LIPIDI

Referat

Predmet: Biohemija Učenik. Dragan Čolić

Medicinska škola, februar 2018

1
Biološki lipidi su hemijski različita grupa jedinjenja za koje je zajedničko da su nerastvorljivi
u vodi, a rastvaraju se u nepolarnim rastvaračima kao što su etar, hloroform i aceton. Lipidi
imaju raznovrsne biološke funkcije, s obzirom da se radi o hemijski različitim jedinjenjima.
Masti i ulja su energetske rezerve, fosfolipidi i sfingolipidi, zahvaljujući svojoj amfifilnosti,
sastavni su deo bioloških membrana. Lipidi se javljaju i kao kofaktori enzima, potom nosači
elektrona, fotosintetski pigmenti, hormoni, inracelularni mesindžeri itd.

Podela lipida

Podela lipida može da se izvrši na više načina. Jedna od podela je da se klasifikuju prema
sposobnosti da se hidrolizuju:
1. prosti lipidi, koji ne mogu da se hidrolizuju. U ovu grupu spadaju masne kiseline i
izoprenski derivati, čiji su predstavnici terpeni, steroidi, karotenoidi, ubihinon,
plastohinon, vitamin E, vitamin K itd.
2. složeni lipidi, koji mogu da se hidrolizuju. U ovu grupu spadaju:
 lipidi koji hidrolizom daju dva proizvoda ( alkohol i masne kiseline) kao što su:
masti, ulja i voskovi
 lipidi koji hidrolizom daju više od dva proizvoda. U zavisnosti od toga koji
alkohol imaju u svojoj strukturi dele se na dve velike grupe: glicerolipide i
sfingolipide. Glicerolipidi u svom sastavu imaju glicerol, masne kiseline, a
sfingolipidi imaju aminoalkohol sfingozin. U zavisnosti od toga koje dodatne
komponente imaju razlikujemo dve osnovne grupe: gliceroglikolipide,
sfingoglikolipide (ugljeni hidrat), glicerofosfolipidi i sfingoglikolipide (fosfat).

Masne kiseline

Masne kiseline su karboksilne kiseline koje u svom sastavu imaju ugljovodonični lanac
dužine od 4 do 36 ugljenikovih atoma (C 4-C36), mada su najrasprostranjenije sa C 4-C24 .
Mogu biti zasićene i nezasićene u zavisnosti od toga da li je ugljovodonični lanac zasićen
(nema dvostrukih veza) ili nezasićen (prisutne su dvostruke veze) (tabela 1. i tabela 2.).
Uglavnom imaju paran broj ugljenikovih atoma, jer se njihova biosinteza odvija iz acetil-CoA
(koji ima dva C atoma). Glavni su sastojak triglicerida (triacilglicerola) i voskova.
Najjednostavnija nomenklatura masni kiselina podrazumeva označavanje dužine lanca masne
kiseline i broj dvostrukih veza. Na primer, palmitinska kiselina, koja je zasićena masna
kiselina sa 16 C atoma, obeležava se kao C16:0 (vidi tabelu 1), dok je oleinska kielina,
nezasićena masna kiselina sa 18 C atoma i jednom dvostrukom vezom, obeležena kao C18:1.
Kako ima više kiselina kojie mogu imati isti broj dvostukih veza i C atoma u lancu, onda se
kod nezasićenih masnih kiselina specificira i položaj dvostruke veze. Ako se položaj određuje
u odnosu na C atom karboksilne grupe onda se koristi grčko slovo iza koga u superskriptumu
sledi broj C atoma na kome je dvostruka veza. Na primer, kod oleinske kiseline dvostruka
veza je između 9 i 10 atoma u odnosu na karboksilnu grupu, pa se ova kiselina obeležava sa
9
C18:1(Δ ) (tabela 2). Ukoliko označavanje dvostruke veze ide sa metilenskog kraja masne
kiseline, onda se položaj označava sa grčkim slovom ω koje prati

2
broj C atoma na kome je prva dvostruka veza. Za oleinsku kiselinu to bi bilo C18:1(ω-9)
(slika 1).

Kod biljaka, najrasprostranjenije masne kiseline od zasićenih su: laurinska, miristinska,

palmitinska, stearinska; a od nezasićenih: oleinska, linolna i α-linolenska kiselina.

Tabela 1. Najrasprostranjenije zasićene masne kiseline

naziv formula oznaka

buterna CH3-(CH2)2-COOH C4:0

kapronska CH3-( CH2)4-COOH C6:0
kaprilna CH3-( CH2)6-COOH C8:0
kaprinska CH3-( CH2)8-COOH C10:0
laurinska CH3-( CH2)10-COOH C12:0
miristinska CH3-( CH2)12-COOH C14:0
pentadekanska CH3-( CH2)13-COOH C15:0
palmitinska CH3-( CH2)14-COOH C16:0
margarinska CH3-( CH2)15-COOH C17:0
stearinska CH3-( CH2)16-COOH C18:0
arahinska CH3-( CH2)18-COOH C20:0
behenska CH3-( CH2)20-COOH C22:0
lignocerinska CH3-( CH2)22-COOH C24:0
cerotinska CH3-( CH2)24-COOH C26:0

3
 Tabela 2. Najrasprostranjenije nezasićene masne kiseline
naziv formula oznaka
9
palmitoleinska CH3-(CH2)5-CH=CH-( CH2)7-COOH C16:1(Δ )
9
oleinska CH3-( CH2)7-CH=CH-( CH2)7-COOH C18:1(Δ )
9,12
linolna, ω -6 CH3-( CH2)4-CH=CH- CH2-CH=CH-( CH2)7- C18:2 (Δ )
COOH
9,12,15
α-linolenska (ALA), ω -3 CH3- CH2-CH=CH- CH2-CH=CH- CH2- C18:3 (Δ )
CH=CH-(CH2)4-COOH
6,9,12
γ-linolenska (GLA), ω -6 CH3-( CH2)4-(CH=CH- CH2)2-CH=CH-( CH2)4- C18:3 (Δ )
COOH
11
11-eikosenska CH3-( CH2)7-CH=CH-( CH2)9-COOH C20:1 (Δ )
arahidonska, ω -6 CH3-( CH2)4-(CH=CH- CH2)4-( CH2)2-COOH C20:4 (Δ5,8,11,14)
eikosapentaenska (EPA), CH3-CH2-(CH=CH- CH2)5- CH2- CH2-COOH C20:5(Δ5,8,11,14,17)
ω -3
13
eruka CH3 -( CH2)7-CH=CH-( CH2)11-COOH C22:1(Δ )
dokosaheksaensa (DHA), CH3- CH2-(CH=CH- CH2)6- CH2-COOH C22:6 (Δ4,7,10,13,16,19)
ω -3

Dvostruke veze nezasićenih masnih kiselina se nikada ne nalaze konjugovane (-CH=CH-

CH=CH-) već su odvojene metilenskom grupom (-CH=CH-CH 2-CH=CH-). Kod skoro svih
prirodnih nezasićenih masnih kiselina dvostruke veze su u cis-konfiguraciji (slika 2).

Slika 2. Oblik cis- i trans- dvostruke veze

Trans masne kiseline nastaju tokom procesiranja hrane, hidrogenacije ribljeg ili biljnih ulja.
Pošto je ishrana trans masnim kiselinama povezana sa povećanim sadržajem HDL holesterola
(loš holesterol), a sniženim sadžajem LDL holesterola (dobar holesterol), savetuje se
izbegavanje većeg unosa ovih masnih kiselina.
Zbog prisutva dugih ugljovodoničnih lanaca u svom molekulu koji su hidrofobni, masne
kiseline se slabo rastvaraju u vodi. Što je duži acilni lanac kiseline i što ima manje dvostrukih
veza, to je masna kiselina slabije rastvorljiva. Od dužine lanca masne kiselina, kao i prisustva
dvostrukih veza u molekulu, zavisi i njihova tačka topljenja. Na primer, na sobnoj
temperaturi (25ºC), zasićene masne kiseline od C4-C24 atoma su čvrste konzistencije, dok su
nezasićene masne kiseline ovih dužina u tečnom stanju. Razlika u konzistenciji posledica je
različitog pakovanja molekula masnih kiselina. Naime, lanci zasićenih masnih kiselina u

4
prostoru su postavljeni kao izduženi, pravi lanci, koji mogu gusto da se pakuju, tako da
formiraju stabilne kontakte preko van der Waals-ovih sila. Molekuli ne zasićenih masnih
kiselina zbog prisustva dvostrukuh veza u prostoru ne mogu da se postave kao izduženi lanci
zbog čega je kontakt između susednih molekula slabiji. Za narušavanje kontakta između
molekula nezasićenih masnih kiselina treba uložiti manje energije zbog čega je njihova tačka
topljenja niža (slika 3 i slika 4).

Slika 3. Prostorna struktura zasićenih i nezasićenih masnih kiselina

Slika 4. Pakovanje zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. (a) struktura zasićene masne
kiseline, (b) struktura zasićene masne kisleline, (c) pakovanje zasićenih masnih kisleina, (d)
pakovanje mešavine zasićenih i nezasićenih masnih kiselina)

5
Kod kičmenjaka, slobodne masne kiseline cirkulišu krvotokom vezane nekovalentno za
proteine. Čovek ne raspolaže enzimima koji mogu da razlažu masnih kiselina sa više
dvostruke veze kao što su linolna, linolenska i arahidonska, zbog čega se ove kiseline
ubrajaju u esencijalne masne kiseline. Ove masne kiseline učestvuju u funkcionisanju
nervnog tkiva i mozga. Ključne su za kognitivnu funkciju mozga, memorisanje, vizuelno
razlikovanje itd. Zbog svega navedenog, ove masne kiseline svrstavaju se u grupu vitamina F.

Triacilgliceroli (trigliceridi, masti, neutralne masti)

Triacilgliceroli (ranije nazivani trigliceridi) su estri trohidroksilnog alkohola glicerola i viših

masnih kiselina (Slika 5). Oni acilgliceroli koji sadrže sve tri iste masne kiseline nazivaju se
jednostavni ili prosti triacilgliceroli i imenovani su prema masnoj kiselini koja je u njihovom
sastavu. Na primer, triacilgliceroli sasatvaljeni samo od C16:0, C18:0 i C18:1 nazivaju se:
tripalmitoilglicerol ili tripalmitin, tristearilglicerol ili tristearin i trioleilglicerol ili triolein,
redom.

Slika 5. Formiranje triacilgliceroli iz glicerola i viših masnih kiselina

Triacilgliceroli sastavljenih od dve ili tri različitih masne kiseline nazivaju se mešoviti
triaciligliceroli. Nazivi ovih triacilglicerola formiraju se od imena svake masne kiseline koja
ulazi u sastav, sa specifiranjem njenog položaja. Na primer, ako se na mestu C 1 atomu nalazi
stearinska, na C2 linolna i na C3 palmitinska kiselina, taj acilglicerol zove se 1-stearil, 2-
linoleoil, 3-palmitoil glicerol. Kako su polarne hidroksilne grupe glicerola i polarne
karboksilne grupe masnih kiselina povezane estarskom vezom, to su tracilgliceroli nepolarni,
hidrofobni molekuli.

Mnogi prirodni neutralni lipidi, kao što su mlečna mast, biljna ulja ili životnjske masti,
predstavljaju smešu mešovitih i prostih triacilglicerola. Oni sadrže masne kiseline različite
dužine lanaca i stepena nezasićenosti. Tako na primer, kukuruzno i maslinovo ulje sadrže
visok sadržaj nezasićenih masnih kiselina, zbog čega su tečni na sobnoj temperaturi.
Procesom hidrogenacije mogu se prevesti u čvrste lipide, jer se smanjuje sadržaj dvostrukih
veza, ali one veze koje su ostale prevode se u trans konfiguraciju. Masnokiselinski sastav
nekih prirodnih ulja dat je na slici 6.

6
Slika 6. Masnokiselinski sastav nekih prirodnih ulja

Kod mnogih eukariotski ćelija triacilgliceroli su smešteni u organelama, posebno odvojenim

od citoplazme, koje se kod biljaka nazivaju oleozomima. Kod kičmenjaka, acilgliceroli su
smešteni u posebni ćelijama, adipocitima ili masnim ćelijama. Osnovna funkcija acilglicerola
kod animalnih organizama je energetska, dok kod biljka, pre svega predstavljaju rezerve
ugljenika kod mnogih biljnih semena, uključujući i ona koja imaju veliki poljoprivredni
značaj (seme soje, suncokreta, kikirikija i pamuka). Adipociti i klijala semena sadrže enzime
lipaze, koji hidrolizuju acilglicerole oslobađajući masne kiseline koje se dalje razlažu kako bi
se dobila energija ili odgovarajući metaboliti. Tracilgliceroli su mnogo efikasnija jedinjanja
za čuvanje energije od skroba ili glikogena iz tri razloga. Prvo, njihovom razgradnjom dobija
se 2,5 puta više ATP-a nego što se dobija razgradnjom iste količine glikogena ili skroba.
Drugo, pošto su tracilgliceroli hidrofobni, samim tim su anhidrovani, tako da se čuvaju kao
čisti lipidi bez asocijacije sa vodom. Za razliku od njih, ugljenih hidrata su hidratisani, pa
deponovani u tkivima vezuju dvostruko više vode od svoje težine. Treće, humani organizmi
imaju rezerve ugljenih hidrata u jetri i mišićima koja može da podmiri energetske potrebe za
24h gladovanja, dok rezervi lipida imaju za podmirivanje potrebe za energijom u toku
nekoliko nedelja gladovanja. Pored toga, kod mnogih životinja služe kao zaštita od niskih
temperatura (foke, pingvini, medvedi..)

Voskovi

Predstavljaju estre viših masnih kiselina (C14-C36) i viših alifatičnih monohidroksilnih

alkohola (C16-C30). Temperatura topljenja im je između 60ºC i 100ºC i generalno je viša od

7
triacilglicerola. Iz pčelinjeg voska izolovan je miricin, estar palmitinske kiseline i miricil-
alkohola, dok je iz glave kita izolovan cetil-palmitat ili spermacet (slika 7). Voskovi imaju
različite funkcije, pored energetske, služe kao vodootporna zaštita (kod biljaka i životinja),
kao zaštita od parazita ili zaštita od prekomerne evaporacije vode (kod nekih biljaka).

Slika 7. Struktura nekih prirodnih voskova

Polarni glicerolipidi

Polarni glicerolipidi su glavni strukturni lipidi bioloških membrana. Sastoje se od hidrofilnog

i hidrofobnog dela molekula. Hidrofobni deo je sastavljen od dva lanaca viših masnih kiselina
koje su estarski vezane u položaju 1 i 2 molekula glicerola. Polarni deo molekula vezan je u
položaju 3 molekula glicerol (slika 8). Polarni glicerolipidi se dele u dve grupe:
1. gliceroglikolipidi, kod koji je šećer polarni deo molekula
2. glicerofosfolipidi, kod kojih polarni deo molekula sadrži fosfat

8
Slika 8. Struktura polarnih glicerolipida

Pored ovih strukturnih lipida, ćelija može sadržati i druge kao što su sfingolipidi i steroli, ali
je njihov udeo značajno manji u odnosu na glicerolipide. Opšta formula sfingolipida
prikazana je na slici 9. U njihovoj strukturi umesto glicerola nalazi se aminoalkohol
sfingozin.

Slika 9. Opšta formula sfingolipida. X može biti: vodonik, fosfoholin, glukoza, oligosaharidi
i komplekni oligosaharidi.

Sfingolipidi (pre svega sfingoglikolipidi) su najviše zastupljeni u mozgu i perifernom

nervnom tkivu i to u vrlo visokoj koncentraciji u mijelinskom omotaču.
Najsloženija grupa sfingolipida, gangliozidi, nalaze se kao receptori za glikproteinske
hormone na površini ćelija i imaju važnu ulogu u prepoznavanju ćelija, rastu i diferencijaciji
tkiva.

9
/

Holesterol

Holesterol se sintetiše u svim humanim tkivima, mada su za sintezu najznačajniji jetra, tanko
crevo, kora nadbubrežne žlezde i reproduktivni organi. Predstavlja najznačajniji sterol u
humanom organizmu i obavlja brojne esencijalne funkcije: ulazi u sastav biloških membrana,
polazno je jedinjenje za sintezu steroidnih hormona, žučnih kiselina i vitamina D.

Slika 10. Struktura holesterola i polnih hormona.

10
Katabolizam lipida

Triacilgliceroli, kao što je već napomenuto, predstavljaju odlične rezervne energetske

materije između ostalog i zato što su hidrofobni. Međutim, ova osobina koji je dragocena za
njihovo efikasno skladištenje predstavlja problem kada ih treba iskoristiti kao gorivo. Pošto
su nerastvorni u vodi, triacilgliceroli se prethodno moraju emulgovati kako bi se mogli
hidrolizovati sa lipazama. Emulgatori u tankov crevu predstavljaju holesterol i žučne kiseline
koje takođe predstavljaju lipide. Hidrolizom triacilglicerola pod dejstvom pankreasne lipaze
nastaju slobodne digliceridi, monigliceridi, masne kiseline i glicerol. Ovi proizvodi difunduju
u epitelne ćelije tankog creva (intestinalnu mukozu) gde se konvertuju ponovo u
triacilglicerole i pakuju zajedno sa holesterolom i specifičnim proteinima u lipoproteinske
agregate koji se nazivaju hilomikroni. Hilomikroni putuju kroz krvotok do masnog tkiva i
mišića. U kapilarima ovih tkiva, pod dejstvom ekstracelularnog enzima- lipoprotein lipaze,
dolazi do hidrolize triacilglicerola do masnih kiselina i glicerola. U mišićima se masne
kiseline dalje oksiduju do CO2, pri čemu se sintetiše velika količina ATP-a, dok se u
adipocitima reesterifikuju u triacilglicerole.

Slika 11. Digestija i apsorpcija lipida kod čoveka

11
Metabolizam glicerola

Oslobođeni glicerol pod dejstvom lipaze se oksiduje u intermedijer glikolize, gliceraldehid-3-

fosfat. Prvo dolazi do njegove fosforilacije u prisustvu glicerol kinaze, pri čemu nastaje
glicerol-3-fosfat. Potom dolazi do njegove oksidacije do dihidroksiacetona koji se pod
dejstvom izomeraze prevodi u gliceraldehid-3-fosfat, koji se dalje oksiduje putem glikolize
(slika 12).

Slika 12. Metabolizam glicerola

β-oksidacija masnih kiselina

Oksidacija masnih kiselina odvija se u mitohondrijama. Da bi došlo do razlaganja masnih

kiselina prvo se masne kiseline moraju aktivirati. Aktiviranje masnih kiselina vrši se
posredstvom acil-CoA sintetaze koja se nalazi u spoljašnjoj membrani mitohondrija. Opšta
reakcija aktiviranja masnih kiselina je:

Masna kiselina + ATP +CoASH ↔ acil-CoA + AMP + PPi

Ova reakcija teče u dva koraka. Prvo nastaje acil-adenilat, uz izdvajanje pirofosfata, koji se
odmah hidrolizuju, oslobađajući energiju koja omogućava da acil ostatak reaguje sa CoA, pri
čemu se oslobađa AMP, a nastaje acil-CoA (slika 13).

12
Slika 13. Aktivacija masnih kiselina

Formiranje acil-CoA odvija se sa spoljne strane mitohondrija, u citosolu. Da bi došlo do

njegove razgradnje, mora ući u mitohondriju. Kako acil-CoA ne može proći kroz membranu,
acilni ostatak se prenosi na transporter, karnitin, koji može da transprotuje acilni ostatka u
mitohondriju. Ovaj prenos katališe enzim karnitin aciltransferaza I. U matriksu mitohondrija
acil-karnitin pomoću karnitin aciltrasferaze II prelazi u acil-CoA, a oslobađa se karnitin koji
može da se vrati u citosol i preuzme novi acilni ostatka (slika 14 i 15).

Slika 14. Mehanizam transporta acil-CoA u matriks mitohondrija.

Slika 15. Struktura karnitina

1
3
U matriksu mitohondrija oksidacija masnih kiselina teče postepeno, uklanjanjem po dva
uljenikova atoma u obliku acetil-CoA, počev od karboksilne strane lanca masne kiseline.
Odvajanje acetil-CoA iz acil-CoA teče kroz četri reakcije (slika 16):

1. dehidrogenacija acil-CoA u prisustvu acil-CoA dehisrogenaze, pri čemu se formira

dvostruka veza između α i β ugljenikovog atoma, a ekvivalenti redukcije prenose na
FAD
2. hidratacija nastalog intermedijera pod dejstvom enoil-CoA hidrataze
3. dehidrogenacija nastalog β-hidroksiacil-CoA u prisustvu hidroksiacil-CoA
+
dehidrogenaze, pri čemu se ekvivalenti redukcije prenose na NAD
4. transfer acetil grupe na slobodni molekul CoA-SH, pri čemu dolazi do cepanja veze
na β ugljenikovom atomu, tako da se početni acil-CoA skraćuje za dve C jedinice, a
oslobađa acetil-CoA.

Slika 16. β oksidacija masnih kiselina

1
4
Energetski bilans β-oksidacije masnih kiselina

Za jedan ciklus β-oksidacije masnih kislelina, oslobodi se 1 molekul acetil-CoA, 2 para

+
elektrona i 4 H jona, a acil-CoA se skraćuje za 2C jedinice. Za, na primer, jedan ciklus
oksidacije palimitinske kiseline dobija se :

palmitil-CoA + CoA-SH + FAD + NAD+ + H2O → miristil-CoA + acetil-CoA + FADH2 + NADH + H+

Za kompletnu oksidaciju palmitinske kiseline potrebno je da se ciklus ponovi 7 puta.

palmitil-CoA + 7CoA-SH + 7FAD + 7NAD+ + 7H2O → 8 acetil-CoA + 7FADH2 + 7NADH + 7H+

Nastali FADH2 i NADPH predaju elektrone elektron-transportnom sistemu, dok acetil-CoA

ulazi u Krebs-ov ciklus. Jednim okretom Krebs-ovog ciklusa dobija se 3 molekula NADH, 1
molekula FAD-a i 1 molekul ATP-a (preko GTP-a). Tako da je konačni prinos ATP nakon
kompletne oksidacije palmitinske kiseline 131 molekul ATP-a (slika 17).

Slika 17. Energetski bilans β-oksidacije masnih kiselina

15