Penicilini

Penicilini su antibiotici koji se dobijaju iz filtrata kulture plesni Penicillium notatum i Penicillium chrysogenum.
Hemijska osnova svih penicilina jeste 6-aminopenicilanska kiselina. Menjanjem supstituenta na aminogrupi
dobijamo sve ostale peniciline.

Penicilini spadaju u beta laktamske antibiotike. Svi beta laktamski antibiotici spreavaju sintezu peptidoglikana
elijskog zida bakterije. Nakon vezivanja za vezno mesto na bakteriji, oni inhibiraju transpeptidacioni enzim
koji unakrsno povezuje peptidne lance, privrene na osnovu struktura peptidoglikana. Finalni baktericidni
dogaaj je inaktivacija inhibitora autolitikih enzima u elijskom zidu, to dovodi do lize bakterije.

Prvi penicilin bio je benzilpenicili prirodnog porekla i njemu srodan fenoksimetilpenicilin. Benzilpenicilin je
aktivan protiv irokog spektra organizma i predstavlja lek prvog izbora za mnoge infekcije. Njegov glavni
nedostatak je apsorpcija iz gastrointestinalnog trakta (to znai da se mora primeniti parenteralno) i osetljivost
na beta laktamaze.

Razni polusintetski penicilini nastali su dodatkom razliitih bonih lanaca na penicilinsko jezgro. Na ovaj nain
proizvedeni su penicilini rezistentni na beta laktamaze (npr.fluklosacin) i penicilini irokog spektra
(npr.ampicilin, pivampicilin i amoksicilin). Penicilini proirenog dejstva (npr.karbenacilin, tikarcilin i aziocilin)
sa antipseudomonasnom aktivnou takoe su razvijeni i omoguili su da se prevazie problem sa ozbiljnim
infekcijama izazvanim bakterijom P.aeruigonosa.

Kada se primene oralno, razliiti penicilini se apsorbuju u razliitom stepenu, u zavisnosti od njihove stabilnosti
u kiseloj sredini i potencijalnih interakcija sa hranom. Penicilini se mogu davati kao intramuskularna i
intravenska injekcija. Intratekalna primena se ne preporuuje, naroito benzilpeniclina, poto on uzrokuje
pojavu konvulzija. Lek se iroko raspodeljuje po telesnim tenostima, prolazi u zglobove, pleuru, perikardijalne
upljine, u, pljuvaku, mleko i placentu.

Primena obuhvata: bakterijski meningitis (uzronici npr.Neisseria meningitidis, Streptococcus pneumoniae;

infekcija kostiju i zglobova (Staphylococcus aureus); infekcija koe i mekih tkiva (Streptococcus pyogenes ili
S.aureus); faringitis (S.pyrogenes); otitis media (S.pyrogenes, Haemophilus influenzae); bronhitis; pneumonija;
infekcije uroinarnog trakta; gonoreja; sifilis; endokarditis; ozibiljne infekcije sa Pseudomonas aeruginosa.

Ova lista nije konana. Primena penicilina ponekad poinje empirijski ukoliko je uzroni organizam osetljiv na
peniciline, dok ekamo rezultate laaboratorijskih testova za identifikaciju organizma i odreivanje
antibakterijske osetljivosti. Penicilini se esto kombinuju sa drugim antibioticima, to je od presudnog znaaja
za antibakterijsku hemioterapiju.

Iako su penicilini jo i dan danas delotvorni protiv veine patogenih bakterija treba istai da se na njih lako
razvija rezistencija. Naime, mnogi sojevi bakterija su razvili enzim beta-laktamazu koja oblae zid bakterije i
razgrauje peniciline.

Glavno neeljeno dejstvo je reakcija preosetljivosti, prouzrokovana proizvodima raspada penicilinam koji u
kombinaciji sa proteinima domaina postaju antigeni. Ospa po koi i poviena temperatura uobiajene su pojave;
kasni tip serumske bolesti nije esta pojava. Mnogo opasnija pojava je akutni anafilaktiki ok, koji moe u
nekim sluajevima biti fatalan. Penicilini, naroito irokog spektra dejstva, primenjeni oralno, menjaju
bakterijsku floru creva. Takva pojava obino je praena gastrointestinalnim poremeajima i u nekim
sluajevima pojavom superinfekcije izazvane mikrooganizmima koji nisu osetljivi na penicilin.
Registrovani lekovi
ampicilin AMPICILIN (Hemofarm Srbija), PENTREXYL (Galenika Srbija), AMPICILIN ALKALOID
(Bilim Pharmaceutical Turska), PENTREXYL (Bristol Myers Squibb USA),
amoksicilin SINACILIN (Galenika Srbija), AMOKSICILIN (Hemofarm Srbija), AMOKSICILIN (Remevita
Srbija), ALMACIN (Alkaloid Makedonija), ALMACIN (Bilim Pharmaceutical Turska), AMOXICILLIN
(Remedica Kipar), BACTOX (Innotech Internacional Francuska), OSPAMOX DT (Sandoz Austrija),
OSPAMOX (Sandoz Austrija),

benzilpenicilin - PAN - PENI G (Panpharma Francuska),

fenoksimetilpenicilin CLIACIL (Jugoremedija Srbija),
benzilpenicilin, prokainbenzilpenicilin PANCILLIN (Panfarma Srbija), JUGOCILLIN (Galenika Srbija),
amoksicilin, klavulanska kiselina PANKLAV (Panfarma Srbija), PANKLAV FORTE (Panfarma Srbija),
PANKLAV 2X (Panfarma Srbija), AMOKSIKLAV LEK (Hemofarm Srbija), AMOKSIKLAV LEK (Lek
Farmacevtska Druba Slovenija), AUGMENTIN (Smithkline Beecham Belgija), ENHANCIN (Ranbaxy
Laboratories Indija),
piperacilin - PIPRIL (Wyeth Pharmaceuticals Velika Britanija),
piperacilin, tazobaktam TAZOCIN (Wyeth Lederle Pharma Austrija), TAZOCIN (Wyeth Lederle S.P.A.
Italija),
kloksacilin CLOXACILLIN (Alkaloid Makedonija),
ampicilin, sulbaktam AMPISULCILLIN (Zdravlje Srbija).

Cefalosporini
Cefalosporini su beta-laktamski antibiotici slini penicilinu. Cefalosporini N i C, hemijski srodni penicilinima, i
cefalosporini C, steroidni antibiotici slini fuzidinskoj kiselini, prvi put su izolovani iz Cephalosporinum fungus.
Osnovna struktura cefalosporina je 7-aminocefalosporanska kiselina (7-ACA) koja se sastoji od beta-
laktamskog prstena i dihidrotiazinskog prstena. Polusintetski cefalosporini irokog dejstva proizvedeni su
dodatkom razlitih bonih lanaca na cefalosporinsko jezgro.

Mehanizam dejstva ovih lekova isti je kao i kod penicilina. Svi beta laktamski antibiotici spreavaju sintezu
peptidoglikana elijskog zida bakterije. Nakon vezivanja za vezno mesto na bakteriji, oni inhibiraju
transpeptidacioni enzim koji unakrsno povezuje peptidne lance, privrene na osnovu struktura peptidoglikana.
Finalni baktericidni dogaaj je inaktivacija inhibitora autolitikih enzima u elijskom zidu, to dovodi do lize
bakterije. Svi cefalosporini su baktericidni.

Cefalosporini prve generacije su efikasni pre svega protiv Gram-pozitivnih mikroorganizama i koriste se u
terapiji infekcija koe, uva, sinusa, drela, mokranih puteva, creva. Lekovi druge generacije imaju bolje dejstvo
na Gram-negativne bakterije, a prilino su efikasni i protiv Gram-pozitivnih mikroorganizama. Cefalosporini
tree generacije spadaju u grupu tzv. antibiotika irokog spektra i veoma su efikasni protiv Gram-negativnih
bakterija. Neki od njih deluju i na veoma opasan bolniki soj bakterije Pseudomonas aeruginosa. Cefalosporini
tree generacije su posebno korisni kod veoma tekih i smrtonosnih infekcija kao to su sepsa, meningitis, teke
bolnike upale plua i sl. etvrta generacija ovih antibiotika ima jo iri spektar, obuhvatajui podjednako i
Gram.pozitivne i Gram-negativne mikroorganizme.

Neki cefalosporini mogu se dati oralno, ali se veina daje parenteralno, intramuskularno ili intravenski. Nakon
apsorpcije, iroko se raspodeljuju po celom telu.

Rezistencija na ovu grupu lekova poveana je zbog plazmida ili hromozomske beta laktamaze. Skoro sve Gram
negativne bakterije imaju hromozomski gen za beta laktamazu koja je aktivnija u hidrolizi cefalosporina nego
penicilina; kod nekih organizama, jednostepena mutacija moe da rezultira viskim nivoom konstitutivne sinteze
ovih enzima. Rezistencija se takoe razvija ukoliko je smanjeno prodiranje leka kao rezultat promene
propustljivosti proteina spoljanje membrane ili mutacije proteina vezivnog mesta.

Reakcija preosteljivosti veoma je slina onoj koja se javlja kod penicilina. Moe se javiti ukrtena alergijska
reakcija. Otprilike 10% pojedinaca osetljivih na penicilin imae alergijsku reakciju na cefalosporine.
Nefrotoksinost je zabeleena (posebno kod cefradina). Dijareja (proliv) se moe javiti kod cefalosporina za
oralnu primenu i cefoperazona.
Registrovani lekovi
Cefalosporini, I generacija
cefaleksin PALITREX (Galenika Srbija), CEFALEKSIN (Hemofarm Srbija), CEFALEKSIN (Srbolek Srbija),
CEFALEKSIN (Remevita Srbija), CEFALEXIN ALKALOID (Alkaloid Makedonija), CEFALEXIN (Remedica
Kipar),
cefazolin PRIMACEPH (PharmaSwiss Srbija), CEFAZOLIN (Habit Pharm Srbija), CEFAZOLIN BCPP (SIC
Borshchahivkiy Chemical-Pharmaceutical Plant Ukrajina), CEFAZOLIN MIP (Chephasaar Chemisch-
Pharmazeutische Fabrik Nemaka),
cefadroksil GALADROX (Galenika Srbija), DURACEF (Bristol Myers Squibb USA),

Cefalosporini, II generacija
cefuroksim CEROXIM (Ranbaxy Laboratories Indija), XORIMAX (Hemofarm Srbija), XORIMAX (Sandoz
Austrija), CEFUROKSIM (Habit Pharm Srbija), CEFUROKSIM MIP (Chephasaar Chemisch-Pharmazeutische
Fabrik Nemaka), NILACEF (Hemofarm Srbija), ZINACEF (Glaxosmithkline Export Velika Britanija),
cefaklor ALFACET (Galenika Srbija), CEFACLOR (Remevita Srbija), CEFAKLOR ALKALOID (Alkaloid
Makedonija), CEFAKLOR (Hemofarm Srbija),
cefprozil CEFZIL (Bristol Myers Squibb Italija),

Cefalosporini, III generacija

cefotaksim CEFOTAKSIM (Zdravlje Srbija), CEFOTAXIME-BCPP (SIC Borshchahivkiy Chemical-
Pharmaceutical Plant Ukrajina), TOLYCAR Jugoremedija Srbija),
ceftazidim CEFTAZIDIM (Habit Pharm Srbija), FORCAS (Hemofarm Srbija),
ceftriakson AZARAN (Hemofarm Srbija), CEFTRIAKSON (Habit Pharm Srbija), CEFTRIAKSON
(Remevita Srbija), CEFTRIAKSON (Zdravlje Srbija), CEFTRIAXON MIP (Chephasaar Chemisch-
Pharmazeutische Fabrik Nemaka), CEFTRAXONE-BCPP (SIC Borshchahivkiy Chemical-Pharmaceutical
Plant Ukrajina), FARCEF (Faran Laboratories Grka), LABILEX (Pharmathen Grka), LENDACIN (Lek
Farmacevtska Druba Slovenija), LONGACEPH (Galenika Srbija), ROCEPHIN (F.Hoffmann-La Roche
vajcarska), VERACOL (Demo Grka),
cefiksim PANCEF (Alkaloid Makedonija),
ceftibuten CEDAX (Schering-Plough Holandija),

Cefalosprini, IV generacija
cefepim CEFIM (Hemofarm Srbija), MAXIPIME (Bristol Myers Squibb USA),
cefpirom CEFROM (Aventis Pharma Nemaka).

Tetraciklini
Tetraciklini su antibiotici irokog spektra dejstva. Ovu grupu ine: tetraciklin, oksitetraciklin, doksiciklin,
minociklin, metaciklin i demeklociklin. Tetraciklini deluju tako to inhibiraju sintezu proteina posle
preuzimanja u osetljive mikroorgnaizme putem aktivnog transporta. Tetraciklini deluju bakteriostatski, a ne
baktericidno.

Spektar antimikrobnog delovanja tetraciklina veoma je irok i obuhvata Gram pozitvne i Gram negativne
bakterije: Mycoplasma, Rickettsia, Chlamydia spp., spirohete i neke protozoe (amebe). Minociklin je takoe
efikasan protiv N.meningitidis i koristi se za eradikacije ovih organizama iz nazofarinksa. Meutim, mnogi
sojevi mikroorganizama postali su rezistentni na ove lekove i to je smanjilo njihovu efikasnost. Rezistencija se
prenosi uglavnom preko plazmida i poto plazmidi imaju gene za rezistenciju prema drugim antibioticima,
mikroorganizmi mogu postati rezistentni i na druge lekove istovremeno.

Tetraciklini se obino daju oralno, ali se mogu dati i parenteralno. Apsorpcija veine lekova iz creva je
nepravilna i nepotpuna, a poboljava se u odsustvu hrane. Poto tetraciklini sa metalnim jonima (kalcijum,
magnezijum, gvoe, aluminijum), formiraju neresorptivne helatne komplekse, resorpcija je smanjena u
prisustvu mleka, antacida i preparata gvoa.

Klinika primena: tetraciklini su antibiotici prvog izbora u terapiji infekcija prouzrokovanih rikecijama,
mikoplazmama, hlamidijama, kao i za terapiju bruceloze, kolere, kuge i Lajmske bolesti. Veoma su korisni u
terapiji meovitih infekcija respiratornog trakta i u terapiji akni. Pored antimikrobnog dejstva, demeklociklin se
koristi kod hronine hiponatrijemije uzrokovane neodgovrajuim luenjem antidiuretskog hormona, lek inhibira
dejstvo ovog homona.

Uobiajeni neeljenei efekti su gastrointestinalni poremeaji prouzrokovani u poetku direktnim nadraajem, a

kasnije modifikacijom crevne flore. Javlja se deficit kompleksa vitamina B kao i superinfekcija. Poto obrazuju
helate sa jonom kalcijuma, nakupljaju se u kostima i zubima u razvoju, uzrokujui obojenost zuba i ponekad
dentalnu hipoplaziju i deformitete kostiju. Primena ovih lekova je zato strogo kontaraindikovana kod dece,
trudnica i dojilja. Druga opasnost za trudnou je hepatotoksinost.

Fototoksinost (preosetljivost na sunevu svetlost) karakteristina je kod primene demeklociklina. Minociklin

moe da izazove dozno-zavisne vestibularne poremeaje (vrtoglavicu i muninu). Visoke doze tetraciklina
mogu smanjiti sintezu proteina u eliji domaina antianaboliki efekat koji moe izazvati oteenje bubrega.
Dugotrajna terapija moe dovesti do oteenja kostne sri.
Registrovani lekovi:
doksiciklin DOVICIN (Galenika Srbija), DOKSICIKLIN (Jugoremedija Srbija), DOKSICIKLIN (Hemofarm
Srbija), VIBRAMYCIN D (Pfizer Francuska),
tetraciklin AMRACIN (Galenika Srbija).

Makrolidi
Makrolidi inhibiraju sintezu proteina bakterije delujui na translokaciju. Termin makrolid se odnosi na strukturu
vielani laktonski prsten za koji su vezani jedan ili vie deoksi eera. Njihovo dejstvo moe biti baktericidno
ili bakteriostatsko, to zavisi od koncentracije leka i tipa mikroorganizama.

Tokom etrdeset godina, eritromicin je bio jedini makrolidni antibiotik korien u klinikoj praksi. Danas
imamo na raspolaganju brojne makrolidne antibiotike i srodne lekove, ali su najvaniji klaritromicin,
telitromicin i azitromicin.

Antimikrobni spektar eritromicina veoma je slian penicilinu i dokazana je njegova efikasnost i bezbednost kao
zamene, kod pacijenata osetljivih na penicilin. Deluje na Gram pozitivne bakterije i spirohete, ali ne i na veinu
Gram negativnih mikroorganoizama, izuzev gonokoka (Neisseria gonorrhoeae) i u manjem stepenu hemofilusa
(Haemophilus influenzae), mikoplazmi (Mycoplasma pneumoniae), legionela (Legionella sp) i pojedinih
hlamidija. Rezistencija se moe javiti i posledica je promene veznog mesta za eritromicin na bakterijskom
ribozomu, koja se prenosi plazmidima.

Azitromicin je manje aktivan protiv Gram pozitivnih bakterija nego eritromicin, a znatno efikasniji protiv
Haemophilus influenzae i moe biti efikasniji protiv Legionella. Ima odlino dejstvo na toksoplazmu,
unitavajui ciste.

Klaritromicin i njegovi metaboliti dvostruko su aktivniji od eritromicina u terapiji Haemophilus influenzae,

takoe su efikasni protiv Micobacterium avium-intercellulare i moe biti veoma koristan u terapiji lepre i protiv
Helicobacter pylori. Oba novija makrolida efikasna su u terapiji Lajmske bolesti.

Koristi se kod sledeih infekcija: infekcija respiratornog sistema, infekcija koe i potkonog tkiva,
konjunktivitisa u novoroenadi i pneumonije u male dece, nekomplikovanih urogenitalnih infekcija, pertusisa,
listerioze, legionarske bolesti, tekog oblika akni, difterije i dr.

Makrolidi se primenjuju oralno, azitromicin i klaritromicin su mnogo stabilniji u kiseloj sredini od eritromicina.
Eritromicin se moe primeniti i parenteralno, iako intravenska primena moe biti praena pojavom lokalnog
tromboflebitisa. Svi makrolidi se dobro raspodeljuju po svim tkivima, ali ne prelaze krvno-modanu barijeru i
slabo prolaze u sinovijalnu tenost. Glavni put eliminacije je u.

Gastrointestinalni poremeaji su uobiajeni i veoma neprijatni, ali ne i opasni. Za eritromicin, zabeleeno je

takoe sledee: reakcije preosetljivosti, kao to su osip po koi i groznica, prolazni poremeaji sluha, i retko,
nakon tretmana dueg od dve nedelje, holestatska uica. Mogua je pojava oportunistikih infekcija
gastrointestinalnog trakta ili vagine.
Registrovani lekovi
eritromicin ERITROMICIN (Hemofarm Koncern "Zorka Pharma" Srbija), ERITROMICIN (Jugoremedija
Srbija), ERITROMICIN (Srbolek Srbija), ERITHROMYCIN (Remedica Kipar),
klaritromicin KLEROMICIN (Aegis Kipar), FROMILID (Krka, Tovarna Zdravil Slovenija),
CLARITHROMYCIN (Remedica Kipar), CLATHROCYN (Hemofarm Srbija), FROMILID UNO (Krka,
Tovarna Zdravil Slovenija), KLERIMED (Medochemie Kipar), ZYMBAKTAR (Hemofarm Srbija),
azitromicin HEMOMYCIN (Hemofarm Srbija), SUMAMED (Pliva Hrvatska), ZMAX (Pfizer
Pharmaceutical Portoriko),
midekamicin MACROPEN (Krka, Tovarna Zdravil Slovenija),
roksitromicin ROKSITROMICIN (Srbolek Srbija), ROXIMISAN (Slaviamed Srbija), RUNAC
(Jugoremedija Srbija),
telitromicin KETEK (Sanofi-Aventis Italija).

Aminoglikozidi
Aminoglikozidi su antibiotici sa sloenom hemijskom strukturom, sa meusobno slinim antimikrobnim
dejstvom, farmakokinetskim karakteristikma i toksinim dejstvima. Glavni predstavnici ove grupe lekova su:
gentamicin, streptomicin, amikacin, tobramicin netilmicin i neomicin. Prvi otkriveni lek iz ove grupe,
streptomicin (1943.godine) bio je ujedno i prvi antibiotik koji je mogao da lei tuberkulozu. Streptomicin je sve
manje u upotrebi u medicini, ali je izrodio mnoge znaajne naslednike.

Aminoglikozidi imaju tri ili tetrasaharidnu strukturu i sastoje se od streptamina ili nekog streptaminskog
derivata (uglavnom 2-dezoksistreptamin) na koji je vezano 3 ili 4 aminoeerna ostatka.

Aminoglikozidi inhibiraju sintezu proteina bakterije. Dejstvo je baktericidno i pojaano je lekovima koji
ometaju sintezu elijskog zida.

Rezistencija prema aminoglikozidima postaje problem. Javlja se na nekoliko naina, od kojih je najvaniji
inaktivacija mikrobnim enzimima, kojih je najmanje devet. Amikacin je slab supstrat za ove enzime, ali neki
mikroorganizmi su razvili enzime koji i ovaj lek mogu da inktiviraju. Rezistencija, koja se javlja kao posledica
slabog prodiranja, moe se u velikoj meri nadvladati istovremenom primenom penicilina i/ili vankomicina.

Aminoglikozidi su efikasni protiv mnogih aerobnih Gram negativnih i nekih Gram pozitivnih organizama. Ovi
antibiotici se pre svega koriste za leenje infekcija izazvanih Gram-negativnim bakterijama kao to su
Escherichia coli, Klebsiella, Enterobacter, Proteus mirabilis, Pseudomonas aeruginosa i druge. Najvie se
koriste protiv Gram negativnih crevnih organizama i sepse. Mogu se davati zajedno sa penicilinom kod infekcija
koje izazivaju streptokoke, pseudomonas i listerija. Gentamicin je najee korieni aminoglikozid, mada je
tobramicin omiljeni lek iz dve grupe za infekcije uzrokovane pseudomonasom. Amikacin ima najiri
antimikrobni spektar dejstva i zajedno sa netilmicionm deluje na infekcije uzrokovane organizmima
rezistentnim na gentamicin i tobramicin.

Aminoglikozidi se ne apsorbuju iz gastrointestinalnog trakta i obino se primenjuju intramuskularno ili

intravenski. Ne prolaze krvno-modanu barijeru, prodiru kroz staklasto telo oka i dostiu visoku koncentraciju u
sekretima i telesnim tenostima, ali ne i u zglobovima i pleuralnoj tenosti. Takoe prolaze placentnu barijeru.
Poluivot je oko 2 sata. Ukoliko je oteena renalna funkcija, brzo nastaje akumulacija sa posledinim
poveanjem toksinosti koje je dozno zavisno.

Ozbiljni, dozno zavisni toksini efekti, koji se mogu pojaati u toku tretmana aminoglikozidima su ototoksinost
i nefrotoksinost.

Ototoksinost obuhvata progresivno oteenje sluha i dovodi do destrukcije senzornih elija vestibularnog
kohlearnog aparata. Posledice su obino ireverzibilne. Mogua je pojava vrtoglavice, ataksije i poremeaja
ravnotee u sluaju vestibularnog oteenja i poremeaja sluha, ukljuujui gluvou, u sluaju kohlearnog
oteenja.
Nefrotoksinost je posledica oteenja tubula bubrega i moe biti spreena obustavom leka. Retka, ali opasna
toksine reakcija je paraliza prouzrokovana neuromuskularnom
blokadom.
Registrovani lekovi:
streptomicin STREPTOMICIN SULFAT (Galenika Srbija),
tobramicin BRAMITOB (Chiesi Farmaceutici Italija),
gentamicin GENTAMICIN (Galenika Srbija), GENTAMICIN (Hemofarm Srbija), GENTAMICIN (Zdravlje
Srbija), GENTAMICIN ALKALOID (Alkaloid Makedonija), GENTAMICIN (Lek Farmacevtska Druba
Slovenija),
amikacin AMIKACIN (Galenika Srbija), AMIKIN (Bristol-Myers Squibb USA),
netilmicin NETROMYCIN (Schering-Plough Labo Belgija).

Glikopeptidni antibiotici
Glikopeptidne antibiotike nazivamo i rezervni antibiotici - njihova se primena maksimalno odlae jer na njih
uglavnom nema rezistencije. Glikopeptidni antibiotici inhibiraju sintezu muraminske kiseline vanog sastojka
zida veine bakterija i time ih unitavaju. Deluju i na aerobne i na anaerobne bakterije.

Vankomicin je glavni glikopeptidni antibiotik. Vankomicin je baktericid (osim protiv streptokoka) i deluje tako
to inhibira sintezu elijskog zida. Efikasan je uglavnom protiv Gram pozitivnih bakterija i koristi se protiv
meticilin-rezistentnih stafilokoka.

Vankomicin se ne apsorbuje iz creva i primenjuje se oralno samo u sluaju terapije gastrointestinalne infekcije
uzrokovane Clostridium difficile. Parenetralno se primenjuje intravenskim putem i ima poluvreme eliminacije iz
plazme od oko 8 sati.

Klinika primena vankomicina ograniena je uglavnom na pseudomembranozni kolitis i terapiju nekih

multirezistentnih stafilkokoknih infekcija. Takoe je dragocen kod ozbiljnih stafilokoknih infekcija, kod
pacijenata alerginih na penicilin i cefalosporine kao i kod nekih formi endokarditisa.

Neeljena dejstva obuhvataju groznicu, osip i lokalni flebitis na mestu primene injekcije. Mogu se javiti
ototoksinost i nefrotoksinost. Reakcija preosetljivosti javlja se povremeno.

Teikoplanin je baktericidni antibiotik, koji nastaje fermentacijom Actinoplanes teicomyceticus. Efikasan je

protiv aerobnih i anaerobnih Gram-pozitivnih bakterija.

Daje se u tekim Gram-pozitivnim infekcijama, ukljuujui one koje se ne mogu leiti ostalim antimikrobnim
lekovima, npr. penicilinima i cefalosporinima. Koristi se u leenju tekih infekcija u bolesnika koji ne mogu
dobijati (alergijske reakcije) ili ne reaguju na peniciline ili cefalosporine, ili imaju infekciju uzrokovanu
stafilokokima otpornim na ostale antibiotike. Efikasniji je od vankomicina jer ima posebno modifikaciju (masnu
kiselinu u strukturi) zbog ega bolje prodire u veinu tkiva (osim u nervno).
Registrovani lekovi:
Vankomicin - EDICIN (Lek Farmacevtska Druba Slovenija), VANCOMYCIN-MIP (Chephasaar Chemisch-
Pharmazeutische Fabrik Nemaka), VANCOTEX (Pharmatex Italija), VANKOCIN (Eli Lilly Export
vajcarska),
teikoplanion TARGOCID (Aventis Pharma International Francuska).
 Streptogramini
Kvinupristin i dalfopristin su lanovi familije streptogramina, jedinjenja izolovanih iz Streptomyces
pristinaespiralis.

Ovi lekovi imaju ciklinu peptidnu strukturu. Deluju tako to inhibiraju sintezu proteina. Pojedinano,
kvinupristin i dalfopristin pokazuju veoma skromnu bakteriostatsku aktivnost, ali ako se primene zajedno, u
obliku intravenske injekcije, deluju protiv mnogih Gram-pozitivnih bakterija.

Kvinupristin / dalfopristin efikasan je nain za terapiju ozbiljnih infekcija, obino kada drugi antibiotici nisu
podesni. Ova kombinacija je efikasna protiv sojeva Staphilococcus aureus osetljivih na meticilin i takoe protiv
vankomicin-rezistentnih sojeva Enterococcal faecium.

Mehanizam dejstva je inhibicija sinteze proteina. Lek se vezuje za subjedinicu na bakterijskom ribozomu.
Dalfopristin menja strukturu ribozoma, to olakava vezivanje kvinupristina i verovatno objanjava poboljanu
aktivnost lekova kada se primene zajedno.

Oba leka, i kvinupristin i dalfopristin, razgrauju se u jetri i zato se moraju primeniti kao intravenska infuzija.
Poluivot oba jedinjenja je 1-2 sata.

Neeljeni efekti obuhvataju inflamaciju i bol na mestu primene infuzije, artralgiju, mialgiju i nauzeju,
povraanje i dijareju (proliv). Trenutno, rezistencija na kvinupristin i dalfopristin ne predstavlja veliki problem.

Linkozamidi
Linkozamidi spadaju u grupu antibiotika inhibitore sinteze proteina bakterija. U ovu grupu spadaju klindamicin
i linkomicin.

Predstavnik je klindamicin. Delotvoran je protiv Gram pozitivnih koka, ukljuujui mnoge penicilin-rezistentne
stafilokoke, i mnoge anaerobne bakterije kao to je Bacteroides species. Mehanizam dejstva je inhibicija sinteze
proteina.

Klindamicin se moe primeniti oralno ili parenteralno i iroko se raspodeljuje po tkivima (ukljuujui i kosti) i
telesnim tenostima, ali ne prolazi krvno-modanu barijeru. Aktivno se preuzima u leukocite. Njegov poluivot
je 21 sat. Deo leka se metabolie u jetri, a metaboliti, koji su aktivni, izluuju se putem ui i urina.

Klinika primena se odnosi na infekcije uzrokovane Bacteroides organizmima i za stafilokone infekcije kostiju i
zglobova. Takoe se primenjuje i lokalno, kao kapi za oi, u terapiji stafilokoknog konjunktivitisa.

Neeljena dejstva su uglavnom gastrointestinalne tegobe. Moe se javiti i potencijalno latentno stanje,
pseudomembranozni kolitis. Ovo akutno inflamatorno oboljenje debelog creva uzrokuje nekrozitirajui toksin
koji stvaraju sojevi bakterije rezistentne na klindamicin, Clostridium difficile, koji moe biti deo normalne flore.
Registrovani lekovi
klindamicin KLINDAMICIN (Hemofarm Srbija), CLINDAMYCIN-MIP (Chephasaar Chemisch-
Pharmazeutische Fabrik Nemaka),
linkomicin LINCOHEM (Hemofarm Srbija)
 Karbapanemi i monobaktami
Karbapanemi i monobaktami pored penicilina i cefalosporina spadaju u beta laktamske antibiotike. Nastali su iz
potrebe da se rei problem sa beta laktamazama koje proizvode Gram negativni organizmi rezistentni na
peniciline.

Mehanizam dejstva ovih lekova isti je kao i kod penicilina. Svi beta laktamski antibiotici spreavaju sintezu
peptidoglikana elijskog zida bakterije. Nakon vezivanja za vezno mesto na bakteriji, oni inhibiraju
transpeptidacioni enzim koji unakrsno povezuje peptidne lance, privrene na osnovu struktura peptidoglikana.
Finalni baktericidni dogaaj je inaktivacija inhibitora autolitikih enzima u elijskom zidu, to dovodi do lize
bakterije.

Imipenem, predstavnik karbapenema, ima veoma irok spektar antimikrobne aktivnosti, deluje protiv mnogih
aerobnih i anaerobnih Gram pozitivnih i Gram negativnih organizama. Meutim, mnoge meticilin-rezistentne
stafilokoke manje su osetljive, a Pseudomonas aeruginosa u toku terapije moe razviti rezistenciju.

Neeljena dejstva su slina onim kod drugih beta laktama, nauzeja (munina) i povraanje su najei.
Neurotoksinost se javlja kod visokih koncentracija leka u plazmi.

Glavni monobaktam je aztreonam, jednostavni monocikliini beta laktam sa kompleksom supstituenata, koja je
rezistentna na veinu beta laktamaza. Oni imaju neobian spektar aktivni su samo protiv Gram negativnih
bacila, ukljuujui sojeve bakterija Pseudomonas, Neisseria meningitides i Haemophilus influenzae; ne deluje
protiv Gram pozitivnih organizama i anaeroba. Aztreonam se daje parenteralno i ima poluivot u plazmi 2 sata.

Neeljena dejstva uglavnom su slina onim koji se sreu kod drugih beta laktamskih antibiotika. Ovaj lek nema
ukrtenu imunoloku reakciju sa penicilinom i njegovim derivatima, pa ne prouzrokuje uobiajenu alergijsku
reakciju kod osoba osetljivih na penicilin.
Registrovani lekovi
meropenem MERONEM (Astra Zeneca Velika Britanija),
ertapenem INVANZ (MSD USA),
imipenem, cilastatin TIENAM I.V. (Laboratories Merck Sharp & Dohme-Chibret Francuska).

Sulfonamidi i trimetorpim
Sulfonamidi
Sulfonamidi su sintetski antimikrobiotici koji deluju bakteriostatski, inhibiraju sintezu folne kiseline, kao i
sintezu nukleotida.
Primeri za sulfonamide u klinikoj praksi su sulfadiazin, sulfadimidin, sulfametoksazol, sulfametopirazin,
sulfasalazin i sulfametoksazol (zajedno sa trimetoprimom ine kotrimoksazol).

Sulfanilamid je strukturni analog para aminobenzoeve kiseline (PABA) koja je neophodna za sintezu folne
kiseline kod bakterija. Sulfonamidi stupaju u kompeticiju sa PABA za enzim dihidropteroat sintetazu, to znai
da efekat sulfonamida moe biti savladan dodavanjem vee koliine PABA.

Dejstvo sulfonamida je da inhibira rast bakterija (bakteriostatsko), a ne da ih ubija (baktericidno). Prisustvo

gnoja i proizvoda raspada tkiva ponitava dejstvo sulfonamida, poto oni sadre timidin i purine, koje bakterija
koristi da bi izbegla potrebu za folnom kiselinom.
Rezistencija, koja je uobiajena, posredovana je plazmidima i rezultat je sinteze enzima neosetljivog na lek.

Veina sulfonamida lako se apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta i dostie maksimalnu koncentraciju u plazmi
za 4-6 sati.
Obino se primenjuju lokalno, zbog rizika od razvoja preosetljivosti i alergijskih reakcija. Lek prolazi u
zapaljenske eksudate i prolazi placentnu i krvno-modanu barijeru.

Klinika primena sulfonamida: u kombinaciji sa trimetroprimom (klotrimoksazol) kod Pneumocystis carnii, u

kombinaciji sa pirimetaminom kod malarije rezistentne na lekove i kod toksoplazme; kod inflamatornih bolesti
creva; kod inficiranih opekotina, kod nekih infekcija koje se prenose polnim putem (trahom, hlamidija,
ankroid); kod nekih respiratornih infekcija (Nocardia); kod infekcija urinarnog trakta (retko).

Blaga do umerena neeljena dejstva su nauzeja, povraanje, glavobolja i mentalna depresija. Cijanoza
uzrokovana methemoglobinemijom moe se javiti i nije tako alarmantna kao to izgleda. Ozbiljni neeljeni
efekti zbog kojih je neophodno prekinuti sa terapijom su hepatitis, reakcija preosetljivosti (ospa, groznica,
anafilaktika reakcija), supresija kostne sri i kristalurija. Ovo poslednje rezultat je taloenja acetilovanih
metabolita u urinu.
Trimetoprim
Struktura trimetoprima slina je pteridinskom delu folne kiseline. Hemijski je slian sa antimalarijskim lekom
pirimetaminom, oba su antagonisti folata.

Trimetoprim je efikasan lek protiv veine uobiajenih patogena i takoe je bakteriostatik. Ponekad se daje u
smesi sa sulfametoksazolom i ova kombinacija zove se klotrimoksazol. Poto sulfonamidi utiu na ranu fazu
istog metabolikog puta bakterije, to jest sintezu folata, oni potenciraju dejstvo trimetoprima.

Trimetoprim primenjen oralno u potpunosti se apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta i slobodno se raspodeljuje

po tkivima i telesnim tenostima. Dostie visoke koncentracije u pluima i bubrezima i prilino visoke
koncentracije u cerebrospinalnoj tenosti. Kada se primeni zajedno sa sulfametoksazolom, otprilike polovina
svakog leka izlui se za 24 sata.

Klinika primena: terapija infekcija urinarnog i respiratornog trakta, za infekcije izazvane Pneumocystis carnii.

Neeljena dejstva su munina, povraanje, poremeaji krvne slike i ospa. Nedostatak folne kiseline, uzrok
megaloblastne anemije i toksini efekat primene trimetoprima, moe se spreiti primenom folne kiseline.
Registrovani lekovi
sulfametoksazol, trimetoprim BACTRIM (Galenika Srbija), TRIMOSUL (Hemofarm Srbija),
TRIMOSAZOL (Farmakos Srbija), BAKTIMOL (Habit Pharm Srbija), BACTRIM (F.Hoffmann-La Roche
vajcarska).

Fluorohinoloni
Fluorohinoloni su grupa antibiotika irokog spektra dejstva: ciprofloksacin, levofloksacin, ofloksacin,
norfloksacin, akrosoksacin i pefloksacin; i ueg spektra dejstva, koji se koriste za terapiju urinarnih infekcija:
cinoksacin i nalidiksinska kiselina.

Ovi lekovi inhibiraju topoizomerazu II (DNK girazu), enzim koji proizvodi negativni supernamotaj DNK i na
ovaj nain se omoguava transkripcija i replikacija.

Ciprofloksacin je predstavnik i najee je korieni fluorohinolon. On je antibiotik irokog spektra dejstva,

efikasan protiv Gram-pozitivnih i Gram-negativnih organizama. Ima izvanredno dejstvo protiv enterobakterija,
ukljuujui i mnoge druge organizme rezistentne na peniciline, cefalosporine i aminoglikozide, a takoe je
veoma efikasan protiv H.influenzae, N.gonorrhoeae, Campylobacter spp. i pseudomonasa. Od Gram pozitivinih
organizama, streptokoke i pneumokoke se slabo inhibiraju i veoma je visoka incidenca stafilokokne rezistencije.
Ciprofloksacin bi trebalo izbegavati kod meticilin rezistentnih stafilokoknih infekcija.

Fluorohinoloni se dobro apsorbuju posle oralne primene. Lekovi se koncentriu u mnogim tkivima, naroito u
bubrezima, prostati i pluima. Svi hinoloni se koncentriu u fagocitima. Veina ne prelazi krvno-modanu
barijeru, sa izuzetkom perfloksacina i ofloksacina, koji dostiu u cerebrospinalnoj tenosti 40% (penfloksacin) i
90% (ofloksacin) od njihovih serumskih koncentracija.

Klinika primena fluorohinolona: komplikovane infekcije urinarnog trakta, respiratorne infekcije izazvane
sojevima Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cistinom fibrozom, invazivni otitis spoljnjeg uva
uzrokovan P. aeruginosa, hronini osteomijelitis izazvan gram negativnim organizmima, eradikacija kod
kliconoa salmonele, gonoreja, bakterijski prostatitis, cervicitis, antraks.
Neeljena dejstva su retka, veoma blaga i nestaju sa prestankom primene leka. Uglavnom su to
gastrointestinalni poremeaji i osip po koi. Artropatija je karakteristina za mlae osobe. Javljaju se i CNS
simptomi, glavobolja i vrtoglavica, a ree konvulzije, koje su povezane sa CNS patologijom ili istovremeno
primenom teofilina ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Registrovani lekovi
ofloksacin VISIREN (Jugoremedija Srbija),
ciprofloksacin CIPROFLOXACIN (Habit Pharm Srbija), CIPROFLOXACIN (Jugoremedija Srbija),
MAROCEN (Hemofarm Srbija), CIPROCINAL (Zdravlje Srbija), C-FLOX (Intas Pharmaceuticals Indija),
CIFRAN (Ranbaxy Laboratories Indija), CIPRINOL (Krka Slovenija), CIPROFLOXACIN (Remedica Kipar),
CITERAL (Alkaloid Makedonija),
norfloksacin NOFOCIN (Srbolek Srbija), NOLICIN (Krka Slovenija), URICIN (Slaviamed Srbija),
moksifloksacin AVELOX (Bayer Healthcare Nemaka).

Antiseptici i dezificijensi
Antiseptici i dezinficijensi predstavljaju ista jedinjenja koja se razliito zovu zavisno od koncentracije. Sve su to
materije koje ukljanjaju bakterije sa koe ili predmeta, meutim, ako su slabije koncentracije nazivamo ih
antiseptici. Antiseptici deluju tako da spreavaju rast i razvoj mikroorganizama, tj. oni su bakteriostatici. Ako se
radi o veim koncentracijama tada ih nazivamo dezinficijensi. Oni ubijaju mikroorganizme i baktericidna su
sredstva. Nedostatak antiseptika je nedovoljna selektivnost. On oteuje i ivo tkivo, a ne samo mikroorganizme.
Zato se oni koriste eksterno (stavljaju se na kou, sluznicu, okolinu rana) gde je resorpcija mala. Deluju na vie
naina: remete osmotsku ravnoteu, adsorbuju mikroorganizme na sebe, uzrokuju koagulaciju belanevina,
oksidaciju mikroorganizama, redukciju mikroorganizama, deluju povrinskom aktivnou, specifino toksinim
delovanjem na protoplazmu.

Vodonik peroksid ("hidrogen", H2O2)

Vodonik peroksid je nestabilno jedinjenje kiseonika i vodonika. Proizvodi se elektrolizom sumporne kiseline.
Zbog svoje nestabilnosti spontano se raspada na vodu i nascentni kiseonik, poseban oblik vrlo reaktivnog
kiseonika koji je u jednoatomskom stanju. Takav nascentni kiseonik je vrlo jak oksidirajui agens i oksiduje sve
oko sebe, pa tako, kada se nanese na kou ili predmete oksidira i unitava sve mikroorganizme, ali i epidermalne
elije koe. Koncentrisani 30%-tni vodonik peroksid je vrlo agresivna hemikalija koja oteuje kou i izbeljuje
je. Ali, u farmakoterapiji se koristi razblaeni vodonik peroksid (3%, 6%, 12%) kao antiseptik. Meutim,
njegovo antiseptino delovanje je samo kratkotrajno. Primenjuje se u obliku 3% rastvora za dezinfekciju koe i
ienje rana, ali ne kod dubokih rana. On se resorbuje, pa moe doi do vazdune embolije. Koristi se za
ispiranje grla i gnojnih rana, kao baktericid i slabi adstringent. Zaustavlja manja povrna krvarenja. Takoe,
koristi se i u kozmetike svrhe i slui za izbeljivanje kose.

Borna kiselina (H3BO3)

Borna kiselina se dobija se iz prirodnih nalazita isparavanjem kondenzata koji izlaze iz zemlje u vulkanskim
predelima ili taloenjem vodenog rastvora natrijum tetraborata (boraks) sa kiselinama. Na tritu dolazi u obliku
3% ili 2% rastvora ili u obliku iste vrste borne kiseline. ista borna kiselina je slaba kiselina, fini beli, mekani
prah. Teko se rastvara u hladnoj vodi, ali se zato dobro rastvara u kljualoj vodi. Osim toga, borna kiselina se
rastvara u alkoholu i etru. Rastvor borne kiseline se koristi za obloge kod ulceracija, erizipela i opekotina.
Smatra se da deluje i na gljivina oboljenja koe i sluzokoe. Inhibira rast Candide albicans na sluznici, ali se ne
sme koristiti kod beba! Upotrebljava se u obliku 3% rastvora kao blagi antiseptik i keratoplastik. Moe se
koristiti i kao praak koji je zapravo 10%-tna smea sa talkom. Na tritu se nalaze i masti i kreme sa bornom
kiselinom. Ranije se borna kiselina ee koristila, meutim, danas je njena upotreba sve rea.

Kalijum permanganat ("hipermangan", KMnO4)

U pitanju je jedan od najjaih oksidacionih agenasa. Dobija se industrijskom preradom minerala piroluzita
(MnO2) uz pomo elementarnog hlora. Dolazi u obliku sitnih igliastih kristalia crno-ljubiaste boje. Lako se
rastvara u vodi koju boji intenzivno crveno-ljubiastom (pink) bojom. Koristi se u obliku kristalia kao
dezinficijens. U apotekama dolazi u kutijicama po 5 grama, a pre upotrebe treba napraviti rastvor terapijske
koncentracije do 1%. Rastvor koncentracije 1% je roze boje. On ne sme biti jai od 1% jer je kalijum
permanganat jako oksidaciono sredstvo i moe otetiti kou. Kalijum permanganat deluje samo povrinski
(redukuju ga proteini koe). Primenjuje se kao dezinficijens. Slabiji je dezinficijens od vodonik peroksida, ali
deluje due. Neprijatna nuspojava je ta to na koi ostavlja vrlo tvrdokorne smee mrlje mangan dioksida koje
se vremenom povlae.

Alkoholi
Za alkohole je karakteristino da deluju bakteriostatski zavisno od koncentracije i vrste. Sekundarni i tercijarni
alkoholi nemaju terapeutsku primenu, dok se od primarnih koriste etanol, izopropanol i propanol. Metanol se
zbog toksinosti ne koristi, dok propilni i butilni alkohol slabo deluju. Najvie se koristi etanol, dok se
izopropanol ree koristi. Etanol svoje najbolje antiseptiko delovanje ispoljava u koncentraciji od 70%. Ve u
koncentracijama 8-10% koi razvijanje bakterija dok u koncentracijama 60-70% ima maksimalni efekat.
Poveanjem koncentracije antiseptiko dejstvo slabi. Koristi se kao bakteriostatik (u koncentracijama od 8-10%),
kao antiseptik (etanolum dilutum - 70%).

Jod
Jod je jedan od najstarijih antiseptika i najdelotvornijih antimikrobnih sredstava. Upotrebljava se u obliku
vodenog ratsvora ili kao alkoholni rastvor tj. jodna tinktura. Jodni se preparati primenjuju u velikim
razreenjima kao antiseptici za kou, sluzokoe i rane zbog snanog baktericidnog, sporocidnog, amebicidnog,
fungicidnog i umereno virucidnog delovanja. Nezgodno je to to boje kou i tkanine i jako peku kou. Zato su
prikladni samo kod manjih povreda. U novije se vreme primenjuju jodni kompleksi koji sadre jod u
kombinaciji s nekim nosiocem. To su povrinski aktivne vodeni rastvori komplesknog jedinjenja joda i
polivinil-pirolidona (povidon jod). Upotrebljavaju se kao koni antiseptici naroito u hirurgiji. U dodiru s
koom polagano oslobaaju jod i ne uzokuju peenje, niti iriraciju kao alkoholni ratsvori.

Hlorheksidin
Hlorheksidin je antiseptik koji se koristi za ienje koe i sluzokoe od raznih mikroba (bakterija, virusa i
gljivica). Dolazi u obliku acetata, glukonata i hidrohlorida. Delotvoran je protiv gram - pozitivnih i gram -
negativnih bakterija, anaerobnih bakterija, gljivica. Smatra se da je efikasan i protiv bolnikih superbakterija kao
to je Staphylococcus aureus. S obzirom da je netoksian koristi se kao antiseptiki agens u raznim
stomatolokim tenostima za odravanje higijene usne upljine, pogotovo za leenje gingivitisa. Takoe,
izvrstan je za ienje hirurke opreme, ruku pre operacija, rana na koi, koe pacijenta pre operacije i sl. S
obzirom da fluoridi mogu deaktivirati hlorheksidin ispiranje usne upljine preparatima na bazi hlorheksidina
mora se obaviti najmanje 30 minuta pre korienja fluoriranih zubnih pasti. Svi preparati koji sadre
hlorheksidin u visokoj koncentraciji ne bi smeli dospeti u oi zbog mogunosti da otete ronicu, a takoe ne
smeju dospeti u unutranje uvo.

Rezorcinol
Rezorcinol je antiseptik koji spada u grupu fenolnih antiseptika, a po hemijskoj strukturi je 1,3-benzendienol.
Deluje na bakterije hemijski redukujui biohemijske molekule u njima. Koristi se na koi kao antiseptik i
dezinficijens. Takoe, koristi se u raznim mastima i kremama u koncentraciji od 5 do 10% za leenje hroninih
konih bolesti kao to su psorijaza i dermatitis. Razblaen vodeni rastvor rezorcinola koristan je u ublaavanju
svraba kod eritematoznog dermatitisa. Takoe, zbog svog keratolitikog dejstva esto je sastojak preparata za
tretman peruti, raznih medicinskih sapuna, preparata za zatitu od UV zraenja.

Registrovani lekovi
povidon jod - POVIDON JOD (Hemofarm Srbija), POVIDON JOD (Remevita Srbija), ANTISEPT D
(Bosnalijek Bosna I Herzegovina), BETADINE (Alkaloid Makedonija), POVIDON JOD (Zdravlje Srbija),
hlorheksidin HIBIDEKS (Galenika Srbija)
oktenidin, fenoksietanol OCTENISEPT (Schulke & Mayer Austrija)