Hospitalizam kod

dece

MILENA JOLOVIĆ
MILICA MLADENOVIĆ
UNA PAVLOVIĆ
DEJANA KROMPIĆ
VANJA JURIŠIĆ
Psihološke teškoće bolesnika u bolnici

 Odvajanje pojedinca iz njegove

svakodnevne okoline na koju je naviknut
može izazvati pihološki stres.
 Odlazak u bolnicu upravo je takav raskid
sa svakodnevnom okolinom koji je
zasićen neizvešnošću
 Postoje značajne razlike u psihičkim
reakcijama na hospitalizaciju
 Najteže hospitalizaciju podnose deca
Psihički problemi dece u bolnici
 Obezbeđivanje dobrih uslova života i da dete bude
zdravo primarni su zadaci svakog roditelja.
 Odnos deteta prema bolesti ili povredama određen je
pre svega stavom roditelja prema tome,posebno
majke.
 Ako se u bolesti previše posvećujue detetu,obasipa
ga pažnjom,igračkama,slatkišima,tim pre ako to nije
bilo ranije uobičajeno ponašanje,dete može naučiti
da bolešću dobija ono što želi.
 Jednaku štetu odnosu dete-bolest nanosi i roditeljski
nemar,nebriga ili umanjivanje značaja situacije i
bolesti deteta.
Hospitalizam
 Svaki odlazak deteta lekaru i za samo roditelje i za samo dete predstavlja posebno neprijatnu situaciju.
 Zbog intenzivnog osećaja ugroženosti, osetljivosti zbog odvajanja od majke i porodice i intenzivnog straha od
napuštanja, deci do pet godina starosti ne savetuje se hospitalizacija.
 Postoji tzv. poremećaj lišavanja koji se manifestuje u vidu: poremećaja sna, apetita, varenja, regresije u razvoju
nagona-“lepljivost“, autoerotske aktivnosti, samopovređivanje, agresivno ponašanje...
 Pod povoljnim uslovima najbrže se oporavljaju senzo-motorne sposobnosti, potom saznajne, pa tek na kraju
emocionalne.
 U radu s ovom decom zdravstveni radnici treba da budu posebno pažljivi.