HRANA ZA ZA HRANASVINJES

VETERINARSKI ZAVO
VETERINARSKI ZAVOD SUBOTICA

KVALITET PRE SVEGA

Veterinarski Zavod Subotica

HRANA ZA SVINJE HRANA ZASVINJE

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

ISHRANA SVINJA
Svinjarstvo je grana stoarstva koja se intenzivno razvija i obezbeuje veliki deo mesa za potrebe sve veeg broja stanovnika. Ubrzani razvoj ove grane stoarstva doveo je do intenziviranja prirasta, poveanja reproduktivne efikasnosti krmaa i do poveanja kvaliteta trupa u kome je sadraj mesa dostigao gotovo fizioloki maksimum. Proizvodnja u svinjarstvu zavisi od mnogobrojnih faktora meu kojima ishrana zauzima znaajno mesto. Trokovi hrane u normalnim uslovima proizvodnje ine oko 50-70% ukupnih trokova. Genetski potencijal svinja za sintezu velikih koliina kvalitetnog mesa stalno se poveava. Izrazito mesnate rase svinja imaju i vie od 60% mesa u polutkama. Ova stalna promena, odnosno poveanje genetskog potencijala svinja, zahteva od ishrane konstantno preispitivanje potreba u pojedinim hranljivim materijama. Ishranu ivotinja moramo podesiti prema uzrastu i nameni proizvodnje za tov ili reprodukciju. Uinjen je znaajan napredak u sastavu smea za ishranu svinja svih kategorija i uzrasta. Sve ovo je doprinelo da je u dananjim uslovima proizvodnje prirast svinja u tovu povean na 700800 g dnevno, a utroak hrane za kilogram prirasta smanjen na ispod 3 kg, dok zaluena prasad ostvaruju dnevni prirast od oko 350 g sa utrokom hrane od 1,5 kg za kilogram prirasta. Cilj ove publikacije je da omogui proizvoaima podizanje nivoa znanja iz oblasti ishrane svinja i neposrednom primenom omogui nacionalniju i ekonominiju ishranu, to treba da ima za rezultat optimalnu proizvodnju sa maksimalnim profitom.

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

Potrebe Prasadi i svinja u Porastu i tovu

Prasad Hranljiva materija Koncentracija energije/kg - Svarljive energije, MJ - Svarljive energije, Kcal - Metabolike energije, MJ - Metabolike energije, Kcal Sirovi proteini, % Svarljivi proteini, % Linoleinska kiselina, % Aminokiseline, % - Lizin - Metionin-cistin - Triptofan - Treonin Mineralne materije, % - Kalcijum - Fosfor - Natrijum - Hlor Mikroelementi, ppm - Gvoe, ppm - Bakar, ppm - Cink, ppm - Mangan, ppm Vitamini, ppm - Vitamin A, i.j. - Vitamin D, i.j. - Vitamin E, i.j. - Niacin, mg 10000 2000 30 400 10000 2000 30 400 10000 2000 30 400 5000 1000 15 300 5000 1000 15 300 100 10 100 40 100 10 100 40 100 10 100 40 80 10 100 20 80 10 100 20 0,90 0,70 0,10 0,08 0,80 0,65 0,10 0,08 0,70 0,60 0,10 0,08 0,60 0,55 0,10 0,08 0,50 0,45 0,10 0,08 1,40 0,80 0,25 0,80 1,20 0,70 0,22 0,70 1,00 0,60 0,17 0,60 0,80 0,48 0,15 0,50 0,70 0,40 0,13 0,42 14,5 3460 14,0 33,50 22,0 20,0 0,1 14,0 3350 13,5 3220 20,0 17,0 0,1 13,0 3100 12,5 3000 18,0 15,5 0,1 13,0 3100 12,5 3000 16,0 13,0 0,1 13,0 3100 12,5 3000 14,0 11,5 0,1 Pred-smea Starter Grover Svinje u tovu, kg 25-60 60-100

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

Potrebe krmaa u hrani i hranljivim materijama

Hranljiva materija Konzumacija hrane, kg/dan Sirovi proteini, % Sirovi proteini, g/dan Linoleinska kiselina, % Aminokiseline, % - Lizin - Metionin-cistin - Triptofan Mineralne materije, % - Kalcijum - Fosfor - Natrijum hlorid Mikroelementi, ppm - Gvoe, ppm - Bakar, ppm - Cink, ppm Vitamini - Vitamin A, i.j. - Vitamin D, i.j. - Vitamin E, i.j. 5000 1000 30 5000 1000 30 80 10 100 80 10 100 0,75 0,60 0,35 0,75 0,60 0,35 0,60 0,42 0,12 0,80 0,52 0,15 Suprasne 1,8-2,2 13-14 220-260 0,1 Dojare 5-6 15-16 650-900 0,1

Radi lakeg razumevanja, a u cilju postizanja optimalne proizvodnje, reprodukcije i zdravlja svinja, proizvodnja se moe definisati u 6 odvojenih faza: I faza II faza III faza IV faza V faza VI faza ishrana krmaa u suprasnosti ishrana krmaa u laktaciji ishrana priplodnih nazimica Ishrana nerastova ishrana prasadi ishrana svinja u tovu

ishrana krmaa u suPrasnosti

Suprasnost je faza reprodukcionog ciklusa u kojoj se po pravilu, hranljive materije kumuliraju kako u fetusima i produktima koncepcije, tako i u organizmu krmae, posebno mladih krmaa i suprasnih nazimica. Male potrebe suprasnih krmaa u hranljivim materijama i efikasno iskoriavanje unete hrane, omoguavaju znatno smanjenje utroka hrane u ovoj fazi i ukupno. Poznato je da fetusi za vreme 4
VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

intrauterinog razvoja imaju takozvani fizioloki prioritet, to znai da se njihove potrebe do izvesne granice zadovoljavaju angaovanjem hranljivih materija iz organizma krmae. Potrebe fetusa u hranljivim materijama su male i one mogu biti zadovoljene ve ako se krmai obezbedi koliina hrane za zadovoljenje osnovnih, uzdrnih potreba. Remont krmaa godinje na mnogim naim farmama iznosi 40-60%, to ozbiljno optereuje proizvodnju. Visok remont krmaa nepoeljan je zbog injenice da u strukturi iskljuenih krmaa veliki deo otpada na mlade krmae. Razlog iskljuenja mladih krmaa, nakon prvog i drugog praenja, esto je posledica velikog gubitka hranljivih materija iz organizma, koje se ne mogu brzo nadoknaditi, to spreava ulazak krmaa u estrus nakon zaluenja i dovodi do iskljuenja iz priploda. Preobilna i nepravilna ishrana krmaa u periodu suprasnosti takoe negativno utie na reprodukciju, a pored toga, nepotrebno poveava trokove ishrane i proizvodnje uopte. Do 2/3 gravidnosti potrebe poveati na 3 kg, da bi se 2 do 3 dana pred praenje smanjilo na 0,5 do 1 kg. Posle praenja postepeno poveavati do 5-6 kg hrane.

ishrana krmaa u laktaciji

Laktacija je faza reprodukcionog ciklusa u kojoj su potrebe u hrani i hranljivim materijama izuzetno visoke i esto se ne mogu potpuno zadovoljiti unetom hranom. Potrebe krmaa u ovoj fazi predstavlja suma uzdrnih potreba i potreba za luenje mleka. Prihranjivanjem se teko moe potpuno zameniti nedostatak mleka krmae Zato je neophodno obezbediti sve uslove od kojih zavisi visina konzumacije hrane, kako bi deficit u hranljivim materijama bio to manji. Posebno nepovoljan efekat ima deficit u vitaminima i proteinima i upravo zbog toga se moraju koristiti koncentrovane smee najboljeg kvaliteta. Usled velikog deficita u hranljivim materijama u vreme laktacije angauju se telesne rezerve, zatim opada mlenosti odlae se pojava estrusa nakon zaluenja. Sve ovo ukazuje da se ishrani krmaa u laktaciji mora posvetiti vie panje, posebno prvopraskinjama i mladim krmaama, kako bi se dobila zdrava i vitalna prasad i krmae koje e u to kraem periodu biti ponovo suprasne.

ishrana PriPlodnih nazimica

Pravilna ishrana nazimica u toku porasta do pojave puberteta, ima velikog uticaja na reproduktivnu efikasnost krmae posebno u prvom i drugom praenju, ali utie i na duinu korienja krmae u reprodukciji. U starosti od oko 200-210 dana trebalo bi postii telesnu masu od oko 95 do 100 kg. Poboljanjem genetskog potencijala svinja, kao i uslova dranja i ishrane povean je intenzitet porasta nazimica. Dananje izrazito mesnate rase i hibridi svinja imaju vii potencijal porasta tako da telesnu masu od 80-90 kg dostiu u starosti od 150-160 dana. Cilj je da se usaglase telesna masa i starost nazimica u vreme pripusta. Ogranieni sistem ishrane moe se primenjivati do pred oekivanu i planiranu pojavu prvog estrusa. U starosti od oko 190 dana i pri telesnoj masi od najmanje 90 kg treba izvriti 5

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

poslednju selekciju, izmeriti debljinu slanine (10-20 mm) i nazimice prebaciti u objekte u kojima e biti svakodnevno u kontaktu sa odraslim nerastom. Hraniti ih smeama sa 13-14% proteina u kombinaciji sa visoko energetskim hranivima i postii telesnu masu od 130 kg pred pripust. Pri prebacivanju i pregrupisavanju nazimica potrebno je izazvati jak stres. Stres se moe izazvati na razliite naine ali se to postie transportom i pregrupisavanjem. Nakon toga nazimice treba hraniti poveanim koliinama visoko kvalitetne hrane ili po volji. Za pripust treba koristiti drugi estrus. Korienje prvog estrusa ima kao posledicu manje leglo.

ishrana nerastova

Ishrana nerastova u toku porasta, od 25-100 kg telesne mase, mora obezbediti punu ekspoziciju genetskog potencijala u pogledu visine dnevnog prirasta, efikasnosti iskoriavanja hrane, kvaliteta trupa i konstitucije. Najvanije je da nerast svoje pozitivne osobine prenosi na potomstvo, jer se na taj nain najbre poveava genetski potencijal zapata. U periodu porasta od 25-100 kg, u kome se vri i takozvani performans test, ishrana nerastova se vri visoko kvalitetnim smeama po volji. Sistemom ishrane po volji obezbeuje se visok intenzitet porasta, to stvara potencijalnu opasnost od pojave slabosti nogu, koja se manifestuje epavou i oteanim hodom. Izrazito mesnate ivotinje zahtevaju vii nivo i kvalitet proteina u toku porasta. Poveanje nivoa proteina je potrebno zbog veeg obima sinteze miinog tkiva i zbog opadanja konzumacije hrane sa porastom mesnatosti.

ishrana Prasadi

Prasad su najosetljivija kategorija svinja koja ima visoke zahteve u pogledu smetaja i nege a posebno u pogledu ishrane. U praktinoj proizvodnji gubici prasadi variraju od oko 8 do iznad 20%. Odluivanje prasadi, bez obzira na starost, uvek je vrlo jak i viestruk stres. Ishrana prasadi ima znaajnu ulogu u uspenom odgoju prasadi, posebno nakon ranijeg zaluivanja. Period ogranienja konzumacije hrane treba da traje 7-10 dana. Svako produavanje dovodi do nepotrebnog zastoja u porastu i nema opravdanja, obzirom da je 7-8 dana dovoljno dug period za poveanje luenja HCL-a i enzima u digestivnom traktu i normalizaciju varenja unete hrane. Potrebe prasadi u hranljivim materijama i u hrani od poetka prihranjivanja do prebacivanja u tov brzo se menjaju. Zbog toga se u ovom relativno kratkom periodu, koji oko 50-60 dana, obino koriste tri smee i to predstarter, starter i grover. Pored odgovarajue smee za ishranu prasadi vani su i njihova priprema i obrada. Pre svega, neophodno je da smee za prasad budu peletirane. Peletiranjem se smanjuje rastur, spreava se dekompozicija i poboljava mikrobioloka slika smee.

ishrana svinja u tovu

Svinje u tovu su kategorija koja od ukupne koliine hrane potrebne na farmi troi oko 75%. zbog toga od efikasnosti proizvodnje svinja u tovu zavise umnogome ekonominost i uspeh proizvodnje na farmi. Osnovni cilj proizvodnje svinja u tovu je postizanje visokog dnevnog prirasta, uz to manji utroak hrane za kilogram prirasta, i to kvalitetniji trup, odnosno to vei sadraj kvalitetnog mesa. Naravno upotreba dobro izbalansiranih obroka i izbor najpovoljnijeg sistema ishrane u datim uslovima proizvodnje, osnovni su preduslovi za ostvarivanje optimalne proizvodnje i postizanje maksimalnog profita. Sistem dranja i ishrane moraju biti organizovani tako da se za 100-110 dana tova ostvari oko 70-75 kg prirasta i postigne konana klanina telesna masa od oko 95-105 kg u starosti svinja od oko 170-180 dana. To znai da svinje u periodu tova treba da ostvare dnevni prirast od oko 650-700 g. U ishrani svinja samo visoko kvalitetni i precizno izbalansirani obroci mogu obezbediti postizanje dobrog kvaliteta trupa svinje. 6

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

PROIZVODNI PROGRAM ZA SVINJE

KOMPLETNE I DOPUNSKE SMEE PROIZVODNI PROGRAm POTPUNIH SmEA ZA PRASAD Favorit P 18% Starter za prasad STANDARD 20% Starter za prasad EKSTRA 20% Grover za prasad 18% PROIZVODNI PROGRAm DOPUNSKIH SmEA ZA PRASAD Superprotein P 40% PROIZVODNI PROGRAm POTPUNIH SmEA ZA TOV SVINjA Smea TS-1 16% Smea TS-2 14% PROIZVODNI PROGRAm DOPUNSKIH SmEA ZA TOV SVINjA Superprotein S-III 35% Proizvodni Program PotPunih smea za krmae i nerastove Smea SK 15% Smea KD 16% PROIZVODNI PROGRAm DOPUNSKIH SmEA ZA PRIPlODNE SVINjE Superprotein SKD 38% VITAMINSKO MINERALNE PREDSMEE (PREMIKSI) PROIZVODNI PROGRAm 1% PREmIKSA ZA SVINjE Viamin P Viamin S-1 Viamin S-2 PROIZVODNI PROGRAm 3% PREmIKSA ZA SVINjE Vetamix P Vetamix S-1 Vetamix S-2 Vetamino aktiv Vetamino Tov PROIZVODNI PROGRAm 4% PREmIKSA ZA SVINjE Vetamino aktiv 4% PROIZVODNI PROGRAm 10% PREmIKSA ZA SVINjE Vetamino start 10% Premix za odbijanje prasadi 10% Vetamino start 10% Superprotein SKD 38% Vetamino start 10% sa betainom PROIZVODNI PROGRAm 2% PREmIKSA ZA SVINjE Jeftin tov - premix, 2% PROIZVODNI PROGRAm 1% SPECIjAlNIH PREmIKSA ZA SVINjE Viamin P PLUS Viamin S-1 PLUS Viamin S-2 PLUS PROIZVODNI PROGRAm 3% SPECIjAlNIH PREmIKSA ZA SVINjE Vetamix P PLUS Vetamix S-1 PLUS Vetamix S-2 PLUS Kod premiksa nepotrebno je dodavati bilo kakve mineralne dodatke!!! Kod Plus premiksa kontraindikativno je davati biostimulatore!!! 7

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

POTPUNE SMEE
STARTER ZA PRASAD-STANDARD, EKSTRA I FAVORIT P
starter smea je potpuno hranivo za ishranu prasadi na sisi i posle zaluenja do 15 kg telesne mase. starter smea sadri vitamine, mikro i makro mineralne materije, proteinska i energetska hraniva. Sva hraniva koja slue za proizvodnju starter smee su vrlo kvalitetna i lako svarljiva. Odreena hraniva su termiki obraena radi veeg stepena iskoristivosti kao i zdravstvene zatite prasadi od nepoeljne mikroflore. starter smea sadri 20% sirovih proteina sa energetskim delom od 4-5% masti. starter smeom, prasad se prihranjuju na sisi poev od 10 dana po praenju i posle zaluenja do 15 kg telesne mase. Postoje tri vrste starter smea za ishranu prasadi koje su istog sastava i hranljive vrednosti ali razliite su tehniki obraene. starter standard slui za ishranu prasadi na sisi i posle zaluenja do 15 kg telesne mase, ukoliko se kod zaluene prasadi ne pojavi proliv (dijareja). Favorit P sadri 18% proteina, slui za ishranu prasadi u periodu zaluenja. Sve starter smee sadre odreene organske kiseline koje imaju zadatak da stvaraju kiselu sredinu u elucu radi lakeg varenja konzumirane hrane uz spreavanje razvoja bakterija prvenstveno Escherichia coli, koja uzrokuje proliv, edem i uginue prasadi. starter smee se proizvode u branastom i peletiranom obliku.

GROVER SMEA
Grover smea je potpuna smea za ishranu prasadi od 15 do 25 kg telesne mase. Grover smea sadri vitamine, mikro i makro mineralne materije, proteinska i energetska hraniva. Sva hraniva koja slue za proizvodnju Grover smee su vrlo kvalitetna i lako svarljiva. Veina hraniva su veeg stepena iskoristivosti kao i zbog zdravstvene zatite prasadi od nepoeljnih mikroorganizama. Grover smea sadri 18% sirovih proteina dok mu je energetska vrednost 13 mega dula. Grover smea se proizvodi u branastom i peletiranom obliku.

SMEA TS 1 16%
Potpuna smea ts 1 je namenjena za ishranu tovnih svinja od 25 do 60 kg telesne mase. smea ts 1 je proizvedena od najkvalitetnijih sirovina, ukljuujui sve neophodne vitamine, mikro i makro mineralne materije, uz proteinska i energetska hraniva koja daju optimalnu smeu za maksimalni prirast. Kompletna smea ts 1 sadri 16% sirovih proteina. smea ts 1 je koncipirana kako bi tovne svinje ostvarile maksimalni genetski potencijal sa intenzivnim dnevnim prirastom uz racionalno iskoriavanje hrane za kilogram prirasta. smeom ts 1 tovne svinje se mogu hraniti iz automatskih hranilica i valova, u suvom stanju ili teno-kaastom obliku do pune sitosti. 8
VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

SMEA TS 2 14%
Po t p u n a s m e a t s 2 j e koncipirana za ishranu tovnih svinja, u drugoj fazi tova od 60 do 100 kg telesne mase. Potpuna smea ts 2 je proizvedena od najkvalitetnijih sirovina sa svim neophodnim vitaminima, mikro i makro mineralnim materijama uz proteinska i energetska hraniva, sve zajedno sainjavajui optimalnu smeu koja daje maksimalne proizvodne rezultate. smea ts 2 sadri 14% sirovih proteina i korienjem ove smee tovne svinje ostvaruju maksimalni genetski potencijal u prinosu mesa, sa intenzivnim dnevnim prirastom uz racionalno iskoriavanje hrane za kilogram prirasta.

SMEA SK 15%
smea sK je predviena za ishranu nazimica i krmaa za vreme bremenitosti. Proizvedena je od najkvalitetnijih sirovina, obezbeujui sve neophodne vitamine, mikro i makro mineralne materije uz proteinska i energetska hraniva. smea sK sadri 15% sirovih proteina. Dnevni obrok nazimica i suprasnih krmaa treba da iznosi oko 2 kg potpune smee sK sve do tri nedelje pred praenje. Preporuka se odnosi na jedinke u priplodnoj kondiciji, a ukoliko su izgubile mnogo od telesne mase za vreme dojnog perioda, dnevni obrok treba poveati na 2,5 kg smee sK dok ne poprave kondiciju. Pod priplodnom kondicijom se smatraju plotkinje koje pred praenje imaju 190 do 230 kg telesne mase. Tri nedelje pred praenje dnevni obrok suprasnih plotkinja treba poveati na 3 kg smee sK radi pravilnog i normalnog razvoja prasadi. Prednosti plotkinja u priplodnoj kondiciji su: vea plodnost, vitalnija prasad, vea dnevna konzumacija hrane za vreme dojnog perioda, vea proizvodnja mleka za vreme dojnog perioda kao i manji gubitak sopstvene teine za vreme dojnog perioda. Dva dana pred praenje i dva dana posle praenja dnevni obrok se smanjuje na 1 kg smee sK kako ne bi dolo do opstipacije i upale vimena odnosno mastitisa. Za vreme dojnog perioda plotkinje se hrane do pune sitosti radi normalnog razvoja prasadi.

SMEA KD 16%
smea Kd je namenjena za ishranu plotkinja u dojnom periodu i priplodnih nerastova. smea Kd je proizvod najkvalitetnijih sirovina i u sebi sadri sve potrebne vitamine, mikro i makro mineralne materije uz proteinska i energetska hraniva. smea Kd sadri 16% sirovih proteina. Ishrana plotkinja pred praenje i za vreme dojnog perioda veoma se razlikuje. Dva dana pred praenje i dva dana posle praenja dnevni obrok se treba smanjiti na 1 kg smee Kd. Za vreme dojnog perioda plotkinje se hrane do pune sitosti sve radi normalnog razvoja prasadi. Plotkinje koje konzumiraju vie hrane ostvaruju veu dnevnu produkciju mleka, teu prasad na 21 dan starosti, manje gube od sopstvene telesne mase za vreme dojnog perioda i odravajui priplodnu kondiciju bre ulaze u estrus posle sisanja prasadi.
VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

DOPUNSKE SMEE (SUPERI)

SUPERPROTEIN P 40%
superprotein P je dopunska smea namenjena ishrani prasadi, koja u sebi sadri sve neophodne vitamine, organske kiseline, mikro i makro mineralne materije kao i hraniva sa najkvalitetnijim proteinima. superprotein P je dopunska smea koja se koristi u kombinaciji sa energetskim hranivima za proizvodnju potpunih Starter i Grover smea za ishranu prasadi. superprotein P sadri 40% sirovih proteina uz mikro i makro mineralne elemente (kalcijum i fosfor) koji su u izuzetno pristupanom obliku. Sa ueem 40% superprotein P i 60% itarica (kukuruz, tritikale, jeam i penica) dobija se Starter za prasad koji sadri oko 20% sirovih proteina. Za prasad sa telesnom masom od 15 do 25 kg telesne mase, moe se napraviti Grover smea u kojoj superprotein P uestvuje sa 30% dok su energetska hraniva (kukuruz, penica i tritikale) zastupljena sa 70% u dobijenoj Grover smei za prasad sa 18% sirovih proteina.

SUPERPROTEIN S-III 35%

superprotein s-iii je dopunska smea koja sadri sve neophodne vitamine, mikro i makro mineralne materije kao i hraniva sa najkvalitetnijim proteinima. superprotein s-iii je dopunska smea koja se u kombinaciji sa energetskim hranivima koristi za dobijanje TS-1 i TS-2 potpunih smea za tov svinja. Energetska hraniva moraju biti kvalitetna, mikrobioloki ispravna bez prisustva toksina. superprotein s-iii sadri 35% sirovih proteina sa dodatkom makro mineralnih materija (kalcijum i fosfor) koji su u vrlo pristupanom obliku. superprotein s-iii je obogaen lizinom i metioninom koji slue za bolji prirast i vei prinos mesa kod tovnih svinja. Korienjem 25% superprotein s-iii i 75% energetskih hraniva dobija se TS-1 sa oko 16% sirovih proteina i ovako dobijena smea se koristi za ishranu svinja u tovu od 25 do 60 kg telesne mase. Za dobijanje TS-2 smee za ishranu svinja u tovu od 60 kg do 100 kg telesne mase. superprotein s-iii se koristi u koliini od 20% dok su energetska hraniva zastupljena u koliini od 80% i ovako dobijena TS-2 smea za ishranu tovnih svinja sadri oko 14% sirovih proteina. Kao energetska hraniva se mogu koristiti: kukuruz, jeam, tritikale, penica i istoni sirak.

Predlog komPletnog obroka starter smee za ishranu Prasadi

Preporuka Hraniva Kukuruz Penica Tritikale Jeam Superprotein P % sirovih proteina I % 45,00 10,00 10,00 35,00 20,00 II % 45,00 10,00 10,00 35,00 19,80 III % 45,00 10,00 35,00 20,00

10

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

Predlog komPletnog obroka grover smee za ishranu Prasadi

Preporuka Hraniva Kukuruz Jeam Tritikale Jeam Superprotein S-III % sirovih proteina I % 45,00 10,00 10,00 35,00 18,05 II % 45,00 20,00 20,00 10,00 15,00 18,25 III % 45,00 5,00 15,00 35,00 18,15

Predlog komPletnog obroka za ishranu tovnih svinja od 25 do 60 kg telesne mase

Preporuka Hraniva Kukuruz Tritikale Stono brano Stoni sirak Jeam Superprotein S-III % sirovih proteina I % 43,00 15,00 5,00 10,00 27,00 16,24 II % 55,00 8,00 10,00 27,00 16,10 III % 55,00 10,00 8,00 27,00 16,30

Predlog komPletnog obroka za ishranu tovnih svinja od 60 do 100 kg telesne mase

Preporuka Hraniva Kukuruz Tritikale Jeam Stono brano Superprotein S-III % sirovih proteina I % 65,00 10,00 5,00 20,00 14,00 II % 65,00 10,00 15,00 20,00 14,18 III % 70,00 10,00 20,00 14,16

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

11

SUPERPROTEIN SKD 38%

superprotein sKd je dopunska smea koja sadri sve neophodne vitamine, mikro i makro mineralne materije kao i hraniva sa najkvalitetnijim proteinima. superprotein sKd je dopunska smea koja se u kombinaciji sa energetskim hranivima koristi za dobijanje potpunih smea za ishranu priplodnih svinja. Sva energetska hraniva moraju biti visoko kvalitetna i mikrobioloki ispravna bez prisustva toksina. Makro mineralne materije (kalcijum i fosfor) su povieni i vrlo lako iskoristivi u superprotein sKd dok su istovremeno usklaeni prema fiziolokim potrebama plotkinja. superprotein sKd sadri 38% sirovih proteina i izuzetno je kvalitetna dopunska smea za pravljenje potpunih smea sa 14% i 16% sirovih proteina koja se koriste u ishrani priplodnih grla. Meusobnim odnosom superprotein sKd i itarica regulie se nivo potrebnih proteina. U potpunoj Smei SK za ishranu suprasnih krmaa trebalo bi se nalaziti minimalno 14% sirovih proteina, dok za krmae dojare i priplodne nerastove oko 16% sirovih proteina. Korienjem 20% dopunske smee superprotein sKd i 80% itarica dobija se potpuna Smea SK za ishranu suprasnih plotkinja. Poto potpuna Smea KD za ishranu krmaa dojara i priplodnih nerastova mora sadrati vii nivo sirovih proteina. superprotein sKd je zastupljen sa 25% dok su itarice zastupljene sa 75% meanjem dobijenim nainom potpune Smee KD. Za sva priplodna grla mogu se upotrebiti sledee itarice: kukuruz, jeam, penica i tritikale. Zbog izvrsnog direktnog efekta stonog brana (opstipacija, prolivi) kod SK i KD preporuujemo ga u koliini od 10%.

Predlog komPletnog obroka za ishranu suPrasnih nazimica i krmaa

Preporuka Hraniva Kukuruz Jeam Tritikale Stono brano Superprotein SKD % sirovih proteina I % 62,00 10,00 10,00 18,00 14,56 II % 62,00 10,00 10,00 18,00 14,00 III % 65,00 5,00 12,00 18,00 14,41

Predlog komPletnog obroka za ishranu krmaa dojara i nerastova

Preporuka Hraniva Kukuruz Jeam Tritikale Stono brano Stoni sirak Superprotein SKD % sirovih proteina I % 50,00 10,00 10,00 5,00 25,00 16,81 II % 55,00 10,00 10,00 25,00 16,46 III % 55,00 5,00 5,00 10,00 25,00 16,56

12

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

VITAMINSKO MINERAlNE PREDSMEE (PREMIKSI)

Predlog komPletne smee za ishranu Prasadi-starter smea
Preporuka Hraniva Kukuruz Penica Tritikale Sojina sama Sojin griz Pratilak Mast Dekstroza Lizin Dikalcijumfosfat Stona so Preporuka Hraniva Kukuruz Tritikale Jeam Stono brano Superprotein S-III % sirovih proteina Vitamin P % sirovih proteina I % 42,70 10,00 22,00 15,00 4,00 2,00 0,30 2,50 0,50 I % 65,00 10,00 5,00 20,00 14,00 1,00 20,11 II % 45,70 10,00 16,00 10,00 10,00 2,00 2,00 0,30 2,50 0,50 II % 65,00 10,00 15,00 20,00 14,18 1,00 19,82 III % 52,70 22,00 15,00 4,00 2,00 0,30 2,50 0,50 III % 70,00 10,00 20,00 14,16 1,00 19,86

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

13

Predlog komPletne smee za ishranu Prasadi-starter smea

Preporuka Hraniva Kukuruz Penica Tritikale Sojina sama Pratila Mast Sojin griz Dekstroza Lizin Vetamix P %sirovih proteina I % 43,70 10,00 22,00 15,00 4,00 2,00 0,30 3,00 20,47 II % 46,70 10,00 16,00 10,00 2,00 10,00 2,00 0,30 3,00 20,11 III % 53,70 22,00 15,00 4,00 2,00 0,30 3,00 19,97

Premiks za odbijanje Prasadi

Preporuka Hraniva Kukuruzna prekrupa Jemena prekrupa Tritikale Sojina sama Premiks za odbijanje prasadi % sirovih proteina I % 45,00 10,00 10,00 25,00 10,00 19,30

14

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

Predlog smee za ishranu Prasadi od 15 do 25 kg telesne mase grover smea

Preporuka Hraniva Kukuruz Penica Tritikale Sojina sama Sojin griz Mast Lizin Dikalcijumfosfat Stona so Viamin P % sirovih proteina I % 49,70 5,00 10,00 19,00 10,00 2,00 0,30 2,50 0,50 1,00 18,13 II % 49,70 15,00 27,00 4,00 0,30 2,50 0,50 1,00 17,84 III % 58,70 5,00 28,00 4,00 0,30 2,50 0,50 1,00 17,86

Predlog smee za ishranu Prasadi od 15 do 25 kg telesne mase grover smea

Preporuka Hraniva Kukuruz Penica Tritikale Sojina sama Sojin griz Mast/dekstroza Lizin Vetamix P %sirovih proteina I % 51,70 5,00 10,00 18,00 10,00 2,00 0,30 3,00 18,16 II % 51,70 15,00 26,00 4,00 0,30 3,00 17,89 III % 64,70 28,00 4,00 0,30 3,00 17,80

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

15

Predlog smee za ishranu tovnih svinja od 25 do 60 kg telesne mase

Preporuka Hraniva Kukuruz Penica Tritikale Stono brano Stoni sirak Sojina sama Stoni graak Dikalcijumfosfat Stona kreda Stona so Viamin S1 %sirovih proteina I % 61,50 10,00 16,00 10,00 1,00 1,00 0,50 1,00 15,97 II % 56,50 10,00 5,00 5,00 20,00 1,00 1,00 0,50 1,00 16,14 III % 70,00 5,50 21,00 1,00 1,00 0,50 1,00 16,09

Predlog smee za ishranu tovnih svinja od 25 do 60 kg telesne mase

Preporuka Hraniva Kukuruz Penica Tritikale Sojina sama Stoni graak Stono brano Vetamix S1 %sirovih proteina I % 61,00 10,00 16,00 10,00 3,00 16,12 II % 62,00 15,00 20,00 3,00 15,78 III % 70,00 22,00 5,00 3,00 16,03

16

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

Predlog smee za ishranu tovnih svinja od 60 do 100 kg telesne mase

Preporuka Hraniva Kukuruz Stoni graak Penica Tritikale Jeam Stono brano Sojina sama Stoni graak Suncokretova sama Dikalcijumfosfat Stona kreda Stona so Viamin S1 %sirovih proteina I % 48,50 10,00 10,00 10,00 10,00 8,00 1,00 1,00 0,50 1,00 14,24 II % 60,50 10,00 10,00 10,00 6,00 1,00 1,00 0,50 1,00 13,98 III % 52,50 10,00 10,00 10,00 14,00 1,00 1,00 0,50 1,00 14,32

Predlog smee za ishranu tovnih svinja od 60 do 100 kg telesne mase

Preporuka Hraniva Kukuruz Stoni sirak Penica Tritikale Jeam Stono brano Sojina sama Stoni graak Vetamix S1 %sirovih proteina I % 49,00 10,00 10,00 10,00 10,00 8,00 3,00 14,12 II % 63,00 10,00 10,00 14,00 3,00 14,21 III % 63,00 5,00 5,00 10,00 14,00 3,00 14,16

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

17

PremiKs jeFtin tov

Predlog Hraniva Kukuruz Suncokretova sama sa 44% proteina Suncokretova sama sa 33 % proteina Sojina sama Jeftin tov premiks 77,00 17,00 400 2,00 Prvi deo tova od 25 do 60 kg % 75,00 10,00 13,00 2,00 80,00 18,00 2,00 Drugi deo tova od 60 kg do kraja tova % 80,00 9,00 9,00 2,00

Predlog smee za ishranu suPrasnih nazimica i krmaa

Preporuka Hraniva Kukuruz Penica Jeam Stono brano Sojina sama Suncokretova sama Vitamix S2 %sirovih proteina I % 53,00 13,00 15,00 6,00 10,00 3,00 14,25 II % 60,00 10,00 11,00 6,00 10,00 3,00 13,89 III % 68,00 15,00 14,00 3,00 14,19

18

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

Predlog smee za ishranu krmaa dojara i nerastova

Preporuka Hraniva Kukuruz Penica Tritikale Jeam Stoni sirak Stono brano Sojina sama Suncokretova sama Vetamix S2 %sirovih proteina I % 55,00 10,00 10,00 15,00 7,00 3,00 16,28 II % 55,00 10,00 10,00 15,00 7,00 3,00 16,18 III % 60,50 10,00 10,00 8,00 9,00 3,00 16,01

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

19

autori: dipl. ing. Aleksandar Radi DVM Kasa ongor Dr Vasa Isakov literatura: Dr Stanimir Kov in (1993): Ishrana svinja

Veterinarski Zavod Subotica

www.vetzavod.com
Veterinarski Zavod Subotica a.d. Beogradski Put 123, 24106 Subotica, Srbija tel: +381 24 62 41 00 / fax: +381 24 56 77 36 www.vetzavod.com 20
VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

Veterinarski Zavod Subotica a.d. Beogradski Put 123, 24106 Subotica, Srbija tel: +381 24 62 41 00 / fax: +381 24 56 77 36 www.vetzavod.com