan deo vode. Kada uzimate anamnezu kod nas – obavezno pitajte u ishrani – koje mleko
uzimate i kako ga spravljate, jer vrlo često meni dolaze u kabinet i kažu mame – da da, dajemo mi
dvotrećinsko kravlje mleko i ja pitam pa kako ga spravljate, a ona kaže – pa znate ja ujutru napravim pa
stavim dva dela vode i jedan deo mleka… i dete naravno slabije napreduje zato što je mleko maksimalno
razređeno, više nego što bi to trebalo.

A sada se, a u slučaju da mama nema dovoljno materijalnih uslova, daje 2/3 kravlje mleko već u
novorođenačkom uzrastu do 5 meseca uzrasta – SA P – PET MESECI – SA P – PUNO KRAVLJEG MLEKA I
BELANČEVINA – lako ćete zapamtiti. Dakle, do 5. meseca ide razblaženo mleko, naravno najbolje je
majčino, pa zatim formule adaptirane, i AKO – iz bilo kojih razloga, a to su najčešće ekonomski razlozi,
porodica nema detetu da kupuje formulu – ja sam to i rekla na predavanjima – formule su vrlo skupa
ishrana za odojče. Recimo, jedno odojče koje je prosečnog apetita – ta jedna kutija može da traje recimo
5, ZA PROSEČNI apetit odojčeta, može da traje 5 dana. Ta jedna kutija košta 800-900 dinara. Znači 9x6 pa
vi izvolite vidite koliko samo na mleko trebaju roditelji mesečno na potroše, a mnogi u našoj populaciji
nemaju te pare, a tu je i Šangaj i tamo i vamo i ta prigradska naselja…

Dakle, čuli ste zašto je jako važno da se da razređeno kravlje mleko, ukoliko da kažem roditelji nemaju
ekomonske uslove za adaptirane formule.

2. Pirinčana čorba. Dilucija se vrši još, pored pijaće vode, i pirinčanom čorbom. Pirinčana čorba se pravi
od punog pirinčanog zrna ili brašna i pahuljica u koncentraciji od 1-3% dekokte pirinčane sluzi, a time se
postiže:
- Bolji ukus (deca ga radi prihvataju, rado ga uzimaju)
- Osim toga, sadrži sluzave materije i lizin koji imaju antidijaroično svojstvo, i praktično – pirinčana sluz ili
pirinčana čorba predstavlja prvu dijetalnu ishranu kod mladog odojčeta – DA ZANTE – znači to je prva
lekovita ishrana kod mladog odojčeta.
- Smanjuje se grubost kazeinskog ugruška, tvrdog, teško svarljivog
- Podstiče razvoj saharolitičke flore u crevima

TL;DR. Olgica – najbolje opcije:

1. Majčino mleko
2. Adaptirane mlečne formule (skupo !!)
3. Adaptirano kravlje mleko

Šta se postiže razblaživanjem?

Pa, razblažili ste belančevine, razblažili ste minerale, i koncentracija masti je pala i koncentracija UH je
pala, i time je naravno i kalorijska vrednost odnosno gustina mleka u jedinici volumena je pala.
Stoga, vi tolko kolko UH se dobilo manje tim razređnjem, to se mora nadoknaditi.
A da bi se taj gubitak nadoknadio, mleku se moraju dodavati šećeri… dakle polisaharide, a nemačke
formule dodaju i ulja u adaptiranim formulama. Ovim dodavanjem se praktično nadoknadi taj kalorijski
gubitak razređenja.
Koji se šećeri dodaju?
- Saharoza
- Dekstroza
- Dekstrin-maltoza
- Kukurzni i pšenični skrob
- Pirinčano brašno

Time se postiže:
- Finija flokulacija mleka u želucu
- Sprečavaju se peptične tegobe
- Koriguje se ukus – humano mleko je slađe od kravljeg mleka – rekli smo da ima 1/3 manje šećera, pa se
tim dodavanjem šećera koriguje ukus da odojče radije uzima.

U kojoj količini dajemo šećere?

- U literaturi postoji nekoliko podataka – da se daje 5-7 g na 100 ml pripremljenog obroka.
Ja sam za to da se daje što manja količina UH, da se dete ne navikava na jako slatku hranu, jer nećete
verovati da vam nutricionisti kažu da se prve greške upravo stvaraju u odojčadskom dobu i da su one
kasnije odgovorne za sve starije ateroskleroze, za sve hipertenzije… znači – kreće od odojčadskog
uzrasta.
Pa da ga ne biste navikavali na jako sladak ukus, daćete 5-7 g na 100 ml pripremljenog obroka.
Za stariju decu, saharozu treba zameniti složenim UH (kao što je skrob) jer manje pogoduje razvoju
karijesa.

Olgica i denticija. A i da vas na ovo podsetim – denticija kreće sa 6 meseci, dakle upravo u periodu kada
je dete još uvek na mlečnoj ishrani. Svaki mesec, do godinu dana kasnije, svaki mesec – jedan zubić više.
Dakle, sa 6 meseci ide prvi zub, 12 meseci, dete bi trebalo da ima 6 zubića, s tim da su varijacije naravno
dozvoljene – znači ima neke dece koja sa 3 meseca dobiju prvi zubić, ali to je obično u porodici već neko
imao denticiju prekoks – tj. prevremenu denticiju, ili denticija tarda – da prvi zubić krene tamo sa nekih
13. ili 14. meseci. Dakle, to je veliki dijapazon, ali je normalan za odojče, vrlo je individualan i normalan
je za odojčadski uzrast.

3. Zakišeljavanje ili acidifikacija mleka – sledeća modifikacija i adaptacija.

Šta se postiže:
- Opet koagulum postaje mekši, lakši za varenje, porozniji
- Smanjuje se puferska moć mleka
- Pojačan je peristaltika želuca
- Poboljšava se resoprcija Ca i P u tankom crevu
- I unosi se dovoljno C vitamina kao antiviralni faktor

Čime se zakišeljava?
Zakišeljava se obično limunovim sokom u količini 3-5 ml na 100 ml pripremljenog obroka ili sokom od
narandže u količini od 6 ml na 100 ml pripremljenog obroka. Međutim, krajem 1. godine života, može se
zakišeljavati tzv. “majom” – maja se inače kupuje po apotekama. A maja u stvari predstavlja dirigovanu
bakteriološku fermentaciju mleka, dakle, fermentacija se vrši sa nekim određenim bakterijama, kao što
je Lactobacillus acidophilus, bifidus, bulgaricus, Streptococcus lactis itd. Time se razlaže laktoza, pri čemu
se stvara mlečna kiselina koja zgružava kazein.
Dakle, kiselost se postiže sokom od limuna, sokom od narandže i, krajem prve godine, i majom.
KOLIKO OBROKA
Koliko obroka dete treba da ima?
1. mesec = 7 obroka (6 dnevnih + 1 noćni)
2. – 5. meseca = 6 obroka; Sa 5. ima 5 (P – pet meseci, P – pet obroka)
5. – 9. meseca = 5 obroka
Od 9. meseca = 4. obroka, odnosno 3 glavna obroka i 2 užine.

KOLIČINA OBROKA
Količina koju treba odojče da dobije po obroku:
Ja ću vam pokazati… ima hiljadu tih formula, a ova Pfaundlerova – to sam samo navela, hoću da kažem
kolko je komplikovana formula, a vi morate biti jako pametni i onako kao iz rukava kad mama pita:
A KOLKO po obroku – vi morate da znate tačno kolko po obroku ćete odojčetu dati.

021
Recimo, ja sam ovde dala da je odojče 2 meseca, ajde nek je 3 meseca, u sredini stavljate broj meseci,
nazad 0, a napred 1:
0 3 1 (rekli smo da je 3 meseca za primer) – Znači, da dete od 3 meseca, treba po obroku da pojede 130
ml. E sad, po ovoj prethodnoj tabeli što ste videli – da u 3. mesecu odojče praktično ima 6 obroka, u 1.
mesecu 7 obroka, i od 2. - 5. meseca ide 6 obroka. Znači, odojče od 3 meseca ima 6 obroka – to znači da
ukupni dnevni unos za 24h treba da bude 780 ml, dakle 780 ml treba da unese mleka, s tim da odojče ne
može za svaki obrok 130 ml da unese, znači – jednom će uneti 120, jednom će uneti 150… bitno je da je
ukupni dnevni unos oko izračunatih 780 ml. Dakle, zavisi i detetu od apetita, kao što i mi obroke različito
uzimamo u toku dana.
Još jednom, bitno je da je taj UKUPNI dnevni unos oko 780 ml za odojče od 3 meseca.

Ili recimo odojče od 4 meseca:

140 ml po obroku dobija.

Nismo mi ovo izmislili – to 120, 130 ml itd. dakle, postoji tu neka medicinska podloga. Zašto? – Zato što
dete na rođenju ima volumen želuca 30 cm2 (kubnih). Na kraju 1. meseca ima 90-100 cm2 želuca.
Dakle, oko 100 ml treba da uzme po obroku na kraju 1. meseca, na kraju 2. meseca ide oko 110-120 ml.
Dakle, za sve to postoje razlozi za koju količinu dete treba da unese. Da bi na kraju 1. godine od 250 – 300
ml po obroku unelo, ali tada se uvodi već davno i neka druga nemlečna ishrana – voće, povrće itd.
Znači, jako nam je važno – kada radite anamnezu ishrane – morate pitati: koliko ima obroka, koliko po
obroku uzima, jer naše mame hoće da dete brzo brzo dobije na težini, brzo brzo da dete poraste, a to
tako ne može, zato što ga ograničava kubatura želuca. Majka hoće da dete sa 3. meseca dobija po 180 po
200 ml obrok, a to dete ne može da primi i onda naravno dete počne da povraća, da bljucka itd. i onda se
dete primi na moje odeljenje i kreće velika dijagnostika, a samo je pitanje tehnike ishrane – nedovoljno
dobra tehnika ishrane. Dakle, uopšte nije nikakva organska bolest nego je tehnika ishrane u pitanju.
TEHNIKA HRANJENJA

Ono što je jako važno što…ajde rekla bih recimo 30% odojčadi kod nas se primi zbog nedovoljnog
napredovanja u telesnoj masi upravo zbog loše tehnike hranjenja. Znači, apsolutno ne postoji nikakva
organska bolest za to.

Svako mleko koje se odojčetu ponudi mora biti sveže pripremljeno, higijenski i bakteriološki ispravno,
cucle moraju da se sterilišu barem 10 minuta u ključaloj vodi, jako je važno kakav je otvor cucle…otvor
cucle – sad po apotekama ima – te aventove? i nukove i dr. cucle koje su već perforirane – u zavisnosti
od toga šta dete jede: ako uzme tečnu hranu mora otvor da bude manji, ako uzima kašice otvor na cucli
mora da bude veći; sada već postoje gotovo industrijski perforirane cucle; mi smo nekada na institutu
imali neperforirane cucle i onda smo užarenom iglom probadali vrh cucle i tako pravili odgovarajuću
veličinu otvora.
Ono što je bitno, što vi morate da znate – ako flašicu otvorite, cuclu prema dole okrenete, ta neka
tečnost, ta neka kašica mora da ističe KAP PO KAP, ne može da curi. Kad ste slušali prirodnu ishranu to je
trebalo da vam se kaže i verovatno vam je prof. Ristivojević i rekla – znači – odojče ili novorođenče koje
počinje da sisa, te dojke su nabrekle, pod pritiskom, i kad odojče povuče – odjednom krene velika
količina u više mlazova mleka, to je…sad pričam opet o tehnici ishrane, i odjednom mu se napune usta
mlekom i odojče ne uspe da proguta tu porciju mleka i već mu stiže sledeća porcija mleka i on počinje da
guši i naguta se vazduha. A šta su abdominalne kolike nego upravo taj vazduh kojeg se odojče naguta,
koji razapinje creva i to odojče praktično boli. Znači, to je takođe u pitanju tehnika ishrane – tako i kod
cucle – znači – ne sme da curi mleko, mora da ističe kap po kap. Osim toga, greške u ishrani, pogotovo
ovde kod veštačke ishrane su mnogostruke i vrlo česte u odnosu na prirodnu ishranu, jer kod veštačke
zavisi kolko je mama prosvećena, od higijene flašice, od higije cucle itd.
Znači, i tu su moguće, i kvantitativne i kvalitativne greške prilikom ishrane – da mama daje jako
koncentrovano mleko ili jako razblaženo mleko – od toga će zavisiti da li će dete i kako će dete
napredovati dalje u telesnoj masi.
Bočice se posebno peru, bočica mora – i to je isto jako važno – mora pod nekim određenim uglom da
bude u odnosu na bebu nagnuta. Da sama cucla bude puna te neke tečnosti koje dete dobije, da li je to
čaj, da li je voda, da li je mleko itd. Da ne opet nit u vazduha, jer će se opet nagutati dete vazduha i
imaće abdominalne/infantilne kolike.
Obrok ne treba da traje duže od 20 min.
Jako je važno da se odojče uobroči, dete koje je na prirodnoj ishrani se obročava na 3 sata – zašto – zato
što probava humanog mleka traje 2.5 sata, pa mi kažemo – ajde dok dete podrigne, promeni dojku itd. –
mi kažemo do 3 sata da se dete hrani, ai dete koje se hrani veštačkom hranom – kravljim mlekom – zbog
opet onog faktora – 3x više belančevina, 3x više minerala itd., tu i probava 3x duže nego kod humanog
mleka i treba da 3x više HCl (hlorovodonične kiseline) da bi se ista porcija humanog i kravljeg mleka
probavila. Kod veštačke se dete hrani na 3.5 do 4 sata, mi kažemo obično na 4 sata da se uobroči.
Jako je važno da se dete u prva 4 meseci uobroči – zašto – zato što kad budemo uvodili nemlečnu hranu
– voće, povrće itd., pedijatar ili ko već treba detetu sa sugeriše koliko obroka treba da ima, mora da zna
tačno koji će mlečni obrok ukinuti i na to mesto staviti voće. Dalje – mora znati koji će sledeći mlečni
obrok ukinuti i na to mesto staviti povrće i to su sve razlozi, a ne naši hirovi da ih tako treniramo a mame
decu, da moraju biti uobročeni da bi dalje mi mogli adekvatne savete da dajemo.
Znači, pošto je ovde reč i o mešovitoj ishrani, mešovita ishrana je voće, povrće, meso, mja? itd. znači
jako je bitno…kaže mama neće da mi prihvati spanać, neće da prihvati ovo ili ono – i kako hranite –
mama stavi kašičicu stavite na vrh jezika – odojčetu sve što god staviš na vrh jezika ono će ispljunuti.
Znači, kašičica se mora staviti na koren jezika, praktično kao guskicu da gljukaš, znači na koren jezika da
se ta neka hrana sa kašičice samo sklizne naniže, u jednjak, jer sve što je na vrhu jezika, odojče će
ispljunuti.
I naravno, postupak prilikom hranjenja mora da bude što nežniji i što sličniji odojčetu koje je na
prirodnoj ishrani.

FORMULA
Kalorije. Ono što vi morate znati a to je da svakom formulom vi morate obezbediti dovoljno kalorija.
Znači, u prvom trimenonu, vi morate obezbediti 110 kcal/na kg telesne težine/na 24 sata.
U drugom tromesečju morate 100 kcal/kgtt/24.
U trećem 90-100 kcal/kgtt/24.
I u četvrtom 80-90 kcal/kgtt/24.
Tečnost. A tečnosti u prvom polugođu (6 meseci) morate obezbediti 150 ml na kg tt/24, a od 6-12
meseca 100 ml na kg tt na 24 časa.
Ograničavanje unosa mleka pri uvođenju nemlečne. Kada budete počeli da uvodite nemlečnu hranu, vi
automatski morate ograničiti unos mleka, jer, eto kroz kabinet koji mi mame prođu, kažu dete slabo
napreduje vamo tamo, pa koliko dajete – dete je recimo 13. ili 14. meseci, kaže mama pa neće da je
šargarepe, pa neće da jede špinat, neće da jede meso, a koliko mleka dajete ja pitam, i kaže – pa litru,
litru i po.
Ja onda kažem popijte vi gospođo litru, litru i po mleka, pa ćete videti šta ćete moći pored toga da
jedete pored toga.
Dakle, unos mleka mora da se ograniči do 500, eventualno 600 ml na 24 časa, da bi dete moglo da primi
dovoljno, zaštitnih materija u vidu voća i povrća i dr. nemlečne ishrane.
UH. I naravno, moraju se obezbediti UH u količini od 5, 7, ili 8% na 100 ml pripremljenog obroka i od
toga 2/3 energije da potiče iz mleka i 1/3 iz samih UH.

Formula od ukupne energije za 24 sata

Od ukupne energije, 50% mora da potiče iz UH, a to znači da vi morate obezbediti 10-12 g na kg tt na 24
sata UH za odojče. Od ukupne, 35% mora da potiče iz masti i prema tome vi morate obezbediti 3.5 – 5 g
masti na kgtt/24h. I 15% treba da potiče iz belančevina ili 3 – 3.5 g na kgtt/24h.
S tim da, kako ćete to obezbediti ?
- Pa voćem i povrćem sigurno nećete obezbediti dovoljno kalorija, jer su voće i povrće kašice –
niskokalorične kašice i u zavisnosti baš od kašice obično 40, 60, odnosno 80 kcal na 100 ml pripremljenog
voćnog i povrćnog obroka će dete dobiti kalorija. Više se dobija sa žitaricama i mesom i naravno – mlečne
kašice – to je keks griz u mleku – dobiće oko 110-130 kcal na 100 ml pripremljenog mlečnog obroka.

FORMULA (od ukupne energije)

1. 40-50% UH = 10-12 g/kgtt/24
2. 35% masti = 3.5-5 g/kgtt/24
3. 15% belančevina = 3-3.5 g/kgtt/24

+ to ćemo obezbediti žitaricama, mesom, i mlečnim kašicama – 110-130 kcal na 100 ml.

Energetska Koncentracija Formula:

73-133 kcal = 100 ml hrana za odojče
 40-60 kcal = 100 ml voće i povrće
110-130 kcal = 100 ml iz mlečne kaše
1.5 – 3 puta više od mleka iz žitarica i mesa

MEŠOVITA ISHRANA
1. Prirodna ishrana do 6., posle 6. uvođenje nemlečne. Do 6. meseca isključivo ide prirodna ishrana, tek
posle 6. meseca, mama počinje da uvodi neke druge nemlečne namirnice. Ako dete dobro napreduje,
nije anemično, dobar je turgor i tonus mišića, dobro napreduje u telesnoj masi i dovoljan priraštaj u
telesnoj dužini – za njega ide prirodna ishrana do 6. m.
2. Pedijatar – nemlečna od perioda 4. – 6. meseci:
Za dete na veštačkoj ishrani, a pri tome – da li mama pravi neke greške u ishrani ili dete neće da
prihvati neku određenu hranu – pedijatar ima pravo da, već između 4. – 6. meseca da počne da uvodi
nemlečnu ishranu. Ili dete nedovoljno napreduje u telsnoj masi, možda je malokrvno, znate da u
humanom i u kravljem nema dovoljno gvožđa… Dakle, ako je pitanje bilo čega od navedenog,
pedijatar ima pravo da počne da uvodi nemlečnu ishranu.
3. Nemlečna ishrana uči dete: da žvaće, da grize, počinje lučenje pljuvačke, bukalno varenje, razvijaju se
ukusi, dete počinje da istni hranu, znači – konzistencija se menja.
I rekla sam da – pedijatar ima pravo između 4. – 6 meseca da počne da uvodi nemlečnu hranu.
4. Tzv. pravilo “3 dvojke” – da ukoliko u dva uzastopna pedijatrijska pregleda, koja će se obaviti u roku
od dve nedelje, dete bude ispod 2SD u telesnoj masi – znači ne napreduje dovoljno, pedijatar može da
krene već sa 4 meseca da uvodi nemlečnu, mešovitu ishranu.
5. Šest faktora na koje obratiti pažnju pri uvođenju nemlečne ishrane:
- Atopijska porodična anmneza. Ako ima alergije u porodici – jako jako voditi
računa kad ćete uvoditi: ribu, žumance, paradajz, limun, pomorandža i dr. visoko-alergogene
namirnice. Pa ako je za celu populaciju dozvoljeno da se riba uvodi sa 10 meseci, ukoliko ima atopije
 u porodici – vi slobodno ribu ohoho – posle 1. godine života dajte. Znači, sve kasnije dajte i budite pri
tome vrlo obazrivi kad dajete ukoliko ima pozitivnu atopijske anamneze.
- Hrana sa glutenom. Kao što se pšenica, raž i ovas, ne davati pre 6. meseca, sa 6 napunjenih,
praktično7 prema našem kodeksu se daje.
- Masnoće takođe moraju deca da dobijaju ali u određenim količini – ulje i maslac – do 6. meseca
dobijaju 5 g u obroku, a između 6. i 12. meseca do 10 g u obroku.
- Jako mi je važno ovo da zapamtite: da suhomesnate proizvode izbegavati, bez obzira što mama
kaže da dete obožava viršle, obožava paštete – tu gde ima jako puno konzervansa i bog zna šta, boje i
ukusa – to izbegavati, bez obzira što to deca vole.
- Jako mi je važno ovo da zapamtite: da suhomesnate proizvode izbegavati, bez obzira što mama kaže
da dete obožava viršle, obožava paštete – tu gde ima jako puno konzervansa i bog zna šta, boje i
ukusa – to izbegavati, bez obzira što to deca vole.
- Šećer takođe rekli smo izbegavati, ako je moguće, ako je dovoljno zrela voća, ne morate sladiti ni
sokove ni voćne kaše, ako je dovoljno zrela i slatka voćka – izbegavajte da sladite.
- So isto da izbegavate – ako je povrće dovoljno slano i vi to poturite odojčetu – zadovoljite se s tim da
ni ne solite. Ako morate da solite, onda solite, mi kažemo u – prstohvat soli ili na vrh noža kako u
knjigama piše. Dakle, što manje ih navikavati na slatko, odnosno na slano, zbog kasnije loših navika u
ishrani.
- Tečnost nadoknađivati isključivo čistom vodom, znači – ne ni čajem, ne ni sokovima – sokovi koji su
kiseli, slatki – pogoduju razvoju karijesa itd. Dakle, tečnost i žeđ nadoknađivati običnom vodom.

PRERARNO UVOĐENJE HRANE (ESPGHAN)

Naravno, greške su moguće. Ako se prerano uvodi hrana, prema preporukama EPZGAN (ESPGHAN) –
(Evropsko Udruženje Pedijatrijkih Gastroenterologa i Nutricionista), kaže postoji mogućnost da se unosi
puno kalorija, puno šećera, puno UH, puno soli, puno konzervansa (višak paštete npr.) – što naravno
opterećuje bubrege. Voditi računa o atopiji u porodici. Recimo, rekla sam kako sam ja decu odgajala, a
kako je sada, praktično je uvođenje hrane praktično pomereno za 2-3 meseca unazad. Mi smo tad već u
2. mesecu počeli uvoditi voćne kašice, a sada krećete sa 4, 5 meseci da uvodite voćne kašice.
Upravo iz ovog razloga – da se dete ne bi prevremeno izlagalo – senzibilisalo na različite alergogene
namirnice.
Osim toga, može doći do neopravdanog smanjenog lučenja mleka – zašto – jer ako se ukine 1 mlečni
obrok pa staviš na to mesto voće, pa drugi mlečni obrok, pa staviš povrće – znači, automatski grudi će
manje lučiti mleka za recimo ta 2 obroka i tako dalje i tako dalje, tako da će se neopravdano smanjiti
lučenje mleka i prirodne ishrane.
Mogući su – prevelika količina antibiotika, hormona, pesticida itd. koji se mesom, jajima itd. mogu
prerano uvesti sa ishranom.
I naravno – hrana sa glutenom, rekla sam – ne pre 6. meseca. To što sad pričaju po novinama i to – to su
najveće gluposti: “ ne hranu sa glutenom, hranu bez glutena” – to nema blage veze što se priča, nema
medicinske podloge.

PREKASNO UVOĐENJE HRANE

Može dovesti do različitih deficita – deficit gvožđa, deficit u kalorijama, pa samim tim je to dete
nedovoljno uhranjeno – hipotrofija ili neka sideropenijska anemija itd.
Pri tome, jako je važno u tom vremenskom intervalu uvoditi svaku novu namirnicu – zašto? – Odojče je
jako nepoverljivo. Vi sa 8, 9 meseci, kad počnete da uvodite neku hranu, pa ono je toliko nepoverljivo,
ono će vam nerado primati neke nove ukuse, rogovi će vam izrasti da bi ste uveli neki novi ukus već u
tom uzrastu. Znači, ipak gledajte da to bude između 4. – 6. meseca, ODNOSNO sa šestim mesecom, ako
je na prirodnoj ishrani, da počnete da uvodite nemlečnu, odnosno mešovitu ishranu.

Kod mešovite ishrane takođe postoje neka pravila:

1. Da izgnječeno povrće koje dugo stoji na sobnom vazduhu i na sobnoj temperaturi osiromašuje u A i C
vitaminu.
2. Da se krtolasto povrće, kao što je – šargarepa i krompir kuvaju na pari.
3. Da povrće sa isparljivim aromatičnim jedinjenjima koja su otrovna kuva u otklopljenom sudu.
4. Da se povrće kuva u slanoj vodi, da to povrće ispušta u tu slanu vodu dovoljno – K, Fe, Ca i ta voda je
praktično obogaćena svim tim mineralima i kada se pravi pire od tog povrća, treba ga praviti upravo sa
tom vodom u kome se nalaze ovi minerali.
5. Spanać se kuva u neslanoj vodi.
6. Daje se kombinacija obojenog-neobojenog povrća u obroku. To znači: šargarepa-krompir, krompir –
neko zelje recimo spanać itd., jer ono što nema u neobojenom povrću ima u obojenom itd. i oni se
kompenzuju davanjem – obojenog-neobojenog povrća.
7. Kašicama se dodaje masnoća, mleko, povrće, šećer..time se koriguje ukus, koriguje se kalorijska
vrednost obroka, koriguje se alkalnost, a to sve deluje na pasažu i na motilitet creva.
8. Ovo je važno, čisto iz praktičnih razloga – da kad god se uvodi – uvodi se samo jedna vrsta namirnica,
znači – ne uvodi se novo voće i novo povrće ili dva nova voća. Dakle, prvo – jedno voće se uvodi, pa
kad vidite da dete ne povraća, ne osipa se, nema loše stolice, ne diže otežano, onda uvedete drugo
novo voće odnosno novo povrće i onda možete kad vidite da opet nema nikakvih reakcija, možete
pomešati.
9. JAJA. Jako je važno kad se uvode jaja, zašto – antianemični faktor nalazi se u žumancu jajeta. Jaja se
 postepeno uvode, uvode se kokošija, ćureća, može pačije, guščije. Obično se kreće sa tvrdo
kuvanim žumancetom – naglašavam tvrdo kuvanim – zbog prevencije salmonele koja se mora
termički obraditi.
Uvodi se postepeno, ne baš onako kako u knjigama piše: 1/12 (jedna dvanaestina), pa 1/10 itd. –
Ne radimo mi to tako, ali recimo 2x nedeljno uvodimo – nek je to recimo – ponedeljak i četvrtak,
pa prvo dajemo ¼ (četvrtinu žumanca) u ponedeljak, u četvrtak dajemo 2/4 (dve četvrtine) ili
pola jel – žumance tvrdo kuvano. Pa sledeće nedelje ili ponedeljak dajemo ¾ žumanca i sledeći
četvrtak – celo kuvano tvrdo žumance. Kad ste uveli celo kuvano tvrdo žumance, od tog
momenta, dajete 2x nedeljno to celo tvrdo kuvano žumance u povrće. Znači, antianemični
faktor, to je jako važno, i to je net prot utilization – to znači iskoristljivost belančevina u jajima je
stopostotna (100%), kao i u humanom mleku. U kravljem mleku, već manje, u zavisnosti da li se
radi o nativnom kravljem mleku ili o formulama. U formulama se 85% belančevina resorbuje, a
iz nativnog kravljeg mleka još manje.
10. Znači, odojče mora svaki dan dobijati nešto od hrane životinjskog porekla, upravo zbog te prevencije
od anemije.
11. Postepeno se uvodi hrana, po dve, tri kafene kašičice – pa vidite da se ništa ne dešava, pa sledeći dan
dajete više i više do punog obroka.
GREŠKA JE, što mame vrlo često rade, da se boje da kada uvedu tri – pet kafenih kašičica nečega, neke
kaše, kažu – dete će biti gladno, neće izdržati i onda daju da sisa, a odojče ovako razmišlja: “ja ovo jeo-
ne jeo, mene moja sikica čeka .” Prema tome, 5 kafenih kašičica i doviđenja. Sledeći put ćete obrok
povećati, tako da odojče neće biti gladno, ono će onda sledeći obrok….znači neće više 130 ml uzeti po
obroku ko što sam ono rekla, nego će 150 ml uzeti. Znači dete će svakako kompenzovati to.
12. I pri uvođenju nove hrane, rekli smo, ukida se jedan mlečni obrok.
13. Svejedno je kojim se redom uvode namirnice. Po našem kodeksu alimentariusu, mi prvo uvodimo
voće – zašto – zato što je mleko praktično slatko i mi praktično voćem uvodimo jedan novi ukus a to
je kiseli ukus. Zatim, uvodimo slan ukus. Međutim, u Evropi, je takođe priznato da vi idete sa
cerealijama prvo – znači – bez obzira da li ćete jedno ili drugo preporučiti – nebitno je, bitno je samo
da se sva nemlečna hrana uvede na vreme i redovno da bi dete dobilo dovoljno minerala, dovoljno

vitamina, zaštitnih i gradivnih materija.

DODACI:
Ono što vi morate, i pored svih dobro uvedenih namirnica, morate neke prevencije uvesti, a to ćete
uvesti:
C vitamina u dozi 25-35 mg na 24 časa (mg/24) u hrani, ne treba nikakve tablete ili neke hemije davati u
hrani.
D vitamina – kao prevencija rahitisa, 400 IU/24, svaki dan do 1. godine, u drugoj godini isto ? kažemo.
Gvožđe – 15 mg/24.
Fluor – do dve godine u dozi od 0.25 mg/24.
 7 GRUPA NAMIRNICA
Dete mora dobiti namirnice iz svih 7 grupa namirnica, a to znači da mora dobiti:
1. Žitarice
2. Meso, riba, jaja
3. Mleko i mlečni proizvodi
4. Povrće
5. Voće
6. Masti
7. Slatkiši

Ne treba preterivati ni sa masnoćom ni sa slatkišima, ali dete mora dobiti sve to.

RECEPTURE
Sada ću vam reći kako se neki obroci spremaju, a posle ćete vi te obroke i probati.

2/3 MARIOTTOVO MLEKO.

To vam je ono dvotrećinsko mleko koje mi inače dajemo do uzrasta do 5. meseci, a od 5. meseci puno
kravlje mleko. Mariotovo, znači, zakišeljeno mleko.
Kako se pravi?
– Stavi se dva dela mleka (80ml) i 30 ml jedan deo prokuvane vode
- Dodaje se pola prokuvane kafene kašičice majdine (majdin je gustin? koji imate svuda po radnjama, po
dragstorima)
- Jedna kafena kašičica (k.k) šećera (zato što je kravlje mleko manje slatko od majčinog)
- Jedna k.k. soka od limuna

I to vam se zove – dvotrećinski Mariot, zakišeljeno mleko i to se daje deci do 5. meseca

PUNI MARIOTT
Posle 5. meseca, kao kad i dajete puno kravlje mleko, dajete puni Mariot – znači, to je 100 ml kravljeg
mleka, pola k.k. majdine + 1 k.k., sve se to prokuva, ohladi se na sobnoj temperaturi od 37 stepeni,
zakiseli se sa jednom k.k. soka od limuna. Opet ću vam reći, budite obazrivi sa ovim zakišeljavanjem,
jeste – činjenica je da se lakše vari to mleko, ali pazite na atopijsku konstituciju.
Svako dete koje ima temenjaču ili ima ekceme po koži – tu jako budite obazrivi. Tu se krija neka atopija
sigurno. Kad će se i na šta će se pojaviti, to će se videti, a to vi apriori ne možete da znate, ali budite
obazrivi.

GRIZ I (5%) – (petpostotni griz ili griz jedan)

Na 100 ml kravljeg mleka, doda se 1 k.k. (1 k.k. je 5 g griza), doda se 1 k.k. šećera, prokuva se, ohladi se i
da se odojčetu.

Ima GRIZ II (10%) (desetpostotni griz ili griz dva):

100 ml kravljeg mleka, 2 k.k. (tj. 10 g) ili možete jednu veliku supenu kašiku (u njoj vam je 10 g) i 1 k.k.
šećera, prokuva se, ohladi se i daje se odojčetu

KEKS (5%) – Petpostotni Keks

100 ml kravljeg mleka, 1 k.k. mlevenog keksa (5 g), pola k.k. šećera, prokuva, ohladi se.

KEKS (10%) – Desetopostotni Keks

Isto to – 100 ml kravljeg mleka , 3 k.k. mlevenog keksa, 1.5 k.k. (jedna i po) šećera, prokuva se, ohladi se.

VEGETABILNA HRANA
Znači, voće i povrće praktično. Rekla sam da je to niskokalorična hrana, da ima malo kalorija, malo
belančevina, malo masti, ali ima dovoljno UH – u zavisnosti od kog voća i povrća se radi, puno minerala,
puno vitamina. Prijatnog je ukusa. Sadrži pektine i celulozu koji su jako važni u regulisanju motiliteta u
radu creva i regulisanju crevne flore.

NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA

Dok, ove životinjskog porekla, koje odojče takođe svaki dan mora da dobije. Te kašice su u povrću su
niskokalorične, a ako se dodaju neke namirnice životinjskog porkela, povećava se kalorijski unos – ima
puno belančevina, ima puno masti, izvor B vitamina, gvožđa, Ca itd.
I net prot? utilization iskoristljivost belančevina u ovim obrocima je 80%.

MORO ČORBA
100 ml vode sa prstohvatom soli – znači posoljene vode + 1 k.k. šećera i 100 g šargarepe koje se skuva u
to i propasira se. Moro čorba je jedna od prvih dijetalnih hrana ili vegetabilne ishrane tako kod mladog
odojčeta.

PIRINČANA ČORBA
100 ml vode + 1 k.k. pirinča se stavi. U našim uslovima se to kuva na litar i stavlja se mnogo više i pirinča.
duže kuvaju i svaki put kad uvri voda vi dodajete vodu dotle, dok se praktično pirinač skroz ne raskvasi i
taj pirinač se zatim kroz pasir propasira i ono što dobijete – dobijete pirinčanu čorbu, u to možete dodati
šećer ako dete voli naslatko.

PIRJAČ
Prema tome, pirinčana čorba se može dodati i bilo kojoj drugoj hrani, mi pirinčanu čorbu dodajemo
recimo jabuci – pa dobijem pirjač – to je jabuka i pirinač. Znači jednake mešavine jabuke koje su oprane,
oljuštene, izrendane i propasirane, sa malo šećera i dodate pirinčanu čorbu.

SOK OD VOĆA
Jabuka. Kako se pravi: jabuke se operu, oljušte, izrendaju, ostavi se da ostoji i onda se propasiraju. Doda
se koja kap limuna da ne promeni boju, ona obično pobraone?.
Limun i Narandža. One se direktno iscede.
A sok od paradajza. Paradajz se pusti ključalu, vrelu vodu, zatim se izvadi na par sekundi, onda se ta
ljuska oljušti i naravno ? kroz pasir procedi i dobijete.

Ti svi sokovi se mogu zasladiti sa ohlađenim šećerom i tako ponuditi odojčetu.

PIRE OD VOĆA
Oprano, očišćeno voće se skuva dok ne omekša, zatim se propasira, doda se sok od limuna i pomorandže
i zasladi se po ukusu. Rekla sam, ako je dovoljno zrela voćka, nemojte ni sladiti.

PIRE OD POVRĆA
Šargarepu, spanać, zelje, krompir, preliti vrelom vodom i kuva se dok se ne omekša, zatim se propasira i
mogu se naliti vodom u kojoj su kuvani – sećate da sam rekla da ima puno Ca, ima K, ima gvođža u toj
vodi ili se može dodati mleko 1 k.k. putera (sećate se u prvih pola godine – 5 g putera ide u obrok) i može
se ulje i kajmakčak dodati u obrok.

POVRĆE I
Obično se pravi bez hrane životinskog porekla. Dakle, skuvano voće se propasira, posoli se, nalije se
vodom u kojoj se kuvalo, od 50 ml povrća treba dodati još 50 ml mleka i može se izrendati i pola
žumanca.

POVRĆE II
Doda se jedno tvrdo kuvano žumance ili 50 g skuvane, sitno izdrobljene džigerice ili 50 g posnog telećeg
ili pilećeg mesa mlevenog.

Povrće II obično sa belančevinama – to znači sa mesom i jajima,

Povrće I – obično se pravi bez hrane životinjskog porekla.

Džigerica – podeljena mišljenja. Nisam vam rekla, to sam pričala na predavanju – za džigericu.
Podvojena su mišljenja o džigerici – da li uvoditi u odojčadskom uzrastu ili ne. Pa kaže glavna laboratorija
u organizmu je da li davati tu antibiotici, hormoni, svi prolaze jetru;
Pa ovako: ako je životinja iz kućne radinosti, ako sami uzgajate ili znate kako je uzgajana – slobodno
možete dati, a ako niste sigurni, bolje je ne davati (džigericu).

Količina obroka:
KAPACITET ŽELUCA U SKLADU SA UZRASTOM DIKTIRA KOLIČINU OBROKA PA I UKUPNI DNEVNI UNOS +
FORMULA 0 MESEC 1 + MAME ŠTO TO NE ZNAJU.

Mlečna/Prirodna ishrana = isključivo dojenje.

Vešačka ishrana = kada majka iz bilo kog razloga nema dovoljno mleka, kravlje ili druga.
Dvovrsna ishrana = majka ima dovoljno mleka, ima nešto samo da podmiri, i dohrana treba sa
veštačkim/kravljim najčešće.

Abeceda Ishrane:

Kravlje mleko ima

1. 3x više minerala
2. 3x više belančevina
3. 1/3 manje šećera

Olgica – najbolje opcije za ishranu:

1. Majčino mleko
2. Adaptirane mlečne formule (skupo !!)
3. Adaptirano kravlje mleko
MODIFIKACIJA I ADAPTACIJA KRAVLJEG MLEKA

1. KUVANJE

Kuvanje kravljeg mleka:

1. Mleko ne samo da baci ključ, već 5 min i da vri na toj ringli (da se obeskliči)
2. Denaturacijom belančevina – uništavaju se alergijska svojstva.
3. ALI, i pozitivne stvari – specifični faktori odbrane.
4. Kazeinski koagulum.
5. Neposredna sterilizacija.

2. RAZBLAŽIVANJE ILI DILUCIJA

Razblaživanje/Dilucija:
1. Kazeinski koagulum.
2. Povećana potreba za vodom: ako uzima majčino mleko, dete zadovaljava i glađ i žeđ, ali dete kome se
daje kravlje mleko, bilo nativno, bilo pasterizovano, sterilizovano, ili čak u formulama, takvom detetu
se mora pružiti voda.
Trik mame: Kad pitaju koju količinu dete da popije u toku 24h – E pa ne postoji količina vode koju
dete treba da popije, već se detetu ponudi, naše je da ponudimo, a njegovo da uzme ili da ne uzme,
sve u skladu sa tim da li je zadovoljilo potrebe za žeđu. Ponuditi između obroka, da se ne bi sledeći
obrok pokvario.
3. Zbog tih velikih količina belančevina i soli – rekli smo 3x više i belančevina i soli/minerala u kravljem,
to stavlja teret na funkciju bubrega, i zato je važno dovoljno unošenje vode.

Čime se vrši dilucija:

Pijaća voda. Od novorođenačkog uzrasta pa do 5 meseci se koristi 2/3 kravlje mleko, u odnosu 2 dela
mleka i 1 deo vode (nikako obrnuto da mleko ne bi bilo previše razređeno i da deca ne bi slabije
napredovala – kao što majke često rade i dolaze joj u kabinet tako).
Naravno, najbolje je majčino mleko, pa zatim adaptirane formule, i AKO, iz bilo kojih razloga, a to su
često ekonomski razlozi, porodica nema dovoljno materijalnih sredstava za formule, daje se razblaženo
kravlje mleko.

Pirinčana čorba. Dilucija se vrši još, pored pijaće vode, i pirinčanom čorbom. Pirinčana čorba se pravi od
punog pirinčanog zrna ili brašna i pahuljica u koncentraciji od 1-3% dekokte pirinčane sluzi, a time se
postiže:
- Bolji ukus (deca ga radi prihvataju, rado ga uzimaju)
- Osim toga, sadrži sluzave materije i lizin koji imaju antidijaroično svojstvo, i praktično – pirinčana sluz ili
pirinčana čorba predstavlja prvu dijetalnu ishranu kod mladog odojčeta – DA ZANTE – znači to je prva
lekovita ishrana kod mladog odojčeta.
- Smanjuje se grubost kazeinskog ugruška, tvrdog, teško svarljivog
- Podstiče razvoj saharolitičke flore u crevima
Šta se postiže razblaživanjem?
Pa, razblažili ste belančevine, razblažili ste minerale, i koncentracija masti je pala i koncentracija UH je
pala, i time je naravno i kalorijska vrednost, odnosno gustina mleka u jedinici volumena je pala.
Stoga, vi tolko kolko UH se dobilo manje tim razređnjem, to se mora nadoknaditi.
A da bi se taj gubitak nadoknadio, mleku se moraju dodavati šećeri… dakle polisaharide, a nemačke
formule dodaju i ulja u adaptiranim formulama. Ovim dodavanjem se praktično nadoknadi taj kalorijski
gubitak razređenja.

Koji se šećeri dodaju:

- Saharoza
- Dekstroza
- Dekstrin-maltoza
- Kukurzni i pšenični skrob
- Pirinčano brašno

Time se postiže:
- Finija flokulacija mleka u želucu
- Sprečavaju se peptične tegobe
- Koriguje se ukus – humano mleko je slađe od kravljeg mleka – rekli smo da ima 1/3 manje šećera, pa se
tim dodavanjem šećera koriguje ukus da odojče radije uzima.

U kojoj količini dajemo šećere?

Daje oko 5-7 g na 100 ml pripremljenog obroka. Bilo bi dobro davati što manju količinu UH, da se dete
ne navikava na jako slatku hranu, jer često nutricionisti navode da se prve greške upravo stvaraju u
odojčadskom dobu i da su one kasnije odgovorne za ateroskleroze, hipertenzije… dakle kreće od
odojčadskog doba.
Pa da ga ne biste navikavali na jako sladak ukus, daćete 5-7 g na 100 ml pripremljenog obroka.
Za stariju decu, saharozu treba zameniti složenim UH (kao što je skrob) jer manje pogoduje razvoju
karijesa.
Olgica i denticija. A i da vas na ovo podsetim – denticija kreće sa 6 meseci, dakle upravo u periodu kada
je dete još uvek na mlečnoj ishrani. Svaki mesec, do godinu dana kasnije, svaki mesec – jedan zubić više.
Dakle, sa 6 meseci ide prvi zub, na sat? 12 meseci, dete bi trebalo da ima 6 zubića, s tim da su varijacije
naravno dozvoljene – znači ima neke dece koja sa 3 meseca dobiju prvi zubić, ali to je obično u porodici
već neko imao denticiju prekoks – tj. prevremenu denticiju, ili denticija tarda – da prvi zubić krene tamo
sa nekih 13. ili 14. meseci. Dakle, to je veliki dijapazon, ali je normalan za odojče, vrlo je individualan i
normalan je za odojčadski uzrast.
 3. ZAKIŠELJAVANJE/ACIDFIKACIJA MLEKA

Šta se postiže:
- Opet koagulum postaje mekši, lakši za varenje, porozniji
- Smanjuje se puferska moć mleka
- Pojačan je peristaltika želuca
- Poboljšava se resoprcija Ca i P u tankom crevu
- I unosi se dovoljno C vitamina kao antiviralni faktor

Čime se zakišeljava?
Zakišeljava se obično limunovim sokom u količini 3-5 ml na 100 ml pripremljenog obroka ili sokom od
narandže u količini od 6 ml na 100 ml pripremljenog obroka. Međutim, krajem 1. godine života, može se
zakišeljavati tzv. “majom” – maja se inače kupuje po apotekama. A maja u stvari predstavlja dirigovanu
bakteriološku fermentaciju mleka, dakle, fermentacija se vrši sa nekim određenim bakterijama, kao što je
Lactobacillus acidophilus, bifidus, bulgaricus, Streptococcus lactis itd. Time se razlaže laktoza, pri čemu se
stvara mlečna kiselina koja zgružava kazein.
Dakle, kiselost se postiže sokom od limuna, sokom od narandže i, krajem prve godine, i majom.

KOLIKO OBROKA
Koliko obroka dete treba da ima?
1. mesec = 7 obroka (6 dnevnih + 1 noćni)
2. – 5. meseca = 6 obroka; Sa 5. ima 5 (P – pet meseci, P – pet obroka)
5. – 9. meseca = 5 obroka
Od 9. meseca = 4. obroka, odnosno 3 glavna obroka i 2 užine.

KOLIČINA OBROKA:
1. Prosta formula: 0 mjesec 1.
2. Odojče ne može za svaki obrok uneti isto, ali bitno je da je izračunati UDU ispoštovan.
3. Kubatura želuca (rođene – 1. mesec – kraj 1. godine).
4. Majke hoće da dete unese i više od onoga što može, pa bljucka, povraća, pa se primi i krene
dijagnostika, a u pitanju samo nepravilna tehnika ishrane.

Kapacitet želuca u skladu sa uzrastom diktira izračunatu količinu obroka pa i ukupni dnevni unos (mame
često ne znaju).
TEHNIKA HRANJENJA

Bitna nam je zato što se kod nas 30% odojčadi primi zbog nedovoljnog napredovanja u telesnoj masi
upravo zbog loše tehnike hranjenja. Dakle, apsolutno ne postoji nikakva organska bolest za to.

1. Mleko mora biti sveže pripremljeno, higijenski i bakteriološki ispravno.

2. Cucle moraju da se sterilišu barem 10 min u ključaloj vodi.
3. Otvor cucle/veličina otvora u zavisnosti od toga šta dete jede: ako uzima tečnu hranu – otvor manji,
ako uzima kašice – otvor već; sada već postoje industrijski perforirane cucle.
4. Tečnost odnosno kašica iz cucle mora da ističe kap po kap, ne da curi (okreni dole cuclu vidi da li curi).
Dakle, ne sme da curi, zašto: (da se ne bi nagutalo vazduha  kolike?)
Rant o majčinom mleku i kolikama. Odojče ili novorođenče koje počinje da sisa, te dojke su nabrekle,
pod pritiskom, i kad odojče povuče – odjednom krene velika količina u više mlazova mleka, to je…sad
pričam opet o tehnici ishrane, i odjednom mu se napune usta mlekom i odojče ne uspe da proguta tu
porciju mleka i već mu stiže sledeća porcija mleka i on počinje da guši i naguta se vazduha.
A šta su abdominalne kolike nego upravo taj vazduh kojeg se odojče naguta, koji razapinje creva i to
odojče praktično boli. Znači, to je takođe u pitanju tehnika ishrane – tako i kod cucle – znači – ne sme
da curi mleko, mora da ističe kap po kap.
5. Bočice se posebno peru.
6. Bočica mora pod određnim uglom da bude nagnuta u odnosu na bebu (isto jako važno).
7. Da sama cucla bude puna te neke tečnosti koje dete dobije, da li je to čaj, voda ili mleko itd. Da ne
opet nema vazduha, jer će se opet nagutati dete vazduha i imaće abdominalne/infantilne kolike.
8. Obrok ne treba da traje duže od 20 min.
9. Jako je važno da se odojče uobroči.
Dete koje je na prirodnoj ishrani se uobročava na 3 sata, zato što probava humanog mleka traje 2.5
sata, pa mi kažemo – ajde dok dete podrigne, promeni dojku itd. – da 3 sata da se uobroči.
Ali dete koje se hrani veštačkom ishranom – kravljim mlekom, zbog opet onog faktora – 3x više
belančevina, 3x više minerala itd., i tu probava 3x duže traje nego kod humanog mleka i treba 3x više
HCl da bi se ista porcija mleka humanog i kravljeg mleka probavila. Kod veštačke ishrane se dete hrani
na 3.5 do 4 sata, mi kažemo na 4 sata da se uobroči.
10. Zašto je važno da se dete u prva 4 meseci uobroči: zato što kad se bude uvodila nemlečna ishrana –
voće, povrće itd., pedijatar ili ko već, mora da zna tačno koji će mlečni obrok ukinuti i na to mesto
staviti voće. Dalje, mora znati koji će sledeći mlečni obrok ukinuti i na to mesto staviti povrće.
To su sve razlozi, a ne naši hirovi da tako treniramo mame, a mame decu, da moraju biti uobročeni
da bi dalje mogli da ih adekvatno savetujemo.
11. Kašičica na koren jezika. Pošto je reč o mešovitoj ishrani – jako je bitno da se kašičica stavi na koren
jezika i da ta neka hrana sa kašičice samo sklizne naniže, u jednjak, jer sve što je na vrhu jezika,
odojče će ispljunuti.
(To je rekla jer se žali da mame kažu kako dete neće da prihvati tu i tu hranu, a stavljaju mu kašiku na
vrh jezika i ono ispljune).
12. I naravno, postupak prilikom hranjenja mora da bude što nežniji i što sličniji odojčetu koje je na
prirodnoj ishrani.

Osim toga, greške u ishrani, pogotovo ovde kod veštačke ishrane su mnogostruke i vrlo česte u odnosu
na prirodnu ishranu, jer kod veštačke zavisi kolko je mama prosvećena, od higijene flašice, od higijene
cucle itd. Znači, i tu su moguće, i kvantitativne i kvalitativne greške prilikom ishrane – da mama daje jako
koncentrovano mleko ili jako razblaženo mleko – od toga će zavisiti da li će dete i kako će dete
napredovati dalje u telesnoj masi.
TL;DR. TEHNIKA HRANJENJA – VEŠTAČKA ISHRANA
1. Mleko – sveže pripremljeno, higijenski i bakteriološki ispravno.
2. Cucle:
– da se sterilišu bar 10 min u ključaloj vodi
– otvor/veličina otvora u zavisnosti od toga šta dete jede; manj ili veći.
– tečnost odnosno kašica iz cucle da ističe kap po kap, nikako da curi
(jer odojče može da se naguta vazduha koji onda razpinje creva i dovodi do bola – kolike)
– da cucla puna te neke tečnost koje dete dobije, čaj, mleko, voda – opet vazduh – kolike.
3. Bočice:
– bočica da bude nagnuta pod uglom u odnosu na dete
– bočice se posebno peru
4. Obrok:
– ne treba da traje duže od 20min
– jako je važno da se dete uobroči (prirodna ishrana – na 3h, veštačka na 3.5 - 4h)
(jer probava humanog traje 2.5h, a kravljeg zbog 3x više prot., minerala i dr. – 3x duže traje)
– vrlo je važno da se dete u prva 4 meseca uobroči da se kasnije pri uvođenju nemlečne ishrane znalo
tačno koji će se mlečni obrok ukinuti i na to mesto staviti voće recimo.
– kod mešovite ishrane, kašičica na koren jezika nikako na vrh, jer će ispljunuti
– postupak prilikom hranjenja da je što nežniji i sličniji odojčetu na prirodnoj ishrani
FORMULA
Kalorije. Ono što vi morate znati a to je da svakom formulom vi morate obezbediti dovoljno kalorija.
Znači, u prvom trimenonu, vi morate obezbediti 110 kcal/na kg telesne težine/na 24 sata.
U drugom tromesečju morate 100 kcal/kgtt/24.
U trećem 90-100 kcal/kgtt/24.
I u četvrtom 80-90 kcal/kgtt/24.
Tečnost. A tečnosti u prvom polugođu (6 meseci) morate obezbediti 150 ml na kg tt/24, a od 6-12
meseca 100 ml na kg tt na 24 časa.
Ograničavanje unosa mleka pri uvođenju nemlečne. Kada budete počeli da uvodite nemlečnu hranu, vi
automatski morate ograničiti unos mleka, jer, eto kroz kabinet koji mi mame prođu, kažu dete slabo
napreduje vamo tamo, pa koliko dajete – dete je recimo 13. ili 14. meseci, kaže mama pa neće da je
šargarepe, pa neće da jede špinat, neće da jede meso, a koliko mleka dajete ja pitam, i kaže – pa litru,
litru i po.
Ja onda kažem popijte vi gospođo litru, litru i po mleka, pa ćete videti šta ćete moći pored toga da
jedete.
Dakle, unos mleka mora da se ograniči do 500, eventualno 600 ml na 24 časa, da bi dete moglo da primi
dovoljno, zaštitnih materija u vidu voća i povrća i dr. nemlečne ishrane.
UH. I naravno, moraju se obezbediti UH u količini od 5, 7, ili 8% na 100 ml pripremljenog obroka i od
toga 2/3 energije da potiče iz mleka i 1/3 iz samih UH.

Formula od ukupne energije za 24 sata

Od ukupne energije, 50% mora da potiče iz UH, a to znači da vi morate obezbediti 10-12 g na kg tt na 24
sata UH za odojče. Od ukupne, 35% mora da potiče iz masti i prema tome vi morate obezbediti 3.5 – 5 g
masti na kgtt/24h. I 15% treba da potiče iz belančevina ili 3 – 3.5 g na kgtt/24h.
S tim da, kako ćete to obezbediti ?
- Pa voćem i povrćem sigurno nećete obezbediti dovoljno kalorija, jer su voće i povrće kašice –
niskokalorične kašice i u zavisnosti baš od kašice obično 40, 60, odnosno 80 kcal na 100 ml pripremljenog
voćnog i povrćnog obroka će dete dobiti kalorija. Više se dobija sa žitaricama i mesom i naravno – mlečne
kašice – to je keks griz u mleku – dobiće oko 110-130 kcal na 100 ml pripremljenog mlečnog obroka.

FORMULA (od ukupne energije)

1. 40-50% UH = 10-12 g/kgtt/24
2. 35% masti = 3.5-5 g/kgtt/24
3. 15% belančevina = 3-3.5 g/kgtt/24

+ to ćemo obezbediti žitaricama, mesom, i mlečnim kašicama – 110-130 kcal na 100 ml.

Energetska Koncentracija Formula:

73-133 kcal = 100 ml hrana za odojče
40-60 kcal = 100 ml voće i povrće
110-130 kcal = 100 ml iz mlečne kaše
1.5 – 3 puta više od mleka iz žitarica i mesa

MEŠOVITA ISHRANA
 1. Prirodna ishrana do 6., posle 6. uvođenje nemlečne. Do 6. meseca isključivo ide prirodna ishrana, tek
posle 6. meseca, mama počinje da uvodi neke druge nemlečne namirnice. Ako dete dobro napreduje,
nije anemično, dobar je turgor i tonus mišića, dobro napreduje u telesnoj masi i dovoljan priraštaj u
telesnoj dužini – za njega ide prirodna ishrana do 6. m.
2. Pedijatar – nemlečna od perioda 4. – 6. meseci:
Za dete na veštačkoj ishrani, a pri tome – da li mama pravi neke greške u ishrani ili dete neće da
prihvati neku određenu hranu – pedijatar ima pravo da, već između 4. – 6. meseca da počne da uvodi
nemlečnu ishranu. Ili dete nedovoljno napreduje u telsnoj masi, možda je malokrvno, znate da u
humanom i u kravljem nema dovoljno gvožđa… Dakle, ako je pitanje bilo čega od navedenog,
pedijatar ima pravo da počne da uvodi nemlečnu ishranu.
3. Tzv. pravilo “3 dvojke” – da ukoliko u dva uzastopna pedijatrijska pregleda, koja će se obaviti u roku
od dve nedelje, dete bude ispod 2SD u telesnoj masi – znači ne napreduje dovoljno, pedijatar može da
krene već sa 4 meseca da uvodi nemlečnu, mešovitu ishranu.
4. Nemlečna ishrana uči dete: da žvaće, da grize, počinje lučenje pljuvačke, bukalno varenje, razvijaju se
ukusi, dete počinje da istni hranu, znači – konzistencija se menja.
5. Sedam faktora na koje obratiti pažnju pri uvođenju nemlečne ishrane:
- Atopijska porodična anmneza. Ako ima alergije u porodici – jako jako voditi
računa kad ćete uvoditi: ribu, žumance, paradajz, limun, pomorandža i dr. visoko-alergogene
namirnice. Pa ako je za celu populaciju dozvoljeno da se riba uvodi sa 10 meseci, ukoliko ima atopije
u porodici – vi slobodno ribu ohoho – posle 1. godine života dajte. Znači, sve kasnije dajte i budite pri
tome vrlo obazrivi kad dajete ukoliko ima pozitivnu atopijske anamneze.
- Hrana sa glutenom – kao što je pšenica, raž i ovas – ne pre 6. meseca, početi sa 6 napunjenih,
praktično 7 prema našem kodeksu
- Masnoće takođe moraju deca da dobijaju ali u određenoj količini – ulje i maslac – do 6. meseca
dobijaju 5 g u obroku, a između 6. i 12. meseca do 10 g u obroku.
- Jako mi je važno ovo da zapamtite: da suhomesnate proizvode izbegavati, bez obzira što mama
kaže da dete obožava viršle, obožava paštete – tu gde ima jako puno konzervansa i bog zna šta, boje
i ukusa – to izbegavati, bez obzira što to deca vole.
- Šećer takođe rekli smo izbegavati, ako je moguće, ako je dovoljno zrela voća, ne morate sladiti ni
sokove ni voćne kaše, ako je dovoljno zrela i slatka voćka – izbegavajte da sladite.
- So isto da izbegavate – ako je povrće dovoljno slano i vi to poturite odojčetu – zadovoljite se s tim da
ni ne solite. Ako morate da solite, onda solite, mi kažemo u – prstohvat soli ili na vrh noža kako u
knjigama piše. Dakle, što manje ih navikavati na slatko, odnosno na slano, zbog kasnije loših navika u
ishrani.
- Tečnost nadoknađivati isključivo čistom vodom, znači – ne ni čajem, ne ni sokovima – sokovi koji su
kiseli, slatki – pogoduju razvoju karijesa itd. Dakle, tečnost i žeđ nadoknađivati običnom vodom.

Pedijatar – nemlečna od 4. – 6. meseci: (5)

1. Ako dete nedovoljno napreduje u telesnoj masi
2. Pravilo 3 dvojke
3. Mama pravi neke greške
4. Dete neće da prihvati neku određenu hranu
5. Dete je anemično

PREPRANO UVOĐENJE HRANE (EPZGAN):

 1. Postoji mogućnost da se unosi puno: kalorija, šećera, UH, soli, konzervansa – što opterećuje bubrege.
2. Voditi računa o atopiji u porodici – da se dete ne bi prevremeno izlagalo/senzibilisano na različite
alergogene namirnice.
3. Može doći do neopravdanog smanjenja lučenja mleka, jer kada se ukine 1 mlečni obrok, pa staviš na
to mesto voće, pa drugi mlečni obrok, pa staviš povrće, grudi će automatski lučiti manje mleka za
recimo ta 2 obroka i tako dalje i tako dalje – i tako se neopravdano smanjuje lučenje mleka i prirodne
ishrane.
4. Moguće je prerano unošenje prevelike količine antibiotika, hormona, pesticidi itd. koji će se sa
mesom, jajima i dr. hranom prerano uvesti.
5. I naravno, ne hrana s glutenom pre 6. meseca.

PREKASNO UVOĐENJE HRANE:

1. Deficiti. Deficit gvožđa, deficit u kalorijama, samim tim je to dete nedovoljno uhranjeno – hipotrofija
ili sideropenijska anemija itd.
2. Pravovremeno uvođenje mešovite/nemlečne. Jako je važno uvoditi u tom određenom vremenskom
intervalu – sa 6. meseci ili u određenim situacijama i ranije uvoditi nove namirnice, zato što je odojče
jako nepoverljivo, nerado će primati neke nove ukuse ako se oni uvode tipa sa 8, 9 meseci.
Dakle, gledati da to bude između 4. – 6. meseci, ODNOSNO sa šestim mesecom, ako je na prirodnoj
ishrani, dakle tad da se uvodi nemlečna, odnosno mešovita ishrana.

13 PRAVILA MEŠOVITE ISHRANE:

1. Izgnječeno povrće koje dugo stoji na sobnom vazduhu i na sobnoj temperaturi osiromašuje u A i C
vitaminu.
2. Da se krtolasto povrće, kao što je – šargarepa i krompir kuvaju na pari.
3. Da povrće sa isparljivim aromatičnim jedinjenjima koja su otrovna kuva u otklopljenom sudu.
4. Da se povrće kuva u slanoj vodi, da to povrće ispušta u tu slanu vodu dovoljno – K, Fe, Ca i ta voda je
praktično obogaćena svim tim mineralima i kada se pravi pire od tog povrća, treba ga praviti upravo sa
tom vodom u kome se nalaze ovi minerali.
5. Spanać se kuva u neslanoj vodi.
6. Daje se kombinacija obojenog-neobojenog povrća u obroku. To znači: šargarepa-krompir, krompir –
neko zelje recimo spanać itd., jer ono što nema u neobojenom povrću ima u obojenom itd. i oni se
kompenzuju davanjem – obojenog-neobojenog povrća.
7. Kašicama se dodaje masnoća, mleko, povrće, šećer..time se koriguje ukus, koriguje se kalorijska
vrednost obroka, koriguje se alkalnost, a to sve deluje na pasažu i na motilitet creva.
8. Ovo je važno, čisto iz praktičnih razloga – da kad god se uvodi – uvodi se samo jedna vrsta namirnica,
znači – ne uvodi se novo voće i novo povrće ili dva nova voća. Dakle, prvo – jedno voće se uvodi, pa
kad vidite da dete ne povraća, ne osipa se, nema loše stolice, ne diše otežano, onda uvedete drugo
novo voće odnosno novo povrće i onda možete, kad vidite da opet nema nikakvih reakcija, možete
pomešati.
9. JAJA. Jako je važno kad se uvode jaja, zašto – antianemični faktor nalazi se u žumancu jajeta. Jaja se
postepeno uvode, uvode se kokošija, ćureća, može pačije, guščije. Obično se kreće sa tvrdo
kuvanim žumancetom – naglašavam tvrdo kuvanim – zbog prevencije salmonele koja se mora
termički obraditi.
Uvodi se postepeno, ne baš onako kako u knjigama piše: 1/12 (jedna dvanaestina), pa 1/10 itd. –
Ne radimo mi to tako, ali recimo 2x nedeljno uvodimo – nek je to recimo – ponedeljak i četvrtak,
pa prvo dajemo ¼ (četvrtinu žumanca) u ponedeljak, u četvrtak dajemo 2/4 (dve četvrtine) ili
pola jel – žumance tvrdo kuvano. Pa sledeće nedelje ili ponedeljak dajemo ¾ žumanca i sledeći
četvrtak – celo kuvano tvrdo žumance. Kad ste uveli celo kuvano tvrdo žumance, od tog
momenta, dajete 2x nedeljno to celo tvrdo kuvano žumance u povrće. Znači, antianemični
faktor, to je jako važno, i to je net prot utilization – to znači iskoristljivost belančevina u jajima je
stopostotna (100%), kao i u humanom mleku. U kravljem mleku, već manje, u zavisnosti da li se
radi o nativnom kravljem mleku ili o formulama. U formulama se 85% belančevina resorbuje, a
iz nativnog kravljeg mleka još manje.
10. Znači, odojče mora svaki dan dobijati nešto od hrane životinjskog porekla, upravo zbog te prevencije
od anemije.
11. Postepeno se uvodi hrana, po dve, tri kafene kašičice – pa vidite da se ništa ne dešava, pa sledeći dan
dajete više i više do punog obroka.
GREŠKA JE, što mame vrlo često rade, da se boje da kada uvedu tri – pet kafenih kašičica nečega, neke
kaše, kažu – dete će biti gladno, neće izdržati i onda daju da sisa, a odojče ovako razmišlja: “ja ovo jeo-
ne jeo, mene moja sikica čeka .” Prema tome, 5 kafenih kašičica i doviđenja. Sledeći put ćete obrok
povećati, tako da odojče neće biti gladno, ono će onda sledeći obrok….znači neće više 130 ml uzeti po
obroku ko što sam ono rekla, nego će 150 ml uzeti. Znači dete će svakako kompenzovati to.
12. I pri uvođenju nove hrane, rekli smo, ukida se jedan mlečni obrok.
13. Svejedno je kojim se redom uvode namirnice. Po našem kodeksu alimentariusu, mi prvo uvodimo
voće – zašto – zato što je mleko praktično slatko i mi praktično voćem uvodimo jedan novi ukus a to
je kiseli ukus. Zatim, uvodimo slan ukus. Međutim, u Evropi, je takođe priznato da vi idete sa
cerealijama prvo – znači – bez obzira da li ćete jedno ili drugo preporučiti – nebitno je, bitno je samo
da se sva nemlečna hrana uvede na vreme i redovno da bi dete dobilo dovoljno minerala, dovoljno
vitamina, zaštitnih i gradivnih materija.
DODACI:
Ono što vi morate, i pored svih dobro uvedenih namirnica, morate neke prevencije uvesti, a to ćete
uvesti:
C vitamina u dozi 25-35 mg na 24 časa (mg/24) u hrani, ne treba nikakve tablete ili neke hemije davati u
hrani.
D vitamina – kao prevencija rahitisa, 400 IU/24, svaki dan do 1. godine, u drugoj godini isto ? kažemo.
Gvožđe – 15 mg/24 (prevencija anemije).
Fluor – do dve godine u dozi od 0.25 mg/24 (prevencija karijesa).

7 GRUPA NAMIRNICA
Dete mora dobiti namirnice iz svih 7 grupa namirnica, a to znači da mora dobiti:
1. Žitarice
2. Meso, riba, jaja
3. Mleko i mlečni proizvodi
4. Povrće
5. Voće
6. Masti
7. Slatkiši

Ne treba preterivati ni sa masnoćom ni sa slatkišima, ali dete mora dobiti sve to.

RECEPTURE
NAZIV RECEPT
2/3 Mariottovo Mleko 2 dela mleka (80ml) + 1 deo
prokuvane vode (30ml)
+ pola prokuvane k.k. majdine
+ 1 k.k. šećera
+ 1 k.k. soka od limuna
Puni Mariott 100 ml kravljeg mleka
+ pola k.k. majdine
+ prokuva, ohladi se na 37C
+ zakiseli se 1 k.k. soka od
limuna
GRIZ I (5%) 100 ml kravljeg mleka
+ 1 k.k. griza? (5 g)
+ 1 k.k. šećera
- prokuva se, ohladi se
GRIZ II (10%) 100 ml kravljeg mleka
+ 2 k.k. griza? (10 g) ili jedna
supena (u njoj je 10g)
+1 k.k. šećera
- prokuva se, ohladi se
KEKS (5%) 100 ml kravljeg mleka
+ 1 k.k. mlevenog keksa (5g)
+ pola k.k. šećera
- prokuva se, ohladi se
KEKS (10%) 100 ml kravljeg mleka
+ 3 k.k. mlevenog keksa
+ 1.5 k.k. šećera
- prokuva se ohladi se
Vegetabilna hrana
Namirnice životinjskog porekla
KOMENTAR
Dvotrećinsko Mariotovo mleko
koje dajemo do 5. meseci, a
posle 5. meseci puno kravlje
mleko.
Dvotreć. Mariot., zakišeljeno
mleko i daje se deci do 5.mes.
Daje se posle 5. meseca, kao
kad dajete i puno kravlje mleko,
dajete puni Mariot.
Biti obazriv sa zakišeljavanjima,
činjenica je da se lakše vari, ali
paziti na atopijsku konstituciju.
Petpostotni griz ili griz jedan;
1 k.k. je 5 g griza
Desetpostotni griz ili griz dva
Petpostotni keks
Desetpostotni keks
Znači, voće i povrće praktično.
Niskokalorična hrana, malo
kalorija, malo belančevina, malo
masti, ali dovoljno UH –
zavisnosti od kog voća i povrća
se radi, puno minerala, puno
vitamina. Prijatnog ukusa.
Sadrži pektine i celulozu koji su
jako važni u regulisanju
motiliteta u radu creva i
regulisanju crevne flore.
Njih odojče takođe mora da
dobije. Te kašice u povrću su
 niskokalorične, a ako se dodaju
neke namirnice životinjskog
porkela, povećava se kalorijski
unos – ima puno belančevina,
ima puno masti, izvor B
vitamina, gvožđa, Ca itd.
I net prot? utilization
iskoristljivost belančevina u
ovim obrocima je 80%.
Moro čorba 100 ml voda sa prstohvatom soli Moro čorba je jedna od prvih
– znači posoljenje vode dijetalnih hrana ili vegetabilne
+ 1 k.k. šećera ishrane tako kod mladog
+ 100 g šargarepe koje se skuva odojčeta
i propasira se
Pirinčana čorba 100 ml vode U našim uslovima se to kuva na
+ 1 k.k. pirinča litar i stavlja se mnogo više
pirinča, duže kuvaju i svaki put
kad uvri voda vi dodajete vodu
dotle, dok se praktično pirinač
skroz ne raskvasi i taj pirinač se
zatim kroz pasir propasira i
dobijete pirinčanu čorbu, u koju
možete dodati šećer ako dete
voli naslatko
Pirjač Pirinčana čorba + jabuka Pirinčana čorba se može dodati i
bilo kojoj drugoj hrani, mi
pirinčanu čorbu dodajemo
recimo jabuci – pa dobijem
pirjač – to je jabuka i pirinač.
Znači jednake mešavine jabuke
koje su oprane, oljuštene,
izrendane i propasirane, sa
malo šećera i dodate pirinčanu
čorbu
Sok od voća Jabuka, Limun, Narandža, Jabuka. Kako se pravi: jabuke se
Paradajz operu, oljušte, izrendaju, ostavi
se da ostoji i onda se
Ti svi sokovi se mogu zasladiti sa propasiraju. Doda se koja kap
ohlađenim šećerom i tako limuna da ne promeni boju, ona
ponuditi odojčetu obično pobraone?.
Limun i Narandža. One se
direktno iscede.
A sok od paradajza. Paradajz se
pusti ključalu, vrelu vodu, zatim
se izvadi na par sekundi, onda
 se ta ljuska oljušti i naravno ?
kroz pasir procedi i dobijete.
Pire od voća Oprano, očišćeno voće se skuva
dok ne omekša, zatim se
propasira, doda se sok od
limuna i pomorandže i zasladi se
po ukusu. Rekla sam, ako je
dovoljno zrela voćka, nemojte ni
sladiti.
Pire od povrća Šargarepu, spanać, zelje,
krompir, preliti vrelom vodom i
kuva se dok se ne omekša,
zatim se propasira i mogu se
naliti vodom u kojoj su kuvani –
sećate da sam rekla da ima
puno Ca, ima K, ima gvođža u
toj vodi ili se može dodati mleko
1 k.k. putera (sećate se u prvih
pola godine – 5 g putera ide u
obrok) i može se ulje i
kajmakčak dodati u obrok.
Povrće I Obično se pravi bez hrane
životinskog porekla. Dakle,
skuvano voće se propasira,
posoli se, nalije se vodom u
kojoj se kuvalo, od 50 ml povrća
treba dodati još 50 ml mleka i
može se izrendati i pola
žumanca.
Povrće II Doda se jedno tvrdo kuvano
žumance ili 50 g skuvane, sitno
izdrobljene džigerice ili 50 g
posnog telećeg ili pilećeg mesa
mlevenog.
Povrće II obično sa belančevinama – to znači sa mesom i jajima,
Povrće I – obično se pravi bez hrane životinjskog porekla.

Podvojena su mišljenja o džigerici – da li uvoditi u odojčadskom uzrastu ili ne. Pa kaže glavna
laboratorija u organizmu je da li davati tu antibiotici, hormoni, svi prolaze jetru;
Pa ovako: ako je životinja iz kućne radinosti, ako sami uzgajate ili znate kako je uzgajana – slobodno
možete dati, a ako niste sigurni, bolje je ne davati (džigericu).
Specifični i nespecifični zaštitni faktori – Olgica Milankov
Specifični zaštitni faktori:
1. sIgA (i ostali imunoglobulini)
2. T i B limfociti
?

Ćelijske Komponente Humanog Kolostruma i Mleka

Podrazumevaju makrogafe, limfocite, neutrofile i epitelne ćelije.

LEUKOCITI
Sveukupna koncentracija ovih leukocita je istog reda veličine kao ona koja se sreće u perifernoj krvi, iako
predominantni tip ćelije u mleku jeste makrofag, a ne neutrophil. Makrofazi čine 90% leukocita
humanog mleka. Limfociti čine 5% do 10% ovih ćelija, što je puno manja koncentracija u odnosu na onu
u krvi. T limoficiti čine 50% limoficta kolostruma, a i do 80% limfocita zrelog mleka, pri čemu taj ostatak
20-30% čine, naravno, B limfociti.

MAKROFAGI
Imaju iste funkcionalne i morfološke odlike kao i fagociti iz drugih mesta izvorišta humanih tkiva. To
podrazumeva ameboidno kretanje, fagocitozu mikroorganizama, ubijanje bakterija, stvaranje
komponenti komplementa C3 i C4, lizozima, i laktoferina.

POLIMORFONUKLEARNI LEUKOCITI
Najviša koncentracija ovih ćelija se dešava u prvih nekoliko dana laktacije i dostiže više od million/mL
mleka. Kolostrum (1 do 4 dana postpartum) sadrži 10na5 do 5x10 na6 leukocita/ml, i 40% do 60% su
polimorfonukleari. Zrelo mleko (tj. nakon 4 dana) ima nešto manje ćelija, otprilike 10na5/ml, 20% do
30% polimorfonukleari. Nakon 6 nedelja, nekoliko polimorfonukleara je prisutno. Njihove funkcije
normalno podrazumevaju ubijanje mikroba, fagocitozu, hemotaktički odgovor itd.

LIMFOCITI
I B i T limfociti su prisutni u humanom mleku i kolostrumu i deo su imunološkog sistema humanog
mleka. T ćelije čine 80% limoficta majčinog mleka. B ćelije stvaraju IgA, IgM, IgG, pretvaraju se u plazma
ćelije i ostaju sesilne (nepokretne valjda) na nivou mlečne žlezde.

IMUNOGLOBULINI
Sve klase imunoglobulina se nalaze u mleku. Koncentracije su najviše u kolostrumu svih vrsta, i
koncentracije se menjaju kako period laktacije napreduje. IgA, pre svega sIgA, je najviši u kolostrumu.
Iako postpartalno nivoi opadaju tokom sledeće 4 nedelje, značajan nivo se održava tokom cele prve
godine života, tokom postepenog odbijanja od dojke (gradual weaning) između 6 i 9 meseci života, i čak
tokom delimičnog dojenja (kada odojče uzima i čvrstu hranu) u 2. godini života. Specifična sIgA antitela
na E. coli perzistiraju kroz period laktacije i mogu se povećati. Glavni immunoglobulin humanog seruma
je IgG, sadržaj IgA predstavlja jednu petinu nivoa IgG. Na nivou majčinog mleka, međutim, važi obrnuta
siutacija. IgA je najvažniji immunoglobulin u majčinom mleku, ne samo po koncentraciji ali i po biološkoj
aktivnosti. Majka pruža povećanje količine sIgA odojčetu protiv mikroorganizama koji su prisutni u
spoljašnjoj sredini majke i odojčeta.
sIgA je predominantni immunoglobulin u majčinom mleku, i predstavlja 90% imunoglobulina u
kolostrumu i zrelom mleku.
Nespecifični zaštitni faktori:
1. Bifidus faktor
2. Lizozimi
3. Laktoferin
4. Komplementi
5. Vitamin B12-Vezujući Protein
6. Glikani (tu su HMO)
7. Citokini
8. Interleukini (podrupa citokina)
….

sIgA. Prepoznaje veliki broj različitih mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, parazite i gljivice.
Neka sIgA prepoznaju razne bvakterije (16+1): E. coli, Salmonella, Campylobacter pylori, Vibrio cholera,
Haemophilus influenzae, Streptococcus pneumoniae, Group B Streptococcus type III, Staphylococcus
aureus, Clostridium difficile, Clostridium botulinum, Klebsella pneumonia, i Listeria monocytogenes,
Entamoeba histolytica, Giardia, Strongyloides stercoralis, i C. albicans.
Lista virusa na koje postoje sIgA antitela u humanom mleku je podjednako dugačka, uključujući
enteroviruse (poliovirus, coxackie, i ehovirusi), CMV, HSV, HIV, Semliki Forest virus, RSV, rubella,
reovirus tip 3, rotavirus, measles, Norovirus, i procine coronavirusa.

sIgA se antigenski razlikuju od serumskih IgA. IgA se mogu sintetisati u dojci kada i nije period laktacije.
Radi se o kompaktnoj molekuli i jednoj koja je rezistentna na proteolitičke enzime crevnog trakta i na
nizak pH želuca. sIgA antitela koja su prisutna u humanom mleku se primarno stvaraju od plazma ćelija u
mlečnoj žlezdi, modifikovana tokom translokacije putem epitela, i takođe se minimalno stvaraju od
ćelijskih limfocita u mleku. Nivoi u mleku su između 10 i 100 puta viši nego u serumu. Nivoi u kravljem
mleku su niski, tj., desetina nivoa u zrelom mleku (0.03 mg/dL). Kasnije tokom života, na nivou
intestinalnog trakta subepitelne plazma ćelije sekretuju IgA. Intestinalna sekrecija sIgA se ne dešava
tokom neonatalnog perioda ali se povećava između 4. i 12. meseca života.
Diskusija traje o tome da li se antitela apsorbuju iz intestinalnog trakta, iako verovatno 10% se
apsorbuje. Gotovo 75% unesenih IgA iz mleka preživi pasažu kroz crevni trakt i izlučuje se fecesom.
Sve klase imunoglobulina su identifikovane na nivou fecesa. Veliki broj dokaza pokazuje aktivnost
imunoglobulina, posebno IgA, na nivou mukoze crevnog i respiratornog trakta. Ova antitela pružaju
lokalnu zaštitu na nivou intestinalnog trakta protiv mikroorganizama, koji mogu inficirati sluznicu ili se
apsorbovati putem creva ili respiratornog trakta.

Bifidus faktor. To je specifični faktor koji podržava rast Lactobacillusa bifidusa, odnosno razvoj normalne
crevne flore kod deteta, bifidobakterija.
Jasno je uspostavljeno da su predominante bakterije kod dece na ishrani majčinim mlekom bifid
bacteria. To su G+, nepokretne, anaerobni bacilli. Znatna razlika na nivou crevne flore postoji između
odojčadi na majčinom mleku i onih koja se hrane mlečnim formulama.
Lactobacillus je opisana kao jedna od brojnih probiotičkih bakterija, koje pružaju imunski protektivni
efekat domaćinu. Lactobacillus navodno stimuliše stvaranje antitela i poboljšava fagocitozu leukocita.
Upotreba probiotičkih bakterija je navodno stvorila brojne dobrobiti u različitim situacijama vezanim za
infekciju. Dodavanej ovakvih bakterija formulama je još jedan primer pokušaja da formula postane bolja
i sličnija majčinom mleku.

Lizozim. Predstavlja nespecifični antimikrobijalni faktor, lizim, koji predstavlja termostabilni i

acidostabilni enzim. Enzim može da izvrši hidrolizu bakterijskog ćelijskog zida. Pronađen je u visokim
koncentracijama u stolicama dece na majčinom mleku, a nije prisutan kod one čiju ishranu čine mlečne
formule; stoga se smatra da utiče na gastrointestinalnu floru. Nivoi lizozima se povećavaju s vremenom,
tokom perioda laktacije. Nivoi su 300x veći u odnosu na kravlje mleko. Lizozima ima bakteriostatsko
dejstvo na Enterobakterije i G+ bakterije. Sekretuje se od strane neutrofila i nekih makrofaga i prisutan
je u mnogim telesnim sekrecijama kod odraslih osoba.

Laktoferin. To je protein koji vezuje gvožđe i usko je povezan sa serumskim proteinom transferinom –
transporterom gvožđa, i deo je veće familije transferrin proteina. Laktoferin se može pronaći u
sekrecijama mukoze – salivi, suzama, žuči, tečnostima GIT-a, i vrlo važno, u kolostrumu i zrelom mleku.
Bakteriostatski efekat laktoferina je dobro poznat za veći broj mikroorganizama, uključujući G+ i G-
aerobe, anaerobe, viruse, parazite, i gljivice. Prvobitno predloženi bakteriostatskog dejstva jeste
lišavanje mikroorganizama gvožđa. Drugo antibakterijsko dejstvo, podrazumeva direktno dejstvo sa
bakterijskim površinama, neutrališući površinski napon, dozvoljavajući drugim antibakterijskim
faktorima da deluju (kao što su lizozimi, ili binding lipid A) na bakterije, što oslobađa lipide, a to pravi
štetu na čelijskoj membrani. Ostala dejstva su tipa vezivanje bakterijskih adhezija tako blokirajući
interakciju sa ćelijama domaćina. Laktoferin može ubiti C. albicans i C. krusei time što će promeniti
permeabilnost ćelijske povšrine. Laktoferin se sada smatra multifunkcionalnim, imunoregulatornim
proteinom.
Dakle, laktoferin reverzibilno vezuje gvožđe i njegov afinitet za gvožđe će 300x veći od onog koji
poseduje transferrin, održavajući gvožđe i pri nižim pH vrednostima, i do 3. Human lactoferrin is strongly
basic. Laktoferin u normalnom stanju nije zasićen gvožđem, i obično je manje od 10% zasićen gvožđem u
humanom mleku.
Oralna terapija gvožđem može poremetiti bakteriostatsku aktivnost laktoferina, koja zavisi, između
ostalog, od njegovog stanja nezasićenosti (tj. u određenom stepenu mora biti nezasićen kako bi imo
bakteriostatsku aktivnost, tj. ne bi se smeo prezasititi gvožđem).
Koncentracija laktoferina u kolostrumu je visoka i do 600 mg/dL, a nakon toga progresivno opada kroz
period od 5 meseci laktacije, kada su nivoi oko 180 mg/dL. Majčino mleko takođe sadrži male količine
transferina (10 do 15 mg/ml). Laktoferin iznosi otprilike između 10% do 15% sadržaja majčinog mleka.
Laktoferin je otporan na proteolizu, posebno u svom obliku koji je zasićen gvožđem. Mnoge bakterije
zahtevaju gvožđe za svoj normalan rast, i jedan bakteriostatski efekat laktoferina je pripisan njegovoj
sposobnosti da vezuje gvožđe. Laktoferin ne ograničava rast svih mikroorganizama; Helicobacter Pylori,
Neisseria, Treponema, Shigella – sve one imaju receptore za laktoferin, direktno vezujući gvožđe i
obezbeđujući adekvatan rast.

Komplement. C3 i C4 komponenta komplementa jeste prisutna u kolostrumu u niskim koncentracijama,

međutim, nije identifikovana funkcionalna uloga komplemenata u majčinom mleku.

Vitamin B12-Vezujući Protein. Ovaj protein vezuje za sebe vitamin B12 i tako ga čini nedostupnim za
bakterijski rast E. coli i Bacteroides.
Glikani (i Oligosaharidi). Glikani su kompleksne ugljenohidratne strukture i podrazumevaju
glikoproteine, glikolipide (gangliozide), glikozaminoglikane, mucine, i oligosaharide.
Oligosaharidi humanog mleka (HMO – Human Milk Oligosaccarides) se slabo apsorbuju i slabo vare i
ostaju na nivou crevu. Njihove pretpostavljene funkcije su antipatogene, imunomodulatorne,
antiinflamatorne, i prebiotičke. Mucin i laktadherin su dva glikoproteina koja spadaju u ovu grupu i imaju
antimikrobijalne efekte; mogu blokirati bakterijsku adheziju na nivou creva.
Gangliozidi navodno blokiraju određene toksine nekih bakterija (E. coli, Shigella dysenteriae, V.
cholerae). Predloženi mehanizam dejstva ovih glikolipida kaže da oni vezujući se za toksin sprečavaju
vezivanje toksina za adekvatne receptore na intestinalnim ćelijama.
Glikani humanog mleka inhibišu širok opseg patogena (Tabela 5-5).
Odojčad koja su se hranila formulama imala su manje koncentracije oligosaharida, i profili tih
oligosaharida su bili drukčiji u odnosu na onu deca koja su se hranila isključivo majčinim mlekom.
Ove komponente čine veliki doprinos koje humano mleko ima urođenom imunitetu na nivou creva.

Interleukini. ILs se smatraju “podgrupom” citokina. IL-2, IL-6, IL-7, IL-8, IL-10, IL-18.
Uloge interleukina:
1. Pojačavanje funkcije novorođenčeta pre nego što organizam može da počne sa kompletnom
funkcijom citokina. Preciznije, ovo je postignutno povećanjem stvaranja antitela, posebno IgA;
potenciranje fagocitoze; aktivacijom T ćelija; povećanjem stvaranja alfa1-antitripsina od strane
mononuklearnih fagocita.
2. Potenciranje proliferacije T-ćelija i preživljavanje i sveukupno razvoj timusa odojčeta, dovodeći do
dugoročne dobrobiti u zaštiti od infekcije.
3. Antiinflamatorni efekti, uključujući smanjenu produkciju interferona-gama, IL-12 i dr.
proinflamatornih citokina. Prijavljeno je da potencira sintezu IgA, IgG, IgM.
4. Dovode do stvaranja drugih hemokina. Stimulišu sistemski Th1 odgovor i uzrokuje aktivaciju NK ćelija i
makrofaga kod novorođenčeta.
5. Antimikrobna i antiinflamatorna dobrobit odojčetu.

Citokini. Malo dokaza postoji koji pokazuju specifičnu aktivnost različitih citokina u in vivo uslovima.