PENICILINI

I
CEFALOSPORINI
Beta-laktamski antibiotici

Pojam antibioze uveo je A. Fleming 1928. godine, a supstanca koja

ispoljava takav efekat nazvana je antibiotik.

Gljivica je dobila ime Penicilium notatum a materija koju je ona oko

sebe irila i onemoguavla razmnoavanje stafilokoka nazvao je
penicilin.

Bilo je oigledno da jedno ivo bie deluje protiv drugog (antibioza)

pomou neke supstance (antibiotik).

Ovo je oznailo poetak penicilinske

ere u farmakoterapiji infekcija.

Prirodni penicilin (benzilpenicilin ili penicilin G) poseduju odline

karakteristike, ali i neke nedostatke.
iz njegove osnovne molekule dobijena serija polusintetskih penicilina

Grupa beta-laktamskih antibiotika znaajno se poveala uvoenjem

cefalosporina.
od njih je dalje razvijen veliki broj polusintetskih derivata

6 amino penicilinska kiselina

Osetljivost
antibiotika

beta-laktamskih
prema

beta-

laktamazama je bila razlog za

Osetljiv na kiseli pH eluca

Osetljiv na penicilinazu
penicilinaza

istraivanje i uvoenje prirodnih i

polusintetskih
enzima.

inhibitora

ovog

HEMIJSKI SASTAV

Beta-laktamske
antibiotike
spadaju:
penicilini,
cefalosporini,
monobaktami i karbapenem
Sve ove supstance sadre beta-laktamski prsten koji je bitan za
antibakterijsku aktivnost
Osnovno jezgro za sve peniciline je
6-amino-penicilinska kiselina koja se
sastoji iz beta-laktamskog (B) i
tiazolidinskog prstena (A)
B

Otvaranje ovog prstena, pa samim tim

i potpunu inaktivaciju penicilina, mogu
da obave razne bakterijske betalaktamaze (penicilinaza)

Prvi razgradni produkt, beta-laktamskih antibiotika pri dejstvu betalaktamaza je peniciloinska kiselina (nema antibakterijsku aktivnost, ali
je jo uvek nosilac antigenske osobine penicilina).

Prema osnovnim karakteristikama svi penicilini se mogu podeliti u

pet grupa:

1. Prirodni penicilini (penicilin G), brzo hidrolizuje pod dejstvom

hlorovodonine kiseline u elucu, pa ne moe da se primenjuje peroralno.
Najjae deluju protiv gram-pozitivnih bakterija, slabije protiv gram-negativnih.
Osetljivi prema dejstvu beta-laktamaza.

2. Acido-rezistentni penicilini (fenoksimetilpenicilin ili penicilin V,

ampicilin, kloksacilin i drugi polusintetski i sintetski penicilini)
Otporni su prema kiseloj sredini, mogu da se primene peroralno.

3.Penicilinaza-rezistentni penicilini (oksacilin, nafcilin, meticilin,

kloksacilin, dikloksacilin, flukloksacilin sa supstituentima na aromatinom
prstenu imaju steriki zatien beta-laktamski prsten od dejstva betalaktamaza - antistafilokokni penicilini).
Protiv drugih gram-pozitivnih mikroorganizama deluju slabije od penicilina G, a
potpuno su neaktivni protiv gram-negativnih mikroorganizama.

4. Penicilini sa irokim antimikrobnim spektrom delovanja (ampicilin,

amoksicilin, meticilin) deluju protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih
bakterija.

5. Penicilini sa relativno visokom aktivnou protiv gram-negativnih

bakterija (karbenicilin, tikarcilin), deluju i protiv gram-pozitivnih
mikroorganizama ali ih beta-laktamaze mogu razoriti.

Veina penicilina se u prometu nalazi u obliku natrijumovih i

kalijumovih soli.

Soli penicilina sa prokainom i benzatinom su posebno pogodne za

depo oblike penicilina (primenjuju se iskljuivo intramuskularno).

Soli penicilina u suvom kristalnom obliku su stabilne, ali rastvori soli

penicilina gube aktivnost prilino brzo pa se uvek pripremaju svei
rastvori za aplikaciju.

Odreivanje aktivnosti penicilina

Aktivnost prirodnog penicilina G i penicilina V se izraava u

internacionalnim jedinicama.

Aktivnost i nekih drugih antibiotika moe da se izraava u i.j.

(bacitracin, neomicin).

Aktivnost svih ostalih penicilina se izraava u masenim jedinicama.

MEHANIZAM DELOVANJA

Penicilini i cefalosporini deluju baktericidno samo na bakterije koje se

aktivno razmnoavaju tj. ako se vri aktivna sinteza peptidoglikana.

Ovi antibiotici ne deluju na metaboliki neaktivne bakterije

Bacillus cereus kultivisan bez penicilina ili u medijumu sa niskom

koncentracijom ampicilina

Faze u delovanju penicilina na bakterijsku eiju:

Vezivanje za specifini protein na bakterijama (PBP) koji je receptor za

peniciline

Inhibicija sinteze elijskog zida bakterije tako to se blokira

transpeptidacija peptidoglikana

Aktiviranje autolitikih enzima u elijskom zidu bakterije, to se

konano manifestuje smru bakterije i njenom potpunom lizom.

Escherichia coli inkubirana sa penicilinom 30 minuta. Bakterija se

izduuje ali ne moe da se deli, dolazi do rupture zida, odnosno smrti.

ANTIMIKROBNA AKTIVNOST PENICILINA

Na osnovu antimikrobne aktivnosti penicilini se mogu podeliti u etiri

grupe:

1. Penicilini uskog spektra dejstva (na primer, penicilin G deluje

prvenstveno protiv gram-pozitivnih bakterija),

2. Antistafilokokni penicilini (oksacilin, kloksacilin, nafciln, meticilin,

deluje protiv stafilokoka koje su rezistentne na penicilin G ),

3. Penicilini irokog spektra dejstva (ampicilin, amoksicilin, hetacilin,

deluju protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija)

4. Antipseudomonasni penicilini (karbenicilin, tikarcilin, azlocilin,

mezlocilin, deluju protiv Pseudomonas aeruginosa, Klebsiella i jo
nekih bakterija na koje drugi penicilini ne deluju.

REZISTENCIJA
PREMA PENICILINIMA

1. Neke bakterije, (Staphylococcus aureus, Haemophylus influenzae i

veina gram-negativnih enterobakterija) produkuju enzime betalaktamaze koje inaktiviu neke peniciline.
genetska kontrola produkcije beta-laktamaza (oko 50 razliitih
tipova), lei u prenosnim plazmidima.

2. Pojedini sojevi bakterija ne produkuju beta-laktamaze, ali su ipak

rezistentne prema penicilinima
nedostatak specifinog receptornog proteina za vezivanje
penicilina,
modifikacija propustljivosti spoljanjih slojeva bakterije.

3. Kod nekih bakterija u omotau (zidu) se ne vri aktivacija autolitikih

enzima (neke stafilokoke, streptokoke, listerije penicilini ne ubijaju ve ih
samo inhibiu).
4. Mikroorganizmi kod kojih ne postoji elijski zid (Mycoplasma, L-forme)
su metaboliki neaktivni, pa samim tim i neosetljivi na peniciline.
5. Stafilokoke mogu da budu rezistentne i prema penicilinima koji su
otporni na beta-laktamaze.
-Takva rezistencija je zapaena prema meticilinu (smatra
nastaje u vezi sa promenama PBP)

se da

FARMAKOKINETIKA
Absorpcija

U obliku vodene suspenzije veina penicilina se brzo absorbuju sa

mesta im i sc aplikacije.

Penicilini se najee primenjuju intramuskularno, mada vodeni

rastvori penicilina G mogu da se primene i intravenski.

Izvesna koliina penicilina se absorbuje i posle intramamarne infuzije.

Absorpcija penicilina iz preparata u kojima je on suspendovan u

neutralnom ulju je usporena i traje i do 18 asova.

Iz suspenzije prokain-penicilina u ulju absorpcija penicilina je jo

sporija i traje 24 sata i vie.

Penicilin se absorbuje i iz uterusa krava, primenjen u obliku prokainbenzilpenicilina

 Distribucija

Penicilin se
tenostima.

brzo

ali

neravnomerno

raspodeljuje

po

telesnim

U tkivima i organima raspodela penicilina takoe nije ravnomerna.

U bubrezima i jetri nalaze se znatno vie koncentracije benzilpenicilina

nego u ostalim organima.

Penicilin G se u krvi vezuje za proteine.

Distribucija penicilina G u centralni nervni sistem je relativno slaba,

njegov prolazak kroz hemato-encefalnu barijeru je neto vei ako su
modane ovojnice inflamirane.

Posle intramuskularne primene penicilin G relativno brzo i lako

difunduje u apscese i prolazi kroz placentalnu barijeru

Metabolizam

Penicilini se uglavnom metaboliu hidrolizom

prstena u mikrobioloki neaktivne metabolite

beta-laktamskog

 Eliminacija

Penicilin G se skoro kompletno izluuje putem mokrae.

Penicilin G se izluuje u mleku.

Rezidue penicilina u mesu tretiranih ivotinja predstavljaju opasnost

po zdravlje ljudi zbog mogunosti razvoja alergija prema penicilinu
kod osetljivih osoba i dece.

Oksacilin i kloksacilin primenjeni intramamarno kod krava u periodu

zasuenja ostavljaju rezidue u vimenu u toku 3 nedelje posle
aplikacije.

Posle intrauterine aplikacije penicilin se takoe u izvesnom stepenu

eliminie putem mleka.

Doze
(i.j. ili mg/kg)

Nain
primene

Interval davanja
(u satima)

15-20.000

i.m, i.v.

6-8

Konj, psi, make, goveda, ovce, koze,

svinje

Prokain-penicilin

10-30.000 i.j.

i.m, s.c.

12-24

Konj, psi, make, goveda, ovce, koze,

svinje

Benzatin-penicilin

10-40.000 i.j.

i.m, s.c.

48-72

Konj, psi, make, goveda, ovce, koze,

svinje

Penicilin V

15.000 ili 8-10

p.o.

(samo kod visoko osetljivih bakterija)

Oksacilin

40-60

p.o.,

(samo kod visoko osetljivih bakterija)

Kloksacilin

4-10

i.m.

8-12

(samo u terapiji stafilokoknih infekcija)

Meticilin

25-50

i.m, i.v.

(samo u terapiji stafilokoknih infekcija)

Ampicilin

20-30

p.o., i.m., i.v.

8-12

Psi i make

10

p.o.

12-24

Goveda, konji, ovce, svinje

i.m.

12-24

Goveda, konji, ovce, svinje

20-30

p.o, i.m.

12

Konji

10

p.o.

12

Goveda, ovce, svinje, psi i make

7-15

i.m, i.v.

12

Psi, make, telad

Amoksicilin +
Klavulanska kiselina

14

p.o.

12

Psi, make, telad

Karbenicilin
(obino sa nekim
aminoglikozidom)

50

i.m., i.v.

6-8

Psi

50-75

i.m., i.v.

6-8

Psi

Penicilini
Penicilin G

Amoksicilin

Tikarcilin

Vrsta ivotinja

NAIN PRIMENE

Parenteralna primena - penicilin G se najee primenjuje

intramuskularno, ali moe se aplikovati i intravenski i subkutano.

Peroralna primena - sintetski penicilini suprimiraju metabolizam

saprofitskih bakterija u digestivnom traktu herbivora, pa se kod ovih
vrsta ivotinja ne primenjuju peroralno.
izuzetak ine sasvim mlade ivotinje i starije ivotinje kod kojih se lei
naduv namernim oralnim davanjem penicilina da bi suprimirao bakterijsku
fermentaciju.
peroralna primena penicilina se vie koristi kod malih ivotinja (psi i
make) (penicilin V, oksacilin, dikloksacilin, ampicilin i kloksacilin)

Lokalna primena - zbog opasnosti od brze senzibilizacije, penicilin se

ne primenjuje lokalno.

Intramamarna i intrauterina primena - pre svega kod velikih ivotinja.

PENICILINI USKOG ANTIMIKROBNOG SPEKTRA DEJSTVA

penicilin G (benzilpenicilin) i penicilin V (fenoksimetil-penicilin)
Penicilin G (benzilpenicilin)

Benzilpenicilin (penicilin G) u obliku natrijumovih i kalijumovih soli

primenjuje se parenteralno.

Deluje protiv aerobnih gram-pozitivnih bakterija (Staphylococcus

aureus, beta-hemolitike streptokoke, veina korinebakterija,
Erysipelothrix rhusiopathiae, Bacillus i dr.)

Penicilin G deluje znatno slabije i protiv nekih gram-negativnih aeroba

(Haemophilus i neki sojevi Actinobacillus-a), ali ne deluje protiv
enterobakterija, Bordatella i Pseudomonas-a.

Veina anaerobnih bakterija je osetljiva na penicilin G.

Terapijske indikacije za penicilin G

Penicilin G je lek izbora u terapiji infekcija izazvanih gram-pozitivnim

bakterijama: streptokoke, korinebakterije, Erysipelothrix, klostridije,
Listeria.

Slino, ali dosta slabije, penicilin G deluje i na neke gram-negativne

bakterije, kao to su Haemophilus i Pasteurella, kao i na anaerobe.

Penicilin G je takoe lek izbora za terapiju leptospiroze i lajmske

bolesti izazvane sa Borrelia burgdorferi.

 Prednosti penicilina G u ovim indikacijama su to su izazivai ovih

bolesti izrazito osetljivi prema penicilinu, to ovaj lek deluje

baktericidno i to je gotovo netoksian.

Nedostaci penicilina G su to ovaj antibiotik deluje samo na

bakterije koje se aktivno dele, to ima relativno uzan antimikrobni
spektar, to prema njemu bitni mikroorganizmi razvijaju rezistenciju
(stafilokoke) i to slabo prodire u tkiva.

 Goveda, ovce i koze

Penicilin G je lek izbora u terapiji infekcija izazvanih osetljivim

bakterijama:
antraks, infekcije klostridijama, infekcije sa Corynebacterium
renale, infekcije sa Haemophilus sp., pneumonija prouzrokovana
Pasteurella sp., infekcije izazvane nesporogenim anaerobama
(Fusobacterium necrophorum i Bacteroides sp.)

Penicilin G slabije deluke u terapiji aktinomikoze i hroninog mastitisa

izazvanog sa S. aureus.

Za terapiju pneumonije prouzrokovane pasterelama koristi se prokain

penicilin G.

Mastitis izazvan streptokokama (posebno Streptococcus agalactiae)

ili osetljivim sojevima S. aureus lei se i.m. primenom prokain
penicilina G.

Ipak, daleko ee se penicilin G primenjuje u obliku intramamarne

infuzije i to u kombinaciji sa streptomicinom (streptokokni mastitis
kod krava za vreme laktacije).

 Svinje

Penicilin G je lek izbora u terapiji crvenog vetra i drugih infekcija

izazvanih streptokokama, klostridijama i korinebakterijama.

Konji

Kod novoroene drebadi penicilin G se primenjuje u terapiji

oportunistikih infekcija beta-hemolitikim streptokokama.

Penicilin G se primenjuje u terapiji infekcija respiratornog trakta,

urogenitalnog trakta kao i infekcija rana.

Penicilin G je lek izbora u terapiji hronine respiratorne bolesti (CRD).

Ostale indikacije su tetanus i pneumonija izazvana sa Rhodococcus

equi, obino u kombinaciji sa gentamicinom.

 Psi i make

Penicilin G je lek izbora u terapiji infekcija izazvanih streptokokama i

klostridijama, kao i nekim gram-negativnim bakterijama (Pasteurella
multocida).

Zbog toga to penicilin G deluje protiv anaerobnih bakterija, on je

pogodan lek za terapiju periodontalne bolesti, zubnog apscesa,
infekcije rana kao i terapije piometre.

U svim ovim indikacijama moe da se koristi i ampicilin koji ima

preimustvo jer se primenjuje i peroralno.

Zbog izuzetno visokih

koncentracija koje se penicilinom G i
ampicilinom mogu da postignu u mokrai, ova dva penicilina se kod
pasa koriste u terapiji urinarnih infekcija prouzrokovanih sa S. aureus,
streptokokama, E. coli i P. mirabilis.

 Penicilin V
Penicilin V (fenoksimetil-penicilin) je pogodan i ekonomian
antibiotik, koji se zbog acidorezistencije moe da primeniti
peroralno.
Indikovan je za terapiju infekcija izazvanih gram-pozitivnim
bakterijama, ali se danas u ovim indikacijama retko koristi.

PENICILINI SA IROKIM ANTIMIKROBNIM SPEKTROM

DELOVANJA

Penicilini sa irokim spektrom delovanja dele se u dve podgrupe:

1. Penicilini sa irokim antibakterijskim spektrom (deluju na grampozitivne i gram-negativne bakterije), sa dobrom absorpcijom posle
peroralne primene i sa niskim stepenom vezivanja za proteine plazme.
U ovu grupu spadaju: ampicilin i prekursori ampicilina (hetacilin,
metampicilin, talampicilin i pivampicilin) i analozi ampicilina (amoksicilin i
epicilin).

2. Penicilini koji deluju protiv Pseudomonas aeruginosa (pa se zbog

toga zovu i antipseudomonasni penicilini) i drugih gram-negativnih
bakterija (Proteus sp., Klebsiella, Shigella i Enterobacter sp.), kao i sa
visokim stepenom stabilnosti protiv stafilokokne beta-laktamaze
(penicilinaze).
U ovu grupu penicilina spadaju: karbenicilin, azlocilin, karindacilin,
tikarcilin, sulfocilin, piperacilin i sancilin.

Ampicilin

Ampicilin pripada grupi aminobenzil penicilina i najkorisniji je od svih

polusintetskih penicilina.

Deluje protiv gram-pozitivnih bakterija, ali ispoljava i snano dejstvo

protiv gram-negativnih mikroorganizma, spada u antibiotike sa irokim
antibakterijskim spektrom.

Ampicilin je acidorezistentan antibiotik pa se zbog toga moe

primenjivati peroralno.

Natrijumove soli ampicilina su hidrosolubilne i mogu se aplikovati

parenteralno (im i iv). Rastvori ampicilin-Na su nestabilni i moraju se
primeniti u toku 3 do 4 sata posle rastvaranja.

 Farmakokinetika

Ampicilin se dobro absorbuje posle peroralne primene kod veine

vrsta (prisustvo hrane smanjuje njegovu absorpciju).

Distribuira se po svim tkivima organizma, ali se ipak najvie

koncentrie u jetri i bubrezima, vrlo slabo prodire u cerebrospinalnu
tenost.

Izluuje se u nepromenjenom obliku preko bubrega i ui gde dostie

ak do 40 puta vie koncentracije nego u plazmi.

Ampicilin zajedno sa ui dospeva u creva, odakle se ponovo

absorbuje (enterohepatina cirkulacija).

Ova osobina moe da bude posebno korisna kod leenja infekcija

izazvanih enteralnim bakterijama, bilo da su lokalizovane u crevima ili
u ui.

 Antibakterijski spektar

Ampicilin je baktericidni antibiotik irokog antibakterijskog spektra.

Deluje in vitro i in vivo protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih

mikroorganizama,
kao
to
su:
streptokoke,
stafilokoke,
Corynebacterium, Clostridium spp, Fusiformis spp., E. coli, Klebsiella,
Shigella, Salmonella, Proteus, Brucella i Pasteurella.

Ampicilin je osetljiv na beta-laktamaze koje stvaraju razne bakterije.

 Terapijske indikacije

Goveda: Infekcije digestivnog trakta (enteritis, dijareja), respiratornog

trakta, septikemija kod teladi (Salmonella spp.), mastitis (E. coli),
metritis i pielonefritis.

Svinje: enteritis i pneumonija udrueni sa E. coli infekcijom, crveni

vetar i metritis.

Ovce: mastitis, metritis, pneumonija, apsces, zarazna epavost.

Konji: enteritis i septikemija kod novoroene i mlade drebadi,

metritis, respiratorne infekcije, posebno one udruene sa influencom
konja.

ivina: enteritis
klostridijama.

prouzrokovan

sa

Psi: infekcije respiratornog trakta, urogenitalne infekcije, sekundarne

infekcije posle dermatitisa, enteritis, infekcije uha, leptospiroza,
faringitis i tonzilitis, postoperativne infekcije rana i dr.

Make: sekundarne bakterijske infekcije udruene sa respiratornim

virusima, enteritis, infekcije uha.

E.coli,

infekcije

izazvane

 Preparati ampicilina
U prometu se nalazi u obliku praka, tableta, masti, parenteralnih
injekcionih preparata, retard oblika (primenjuju se na 2 dana) i
masti za intramamarnu primenu

Neeljeni efekti
iotinje dobro podnose ampicilin, ak i u dozama viestruko viim
od terapijske.
izuzetak su zamorci, kunii i hrkovi kod kojih su mogui teki
neeljeni efekti, ak i sa letalnim ishodom, pa je ovim ivotinjama
kontraindikvano davanje ampicilina
posle peroralne primene ampicilin moe da prouzrokuje poremeaj
u varenju hrane, superinfekciju kao i pojavu alergije

Lekovi koji oslobaaju ampicilin

Izvestan broj preparata pripremljen je tako da se iz njih u
organizmu ivotinja osloba|a ampicilin. To su prekursori ampicilina
(pro-drugs): Hetacilin, Pivampicilin, Talampicilin i Bakampicilin

 Amoksicilin

Po hemijskom sastavu slian ampicilinu.

Farmakokinetika

Posle peroralne primene, amoksicilin je stabilan u kiseloj sredini i bre

se absorbuje iz digestivnog trakta od ampicilina.

U poreenju sa ampicilinom, istom dozom amoksicilina se u krvi

postiu dvostruko vee koncentracije nego posle primene ampicilina.

Posle intravenske ili peroralne primene, amoksicilin se izluuje preko

mokrae i u njoj dostie 100 puta vie koncentracije nego u krvi.

Dobro se distribuira u telesnim tenostima dok se izluuje i preko

mleka, ali u njemu dostie koncentracije koje su oko 10 puta nie nego
u krvi.

 Antibakterijski spektar
Slian je antibakterijskom spektru ampicilina (na osnovu MIC).

Indikacije
Kod pasa i maaka infekcije respiratornog trakta, infekcije
gastrointestinalnog trakta, infekcije koe i mekih tkiva i infekcije
urinarnog trakta.
Kod goveda, konja, svinja, ovaca i koza amoksicilin se koristi u
terapiji infekcija respiratornog, alimentarnog, urinarnog trakta kao i
mastitisa.

Preparati
Primenjuje se u obliku tableta, suspenzije i praka za peroralnu
primenu.
Preparati za parenteralnu aplikaciju su vodena suspenzija ili uljna
suspenzija
(depo-preparat)
koje
osiguravaju
terapijske
koncentracije u toku 12 dana.
Postoje i posebni preparati za intramamarnu aplikaciju.
Vrlo esto na tritu se nalaze preparati koji su kombinacija
amoksicilina i klavulanske kiseline.

Clostridium difficile

Neeljeni efekti
Kao i kod drugih penicilina, toksinost amoksicilina je izrazito
niska kod veine vrsta ivotinja.
Izuzetak i ovde ine mali herbivori (zamorac, kuni i hrak kod
kojih amoksicilin, kao i drugi penicilini) kod kojih prouzrokuje
specifine toksine efekte.
Teki neeljeni efekti nastaju usled prekomernog rasta Clostridium
difficile, to se manifestuje tekim pa i smrtonosnim enteritisom.
Kod ostalih ivotinja se enteritis kao neeljeni efekt javlja izuzetno
retko.
Mogua je pojava alergijskih reakcija i ona je obino ukrtena sa
drugim penicilinima.

PENICILINI REZISTENTNI PREMA BETA-LAKTAMAZAMA

Najznaajniji penicilini rezistentni na beta-laktamaze su: oksacilin, kloksacilin,

flukloksacilin, nafcilin, mecilinam, temocilin i meticilin.

Oksacilin i kloksacilin

Oksacilin i kloksacilin su rezistentni prema beta-laktamazama koje produkuju

stafilokoke

Oba antibiotika su rezistentna i prema kiseloj sredini u elucu, pa mogu da se

primenjuju peroralno.

Farmakokinetika

Oksacilin i kloksacilin se absorbuju iz gastrointestinalnog trakta.

Delimino metabolizuju u organizmu, a njihovi metaboliti imaju antibakterijsku
aktivnost.

 Antibakterijski spektar
Oksacilin i kloksacilin deluju kako na penicilinaza-pozitivne
stafilokoke, tako i na penicilinaza-negativne, odnosno i na one koje
su jo uvek osetljive na penicilin G.

Indikacije
Kloksacilin je indikovan za terapiju infekcija koe, mekih tkiva,
rana, opekotina i septikemije izazvane gram-pozitivnim
mikroorganizama.
Kloksacilin se koristi i za terapiju mastitisa krava prouzrokovan S.
aureus (kao kloksacilin-Na za terapiju mastitisa krava u laktaciji ili
kao benzatin-kloksacilin za leenje i preveniranje mastitisa u
zasuenom periodu).
Primenjeni peroralno, koriste se u terapiji konih infekcija kod
pasa, prouzrokovanih najee stafilokokama.

Neeljeni efekti
Nisu zapaeni znaajni neeljeni efekti.

ANTIPSEUDOMONASNI PENICILINI

Najvaniji predstavnici ove grupe penicilina su: karbenicilin, tikarcilin,

azlocilin i mezlocilin.

Karbenicilin ima irok antibakterijski spektar delovanja, ali je za

praksu najkorisnije njegovo dejstvo protiv Pseudomonas aeruginosa,
Proteus-a i nekih sojeva E. coli.

Karbenicilin je nestabilan u kiseloj sredini eluca, pa se primenjuje

iskljuivo parenteralno u dozama na svakih 6 do 8 sati.

Tikarcilin je polusintetski penicilin sa snanim dejstvom protiv

Pseudomonas aeruginosa, Proteus-a ali i mnogih gram-pozitivnih i
gram-negativnih bakterija, primenjuje se parenteralno (intravenski ili
intramuskularno).

Tikarcilin je osetljiv prema dejstvu beta-laktamaza.

 Ureidopenicilini (azlocilin, mezlocilin, piperacilin)

Svi ovi penicilini imaju irok antimikrobni spektar delovanja i

ispoljavaju snanu aktivnost protiv Pseudomonas aeruginosa.

Azlocilin je oko
karbenicilina.

Mezlocilin je takoe antibiotik irokog antimikrobnog spekta

delovanja, ali je posebno aktivan protiv Pseudomonas aeruginosa i
Klebsiella, primenjuje se intravenski i intramuskularno.

Piperacilin deluje vrlo snano protiv Pseudomonas aeruginosa.

10

puta

aktivniji

protiv

pseudomonasa

od

TOKSINOST I NEELJENI EFEKATI PENICILINA

Toksinost penicilina je minimalna, ali oni mogu da izazovu reakcije

preosetljivosti kod ivotija i ljudi.

Reakcije preosetljivosti mogu da izazovu kako prirodni, tako i

polusintetski penicilini.

Preosetljivost prema penicilinima je obino ukrtena a zbog hemijske

slinosti, ukrtena preosetljivost je ak mogua i sa cefalosporinima.

Pojava reakcije preosetljivosti zavisi od naina primene penicilina.

Najee reakcija preosetljivosti javlja se posle parenteralne
primene a najrea je posle peroralne.
Simptomi preosetljivosti sastoje se od blagih i prolaznih reakcija
na koi, pa sve do anafilaktikog oka.

Kontaktni dermatitis moe da se javi kod veterinara, lekara,

veterinarskih tehniara, medicinskih sestara, farmaceuta kao i radnika
koji rukuju preparatima penicilina.

Akutne alergijske reakcije prema penicilinu se javljaju kod pasa.

Kliniki se manifestuje
urtikarijom, edemima.

Posle intravenske injekcije penicilina G kod pasa i maaka su mogui i

neuroloki poremeaji, kao to su ataksija i konvulzije.

Anafilaktike reakcije su mogue i kod goveda, kako posle primene

penicilina, tako i posle primene kombinacije penicilina i streptomicina.

Neeljeni efekti se javljaju i kod svinja (u toku terapije crvenog vetra

penicilinom):

salivacijom,

drhtanjem,

povraanjem,

Manifestuju se drhtanjem, odbijanjem hrane, povraanjem, cijanozom,

povienom temperaturom, a kod gravidnih krmaa ak i abortusom.
Mogui su pojaana vaginalna sekrecija i otok vulve.

Fatalne anafilaktike reakcije, kako na prirodne tako i na sintetske

peniciline javljaju se kod zeeva, zamoraca, hrkova i gerbila.

Kod ivotinja koje su prethodno leene penicilinom, naknadna lokalna

primena ovog antibiotika prouzrokuje reakcije preosetljivosti.

Terapija anafilaktoidnih reakcija izazvanih penicilinom

Sprovodi se i.m. primenom adrenalina, nekog antihistaminika (ali

iskljuivo parenteralno), aminofilina i kortikosteroida.

Vano je da se aplikacija lekova vri upravo navedenim redom.

Dejstvo adrenalina, antihistaminika i aminofilina nastaje brzo, dok dejstvo
kortikosteroida nastaje sporo. ivotinja moe da ugine pre nego to se
ispolji dejstvo kortikosteroida!

U praksi se, meutim, deava da se penicilinski ok lei upravo

obrnutim redom, to se svakako moe da smatra profesionalnom
grekom.

Postoje dokazi da se alergija na peniciline kod ljudi, pored ostalog,

moe javiti i posle konzumiranja mleka, mlenih proizvoda i mesa
kontaminiranih reziduama ovog antibiotika, njegovim degradacionim
produktima ili metabolitima.

Leenje mastitisa krava penicilinima ali i generalno njihova primena

kod ivotinja ije se meso i mleko koristi za ishranu ljudi, moe da
predstavlja opasnost za konzumente.

Dunost veterinara je da dobro poznaje i pridrava se karence za meso

i mleko leenih ivotinja sa antibioticima.

Svi lekovi u veterinarskoj medicini (pa i antibiotici) imaju odreenu

Maksimalnu dozvoljenu koncentraciju (MDK ili MRL) u tkivima
tretiranih ivotinja. Na osnovu njene vrednosti odreuje se karenca.

SPECIFINI INHIBITORI BETA-LAKTAMAZA

Beta-laktamaze su enzimi koji otvaraju
beta-laktamski prsten u penicilinima i
cefalosporinima
pri
emu
nastaju
metaboliti koji su u antibakterijskom
pogledu neaktivani.
Produkcija beta-laktamaza
regulisana.

je

genetski

Najpoznatiji specifini inhibitori beta-laktamaza su klavulanska

kiselina, sulbaktam i tazobaktam.

Kombinacija amoksicilina i klavulanske kiseline (Xiclav

) deluje i
protiv bakterija koje produkuju beta-laktamaze (leenje infekcija koe
i gastrointestinalnog trakta)

Sulbaktam je slian klavulanskoj kiselini, ali je slabiji inhibitor betalaktamaza.

Tazobaktam, ima iri spektar dejstva na razliite beta laktamaze u

odnosu na klavulansku kiselinu i sulbaktam.

CEFALOSPORINI

Prirodni cefalosporin C je produkt gljivice Cephalosporium.

Iz cefalosporina C dobija se 7-amino-cefalosporanska kiselina koja je

osnov za dobijanje svih cefalosporina.

Cefalosporini su velika grupa polusintetskih antibiotika.

Osnovu amino-cefalosporanske kiseline ini beta-laktamski prsten koji

je bitan za antibakterijsko delovanje cefalosporina.

Cefalosporini su slini penicilinima po hemijskoj strukturi, mehanizmu

delovanja, antibakterijskom spektru i antigenim svojstvima.

Podela cefalosporina

Cefalosporini su za sada, podeljeni u etiri generacije.

Prva
generacija

Druga
generacija

Trea
generacija

etvrta
generacija

Cefotaksim
Moksalaktam
Cefoperazon
Cefsulodin
Ceftizoksim
Ceftriakson
Ceftazidim
Cefmenoksim
Ceftiofur
Cefkvinom

Cefepim
Cefpirom

Za parenteralnu primenu
Cefacetril
Cefalotin
Cefaloridin
Cefazolin
Cefadrin
Cefalonijum
Cefapirin

Cefamandol
Cefoksitin
Cefuroksim
Cefoksazol
Cefaklor

Za peroralnu primenu
Cefaglicin
Cefaleksin
Cefadroksil
Cefradin

Cefalosporini prve generacije

Deluju protiv gram-pozitivnih mikroorganizama i samo protiv nekih

gram-negativnih (E. coli, Proteus spp., Klebsiella spp.).

Pokazuju umerenu stabilnost prema beta-laktamazama a neki od njih

mogu da primenjuju peroralno.

Cefalosporini druge generacije

Stabilniji su prema beta-laktamazama.

Antibakterijski spektar im je proiren i na neke gram-negativne

mikroorganizme, koji su postali rezistentni na cefalosporine prve
generacije (Enterobacter spp., E. coli, Klebsiella spp., Proteus spp. i
Serratia spp.).

Ne deluju protiv Pseudomonas aeruginosa i deluju slabije protiv grampozitivnih mikroorganizama nego cefalosporini iz prve generacije.

Cefalosporini tree generacije

Stabilniji su prema
Pseudomonas.

Aktivnost protiv gram-pozitivnih bakterija je neto slabija nego kod

cefalosporina prve i druge generacije.

Ni jedan od predstavnika cefalosporina tree generacije nije pogodan

za peroralnu primenu ve se svi primenjuju parenteralno.

Cefalosporini etvrte generacije

Izuzetno dobro deluju protiv gram pozitivnih bakterija, naroito

stafilokoka ali i protiv gram negativnih mikroorganizama.

Stabilni su prema dejstvu beta laktamaza i mogu se primenjivati

iskljuivo parenetralno.

beta-laktamazama

donekle

deluju

na

Za sada se ova grupa cefalosporina primenjuje samo u humanoj medicini

za leenje bakterijskih meningitisa, pneumonija, urinarnih infekcija i
infekcija koe.

 Farmakokinetika

Farmakokinetika svojstva cefalosporina su slina kao kod penicilina

Iz humane medicine se zna da se neki cefalosporini dobro absorbuju

iz digestivnog trakta i da se ravnomerno raspodeljuju po telesnim
tenostima i tkivima.

Vrlo je malo farmakokinetikih podataka o cefalosporinima kod

ivotinja, a razlog je najverovatnije njihova retka primena zbog visoke
cene kotanja.

Neki se ipak dobro absorbuju

monogastrinih ivotinja.

Eliminacija cefalosporina se vri preko bubrega. Jedino

cefoperazon u visokom procentu (oko 80%) izluuje preko ui.

iz

gastrointestinalnog

trakta
se

Peroralni cefalosporini

Cefalosporini za peroralnu primenu su cefaleksin, cefradin i cefaklor.

Svi su stabilni u kiseloj sredini eluca, pa mogu da se primene

peroralno.

Absorpcija je dobra i u krvi se postiu odgovarajue terapijske

koncentracije koje su pribline koncentracijama koje se postiu posle
intramuskularne primene.

Njihovo vezivanje za proteine plazme je vrlo slabo (oko 15%).

U izvesnom stepenu su stabilni prema beta-laktamazama, ali ih razlau

enzimi koje stvaraju gram-negativne bakterije.

U veterinarskoj medicini se koriste za leenje infecija kod malih

ivotinja.

Intramamarni cefalosporini (cefapirin, cefradin, cefalonijum,

cefoksazol, cefuroksim, cefacetril, cefoperazon i ceftriakson)

Cefapirin se primenjuje i kod krava u laktaciji i kod krava u zasuenom

periodu

Cefalonijum je indikovan kod krava u zasuenju.

Cefoksazol deluje na gram-pozitivne mikroorganizme i koristi se samo

u periodu laktacije krava.

Cefuroksim i cefacetril se koriste za terapiju klinikih i subklinikih

mastitisa krava u periodu laktacije.

Cefalosporini za parenteralnu primenu

(cefalotin, cefaloridin, cefazolin, cefacetril, cefapirin, cefuroksim, cefamandol,
cefoksitin, ceftiofur, ceftriakson, cefkvinom, cefaperazon, ceftiazidim)

Cefalotin je osetljiv prema beta-laktamazi koju produkuje E. coli.

Cefaloridin se esto koristi kod malih ivotinja, ali moe da

prouzrokuje oteenje bubrega.
Osetljiv je na sve tipove beta-laktamaza, kako stafilokoknih tako i onih iz
gram-negativnih bakterija.

Cefazolin je slian cefaloridinu, ali jae od njega deluja na E. coli.

Cefacetril i cefapirin su slini cefalotinu.

Ceftriakson, cefkvinom, cefaperazon i ceftiazidim imaju visoku

aktivnost protiv Pseudomonas aeruginosa
Deluju i na druge gram negativne ali i gram pozitivne mikroorganizme pa
su po irini spektra slini cefalosporinima etvrte generacije.