ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА СА ДОМОМ

УЧЕНИКА „РАЈКО БОСНИЋ“-БУКОВО

МАТУРСКИ РАД

Исхрана свиња у тову

Ученик: Професор:
Александра Заткић проф. Верица Станојевић

Неготин, јун, 2020.

Садржај:
1
1 УВОД...........................................................................................................................3

2 УЗГОЈ СВИЊА У ТОВУ............................................................................................4

2.1 ПОТРЕБЕ СВИЊА У ТОВУ У ХРАНЉИВИМ МАТЕРИЈАМА...........5

2.2 ПОТРЕБЕ У ПРОТЕИНИМА...................................................................7

2.3 ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ИСКОРИШЋЕЊЕ ХРАНЕ...................8

ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................9

2
1 УВОД

Значај сточарске производње, између осталог, састоји се у омогућавању

да се потпуније искористе пољопривредни ресурси и реализује велики део
биљне производње. Поред тога услед особитости процеса производње који
има краће време трајања, веома мали утицај спољних фактора, сточарска
производња знатно утиче на укупну стопу раста пољопривредне производње.
Производња свињског меса чини преко једне трећине укупне производње
меса у Србији. Без обзира на натуралне показатеље у интензивној, тржишно
орјентисаној производњи свиња, веома је битно да се обезбеди и детаљан
увид у трошкове производње, и то је свакако основ за економичан и
системски процес прераде свињског меса у каснијим фазама производње.
Производња свињског меса је од великог значаја за тржиште меса
уопште, поготово производња прасади од 15 до 25 кг који се може слободно
рећи, највише користе у српској исхрани. Из тог разлога је и узгој свиње као
једна од најраспрострањенијих врста домаћих животиња, од велике
важности, тако да је неопходно јасно утврдити и анализирати коју храну је
добро користити конкретно за узгој и исхрану прасади у тову. Оброци морају
бити лако сварљиви и богати хранљивим материјама, и то је основа од које се
полази и која је добро испитано од стране стручњака ове гране сточарства.
Циљ овог рада је испитати начин исхране свиња у тову, односно утицај
различитих количина и врста квалитетних материја у оброку, како би се
обезбедили најбољи резултати. Поред испитавања квалитете битно је
вршити правовремену контролу, како би се обезбедила искључивост у
одржавању квалитета хемијског састава концентрованих смеша, као једна од
главних мера у циљу побољшања успешног одгоја свиња.

3
2 УЗГОЈ СВИЊА У ТОВУ

Тов свиња треба да буде тако организован да се за 170 –180 дана

живота постигне телесна маса од 95 – 105 кг, дневни прираст 650 – 700 г.
Утрошак хране варира у интервалу од 2,7 – 4 кг.
Одржавање здравља животиње уз смањивање или избацивање
третмана антибиотицима, у комерцијалној производњи свиња, представља
темељ економичности те производње, а уједно и темељ заштите потрошача и
заштите животна средине. Модерна и развојно орјентисана комерцијална
пољопривредна производња може опстати само ако је економична,
еколошки одговорна и води рачуна о добробити.

Слика 1. Узгој свиња у тову

Свиње у тову су категорија која од укупне количине хране потребне на

фарми троши око 75%. Због тога од ефикасности производње свиња у тову
зависе умногоме економичност и успех производње на фарми. Најважнији
параметри који детерминишу економичност производње свиња у тову су
ефикасност искоришћавања хране и квалитет трупа. Утрошак хране за
килограм прираста је варира у широким границама од око 2,7 кг до изнад 4
кг. Разлог је то што ефикасност искоришћавања хране зависи од изузетно
много фактора.

4
2.1 ПОТРЕБЕ СВИЊА У ТОВУ У ХРАНЉИВИМ МАТЕРИЈАМА

Потребе свиња у енергији варирају у доста широким границама и зависе

од генетски потенцијал свиња за синтезу мишићног ткива, старост и телесна
маса, ниво протеина у оброку, пол свиња, услови држања.
Потребе у енергији подразумевају обезбеђење довољно енергије у
оброцима свиња у тову, и на тај начин осигурава се интензиван пораст и
ефикасно искоришћавање хране. Потребе свиња у енергији израчунавају се
на бази такозване "метаболичке тежине" (која се добија степеновањем
телесне масе експонентом 0,75. (W0,75 ).
Смањење температуре испод доње критичне границе, која је дата у
следећој табели, захтева додатно ангажовање извесне количине енергије која
ће бити употребљена за одржавање телесне температуре. Основни извор
енергије за свиње у тову су угљени хидрати, првенствено из зрна житарица.
Знатно мање, као извор енергије, служи маст као компонента појединих
хранива, а врло ретко се маст додаје у оброке као посебна компонента.
Употреба једног дела протеина у енергетске сврхе након дезами-нације је
неизбежна. Ово се дешава због унете велике количине протеина или због
ниске биолошке вредности протеина у храни. Унете аминокиселине које се
не употребе за синтезу протеина у телу, користе се као извор енергије, након
дезаминације. У том случају пожељно је користити маст а не уље и то само у
првом периоду това до 60 кг телесне масе. Употребом уља или масти, у
другом периоду това повећава се депоновање масти у организму и сланина
омекшава, што неповољно утиче на квалитет трупа свиња.
Неопходно је да се кроз исхрану свиње у тову поспешује изградња и
одржавање виталности код крмача, прасади и товљеника. Да омогућава
коришћење антибиотика да се смањи у свинарској производњи упркос
захтевима за постизање врхунских резултата. Циљано укомпоноване
сигурносне компоненте као што су органске киселине (бензоева, пропионска,
про и пребиотици) са биљним додацима, као уље оригана, стабилизују
природну цревну микрофлору и уништавају штетне микроорганизме. За
крмаче, сисанчад све до товљеника постоји велики избор различитих
тестираних производа. Просечне уздржне потребе свиња за цио период това

5
износе 10,6 МЈ МЕ дневно, или око 0,88 кг хране. Свињам у тову се дају двије
врсте смеша:
- при маси од 20 – 60 кг смјеша са 16 % СП
- при маси од 60 – 100 кг смјеша са 14 % СП.
Главно храниво у оброцима за товне свиње је кукуруз који учествује са
60 или чак и више %. Велико учешће кукуруза негативно утиче на квалитет
сланине, а поред тога, кукуруз је дефицитаран у погледу квантитета и
квалитета протеина. После кукуруза у обзир долази јечам, који доприноси
добијању квалитетније сланине, али је скупљи. Сојина у сунцокретова сачма
се најчешће користе за задовољавање потреба у протеинима. Хранива
анималног порекла се употребљавају углавном само у првој фази това, до 60
кг, и то најчешће рибље брашно (3 – 5 %).
Табела 1. Потпуна смеша за свиње у тову у првој фази това
Храниво Састав смјеше, %
Кукуруз 59,70
Јечам 10
Сојина сачма 15,50
Сунцокретова сачма 4
Сточно брашно 5
Рибље брашно 2
Сточна креда 1
Дикалцијум-фосфат 1,30
Со 0,5
Премикс 1
Укупно 100
У смеши
НЕ/МЈ/кг 12,9
СП, % 16
Ца, % 0,82
П, % 0,64
Лизин, % 0,86
Метионин + Цистин % 0,57

У задње време се у циљу задовољења потреба за есенцијалним

аминокиселинама користе синтетички лизин и метионин. Мекиње и репини
резанци се најчешће употребљавају у циљу разређења оброка, и спречавања
претераног депоновања масти. Оброку се може додавати и маст (до 5 %), ради
повећања укусности хране, али и енергетске вриједности. У неким земљама
тов свиња се заснива на већим количинама кромпира. Главна дилема у
избору система исхране свиња у тову јесте између ограничене и исхране по
вољи, као и између суве и влажне исхране.

6
 Табела 2. Потпуна смеша за свиње у тову у другој фази това
Храниво Састав смјеше, %
Кукуруз 55,70
Јечам 20
Сојина сачма 13,80
Сунцокретова сачма 2
Сточно брашно 5
Сточна креда 1
Дикалцијум-фосфат 1
Со 0,5
Премикс 1
Укупно 100
У смеши
НЕ/МЈ/кг 12,9
СП, % 14
Ца, % 0,66
П, % 0,5
Лизин, % 0,65
Метионин + Цистин % 0,50

2.2 ПОТРЕБЕ У ПРОТЕИНИМА

Основни циљ исхране свиња у тову је производња што веће количине
квалитетног меса, са минималним садржајем масти и уз ефикасно
искоришћавање хране. Остварење овога циља захтева прецизно задовољење
потреба свиња у протеинима, односно у појединим аминокиселинама.
Прецизно задовољење потреба важно је због тога што нижи ниво протеина
успорава пораст свиња и повећава садржај масти у телу, уз истовремено
смањење садржаја меса. Предозирани ниво протеина се нерационално
користи као енергија, а у развијеним земљама предвидјене су високе
еколошке казне због загадјења. За ефикасно искоришћавање протеина
неопходно је присуство других хранљивих материја и довољно енергије.
Сварљивост протеина и њихова биолошка вредност имају велики
утицај на потребе у протеинима. Већа сварљивост и виша биолошка вредност
протеина драстично смањују потребе. Код нас се свињама у тову дају две
врсте смеша: При маси од 20 - 60 кг смеша са 16 % сирових протеина, При
маси од 60 - 100 кг смеша са 14 % сирових протеина. Са повећаним садржајем
сирове целулозе, опада сварљивост протеина. Према подацима ИНРА (1984)
свако повећање садржаја целулозе, изнад онога што доноси зрно житарица и
сојина сачма, за 1% може изазвати опадање свраљивости протеина за 1-1,5%.

7
2.3 ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ИСКОРИШЋЕЊЕ ХРАНЕ

На ефикасност искоришћава хране утичу многи фактори, међу којима

су најважнији ниво протеина, концентрација енергије и њен однос са
протеинима, ниво сирових влакана, присуство адитива, дневна количина
хране, систем исхране свиња, начин припреме и обраде појединих хранива,
као и читавог оброка, пелетирање, екструдирање, термичка обрада у
присуству паре и други методи, микорбиолошка исправност хранива и
смеша, присуство штетних микроорганизама и микотоксина.
Други фактори који могу имати утицај је генетски потенцијал
меснатости свиња утиче на брзину прираста и на квалитет трупа, а тиме и на
ефикасност искоришћавања хране. Услови држања, микроклиматски услови
држања, као и систем исхране, такође утичу на искориштавање хране. Без
одговарајуће исхране генетски потенцијал не може бити експониран.

8
ЗАКЉУЧАК

Циљеви правилне и добре исхране свиња у тову су:

 Активна заштита здравља животиње.
 Побољшање товних карактеристика (дневног прираста, конверзије
хране, губитака). Побољшање кланичних карактеристика (меснатости
и квалитативне класе).
 Ефикасније коришћење ресурса (уштеда на протеинима кроз
балансирање односа аминокиселина, исхрана по фазама).
 Минимализација животињског, људског и других утицаја на животну
средину (амонијак, сумпорно загађење, патогени м.о.).
 Сигуран квалитет хране и хигијена исхране (испитивања квалитета
хране, конзервирање хране).
 Држање и исхрана животиња на технолошки савремен начин (без
прашине, без патогених м.о., са довољно целулозе, добра хигијена воде
...).
 Економичност (враћање инвестиције и улагања у производњу).
Амерички нормативи НРЦ (1988) препоручују за прву фазу това 6460
кцал СЕ дневно, односно 1,9 кг хране и 10.570 кцал дневно у другој фази или
3,11 кг хране. Ове препоруке служе као оријентациона вредност у систему
исхране по вољи, смешама које садрже око 3.200 до 3.300 кцал СЕ/кг.