Odgovori Medicinska Biohemija Za Kolokvijum2013

ODGOVORI ZA KOLOKVIJUM
1.Najee koriene analitike metode su:

Fotometrija ,Fluorometrija, nefelometrija i turbidimerija , Elektroforeza ,
Elektrohemija Osmometrija , Hromatografija , Radioaktivnost i njeno merenje ,
Masena spektrometrija i Imunohemijske metode .
2.Fotometrija koristi:
Metoda koja koristi merenje jaine svetlosti proputene kroz rastvor i izvodi se na
aparatu koji se naziva FOTOMETAR.
3.Najee koriena analitika metoda za odreivanje koncentracije sastojaka telesne
tenosti na osnovu
razlike u intenzitetu emitovane monohromatske i svetlosti
proputene kroz rastvor .
4.Intenzitet upadnog zraka svetlosti je je VEI od intenziteta proputenog zraka svetlosti
zbog APSORPCIJE svetlosti od strane molekula rastvora Molekuli prisutni u rastvor rastvoru
prelaze u EKSCITIRANO ili pobueno stanje.
5.Koncentracija supstance u rastvoru fotometrijski se moe odrediti samo u sluaju:
(Zaokruite TANE odgovore)
a) da je supstanca u rastvoru obojena *
b) da supstanca u rastvoru gradi obojeno jedinjenje sa reagensom *
c) da je supstanca u rastvoru neobojena
d) da supstanca u rastvoru gradi bezbojno jedinjenje
6.Bojeni rastvori apsorbuju svetlo PROPORCIONALNO intenzitetu boje, a intenzitet boje
zavisi od KONCENTRACIJE supstance u rastvoru .
7.Transmisija ili transparencija je sposobsnost OBOJENIH rastvora da APSORBUJU
svetlost odreene talasne duine.
8.TRANSMISIJA je odnos intenziteta UPADNE i PROPUTENE svetlosti .
Matematiki izraz za aporbancu je:
I
T = -----------I0
9.APSORBANCA ili EKSTINKCIJA se izraava kao :
negativan logaritam transmisije..
Matematiki izraz za aporbancu je: A = - log T APSORBANCA je
BEZDIMENZIONALNA veliina koja se oitava na fotometru kao brojna
vrednost.
10.Kako glasi Lamber-Ber-ov zakon: Intezitet monohromatske svetlosti prilikom
prolaska kroz odreeni rastvor opada eksponencijalno sa duinom preenog puta
kroz rastvor i porastom koncentracije molekula koji apsorbuju svetlost u rastvoru
11.Matematiki izraz Lamber-Ber-ovog zakona je:
A=Kxcx1
K - molarni apsorpcioni koeficijent za supstancu koju odreujemo.
c- koncentracija ispitivane supstance u rastvoru
1- duina preenog puta svetlosti je 1cm (irina kivete)
12.Koja su dva osnovna tipa fotometrije:
Kolorimetrija i spektrofotometrija
13.Za izdvajanje svetlosti odreenih talasnih duina kod kolorimetra koristimo
odreene boje.
14.Kod kolorimetrije boja filtera treba da bude KOMPLEMENTARNA
ispitujemo.
FILTERE
boji rastvora koji
15.Prilikom kolorimetrijskog merenja boja filtera se odreuje prema boji rastvora koji se
ispituje. Na koji nain? (Zaokruite taan odgovor)
a) boja filtera treba da bude komplemetarna boji rastvora *
b) boja filtera treba da bude inkomplemetarna boji rastvora
c) boja filtera treba da bude konkavna boji rastvora
d) boja filtera treba da bude konveksna boji rastvora
16. Koja je osnovna razlika izmeu kolorimetrijskih i spektrofotometrijskih metoda?
Spektrofotometrija je metoda odreivanja koliine apsorbovane svetlosti aparatom
koji se naziva SPEKTROFOTOMETAR.Kolorimetrija je metoda koja izdvaja svetlost
odreenih talasnih duina iz polihromatske (bele) svetlosti pomou odgovarajuih
filtera aparatom koji se naziva KOLORIMETAR .
17. Da bi se dobila monohromatska svetlost u spektrofotometriji se koristi: (Zaokruite taan
odgovor)
a) polihromator
b) monohronomator
c) polihronomator
d) monohromator*
18.Navedite opseg talasnih duina svetlosti u vidljivom delu spektra: 360 950 nm .
19.Navedite opseg talasnih duina svetlosti ultraljubiastom delu spektra: 190 420 nm .
20.U fotometriji za dobijanje svetlosti iz vidljivog dela svetla koriste se : volframove
lampe .
21.U fotometriji za dobijanje svetlosti iz ultraljubiastog dela svetla koriste se :
deuterijumske i vodonine lampe i ivine cevi za dobijanje linijskih spektara .
22.Koja je standardna duina optikog puta u fotometrijskim metodama? 1 cm
23. ta je slepa proba i za ta se koristi u fotometrijskim merenjima:
SP je rastvor u koji smo dodali sva jedinjenja kao i u ispitivani rastvor sem ispitivane
supstance iju koncentraciju odreujemo.da bi bili sigurni da ostala jedinjena
prisutna u rastvoru zajedno sa ispitivanom supstancom ne apsorbuju svetlost iste
talasne duine koristi se slepa proba (SP). Prema slepoj probi podeava se minimum
apsorbcije, tj. maksimum proputene svetlosti.
24 . Napiite formulu prema kojoj izraunavamo nepoznatu koncentraciju supstance u
rastvoru u fotometrijskim merenjima:
A uzorka
C uzorka = ----------------- x C standarda
A standarda
25. Kako se konstruie kalibraciona, standardna kriva u fotometrijskim merenjima: Da bi se
odredila zavisnost koncentracije supstance d apsorbance prvo se konstruie
standardna ili kalibraciona kriva. Kriva se konstruie odreivanjem apsorbanci u 5-10

rastvora poznatih koncentracija i nanoenjem vrednosti koncetracija na na X osu, a
vrednosti apsorbanci istih koncentracija na Y osu.
26. PLAMENA EMISIONA FOTOMETRIJA kao posebna vrsta fotometrijskih metoda se
koristi za kvantitativno odreivanje NATRIJUMA I KALIJUMA u telesnim tenostima.
28.ATOMSKA APSORPCIONA SPEKTROFOTOMETRIJA kao posebna vrsta fotometrijskih
metoda se koristi za odreivanje: koncentraciju elemenata u telesnim tenostima.
29 .ta je fluorescencija ili svetlosno rasejanje:
Interakcija zrane energije sa molekulima ili esticama u rastvoru moe da dovede do
fluorescencijeili svetlosnog rasejanja.
30. Kako nastaje fluorescencija ili svetlosno rasejanje:
Nastaje kada molekul tj. Fluorofora apsorbuje svetlost jedne talasne duine a zatim je
re-emituje na duoj tj..veoj talasnoj duini. Kao rezultat, emitovana fluorescentna
svetlost ima manju E a veu talasnu duinu.
31.Kako se naziva molekul koji podlee fluorescenciji? (Zaokruite taan odgovor)
a) hronofora
b) fluorofora *
c) hromoflora
d) floroflora
32. ta je Stouks-ov pomak?
Razlika izmeu max pobuujue svetlosti i max emitovane emitovane
fluorescentne svetlosti predstavlja konstantu koja se oznaava kao Stouks-ov pomak
Ova konstanta je mera gubitka energije u toku trajanja pobuenog stanja pre povratka
u osnovno singlet stanje.
33.Stouk-ov pomak je u fluorescenciji konstanta koja:
Ova konstanta je mera gubitka energije u toku trajanja pobuenog stanja pre povratka
u osnovno singlet stanje. Emisija fluorescentne svetlosti se karakterie brzim (108
s) vremenom gaenja.
34. ta je luminiscencija? LUMINISCENCIJA je emitovanje evetlosne ili zrane energije
pri emu se elektroni vracaju sa ekscitovanog ( pobuenog ) ili visoko energetskog
nivoa na nii energetski nivo .
35.Napiite formulu/e za energiju kvanta svetlosti i objanite ta znae pojedine komponente
formule/a .
Energija kvanta svetlosti izraena je formulom E=h ili E=hc/, gde je E enegija, h je
Plankova konstanta, c brzina svetlosti, je frekvecija a je talasna duina .
36. Objasnite pojavu hemiluminiscencije: Hemiluminiscencija dolazi do oksidacije
organskog jedinjenja dolazi do oksidacije organskog jedinjenja /luminol/ oksidantom
/H2O2, hipohlorit, O2/, a energija svetlosti se javlja iz pobuenog produkta dobijenog
u hem. reakciji.
37.Objasnite pojavu bioluminiscencije:

Bioluminiscencija poseban oblik hemiluminiscencije; u biolokim sistemima kod
kojih postoji katalitiki enzim *luciferaza* koji svojim dejstvom poveava efikasnost
luminiscentne reakcije.
38.Navedite neke analite biohemijske markere koji se odreuju fluorescencijom: Glukoza

, Bilirubin , Protoporfirin , Kalcijum , Magnezijum ,Kateholamini i une kiseline.
39. Navedite neke analite markere koagulacije koji se odreuju fluorescencijom :
Heparin , Antitrombin III i Plazminogen.
40.Navedite neke analite enzime ili enzimske klase koji se odreuju fluorescencijom:
Oksidoreduktaze ,
Hidrolaze :- Glukozidaze i Proteaze .
41.Navedite neke analite terapeutske lekove koji se odreuju fluorescencijom: Fenitoin ,
Fenobarbital, Amikacin, Tobramicin, Gentamicin , Teofilin i primidon
42.ta je turbiditet?
TURBIDITET zamuenje ili mutnoa. Osobina fluida (tenosti i gasova) koja opisuje
prisustvo suspendovanih ili koloidnih supstanci u rastvoru.
43. Turbiditet izaziva SLABLJENJE ( smanjenje ) intenziteta upadnog zraka svetlosti pri
prolazu kroz rastvor sa esticama.
44. Turbidimetrija kao analitika metoda koristi: Merenje smanjenja intenziteta upadnog
svetlosnog zraka izazvanog rasipanjem, odbijanjem i apsorpcijom svetlosti naziva se
TURBIDIMETRIJA . Jedinice u kojima se izraava zamuenje su NTU (engl..
Nephelometric Turbidity Units), FTU (engl.Formazine Turbidity Units).
45. NEFELOMETRIJA kao analitika metoda je definisana kao:
NEFELOMETRIJA je definisana kao detekcija je definisana kao detekcija svetlosne
energije rasute ili reflektovane ka detektoru koji nije na direktnom putu proputene
svetlosti.
46. Opti nefelometri mere rasipanje svetlosti pod uglom od (90) u odnosu na upadni zrak
svetlosti.
47. Nefelometrijske metode najee se koriste za imunoodreivanja :
Za imunoodreivanja imunoglobulina, proteina i lekova.
48. ta je elektroforeza ?
Elektroforeza se odnosi na kretanje naelektrisanih rastvoraka ili estica u tenoj
sredini pod uticajem elektrinog polja.
49 . ta je jontoforeza:
Iako se izraz elektroforeza koristi za opisivanje kretanja svih vrsta estica, upotreba
izraza JONTOFOREZA je ograniena na kretanje malih jona pod uticajem elektrinog
polja.
50. Za ta se koriste elektroforetske metode:

Najee se koristi za kvantitativno odreivanje proteina u serumu, urinu i likvoru
serumu, urinu i likvoru. Metode koja se koriste razdvajanje i kvantitativno odreivanje
koliine naelektrisanih estica rastvorenih supstanci pod uticajem elektrinog polja
51. Brzina kretanja naelekrisanih estica proteina u rastvoru pod uticajem elektrinog polja
zavisi od:
1. Neto naelektrisanja molekula proteina

2. Veliine i oblika molekula proteina
3. Jaine elektrinog polja
4. Viskoznosti medijuma u kome se molekuli kreu
52. Matematika formula za brzinu kretanja naelektrisanih estica glasi. Objasnite.
Q
=
Kxrx
= elektroforetska pokretljivost, Q= neto naelktrisanje, K= konstanta,r = poluprenik
estice, = viskoznost medijuma
53. Osnovni princip elektroforetskih metoda je:
Brzina naelektrisanih estica u elektrinom polju je direktno proporcionalna neto
naelektrisanju estica, a obrnuto proporcionalna veli estica, a obrnuto proporcionalna
veliini estica viskoznosti medijuma!
54. Elektroforetske metode se mogu podeliti na osnovu vrste medijuma u kome se estice
proteina kreu na: - Elektroforeza na papiru
- Elektroforeza na agaroznom gelu
- Elektroforeza na celuloznom acetatu
- Elektroforeza na poliakrilamid gelu
- Elektroforeza na skrobnom gelu.
55. ta je potenciometrija? Potenciometrija predstavlja merenje razlike elektrinog
potencijala izmeu dve elektrode u elektrohemijskoj eliji.
56. Od ega se sastoji elektrohemijska, galvanska elija:
Elektrohemijska (galvanska) elija se uvek sastoji od dve elektrode (elektronski ili
metalni provodnici) povezane elektrolitikim rastvorom (jonski provodnik).
57.Od ega se sastoji elektrohemijska poluelija, elektroda:
Elektroda ili poluelijase sastoji od metalnog provodnika koji je u kontaktu sa
elektrolitskom rastvorom. Jedan od elektrolitskih rastvora je nepoznat ili rastvor koji
se ispituje; moe da se zameni odgovarajuim standardnim rastvorom u cilju
kalibracije aparature ili kontrole kvaliteta rada.
58. Prema konvenciji kod potenciometrijskih merenja uvek je: Obeleite:
LEVA elektroda - je uvek REFERENTNA
DESNA elektroda je INDIKATORSKA .
59. Merenje potencijala elije vri se aparatom koji se naziva : POTENCIOMETROM .
60. Potenciometrijskim metodama meri se :
Metoda koja meri razlike u elektrinom potencijalu izmeu dve elektrode,omoguujui
merenje pH telesnih tenosti kao i koncentraciju nekih elektrolita i metabolita .
61. . Kakve mogunosti nam daje direktno potenciometrijsko merenje:
Direktno potenciometrijsko merenje u nerazblaenim i nerazreenim uzorcima daje
mogunost odreivanja koncentracije slobodnih, nevezanih jona, ili aktivnosti jona .
62. U kojim vrstama uzoraka moe da se primeni direktno potenciometrijsko merenje? U
nerazblaenim i nerazreenim uzorcima.
63. Kod direktnog potenciometrijskog merenja moe se odreivati AKTIVNOST jona.
Matematiki izraza za ovu veliinu je: Aktivnost jona (a) jednaka je brojnoj vrednosti
proizvoda molaliteta slobodnih jona (m; mol/kg) i koeficijenta aktivnosti ( aktivnosti

(), a = mx .
64.Indirektna potenciometrijska merenje koriste se za odreivanje koncentracije SVIH (i
slobodnih i vezanih) jona, i tada uzorak mora biti
razreen odgovarajuim
rastvaraem koji oslobaa vezane jone iz njihovih vezujuih agenasa .
65. Ako se indirektna potenciometrijska merenje koriste za odreivanje koncentracije svih
jona (i slobodnih i vezanih), uzorak mora biti: (Zaokruite taan odgovor)
a) razblaen odgovarajuim rastvaraem *
b) ukoncentrovan
c) ne sme se nikako menjati
66. Navedite sve tipove elektroda koje koriste principe potenciometriskih merenja: REDOKS ELEKTRODE ,
- JON-SELEKTIVNE MEMBRANSKE ELEKTRODE ,
- GASNE ELEKTRODE I
- ENZIMSKE ELEKTRODE .
67. Koje redoks elektrode postoje: - Inertne metalne elektrode
- Srebro/srebro -hloridna elektroda.
68. Koji tipovi jon-selektivnih membranskih elektrode postoje :
- Staklene elektrode : Vodonik-jon selektivne staklene elektrode Na ++ selektivne
elektrode
- Elektrode u vrstom stanju : vrsto-obrazovane membrane , Homogenemembranske elektrode .
- Jono-izmenjivake elektrode : Tene jon-izmenjivake membrane , Kalijumova jonselektivna membrana iAmonijum jon-selektivna membrana .
69. Koje gasne elektrode postoje: - pCO2 elektroda
- NH3 -gasna elektroda .
70. Osmometrija se zasniva na: Metoda koja meri koncentraciju estica koje direktno
utiu na osmotski pritisak u rastvoru.
Osmotski pritisak usmerava kretanje vode (ili rastvaraa) kroz membranu koja
razdvaja dva prostora.
71. Kakve su membrane koje se koriste u osmometrijskim merenjima: (Zaokruite taan
odgovor)
a) strogo polupropustljive
b) skroz propusne
c) polupropusne *
d) skroz nepropusne
72.U osmometrijskim merenjima strogo polupropustljive membrane su one koje proputaju
Membrane koje proputaju samo molekule vode.
73. U osmometrijskim merenjima delimino polupropustljive su membrane koje pored
molekula VODE proputaju i MALE MOLEKULE I / ILI JONE .
74. Objasnite pojavu osmoze: Osmoza predstavlja difuziju molekula rastvaraa kroz
polupropustljivu membranu koja proputa molekule rastvr li ne proput
molekule rstvorene supstnce.
75. Poto polupropustljiva membrana proput smo molekule RASTVARAA , li ne i

estice rastvorene supstance, dolazi do DIFUZIJE RASTVARAA KROZ MEMBRANU tj.
molekuli RASTVARAA prolaze kroz mmbranu kako bi se izjednil koncntrcije
rastvaraa s obe strane membrne.
76. Kod pojave osmoze molekuli rastvar se kru iz srdine sa MANJOM
KONCENTRACIJOM koncentracijom u srdinu sa VEOM KONCENTRACIJOM
koncntracijom rastvorenih supstanci.
77. Objasnite nastanak osmotskog pritiska: Pri difuziji molekula rastvaraa kroz
membranu dolazi do porasta nivoa tenosti na jednoj strani membrane i smanjenja
nivoa tenosti na drugo smanjenja strani membrane. .Porast nivoa tenosti na jednoj
strani membrane stvara Osmoza, osmotski pritisak koji deluje na membranu. Kada se
ova dva pritiska izjednae doi e do uspostavljanja avljanja ravnotee i proces
difuzije tj. prelazak molekula vode (rastvaraa)e se zavriti.Pritisak pri kome se
uspostavlja ova ravnotea se naziva efektivni osmotski pritisak. Osmotski pritisak je
vei to je koncentracija rastvora vea i obrnuto.
78.Objasnite ta je hipotonian rastvor i kako se elije ponaaju u hipotoninom rastvoru?
Hipotonican rastvor je rastvor koji je manje koncentracije u odnosu na samu celiju .
Tako, ako eliju stavimo u hipotonian rastvor(rastvor koji je manje koncentracije u
odnos na samu eliju) doi e do ulaenja vode u eliju, do njenog bubrenja i
prskanja.
79. ta je hipotoni rastvor?
Hipotonican rastvor je rastvor koji je manje koncentracije u odnosu na samu celiju .
80. Kako se elije ponaaju u hipertoninom rastvoru?
U hipertoninom rastvoru (koncentrovaniji od rastvora u samoj eliji), voda e izlaziti
iz elije i ona e se smeurati.
81. . ta je hipertonini rastvor? Hipertonian rastvor je rastvor koji je koncentrovaniji
od rastvora u samoj eliji .
82. Kod sisara preko kog organa se vri osmoregulacija:
a) preko plua
b) preko creva
c) preko jetre
d) preko bubrega*
83. Hromatografija je proces RAZDVAJANJA ,IDENTIFIKACIJA I ODREIVANJE
pojedinih supstanci iz analizirane smee na dodirnoj povrini dve faze, pri kontinuiranom
protoku jedne faze preko druge.
84. Western blot je tehnika:
Western blot ili alternativno, protein-imunoblot je analiticka tehnika koja se koristi za
detekciju specifinih proteina u uzorku .
85. Koja tehnika se koristi za razdvajanje proteina western-blot metodama:
Koristi se GEL-ELEKTROFOREZA.
86. Koje osobine polipeptidnog lanaca se koriste za razdvajanje proteina western-blot
metodama:
Za razdvajanje nativnih ili denaturisanih proteina prema duini polipeptidnog laca (u
zavisnosti od denaturiuih uslova) ili prema 3-D strukturi prot D strukturi proteina
(nativni/ne- eina (nativni/ne denaturiui uslovi)
87. U western-blot metodama posle razdvajanja proteina sledi: (Navedite postupke)

Proteini se prenose na MEMBRANU (obino nitrocelulozna ili PVDF), gde se detektuju
obeleavaju , korienjem antitela koja su specifin za target protein .
88. U western-blot metodama za obeleavanje razdvojenih proteina koriste ste:
Za obeleavanje se koriste monoklonalna i/ili poliklonalna antitela . Druge tehnike koje
podrazumevaju korienje anti tela za odreivanje proteina su IMUNOBOJENJE i
ELIZA ( ELIZA (enzyme-linked immunosorbent linked immunosorbent assay ELISA)
89. SOUTHERN BLOT je tehnika za detekciju:
SOUTHERN BLOTje tehnika detekcije DNK koju je razvio Edvin Sa Edvin
Sautern(Edwin Southern)
90.NORTHERN BLOT je tehnika za detekciju:
Detekcija odreivanje RNK je nazvana NORTHERN BLOT .
91.EASTERN BLOT je tehnika za detekciju:
Tehnika odreivanja post-translacionih modifikacija proteina je dobila naziv EASTERN
BLOT
92.Tanim redosledom navedite kakav je redosled postupaka prilikom dokazivanja proteina -Priprema uzorka
- Gel elektroforeza
-Transfer proteina na membranu
- Blokiranje
- Detekcija
- Analiza
93.U toku WESTERN BLOT gelelektroforeze odvajanje proteina vri se na osnovu:
Odvajanje proteina vri se na osnovu razlika u izoelektrinoj taki (pI), molekulskoj
teini, naelektrisanju ili kombinaciji ovih faktora .
94.U toku WESTERN BLOT gelelektroforeze za odvajanje proteina koristi se:
Za odvajanje proteina koriste se POLIAKRILAMIDNI gelovi i puferi sa NATRIJUM
DODECIL-SULFATOM ( SDS ).
95. U toku WESTERN BLOT gelelektroforeze proteini bivaju NEGATIVNO naelektrisani i
kreu se ka POZITIVNOJ elektrodi kroz akrliamidnu mreu gela.
95b. Zaokriite taan odgovor. U toku WESTERN BLOT gelelektroforeze proteini bivaju
__-___ naelektrisani i kreu se ka + elektrodi kroz akrliamidnu mreu gela:
a) pozitivno, negativnoj
b) negativno, pozitivnoj *
c) nisu, negativnoj
d) nisu, pozitivnoj
96. ta odreuje mo razdvajanja gela u toku gel-elektroforeze u western-blot metodama:
KONCENTRACIJA AKRILAMIDA odreuje mo razdvajanja gela (veliinu pora i kanala
kroz koje proteini prolaze)) ako je vea koncentracija akrilamida, bolja je rezolucija proteina
sa manjom molekulskom masom kroz gel lake prolaze proteini manje molekulske mase.
97. WESTERN BLOT Transfer proteina na membranu. Da bi proteini razdvojeni
elektroforezom bili dostupni detekciji ANTI-TELIMA , potrebno je da se prenesu sa gela na
NITROCELULOZNU membranu ili membranu od POLIVINILDEN- DIFLOURIDA (PVDF ).
98 . ta je POLARIMETRIJA?
Fiziko-hemijska metoda koja podrazumeva merenje i interpretaciju POLARIZACIJE
transferzalnih talasa, najee elektromagnetnih (EM) talasa, kao to su svetlost i/ili
radio talasi.
99.Polarizacija elektro-magnetnih
materijal/objekat bivaju:
Reflektovani odbijeni
Refraktovani - prelomljeni
Difraktovani savijeni
talasa
nastaje
kada
oni
prolazei
kroz
neki
100. Kako se naziva aparat koji se koristi u polarimetriji : POLARIMETAR .

101.Koji je princip rada polarimetra?
Jednostavni POLARIMETRI koji mere optiku rotaciju, imaju cev sa ravnim staklenim
krajem u koji se stavlja uzorak. Na svakom kraju cevi nalazi se polarizer(Nikol prizma).
Prolazei kroz optiki aktivan uzorak svetlost menja ravan rotacije. Ugao rotacije se
odreuje okretanjem analajzera sve dok se svetlost potpuno ne ugasi moe se
oitati na skali. Iz toga se moe izraunati speifina rotacija uzorka. Temperatura
utie na rotaciju svetlosti.
102. Objasnite pojavu optike rotacije:
OPTIKA ROTACIJA podrazumeva okretanje ravni linearno polarizovane svetlosti
kada svetlost (ili EM talasi) prolazi kroz optiki aktivne uzorke . Ova pojava je prisutna
u rastvorima koji imaju HIRALNE molekule .
103. ta su to stereoizomeri, optiki izomeri ili enantiomeri: Na optiki aktivnom (alfa) C
atomu sve 4 veze iskoriene su da se veu razliiti substituenti:- amino gr. NH3+, kaboksilna gr. COO- ,-vodonik H ,- boni lanac R .Za ovakve molekule se kae da
su STEREOIZOMERI, optiki izomeri ili enantiomeri
104. ta cini osnovu refraktometrijskih metoda:
REFRAKTOMETRIJA je metoda za odreivanje INDEKSA PRELAMANJA, jedne od
osnovnih osobina supstancije, u nameri da se:
Identifikuju pojedine supstancije u tenom ili vrstom stanju (koristi se u
neorganskoj hemiji ili analizi masti, ulja i eera)
Odredi koliina pojedine supstancije u gasnoj ili tenoj smei - procentni sastav
(koristi se u ispitivanju produkata destilacije; analizi biljnih ulja, masti; za odreivanje
procenta alkohola u vodenim rastvorima; u industriji vonih sokova; za analizu mleka,
brana; u biohemiji i sl.)
Analizira struktura organskih jedinjenja (to se radi preko molarne refrakcije i
polarizacije)
105. Kako se zove aparat koji se koristi u refraktometriji i ta se njime meri:
Indeks prelamanja se odreuje refraktometrijski korienjem REFRAKTOMETARA
Mere kritini ugao(prelomni ugao pri maksimalnom upadnom uglu, tj. 90).Iako se
obino za uzorak uzima supstancija u tenom stanju, mogue je meriti i gasovite i
vrste, kao to su staklo ili drago kamenje
106. Na kom principu rade refraktometri, po cemu se razlikuju i ta se njima meri:
Razlikuju se u:konstrukciji,tanosti i koliini uzorka za odreivanje ali koji rade na
istom principu -mere kritini ugao(prelomni ugao pri maksimalnom upadnom uglu, tj.
90)Iako se obino za uzorak uzima supstancija u tenom stanju, mogue je meriti i
gasovite i vrste, kao to su staklo ili drago kamenje
107. Od kojih fizickih velicina zavisi indeks prelamanja i u kakvom je odnosu sa tim
velicinama:
Indeks prelamanja supstancije strogo zavisi od temperature(T) i talasne
duine()upotrebljene svetlosti
108. Da bi se obavila refraktometrijska merenja neke fizicke velicine smatraju se

standardnim. Navedite koje su to fizicke velicine i njihove standardne vrednosti:
Merenja se obino vre na standardnoj temperaturi od 20C (68F) i koja se smatra
sobnom temperaturom . Za talasnu duinu obino se koristi NATRIJUMOVA D LINIJA
talasne duine od 589,3 nm
109. Da bi se obavila refraktometrijska merenja neke fizicke velicine smatraju se
standardnim. To su temperatura i talasna duina. Koje su tacne standardne vrednosti T i
lamda? Zaokruite tacan odgovor:
a) 68C i 389,5 nm
b) 20F i 895,3 nm
c) 20C i 589,3 nm
d) 68F i 398,5 nm
110. Kako se obeleeva i koliko iznosi indeks prelamanja vode meren pod standardnim
uslovima:
Oznaka je nD20 gde je D oznaka natrijumove D linije dubleta a 20 predstavlja
temperaturu merenja
Ineks prelamanja vode meren pod standardnim uslovima je:nD20 = 1,3330
111. Navedite karakteristike Abbe-ovog refraktometra:
Ovaj refraktometar slui za merenje indeksa prelamanjatenosti u opsegu od 1,3 do
1,7 sa preciznou od 0,0002
Sastoji se od IZVORA SVETLOSTI, DURBINA i OGLEDALA za osvetljavanje dve
pravougaone PRIZME spojene dijagonalno izmeu kojih se postavlja ispitivana
tenost.
Svetlost iz izvora preko ogledala pada na donju prizmu,prelama se na granici vazduhstaklo i pada na granicu staklo-ispitivana tecnost.
Ako je upadni ugao manji od 90svetlost e dospeti u durbin. Meutim, ako je vei od
90 dolazi do refleksije
Obrtanjem prizmi njihov poloaj se podeava dok se otra granica izmeu svetlog i
tamnog polja u okularu ne poklopi sa presekom konanica (linije postavljene u obliku
H)
Za dati poloaj prizmi oitava se indeks prelamalja (relativni).
111 b. Navedite karakteristike Pulfhrih-ovog refraktometra:
Koristi se za merenje indeksa prelamanja u intervalu od 1,3 do 1,7 ali sa veom
preciznou od 0,00002
Tenost se sipa u cilindar smeten na gornjoj povrini prizme
Merenje se izvodi po principu kritinog ugla
Ako je Nindeks prelamanja po Pulfrihu, a kritini ugao pod kojim svetlost izlazi iz
prizme, veza tih veliina data je relacijom (Snelijus-Dekartov zakon):
n = (N sin)
Pri merenju je potrebno odrediti prvo NULU INSTRUMENTA kao aritmetiku sredinu
gornje i donje nule
Gornja i donja nula se mere tri puta
Svako naredno merenje indeksa treba korigovati oduzimanjem nule instrumenta od
izmerenog ugla
111 c. Navedite karakteristike imerzionog refraktometra:
Kao i prethodna dva i ovaj se koristi za tenosti sa indeksom prelamanja od 1,3 do 1,7
ali sa preciznou od 0,00004
Bitno se razlikuje od prethodna dva jer je za odreivanje ovim putem potrebna vea
koliina tenosti
Optiki princip je isti kao i kod Abeov-og, prizma je privrena za cev durbina
Merenje se izvodi tako to se prizma uroni u tenost u ai koja se nalazi u

termostatu da bi se odrala konstantna temperatura od 17,5C(za tu temperaturu je
kalibrisan instrument) Svetlost se reflektuje pomou ogledala koje je postavljeno
ispod ae. Da bi se odredila preciznija vrednost na skali postoji jedan zavrtanj za
finije IMERZIONI refraktometar doterivanje skale
Nakon odreivanja poloaja ivice svetlosne trake iz broja podeoka na skali, indeks
prelamanja se trai u TABLICAMAdatih uz instrument koje su predviene za
natrijumovu D liniju
111 d. Po cemu se imerzioni refraktometar razlikuje od Abbe-ovog i Pulfhrih-ovog
refraktometra?
Bitno se razlikuje od prethodna dva jer je za odreivanje ovim putem potrebna vea
koliina tenosti
112. Razdvajanje pojedinih supstanci iz smee hromatografskim metodama zasniva se na:
a) razlicitoj rastvorljivosti u fazama
b) razlicitom afinitetu prema fazama
c) razlicitom naelektrisanju komponenti iz smee
113.Nepokretna faza u hromatografiji naziva se STACIONARNA faza.
114. Pokretna faza u hromatografiji naziva se MOBILNA faza.
115. U hromatografskom procesu: (Zaokruite tacan odgovor)
a) mobilna faza se kontinuirano krece preko stacionarne faze
b) mobilna faza se krece u pravilnim vremenskim intervalima preko stacionarne faze
c) mobilna faza se ne krece
116. Stacionarna faza u hromatografiji moe biti (zaokruite TACNE odgovore):
a) gasovita
b) tecna
c) cvrsta
117. Na osnovu retencionog mehanizma hromatografija se deli na: (zaokruite TACNE
odgovore):
a) gasnu
b) tecnu
c) adsorpcionu
d) podeonu (particionu)
118. Agregatno stanje mobilne faze moe biti: (zaokruite TACNE odgovore):
a) gasovito
b) tecno
c) cvrsto
119. U cvrsto-tecnoj hromatografiji odvija se proces raspodele supstanci izmedu TENE
MOBILNE faze i VRSTE STACIONARNE faze.
120. U cvrsto-tecnoj hromatografiji supstance se vezuju za adsorbens: (Zaokruite tacan
odgovor)
a) kovalentnim vezama
b) nekovalentnim vezama
c) Van-der Waals-ovim silama.
121. Raspodela supstance izmedu adsorbensa i tecne faze moe da se prikae
adsorpcionom ili distribucionom:
(Zaokruite tacan odgovor)

a) izohipsom
b) izotermom
c) izobarom
122. Oblik adsorpcione izoterme zavisi od: (Zaokruite tacan odgovor)
a) faktora podele Fp
b) distribucionog koeficijenta K
c) adsorpcionog koeficijenta Ak
123. Ako je razlika u vrednostima distribucionih koeficijenata veca onda je razdvajanje dve ili
vie supstanci:
a) slabije
b) bolje
c) uvek je isto bez obzira na razlike u koeficijentu
124. Princip adsorpcione hromatografije zasniva se na:
razliitom afinitetu razdvojenih supstanci prema stacionarnoj fazi
125. Sutina adsorpcione hromatografije je da se smea supstanci koje su aplikovane na
adsorbens razdvoji i
pojedine supstance: (Zaokruite tacan odgovor)
a) lociraju
b) provociraju
c) dislociraju
126. Migracija supstance sa pocetne tacke u hromatografiji se odigrava pod uticajem:
(Zaokruite tacan
odgovor)
a) zemljine tee
b) vazdunog pritiska
c) mobilne faze
d) stacionarne faze
127. Adsorbens koji moe da ostvari veliki broj H (vodonickih) veza je: (Zaokruite tacan
odgovor)
a) polaran, hidrosolubilan
b) nepolaran, liposolubilan
c) polaran, liposolubilan
d) nepolaran, hidrosolubilan
128.U hromatografskim metodama zone koje nastaju razdvajanjem ispitivane smee
supstanci na adsobensu
nazivaju se: (Zaokruite tacan odgovor)
a) stacionarne zone
b) migracione zone
c) mobilne zone
129. Kod hromatografije na tankom sloju uvek se dobijaju: (Zaokruite tacan odgovor)
a) eluacione zone
b) migracione zone
c) evulacione
130. Prema nacinu izdvajanja zona razlikuju se dva tipa adsorpcione hromatografije
(zaokruite TACNE
odgovore):
a) tankoslojna hromatografija
b) hromatografija na koloni
c) migraciona
d) eluaciona
131. Razdvajanje smee supstanci primenom migracione adsorpcione hromatografije odvija
se na bazi razlicite
POKRETLJIVOSTI pojedinih supstanci u odredenom sistemu adsorbens-mobilna faza.
132. Pokretljivost zona u hromatografiji zavisi od AFINITETA KOMPONENTI iz smese
supstanci prema
STACIONARNOJ fazi.
133. Migraciona zona u hromatografiji se moe odrediti na vie nacina, ali osnovna velicina
je
RETENCIONA VREDNOST koja se obeleava sa R .
134. Retenciona vrednost u hromatografiji se moe izraziti na jedan/vie nacin(a) u
zavisnosti da li se radi o
MIGRACIONIM ili EULACIONIM zonama.
135. Migracija zona u hromatografiji oznacava se kao RETENCIONA vrednost.
136. Adsorpciona hromatografija na koloni predstavlja EULACIONI tip adsorpcione
hromatografije.
137. Kod eluacionog tipa adsorpcione hromatografije supstance treba da imaju veci afinitet
prema: (Zaokruite
tacan odgovor)
a) mobilnoj fazi
b) stacionarnoj fazi
c) migratornoj fazi
d) retencionoj fazi
138. Retenciono vreme u hromatografiji je konstantna velicina za neku supstancu pod tacno
definisanim
uslovima a to su:
1) SASTAV MOBILNE FAZE
2) ADSORBENS
3) TEMPERATURA
4) KONSTANTAN PROTOK MOBILNE FAZE (mL/min)
139. Eluaciona adsorpciona hromatografija IMA prednost u odnosu na miogracionu.
140. U analitici lekova ove hromatografske metode se koriste za: (Zaokruite tacan odgovor)
a) kvantitativnu
b) kvalitativnu
c) kvantitativnu i kvalitativnu analizu
141. Podeona hromatografija predstavlja vrstu hromatografije kod koje se hromatografski
sistem sastoji od:
1) gasne i tecne faze
2) dve tecne faze
3) tecne i cvrste faze
142. Efikasnost podeone hromatografske kolone odreduje se pomocu: (Zaokruite tacan

odgovor)
1) teorije platoa
2) teorije protoka
3) teorije raspodele
143. Efikasnost i brzina razdvajanja kod podeone hromatografije zavisice od broja
TEORETSKIH PLATOA stacionarne faze date kolone.
144. HETP je parametar koji daje podatke o EFIKSANOSTI neke kolone kao i o njenom
KAPACITETU .
145. Kod dobrog razdvajanja supstanci kod podeone hromatografije separacioni faktor treba
da bude
VEI od 1.
146. Ako je stacionarna faza polarna a mobilna faza nepolarna onda je prisutan sistem:
(Zaokruite tacan
odgovor)
a) normalnih faza (NS)
b) reverznih faza (RS)
c) nenormalnih faza
147. Ako je stacionarna faza nepolarna a mobilna faza polarna onda je prisutan sistem:
(Zaokruite tacan
odgovor)
a) normalnih faza (NS)
b) reverznih faza (RS)
c) nenormalnih faza
148. Tankoslojna hromatografija (TLC) je SEPARACIONA metoda.
149. Osetljivost TLC hromatografije je MANJA u odnosu na druge hromatografske metode.
150. U tankoslojnoj hromatografiji stacionarna faza se nanosi na: (Zaokruite tacan odgovor)
a) Kolonu
b) Plocu
c) Papir
d) Agar gel
151. U tankoslojnoj hromatografiji POLARNOST stacionarne i mobilne faze odreduje vrstu
TLC.
152. Supstance se iz smee pomocu TLC razdvajaju u obliku: (Zaokruite tacan odgovor)
a) migracionih kolona
b) migracionih zona
c) migracionih polja
153. UV/VIS denzitometrijom ocitava se koncentracija farmakodinamski aktivne supstance u
MIGRACIONOJ ZONI direktno sa TLC ploce.
154. Silika-gel je POLARAN adsorbens.
154a. Silika-gel je adsorbens: (Zaokruite TACNE odgovore)
a) nepolaran
b) polaran
c) hidrofilan
d) hidrofoban
154b. U hromatografskim metodama (TLC) silika-gel se koristi kao ADSORBENS .
155. Silikagel IMA mogucnost da gradi veliki broj vodonicnih veza.
155a. Silikagel ima mogucnost da gradi veliki broj VODONINIH VEZA veza.
155. Silika-gel je hidratisani SILICIJUM DIOKSID SiO2 i reaguje slabo KISELO .
156. Silika-gel je hidratisani silicijum dioksid, SiO2 i reaguje slabo: (Zaokruite tacan
odgovor)
a) kiselo
b) bazno
c) neutralno
157. Silika-gel se koristi u tankoslojnoj hromatografiji NORMALNIH faza.
158. Silika-gel se koristi u tankoslojnoj hromatografiji: (Zaokruite tacan odgovor)
a) normalnih faza
b) reversnih faza
c) eluacionih faza
d) migratornih faza
159. Aluminijum oksid NIJE polarniji od silika-gela.
160. Aluminijum oksid nije POLARNIJI od silika-gela.
161. Celuloza se koristi u tankoslojnoj hromatografiji REVERZNIH FAZA faza.
162. Za razdvajanje nepolarnih supstanci koristi se hromatografija REVERZNIH faza.
163. Za razdvajanje nepolarnih supstanci koristi se hromatografija: (Zaokruite tacan
odgovor)
a) normalnih faza
b) reversnih faza
c) eluacionih faza
d) migratornih faza
164. Za razdvajanje polarnih supstanci koristi se hromatografija NORMALNIH faza.
165. Za razdvajanje POLARNIH supstanci koristi se hromatografija normalnih faza.
166. Za razdvajanje polarnih supstanci koristi se hromatografija: (Zaokruite tacan odgovor)
a) normalnih faza
b) reversnih faza
c) eluacionih faza
d) migratornih faza
167. Mobilna faza u hromatografskim metodama NE SME da reaguje hemijski sa
supstancama
koje se razdvajaju.
168. Supstance sa prirodnom fluorescencijom detektuju se UV lampom na talasnoj duini:
(Zaokruite tacan
odgovor)
a) 254 nm
b) 325 nm
c) 380 nm
169. Sprej reagensi za izazivanje bojene reakcije na ploci za tankoslojnu hromatografiju
koriste se za
KVALITATIVNU analizu.
170. Destruktivni test se koristi za IDENTIFIKACIJU farmakodinamski aktivnih organskih
jedinjenja.
171. Rf vrednost u TLC predstavlja odnos
preenog puta komponente i preenog puta rastvaraa.
172. Tankoslojna hromatografija se izvodi u STAKLENIM komorama.
173. Na velicinu Rf vrednosti u TLC UTIE masa uzorka.
174. U argentometrijskoj TLC dodaju se soli SREBRA Ag u adsorbens.
175. Preparativna TLC se koristi za IZOLOVANJE pojedinih supstanci iz smee.
176. Preparativna TLC se uglavnom koristi za izolovanje cistih STANDARNIH supstanci.
177. Za razliku od TLC u HPLC KORISTI se gas pod pritiskom.
178. Kod TLC metoda debljina sloja adsorbensa iznosi 0.5-2 mm.
179. Visokoefikasna hromatografija na koloni (H PLC) spada u: (Zaokruite tacan odgovor)
a) gravimetrijske tehnike
b) separacione tehnike
c) konduktometrijske tehnike
180. Kao krajnji zapis u HPLC tehnici dobija se: (Zaokruite tacan odgovor)
a) separacioni hromatogram
b) eluacioni hromatogram
c) konduktometrijski hepatogram
181. U HPLC retenciono vreme je vreme koje protekne od momenta INJEKTOVANJA
UZORKA pa do
pojave PIKA ispitivane supstance na hromatogramu.
182. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciono vreme JESTE konstantna
vrednost.
183. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciono vreme jeste KONSTANTNA
vrednost.
184. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciona zapremina JESTE konstantna
vrednost.
185. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciona zapremina jeste KONSTANTNA
vrednost.
186. Stepen razdvajanja dve supstance iz smee pomocu HPLC tehnike izraava se preko
SEPARACIONOG faktora?
187. Radni pritisak u HPLC sistemu odrava: (Zaokruite tacan odgovor)

a) injektor
b) pumpa
c) kolona
d) detektor
188. U HPLC sistemu u injektor se uzorak ubrizgava pomocu MIKRO priceva.
189. U HPLC sistemu u injektor se uzorak ubrizgava pomocu: (Zaokruite tacan odgovor)
a) mikro priceva
b) makro priceva
c) mili priceva
d) nano priceva
190. U HPLC sistemu protok mobilne faze kroz kolonu JESTE konstantan.
191. U HPLC sistemu PROTOKA mobilne faze kroz kolonu je konstantan.
192. U HPLC sistemu mobilna faza ULAZI zajedno sa supstancom u detektor.
193. U HPLC sistemu MOBILNA faza ulazi zajedno sa supstancom u detektor.
194. U HPLC sistemu odabir detektora se vri na osnovu: (Zaokruite tacan odgovor)
a) finansijskih mogucnosti
b) fizicko-hemijskih osobina eluiranih supstanci
c) vrste kolone koja se primenjuje u HPLC
195. Pumpe u HPLC mogu odravati: (Zaokruite TACNE odgovore)
a) konstantan protok
b) konstantan pritisak
c) konstantnu temperaturu
196. Kolone za HPLC tehniku prave se od: (Zaokruite TACNE odgovore)
a) bakarnih cevi
b) nerdajuceg celika
c) debljeg stakla
d) zlatnih listica
197. Kolone za HPLC tehniku SU ispunjene adsorbensima.
198. Kolone za HPLC tehniku su ISPUNJENE adsorbensima.
199. Za pakovanje kolona za HPLC tehniku koriste se staklene kuglice koje su
POVRINSKI POROZAN MATERIJAL.
200. Za pakovanje kolona za HPLC tehniku koriste se STAKLENE KUGLICE koje su
POVRINSKI POROZAN MATERIJAL.
201. Polarnost stacionarne faze u HPLC-u zavisi od
Radikala koji je vezan za silikonski nosac .
202. Za razdvajanje polarnih supstanci koriste se HPLC tehnike NORMALNIH faza.
203. Najcece upotrebljivana kolona u HPLC je: C18 .
204. Za rangiranje rastvaraca prema polarnosti u HPLC-u koristi se INDEKS POLARNOSTI

.(
205. Ukoliko je veci indeks polarnosti, VEA je polarnost nekog rastvaraca.
206. Ukoliko je veci indeks polarnosti, polarnost nekog rastvaraca je: (Zaokruite tacan
odgovor)
a) ista
b) manja
c) veca
207. Stepen cistoce rastvaraca za HPLC MORAJU da zadovolji stepen ultracistih hemikalija.
208. U hromatografskim tehnikama koristimo supstance sa kojim stepenom cistoce:
a) Pro analizi (p.a.)
b) Ultraciste hemikalije (nanograde, spektrograde)
c) Tehnicke cistoce
d) Reagent grade chemicals
e) Hemikalije koje po stepenu cistoce odgovaraju propisima datim u nacionalnim
Farmakopejama
208. Detektor je integralni deo HPLC sistema nalazi se na KRAJU kolone.
209a. Detektor je integralni deo HPLC sistema i nalazi se na: (Zaokruite tacan odgovor)
a) pocetku kolone
b) kraju kolone
c) sredini kolone
209. Prvu grupu detektora cine HPLC sistema:
UV , FLOURESCENTNI I IR .
210. Drugu grupu detektora cine HPLC sistema :
.1)radioaktivni
2)elektrohemijski
3)refrakcioni-indeks
4) NMR detektori
211. UV fiksni detektori najcece rade na talasnoj duini od 254 nm .

212. Fluorescentni detektori se koriste za detekciju supstanci koje imaju prirodnu
FLUORESCENCIJU ili se prevode u FLUORESCENTNE derivate.
213. IR detektori se koriste za detekciju POLIMERNIH jedinjenja.
214. Refrakcioni indeks detektori se koriste za odredivanje EERA u doziranim oblicima.
215. Elektrohemijski detektori upotrebljavaju se u HPLC tehnici REVERSNIH FAZA .
216. Princip rada elektrohemijskog detektora je OKSIDACIJA ILI REDUKCIJA supstanci
na povrini elektroda .
217. Princip rada elektrohemijskog detektora je oksidacija ili redukcija supstanci na povrini
elektroda:
Hg, stakleno-grafitna ili grafitna elektroda
218a. Princip rada elektrohemijskog detektora je oksidacija ili redukcija supstanci na povrini
elektroda:
(Zaokruite TACNE odgovore)
a) Hg, ivina
b) stakleno-grafitna
c) grafitna elektroda
d) zlatna
218b. Princip rada elektrohemijskog detektora je oksidacija ili redukcija supstanci na povrini
elektroda:
(Zaokruite NETACAN odgovor)
a) Hg, ivina
b) stakleno-grafitna
c) grafitna elektroda
d) zlatna
218. Osetljivost elektrohemijskog detektora je VELIKA , oni mogu da detektuju
MALE koncentracije. U kom stepenu velicine je izraene koncentracija koju mogu da
detektuju elektrohemijski detektori? pmol .
219. Elektrohemijski detektor se koristi vie u OKSIDACIONOJ varijanti.
220. Elektrohemijski detektor se koristi vie u: (Zaokruite tacan odgovor)
a) oksidacinoj varijanti
b) redukcionoj varijanti
c) neutralnoj varijanti
d) lipofilnoj varijanti
221. HPLC tehnika se koristi za KVANTITATIVNU analizu.
222. Kalibracija u HPLC tehnici se izvodi pomocu:
1)EKSTERNOGSTANDARDA
2) INTERNOG STANDARDA
223. Jonoizmenjvacke kolone kao nosac najcece koriste koji polimer:

stirendivinilbenzen kopolimer
224. Fluorescentni detektor se koristi za detekciju ERGOT alkaloida .
225. Za odravanje pH vrednosti unutar HPLC sistema najcece se koriste koji puferi.
Navesti najmanje tri:
boratni
acetatni
karbonatni ( trietanolaminski, dietanolaminski, nitratni i perhloratni)
226. Vrstu detektora uslovljavaju unutar HPLC sistema FIZIKO HEMIJSKE osobine
aktivnihsupstanci.
227. Ako supstanca sadri UV / VIS hromofore upotrebljavaju se UV/VIS detektori.
228. Gasna hromatografija je separaciona analiticka metoda koja se koristi za razdavajanje
supstanci koje JESU isparljive.
229. Gasna hromatografija (GC) je separaciona analiticka metoda u kojoj je mobilna faza
GAS .
230. Gasna hromatografija (GC) je separaciona analiticka metoda u kojoj je mobilna faza:
(Zaokruite tacan
odgovor)
a) cvrsta supstanca
b) tecnost
c) gas
d) ne znam
231. Koji su tipovi Gasne hromatografije (GC):
1) adsorpciona
2) podeona
232. Gasno cvrsta hromatografija (GSC) je ADSORPCIONI tip hromatografije.
233. Gasno tecna hromatografija (GLC) je PODEONI tip hromatografije.
234. Mobilna faza u gasnoj hromatografiji je INERTNI GAS i ona NEMA uticaj na
razdvajanje supstanci iz smee.
235. Jedna od osnovnih perfomansi kolone u gasnoj hromatografiji je broj TEORETSKIH
PLATOA ( N )koje sadri jedna kolona.
236. Razdvajanje supstanci u GLC se odvija na osnovu razlicitih PODEONIH koeficijenata.
237. Tacna procena razdvajanja supstanci A i B iz smee u GLC vri se na osnovu
izracunavanja njihove
REZOLUCIJE .
238. Zapremina gasa u gasnoj hromatografiji ZAVISI od pritiska.
239. Zapremina gasa u gasnoj hromatografiji zavisi od: (zaokruite tacan odgovor):
a) temperature
b) pritiska
c) zapremine
d) brzine
240. Noseci gas je hemijski inertan (zaokruite tacan odgovor):
1) prema uzorku
2) prema stacionarnoj fazi
3) i prema uzorku i prema stacionarnoj fazi
241. Na ulazu u injektor IMAMO gumenu barijeru .
242. Sa porastom temperature u gasnoj hromatografiji viskozitet gasa se SMANJUJE .
243. Temperatura injektora je za 50 C VEA od temperature kolone.
244. Temperatura injektora je za 50 C veca od temperature kolone.
245. Stacionarna faza u GC na osnovu polarnosti moe biti POLARNA I NEPOLARNA .
246. Prema nacinu merenja detektori se u GC dele na: (Zaokruite TACNE odgovore)
1) diferencijalne
2) integralne
3) polarne
4) nepolarne
247. Na kom principu radi katarometar?
Na principu merenja razlika u toplotnoj provodljivosti istog gasa i gasa sa eluiranom
supstancom poto napusti kolonu .
248. Na kom principu radi plameno jonizacioni detektor (FID)?

Zasniva se na elektrinoj provodljivosti gasova koja zavisi od broja jonizovanih
estica u gasu.
248. Na kom principu radi elektron hvatajuci detektor (ECD)?
Zasniva se na reakciji sllobodnih elektrona (koji nastaju jonizacijom noseeg gasa) i
gasovite supstance koja ima afinitet prema elektronima.
249. Visoka osetljivost GC potice od osobina: (Zaokruite tacan odgovor)
1) kolone
2) detektora
3) mobilne faze
250. Kolona u GC hromatografiji IMA maksimalnu temperaturu podeavanja.
251. Na izbor detektora u GC hromatografiji NE UTIE vrsta noseceg gasa .
252. Degradacija neke supstance u GC moe se izvriti:
1)
piroliza
( 600C)
2)
fotoliza
( UV ili VIS zraenje)
253. Hemijskom modifikacijom u GC neisparljive supstance prevodimo / ne prevodimo u

isparljive?
255. ta je masena spektrometrija?
Masena spektrometrija je fiziko-hemijska instrumentalna metoda kojom se analiziraju
molekuli na osnovu njihove mase i/ili naelektrisanja .
256. Koja je osnovna karakteristika masene spektrometrije kao analiticke metode:
Mikrometoda-potrebne male kolicine uzorka.
Najcesce se kombinuje sa gasnom hromatografijom sto dodatno moze da smanji
potrebnu
kolicinu
uzorka.Primenju
se
u
kontroli
ljekova,toksikologiji,medicini,istrazivanjima.
257. Prvi korak pri analizi molekula masenom spektrometrijom je:
Prvi korak je jonizaija molekula u jonizatoru-ispitivani uzorak se prevodi u gasno
stanje i jonizuje bombardovanjem elektronima odredjenih energija koje su dovoljne da
izazovu kidanje hemijskih veza u molekulima.
258. Navedite tacan redosled procesa u masenoj spektrometriji:
1.JONIZACIJA molekula
2.Raspadanje molekulskih jona
(FRAGMENTACIJA)
3. Razdvajanje nastalih jona prema njihovoj
masi i/ili naelektrisanju (FOKUSIRANJE)
4. REGISTROVANJE
pozitivnih estica prema rastuoj masi, odnosno registrovane vrste i koliine jona
259. Kada se supstanca ispituje masenom spektrometrijom, objasnite ta znaci pojam

*molekulski jon*:
Najcesce se molekul fragmentira na razlicite nacine,dok jedan dio ostane cijeli i u

spektru daje sigal s najvecom vrijednosti mase.Taj jon se naziva Molekulski jon i on
pokazuje masu (molarnu masu) molekula.
260. Navedite sve nacina jonizacije u masenoj spektrometriji:
Elektronska jonizacija (EI) , Jonizacija brzim atomima i jonizacija brzim jonima ,
Hemijska jonizacija , Elektrosprej i MALDI jonizacija .
261. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi elektronska
jonizacija:
Elektronska jonizacija(EI) koristi snop brzih elektrona koji nastaju na katodi
i koji se ubrzavaju prema pozitivno naelektrisanoj anodi. Obino se koriste energije
od oko 70eV. Elektronska jonizacija obino jako fragmentira molekule analita .
262. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi jonizacija brzim
atomima i brzim jonima:
Jonizacija brzim atomima (FAB; eng. Fast Atom Bombardment), i jonizacija brzim
jonima(FIB; eng. Fast Ion Bombardment) koristi brze atome ili jone (4 keV -10 keV)
kojima se bombarduju molekuli analita u nekakvom medijumu - atomi/joni inertnih
gasova (argon, ksenon)
263. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi elektronsprej
jonizacija:
Elektrosprej (ESI; eng. ElectroSpray Ionization) jonizacija - Ova tehnika se koristi za
jonizaciju makromolekula, jer se oni vrlo lako fragmentiraju.
264. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi MALDI
jonizacija, objasnite znacenje skracenice MALDI:
MALDI-matricom potpomognuta laserska desorpcija/jonizacija.Koristi se N2 laser.
To je slabo invanzivna metoda za jonizaciju molekula. Kao matrica se koriste rastvor
odreenih materija u smei vode i organskog rastvaraa. Analit je rastvoren u matrici.
Na matricu se deluje laserom, najee azotnim laserom. Matrica titi analit od lasera,
a njezinim isparavanjem i jonizacijom, ona prenosi deo naboja na analit, jonizujui ga.
MALDI tehnika je pogodna za jonizaciju biomolekula i velikih organskih molekula.
265. Kakav je znacaj jonizacione komore u masenoj spektrometriji:
U jonizacionoj komori nalaze se katoda K i anoda A.
Usijana K emituje elektrone cija energija zavisi od naponske razlike izmedju K i A.
Energija elektrona pod standarnim uslovima rada iznos 50-70 eV.
Elekroni bombardovanjem prevode molekule u pozitivno naelektrisane jone.
266. Navedite vrste analizatora koji se koriste u masenoj spektrometriji:
Magnetski sektorski analizator , Elektrini sektorski analizator ,Kvadrupolni analizator
'Time of flight' analizator ,Jonska zamka i Jon ciklotronska rezonancija .
267. ta je osnovni pik u u masenoj spektrometriji:
Najintenzivniji pik u masenom spektru se naziva osnovni pik i obeleava se sa 100% .
268. Masenom spektrometrijom se moe odrediti:
Struktura molekula
Molekulska masa kao i
Nacin fragmentacije i kolicina fragmenata
1. Michaelis-Menten-ova konstanta (Km) je:
a. mera afiniteta enzima za supstrat
b. pH vrednost na kojoj enzim pokazuje najvecu aktivnost
c. Vmax enzima pri standardnoj koncentraciji supstrata
d. optimalna koncentracija supstrata

2. Michaelis-Menten-ova konstanta (Km) je:
a. brzina enzimske reakcije pri polovini maksimalne koncentracije supstrata
b. pH vrednost pri kojoj se postie maksimalna brzina enzimske reakcije
c. koncentracija supstrata na kojoj se postie polovina maksimalne brzine aktivnosti
enzima
d. afinitet supstrata za enzim
3. Mera brzine enzimske reakcije je:
a. broj aktivnih molekula enzima
b. broj molekula produkta koji se u reverznoj reakciji pretvara u supstrat
c. kolicina supstrata konvertovanog u jedinici vremena
d. broj molekula enzima koji ucestvuje u konverziji jednog molekula supstrata
4. Kod enzimske katalize, ukupna slobodna energija reakcije je:
a. neizmenjena u odnosu na nekatalizovanu reakciju
b. povecana u odnosu na nekatalizovanu reakciju
c. smanjena u odnosu na nekatalizovanu reakciju
d. zavisi od toga da li je reakcija egzerogona ili enderogona
5. Proenzimi su:
a. inaktivni prekursorski molekuli enzima
b. enzimi neproteinske prirode
c. enzimi bez prostetickih grupa
d. denaturisani enzimi
6. Joni metala u enzimskoj katalizi:
a. deluju iskljucivo kao inhibitori enzima
b. deluju iskljucivo kao aktivatori enzima
c. formiraju komplekse (helate) sa supstratima i ovi kompleksi su stvarni supstrati reakcije
d. nemaju ulogu u enzimskoj katalizi
7. Aktivnost intracelularnih enzima u plazmi raste:
a. ukoliko dode do otecenja tkiva
b. ako se unosi hranom u velikim kolicinama
c. ukoliko poraste njihova sinteza u eritrocitima
d. u plazmi nema intracelularnih enzima
8. Specificnost enzima prema supstratu je odredena:
a. neproteinskim delom enzima
b. proteinskim delom enzima
c. proteinskim i neproteinskim delom enzima
d. ni jednim ni drugim
9. Koja od tvrdnji, koje se odnose na uticaj promene pH na brzinu enzimske reakcije, NIJE
TACNA:
a. u enzimu moe biti promenjeno stanje jonizacije grupa koje disosuju
b. moe biti promenjeno stanje jonizacije supstrata
c. apoenzim moe biti denaturisan na nekim pH vrednostima
d. pH ne utice na brzinu reakcija koju katalizuju enzimi
10. Kolicina enzima u celiji je odredena (izaberite najtacniji od ponudenih odgovora):
a. brzinom sinteze (ks)
b. brzinom degradacije (kd)
c. i brzinom sinteze (ks) i brzinom degradacije (kd)
d. ni jedan odgovor nije tacan

11. Enzimi su podeljeni na klase na osnovu:
a. velicine molekula enzima
b. strukture aktivnog mesta enzima
c. proizvoda koji nastaje u reakciji
d. reakcije koju enzim katalizuje
12. Specificna aktivnost jednog enzima je:
a. kolicina enzima koja, u standardnim uslovima, katalizuje stvaranje 1 mola proizvoda u
sekundi
b. aktivnost enzima u odnosu na standardni preparat precicenog enzima
c. enzimska aktivnost izraena brojem jedinica enzimske aktivnosti po miligramu enzimskog
proteina
d. kolicina enzima koja katalizuje, pod standardnim uslovima, transformaciju 1 mol
supstrata u minuti
13. Koji su moguci uticaji pH na aktivnost enzima:
a. reverzibilna imaktivacija enzima na ekstremnim pH
b. ireverzibilna inaktivacija enzima na ekstremnim pH
c. tacne su tvrdnje a i b
d. nijedna tvrdnja nije tacna
14. Kada je koncentracija nekog unutarcelijskog enzima u plazmi visoka to znaci u prvom
redu:
a. brzina odstranjivanja enzima iz plazme je smanjena
b. radi se o otecenju tkiva
c. enzim je aktiviran
d. odredivanje izoenzima ne moe biti korisno
15. Delimicna kontrolisana proteoliza je proces kojim se:
a. intracelularno aktiviraju proteoliticki enzimi u fiziolokim uslovima
b. kontrolie kolicina unutarcelijskih enzima
c. enzimi izomerizuju u konacnu konformaciju
d. proenzimi prevode u kataliticki aktivne enzime
16. Koji od navedenih enzima ima nizak pH optimum:
a. himotripsin
b. enterokinaza
c. pepsin
d. karboksipeptidaza
17. Sinteza proteolitickih enzima u obliku proenzima:
a. omogucava efikasniju digestiju proteina
b. titi tkivo u kome ovi enzimi nastaju od autodigestije
c. omogucava laku sekreciju enzima u fiziolokim uslovima
d. tedi energetske rezerve celije
18. Funkcionalni enzimi krvne plazme:
a. funkcioniu samo u patolokim uslovima
b. deluju iskljucivo na supstance unete iz spoljne sredine
c. u fiziolokim uslovima uvek se nalaze u plazmi
d. u fiziolokim uslovima nemaju svoje supstrate u plazmi
19. Nefunkcionalni enzimi plazme:
a. u fiziolokim uslovima imaju svoje supstrate u plazmi
b. su prekursori funkcionalnih enzima plazme

c. u povecanoj kolicini se nalaze ako dodje do otecenja tkiva
d. su daleko vie aktivni u plazmi nego u tkivu
20. Izoenzimi su znacajni u postavljanju dijagnoze pojedinih oboljenja jer: ??????
a. pojedina tkiva lake otputaju pojedine izoenzime
b. izoenzimski sastav pojedinih tkiva je nespecifican
c. njihovim odredivanjem moguce je oceniti i stepen otecenja tkiva
d. njihovim odredivanjem moguce je odrediti I vrstu patolokog procesa
21. U sklopu holoenzima apoenzim je :
a. nosilac specificnosti enzima prema supstratu
b. odreduje optimalni pH enzima
c. prenosi hemijske grupe na supstrat
d. odreduje Vmax reakcije
22. Koenzim je po strukturi najcece:
a. belancevina
b. ecer
c. lipid
d. derivat vitamina
23. Apoenzim je uvek po strukturi:
a. belancevina
b. ugljeni hidrat
c. lipid
d. vitamin
24. Specificnost enzima prema supstratu se objanjava:
a. prostornom podudarnocu enzima i supstrata
b. odgovarajucom koncentracijom enzima
c. odgovarajucom koncentracijom supstrata
d. odgovarajucim hemijskim vezama enzima i supstrata
25. pH utice na:
a. stepen disocijacije enzima
b. stepen disocijacije supstrata
c. stepen disocijacije enzima i supstrata
26. Specificni aktivator prevodi proenzim u aktivan oblik enzima:
a. parcijalnom proteolizom proenzima
b. aktivacijom aktivnog mesta enzima
c. aktivacijom supstrata
d. odravanjem optimalnog pH
27. U konkurentskoj inhibiciji moguce je obrazovanje sledecih kompleksa:
a. enzim-supstrat
b. enziminhibitor
c. enziminhibitor-supstrat
d. enzim-supstrat I (ili) enzim-inhibitor
28. U nekonkurenstkoj inhibiciji moguce je obrazovanje sledecih kompleksa:
a. enzimsupstrat
b. enzim-inhibitor
c. enzim-inhibitor-supstrat
d. svi navedeni
29. U nekonkurentskoj inhibiciji inhibitor se vezuje za:
a. aktivno mesto enzima
b. alostericko mesto enzima
c. koenzim
d. ni jedno od navedenih mesta
30. Enzime koagulacije krvi aktiviraju joni:
a. magnezijuma
b. vodonika
c. kalcijuma
d. hlora
31. Vecina enzima u organizmu deluje u rasponu pH od:
a. 0,5 2,5
b. 7,5 10
c. 5 9
d. 7-10
32. Na temperaturi od 0 C enzim se:
a. denaturie
b. ireverzibilno inhibira
c. reverzibilno inhibira
33. Veca odstupanja pH u odnosu na optimalnu vrednost uzrokuje:
a. denaturisanje enzima
b. disocijaciju enzima i supstrata
c. raskidanje kompleksa enzimsupstrat
34. Fosfataze katalizuju reakcije:
a. hidrolize fosfornih estara
b. fosforilacije proteina
c. fosforilacije niskomolekularnih supstrata
d. hidrolize fosfolipida
35. Alostericko mesto je:
a. deo katalitickog centra za koji se vezuje efektor
b. mesto vezivanja subjedinica enzima
c. specificno mesto vezivanja efektora na molekulu enzima udaljeno od katalitickog
centra
d. sam kataliticki centar
36. Ligaze katalizuju reakcije:
a. hidrolize C-C, C-O i C-N veza
b. cepanje pirofosfatnih veza
c. spajanje dva molekula uz istovremenu hidrolizu visokoenergetske veze
d. cepanje estarskih veza
37. Enzimi povecavaju brzinu hemijskih reakcija:
a. povecanjem slobodne energije aktivacije
b. povecanjem promene slobodne energije reakcije
c. promenom konstante ravnotee reakcije
d. smanjenjem energije aktivacije
38. Model indukovanog prilagodavanja enzima podrazumeva:

a. izmenu kvaternerne strukture izazvane vezivanjem koenzima
b. promenu kvaternerne strukture pod uticajem promene pH
c. konformacione promene u katalitickom mestu u trenutku vezivanja supstrata
d. konformacione promene u alosterickom mestu nakon vezivanja supstrata
39. Kod kompetitivne inhibicije prividno se menja:
a. maksimalna brzina enzimske reakcije
b. Vmax i Km
c. Michaelis-Menten-ova konstanta
d. nijedno od navedenog
40. Povecana aktivnost LDH u krvnoj plazmi moe ukazati na:
a. oboljenje jetre
b. infarkt miokarda
c. oboljenje skeletne muskulature
d. sve navedeno
41. Da bi postao kataliticki aktivan, proenzim (zimogen) mora pretrpeti:
a. promenu konformacije aktivnog mesta izazvanu alosterickim aktivatorom
b. delimicnu i kontrolisanu proteolizu
c. fosforilaciju hidroksilne grupe serina
d. promenu konformacije regulatorne subjedinice
42. Kod akompetitivne inhibicije menja se:
a. i Km i Vmax
b. samo Km
c. samo Vmax
43. Enzimska reakcija dostie maksimalnu brzinu (Vmax) kada je:
a. maksimalna koncentracija enzima
b. maksimalna koncentracija enzim-supstrat kompleksa
c. maksimalna koncentracija supstrata
d. koncentracija supstrata jednaka 1/2 Km
44. Povecana aktivnost AST i ALT u krvnoj plazmi ukazuje na:
a. oboljenje jetre
b. oboljenje pankreasa
c. oboljenje bubrega
d. tacni su svi odgovori
45. Biohemijski markeri infarkta miokarda su enzimi:
a. LDH, CK i AST
b. LDH, ALP i CK
c. LDH, AST i ACP
d. AST,ALT i CK
46. Biohemijski markeri zastoja uci (holestaze) su enzimi:
a. AST i ALT
b. ALP i gGT
c. LDH i CK
d. ALP I AST
47. Jedinica aktivnosti enzima (U) je:
a. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 mol supstrata za 1 min. pod

optimalnim uslovima
b. koncentracija supstrata koja se transformie u proizvod reakcije
c. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 mol supstrata za 1 sek.
d. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 mol supstrata za 1 min
48. Povecana aktivnost CK u krvnoj plazmi moe ukazati na:
a. infarkt miokarda
b. oboljenja skeletnih miica
c. oboljenja mozga
d. sve navedeno
49. Povecana aktivnost ALP u krvnoj plazmi u decjem dobu ili trudnoci je:
a. posledica patolokog procesa
b. posledica fiziolokog povecanja aktivnosti ovog enzima
c. posledica aktivacije enzima u plazmi
d. nijedan odgovor nije tacan
56. U uslovima kada je koncentracija supstrata mnogo nia od Km, brzina enzimske reakcije
ce biti:
a. priblina Vmax
b. nezavisna od koncentracije enzima
c. pokazivace kinetiku nultog reda
d. bice proporcionalna koncentraciji supstrata (kinetika prvog reda)
57. Alosterni enzimi su:
a. enzimi cija je aktivnost regulisana antikompetitivnom inhibicijom
b. enzimi cija je aktivnost regulisana efektorima koji se vezuju za mesto udaljeno od
katalitickog centra
c. enzimi kod kojih je supstrat i kompetitivni inhibitor
d. izoenzimi
59. Enzimi deluju kao katalizatori:
a. omogucavajuci odvijanje reakcija koje bez njih nisu moguce
b. ubrzavajuci reakcije koje bi se u njihovom odsustvu odvijale veoma sporo
c. menjajui konstantu ravnotee reakcije koju katalizuju
d. zato to su proteini
60. Izoenzimi imaju:
a. vie polipeptidnih subjedinica iste primarne strukture
b. razlicite kinetske parametre
c. iste kinetske parametre
d. moraju imati isti aminokiselinski sastav
61. Enzimi koji katalizuju reakcije prevodjenja aldoza u ketoze pripadaju klasi:
a. oksidoreduktaza
b. hidrolaza
c. izomeraza
d. liaza
62. Kojoj grupi enzima pripada enzim koji katalizuje sledecu reakciju:
AH2 + B ------------ A + BH2
a. kinaza
b. liaza
c. dekarboksilaz
d. dehidrogenaza
63. U reakcijama koje katalizuju enzimi, u uslovima kada je koncentracija supstrata
viestruko veca od
Km, brzina kojom se supstrat prevodi u proizvod je:
a. direktno proporcionalna koncentraciji enzima
b. direktno proporcionalna koncentraciji supstrata
c. ne zavisi od koncentracije enzima
d. zavisi samo od koncentracije supstrata
64. Michaelis-Menten-ova konstanta (Km):
a. je numericki jednaka Vmax/2
b. je prava konstanta ravnotee za disocijaciju E-S u E i P
c. se povecava sa povecanjem afiniteta enzima za supstrat
d. je koncentracija supstrata pri 1/2 Vmax
65. Koja od nevednih tvrdnji NE VAI za kompetitivnu inhibiciju:
a. V max se ne menja
b. povecanjem koncentracije supstrata moe prevazici ovaj tip inhibicije
c. Km se povecava
d. inhibitor vezuje na mesto koje se razlikuje od aktivnog mesta
66. Alosterni modulator utice na enzimsku aktivnost:
a. konkuriuci supstratu za kataliticko mesto enzima
b. vezujuci se za mesto enzima koje je drugacije od katalitickog mesta
c. menjajuci prirodu stvorenih proizvoda reakcije
d. menjajuci specificnost enzima za supstrat
67. Regulacija aktivnosti enzima procesom fosforilacije i defosforilacije je proces:
a. kovalentne reverzibilne regulacije
b. nekovalentne ireverzibilne regulacije
c. kovalentne ireverzibilne regulacije
d. nekovalentne reverzibilne regulacije
68. Sigmoidna kinetika opisuje ponaanje enzima:
a. sa vie kofaktora
b. koji katalizuju bisupstratne reakcije
c. koji katalizuju sekvencijalne reakcije
d. alosternih enzima
69. Koje je od navedenih jedinjenja neophodan kofaktor u reakcijama karboksilacije:
a. koenzim A
b. liponska kiselina
c. tiamin pirofosfat
d. biotin
70. Koenzim A sadri vitamin:
a. riboflavin
b. pantotensku kiselinu
c. piridoksal
d. niacin
71.Koncentracija enzima:
a. povecava brzinu reakcije bez obzira na koncentraciju supstrata
b. povecava brzinu reakcije u uslovima visokih koncentracija supstrata
c. povecava brzinu reakcije u uslovima niskih koncentracija supstrata
72. Koncentracija supstrata:

a. povecava brzinu reakcije bez obzira na koncentraciju enzima
b. povecava brzinu reakcije dok se ne postigne tacka zasicenja
c. povecava brzinu reakcije kada se postigne tacka zasicenja
73. Koenzimi NAD i NADP, prilikom oksidacije supstrata, privremeno vezuju za sebe:
a. oba atoma vodonika
b. jedan atom vodonika, a drugi se dobija u jonskom stanju
c. ne vezuju mi jedan atom vodonika
d. ni jedna tvrdnja nije tacna
74. NAD se za apoenzim vezuje:
a. labilno i privremeno
b. jakim hemijskim vezama i trajno
c. moe i na jedan i na drugi nacin
75. Koenzimi FMN i FAD, prilikom oksidacije supstrata, privremeno vezuju za sebe:
a. oba atoma vodonika
b. jedan atom vodonika, a drugi se dobijaujonskom stanju
c. ne vezuju mi jedan atom vodonika
d. ni jedna tvrdnja nije tacna
76. CoQ ima znacajnu ulogu u:
a. respiratornom lancu
b. glikolizi
c. oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata
d. ciklusu trikarboksilnih kiselina
77. HEM je koenzim:
a. citohroma
b. NAD
c. NADP
d. FMN
78. S-adenozil-metionin je koenzim za prenos:
a. C1-ostataka
b. C2-ostataka
c. fosfatne grupe
d. acetil i acil ostataka
79. Biotin je koenzim za prenos:
a. karboksilne grupe
b. metil grupe
c. formil grupe
d. fosfatne grupe
80. TPP je koenzim za prenos:
a. C1-ostataka
b. C2-ostataka
c. fosfatne grupe
d. acetil i acil ostataka
81. CoA je koenzim za prenos:
a. acetil i acil ostataka

b. formil grupe
c. metil grupe
d. karboksilne grupe
82. Piridoksal-fosfat je koenzim za prenos:
a. amino grupe
b. karboksilne grupe
c. metil grupe
d. fosfatne grupe
83. UDP je koenzim za prenos:
a. heksoza
b. fosfatidne kiseline
c. fosfatne grupe
d. acil i acetil ostataka
1. Krvna plazma i krvni serum se razlikuju po:
a. sadraju elektrolita
b. sadraju fibrinogena
c. sadraju lipida
d. ni jedno od navedenog
2. Normalne vrednosti koncentracije ukupnih proteina krvnog seruma iznose:
a. 60 80 g/L
b. 25 - 40 g/L
c. 30 90 g/L
d. 80-100 g/L
3. Kvantitativno najzastupljeniji proteini krvne plazme su:
a. albumini
b. globulini
c. fibrinogen
4. Gama globulini imaju:
a. odbrambenu ulogu
b. transportnu ulogu
c. ulogu u odravanju osmotskog pritiska
d. sve navedeno
5. Odbrambenu ulogu imaju plazma proteini koji pripadaju:
a. a1, a2 globulinima
b. b globulinima
c. g globulinima
d. albuminima
6. Elekroforezom se iz krvne plazme mogu razdvojiti:
a. albumini, a1, a2, b i g globulini i fibrinogen
b. albumini, a1, a2, b i g globulini
c. albumini i globulini
7. Elekroforezom se iz krvnog seruma mogu razdvojiti:
a. albumini, a1, a2, b i g globulini i fibrinogen
b. albumini, a1, a2, b i g globulini
c. albumini i globulini
8. Odnos albumina i globulina u krvnoj plazmi je pod normalnim okolnostima:
a. 1,5 2,3
b. 2-3
c. 3-4
d. 4-5
9. Hipoproteinemija moe biti posledica:
a. gladovanja
b. bubrenog oboljenja
c. oboljenja jetre
d. svega navedenog
10. Pool aminokiselina oznacava:
a. koncentraciju aminokiselina u krvnoj plazmi
b. koncentraciju aminokiselina u jetri
c. aminokiseline koje se unose hranom
d. ni jedno od navedenog
11. Najznacajnije neproteinsko azotno jedinjenje je:
a. urea
b. mokracna kiselina
c. aminokiseline
d. kreatinin
12. Odredivanje koncentracije kreatinina u serumu je znacajno u dijagnostici:
a. oboljenja bubrega
b. oboljenja jetra
c. oboljenja pankreasa
d. oboljenja miica
13. Kreatin se izlucuje urinom u obliku:
a. kreatina
b. kretain fosfata
c. kreatinina
14. Mokracna kiselina je krajnji proizvod razlaganja:
a. purinskih baza
b. pirimidinskih baza
c. proteina
d. ni jednog od navedenog
15. Poviena koncentracija mokracne kiseline u krvnoj plazmi je karakteristicna za:
a. oboljenje jetre
b. giht
c. oboljenje pankreasa
d. sve navedeno
16. Krajnji proizvodi razlaganja hemohromoproteida su:
a. hem
b. hemoglobin
c. ucne boje
d. ucne kiseline
17. Prva ucna boja je:

a. bilirubin
b. biliverdin
c. sterkobilinogen
d. sterkolibilin
18. Zavrna ucna boja je:
a. bilirubin
b. biliverdin
c. sterkobilin
d. sterkobilinogen
19. uta boja urina potice od:
a. bilirubina
b. biliverdina
c. urobilinogena
d. urobilina
20. Mrka boja fecesa potice od:
a. bilirubina
b. biliverdina
c. urobilinogena
d. sterkobilina
21. Kljucnu ulogu u metabolizmu bilirubina ima:
a. jetra
b. bubrezi
c. tanko crevo
d. slezina
22. Bilirubin se transportuje krvnim putem:
a. u slobodnom obliku
b. vezan za albumine
c. i jedno i drugo
d. ni jedno ni drugo
23. Indirektan bilirubin je:
a. vezan za albumine
b. slobodan
c. konjugovan sa glukuronskom kiselinom
24. Direktan bilirubin je:
a. slobodan
b. vezan za albumine
c. konjugovan sa glukuronskom kiselinom
25. Enterohepaticnom kruenju podlee:
a. bilirubin
b. biliverdin
c. urobilin
d. urobilinogen
26. Struktura hemoglobina je:
a. 2 hema + 4 polipeptidna lanca

b. 3 hema + 3 polipeptidna lanca
c. 4 hema + 4 polipeptidna lanca
d. 4 hema + 2 polipeptidna lanca
27. Koenzim transaminaza je:
a. tiamin-pirofosfat
b. piridoksal-fosfat
c. piridoksin
d. folna kiselina
28. Krajnji proizvod katabolisanja proteina u organizmu je:
a. amonijak
b. urea
c. aminokiseline
d. arginin
29. Urea se sintetie u:
a. pankreasu
b. jetri
c. bubrezima
d. enterocitima
30. Pod uticajem kojeg enzima se vri razlaganje proteina u elucu:
a. pepsinogena
b. tripsina
c. enterokinaza
d. pepsina
31. Hemoglobin je:
a. fosfoproteid
b. hemoproteid
c. glikoproteid
d. lipoproteid
33. Vezivanje hemoglobina sa kiseonikom je:
a. oksidacija
b. redukcija
c. oksigenacija
d. aminacija
34. Urea se sintetie u reakciji koju katalizuje:
a. ureaza
b. glutaminaza
c. urikaza
d. arginaza
35. Esencijalne aminokiseline su:
a. one koje se unose hranom
b. one koje se sintetiu u organizmu
c. one koje se ne mogu sintetisati u organizmu
d. one koje se eliminiu iz organizma
36. Urea je:
a. krajnji proizvod razlaganja egzogenih proteina u organizmu
b. krajnji proizvod razlaganja endogenih proteina u organizmu
c. krajnji proizvod razlaganja i endogenih i egzogenih proteina u organizmu

d. krajnji proizvod razlaganja purinskih baza
37. Dekarboksilacijom aminokiselina dobijaju se:
a. azotne baze
b. biogeni amini
c. urea
d. kreatin
38. Bezazotni ostaci aminokiselina razlau se:
a. ciklusom teikarbonskih kiselina
b. beta oksidaciojm
c. glikolizom
d. heksozomonofosfatnim putem
39. Acetil-CoA je krajnji proizvod razlaganja:
a. proteina
b. lipida
c. ugljenih hidrata
d. svih hranjivih materija
40. Polazni proizvodi za sintezu hema su:
a. glicin i sukcinil-CoA
b. glicin i alanin
c. alanin i sukcinil-CoA
d. acetil-KoA i malonil-CoA
1. Vitamin A je znacajan jer:
a. ulazi u sastav koenzima TPP
b. ulazi u sastav koenzima A
c. ulazi u sastav rodopsina
2. Koji je vitamin neophodan za funkcionisanje vida:
a. retinol
b. tokoferol
c. riboflavin
d. piridoksal
3. Koji vitamin pokazuje antikseroftalmicno dejstvo:
a. vitamin D
b. vitamin K
c. vitamin A
d. vitamin E
4. Odsustvo kojeg vitamina izaziva bolest ronjace oka-kseroftalmiju:
a. vitamin C
b. vitamin A
c. vitamin E
d. vitamin D
5. Vitamin K je:
a. antianemicni vitamin
b. antirahiticni vitamin
c. antihemoragicni vitamin
d. antisterilitetni vitamin
6. Koji vitamin ispoljava antihemoragicno dejstvo:

a. vitamin C
b. vitamin E
c. vitamin D
d. vitamin K
7. Vitamin E je:
8. Koji vitamin pokazuje antisterilitetno dejstvo:
a. vitamin C
b. vitamin E
c. vitamin D
d. vitamin K
9. Snano antioksidaciono dejstvo ispoljava vitamin:
a. A
b. D
c. E
d. biotin
10. Vitamin D je:
11. Na regulaciju metabolizma Ca i neorganskog fosfora utice:
a. vitamin C
b. vitamin E
c. vitamin D
d. vitamin K
12. Koji vitamin pokazuje antirahiticno dejstvo:
a. vitamin C
b. vitamin E
c. vitamin D
d. vitamin K
13. Aktivan oblik vitamina D3 je:
a. holekalciferol
b. ergokalciferol
c. 25-dihidroksiholekalciferol
d. 1,25-dihidroksiholekalciferol
14. Aktivan oblik vitamina D3 regulie metabolizam Ca i neorganskog fosfora u:
a. jetri, bubrezima, kostima
b. kostima, bubrezima, tankom crevu
c. tankom crevu, jetri, kostima
d. kostima, tankom crevu, pankreasu
15. Vitamin B1 ulazi u sastav koenzima:
a. TPP
b. FAD
c. NAD
d. koenzim A
16. Vitamin B1 ulazi u sastav koenzima TPP u procesu:
a. b oksidacija masnih kiselina
b. oksidativna dekarboksilacija piruvata
c. glikoliza
d. oksidativna dezaminacija
a. NAD
b. TPP
c. FMN
d. koenzim A
a. uridindifosfata
b. tiamin-pirofosfata
c. piridoksal-fosfata
d. S-adenozil-metionina
19.Vitamin B12 je:
20. Folna kiselina je:
21. Nikotinska kiselina ulazi u sastav koenzima:
a. NADP
b. TPP
c. FMN
d. koenzim A
22. Pantotenska kiselina ulazi u sastav koenzima:
a. TPP
b. FMN
c. KoA
d. NADP
23. Nedostatkom L-askorbinske kiseline nastaje:
a. beri beri
b. skorbut
c. rahitis
d. pelagra
24. Vitamin C je znacajan za:
a. sintezu kateholamina
b. sintezu kolagena
c. sintezu oksalacetata
d. sintezu malonil-KoA
25. Jezgro vitamina D je:
a. izoaloksazin
b. indol
c. ciklopentano-perhidrofenantren
d. fenol
26. Vitamin E je:
a. pteridin
b. benzimidazol
c. alfa-tokoferol
d. para-amino-benzoat
27. Aktivna forma vitamina B1 je:
a. piridoksal-fosfat
b. lipoamid
c. tiamin-pirofosfat
28. Vitamin H je koenzim reakcija:
a. vecine reakcija karboksilacije
b. fosforilacije
c. defosforilacije
d. nekih reakcija dekarboksilacije
29. Homeostazu kalcijuma i fosfora u organizmu regulie:
a. vitamin A
b. vitamin D
c. vitamin E
d. vitamin K
30. U procesu koagulacije krvi ucestvuje:
a. vitamin A
b. vitamin K
c. vitamin E
d. vitamin D
31. Za sintezu nekih faktora koagulacije potreban je:
a. vitamin A
b. vitamin K
c. vitamin E
d. vitamin D
32. Znacajnu ulogu u sintezi kolagena ima:
a. askorbinska kiselina
b. folna kiselina
c. nikotinska kiselina
d. pantotenska kiselina
33. Biotin je sastavni deo enzima koji katalizuju reakcije:
a. karboksilacije
b. transaminacije
c. dekarboksilacije
d. dezaminacije
34. Vitamin B1 ulazi u sastav:

a. FMN
b. FAD
c. TPP
d. NAD
35.Proteini su polimeri nastali spajanjem 20 razlicitih aminokiselina peptidnim vezama.
36. Uloge proteina su:
gradivna (izgrauju tkiva i organe)
transportna transportna proteini krvne plazme
zatitna (antitela)
regulatorna enzimi i hormoni
37. Da bi jedan protein bio funkcionalan u organizmu mora da ima 3 odnosno 4 nivoa
strukture na molekularnom nivou:
primarnu strukturu
sekundarnu strukturu
tercijernu strukturu
kvaternernu strukturu
38. Osobine enzima su:
organskog porekla
deluju u organizmu
efikasniji od katalizatora
ne ulaze u sastav proizvoda reakcije
aktivnost enzima podlee regulaciji
ne troe se
39.Prosteticna grupa je koenzim koji se za apoenzim vezuje:cvrsto i stalno KOVALENTNO
40.Kosupstrat je koenzim
NEKOVALENTNO
koji
se
za
apoenzim
vezuje:labilno
reverzibilno
41.Metaloenzimi su enzimi koji u svojoj strukturi imaju jedan ili vie jona metala. Navedite
najmanje 5 metalnih jona koji ulaze u strukturu metaloenzima: Cu2+, Zn2+, Mg2+, Ca2+,
Fe2+, Co2+, Mn2+
42. ta je supstrat?
Organska materija koja se vezuje za enzim i dejstvom enzima se pretvara u proizvod
enzimski katalizovane reakcije
43.Napiite osnovnu reakciju koja vai za mehanizam enzimske katalize:
E + S - [ES] - [EP] - E + P
44. Kako enzimi deluju na supstrat i pretvaraju ga u proizvod reakcije?
Enzimi sniavaju energiju aktivacije.
Upuuju hemijsku reakciju zaobilaznim putem preko niza meureakcija, koje se
odigravaju u samom E koje se odigravaju u samom E-S kompleksu.
Poveavaju ansu za interakciju supstrata sa enzimom tako to omoguavaj blizak
kontakt izmeu supstrata i enzima.
Reaguju direktno na sam supstrat menjajui njegovu hemijsku strukturu i time ga
pretvaraju u proizvod reakcije (npr.. hidrolaze seku veze na samom supstratu)
45. Objasnite ta je aktivno mesto enzima:

deo molekula enzima za koje se supstrat vezuje i preko kogaenzim deluje na supstrat
E + S [E-S] [E-P]E + P
predstavlja samo mali deo makromolekula enzima, formira se u okviru tercijarne
strukture strukture E (APOENZIMA)
46. Objasnite Fierov model enzimskog delovanja:
klju-brava, previe rigidan, , apsolutna prostorna podudarnost E i S
47. Objasnite Kolandov model enzimskog delovanja:
model
indukovanog
prilagoavanja
enzima
supstratom;supstrat
indukuje
konformacione promene u aktivnom mestu E, dolazi i do promena u konformaciji S.
Kontakt i vezivanje S za E teorija sudara
48. Faktori koji uticu na brzinu enzimski katalizovane hemijske reakcije su:
1.. koncentracija koncentracija enzima
2.. koncentracija koncentracija supstrata supstrata
3.... aktivatori aktivatori i inhibitori inhibitori
4.. pH sredine sredine
5.. temperatura
49. Internacionalna jedinica (U) je ona kolicina enzima koja katalizuje transformaciju jednog
mikromola supstrata u proizvod u jednom minutu pod standardnim uslovima.
Matematicki se obeleava: U = 1 mol S/min.
50. Katal (kat) je kolicina enzima koja katalizuje transformaciju jednog mola(mol)supstrata u
jednoj sekundi pod standardnim uslovima.
Matematicki se obeleava:
kat = 1mol S/sec
51. Navedite definiciju Mihaelis-Menten-ove konstante (Km) i ta ona predstavlja:
Koncentracija supstrata koja je potrebna da bi se postigla Vmax/2
Predstavlja meru afiniteta enzima prema supstratu.
52. ta su aktivatori enzima i kako deluju?
Supstance koje utiu na poveanu aktivnost enzima tako to se vezuju za katalitiko
mesto enzima menjajui njegovu konformaciju i omoguavajui lake vezivanje
supstrata za aktivno mesto
53. ta su reverzibilni inhibitori i kako deluju?
Reverzibilni inhibitori se vezuju za enzim nekovalentnm vezama, tako da se inhibitor
moe odvojiti iz kompleksa enzim kompleksa enzim-inhibitor, a enzimska aktivnost
se inhibitor, a enzimska aktivnost se moe obnoviti
Reverzibilni inhibitori su prisutni kod:
-KOMPETITIVNE inhibicije
- NEKOMPETITIVNE inhibicije
54. ta su kompetitivni inhibitori i u kakvom su odnosu sa susptratom?
Kompetitivni inhibitor se reverzibilno vezuje za aktivno mesto- isto ono za isto ono za
koje se vezuje supstrat u okolnostima bez inhibitora
NIJE kovalentno vezan za enzim
Moe da disosuje, da se odvoji od enzima zanaajnom brzinom
Kompetitivni inhibitor ima strukturu slinu supstratu slinu supstratu supstrat i
inhibitor su strukturni analozi
Inhibitor se "takmii " u vezivanju za mesto prepoznavanja supstrata u enzimu
55. Kako se moe prevladati dejstvo nekompepitivnog inhibitora?

Ovaj tip inhibicije zavisi samo od koncentracije inhibitora i njegovog afiniteta za
enzim, a ne zavisi od koncentracije supstrata; zato se ovaj tip inhibicije ne moe
nadvladati poveanjem koncentracije supstrata
56. ta su nekompetitivni inhibitori i u kakvom su odnosu sa susptratom?
Nekompetitivni inhibitor se vezuje za enzim, ali ne za aktivno mesto, ve za druge
hemijske grupe koje su znaajne za dejstvo enzima. U ovom tipu inhibicije inhibitor se
vezuje ili za enzim ili enzim-supstrat kompleks.
57. Navedite pravilnim redosledom svih 6 osnovnih klasa enzima:
-oksidoreduktaze (oksido-redukcije)
-transferaze (transfer funkcionalnih grupa izmedju donora i akceptora)
-hidrolaze (hidroliticko razlaganje C-O,C-N,O-P,C-S)
-liaze (adicija ili uklanjanje H2O,NH3,CO2)
-izomeraze (razlicite reakcije izomerizacije cis trans,alldoza ketoza)
-ligaze (kondenzacija dva supstrata uz razlaganje ATPa)
58. Koje klase enzima katalizuju iskljucivo ireverezibilne reakcije????????
Oksidoreduktaze.
Hidrolaze
59. Kakve reakcije katalizuju oksidoreduktaze?
Reakcije Oksido-redukcije
60. Kakve reakcije katalizuju transferaze?
transfer funkcionalnih grupa izmedju donora i akceptora
Enzimi koji omoguavaju prenos funkcionalnih grupa sa donora na akceptor
61. Kakve reakcije katalizuju hidrolaze?
hidroliticko razlaganje C-O,C-N,O-P,C-S
(RASKIDANJE HEMIJSKE VEZE)
62. Kakve reakcije katalizuju liaze?
adicija ili uklanjanje H2O,NH3,CO2
Katalizuju odvajanje neke grupe ili raskidanje hemijskih veza ne-hidrolitikim putem
pri emu
nastaje dvostruka veza, ili obezbeuju pripajanje neke grupe na dvostruku vezu
dekarboksilaze ( (S-S vezu))
dehidrataze ( (S-O vezu))
63. Kakve reakcije katalizuju izomeraze i koje vrste ovih enzima postoje?
razlicite reakcije izomerizacije cis trans,alldoza ketoza
1..Epimeraze deluju na supstrate sa vie asimetrinih atoma
2..Racemaze deluju na supstrate sa jednim asimetrinim atomom
3..Mutaze katalizuju intramolekularni premetaj funkcionalne grupe sa jednog na drugi
poloaj
64. Kakve reakcije katalizuju ligaze? ta je neophodno da bi ligaze mogle da obavljaju svoju
funkciju?
Omogucavaju stvaranje hemijskih veza izmedju ugljenika i kiseonika,azota,sumpora,
kao i izmedju ugljenikovih atoma.
Zahtevaju prisustvo i potronju molekula ATP!!!!!
65. Navedite sve koenzime prenosioce atoma vodonika:
-NAD i NAD P
-FMN i FAD
-Koenzim Q (CoQ) ili ubihinon
-Liponska kiselina ili lipoat
66.Napiite pravilno redukovane oblike nikotinamid-adenin-dinukleotida i nikotinamid-adenindinukleotidfosfata:
NADH+H+ I NADPH+H+
67. Napiite pravilno redukovane oblike flavin-mononukleotida i flavin-adenin-dinukleotida:
FADH2 I FMNH2.
68. Kakva je hemijska grada koenzima Q i gde obavlja svoju funkciju?
Koenzim Q je nevitaminski koenzim, derivat je amino kiseline TIROZIN sa
izoprenoidnom strukturom koja se ponavlja odreeni broj puta
Svoju ulogu ostvaruje u mitohondrijalnom respiratornom lancu tako to prihvata
redukcione ekivalente (protone) od flavin-dehidrogenaza i predaje ih sistemu
citohroma
69. U liponskoj kiselini kao redoks-aktivna struktura deluje disulfidna veza. Ovaj koenzim je
Kao prosteticna grupa vezan za lizinsku reziduu i za apoenzim se vezuje preko ostatka
aminokiseline lizin. Reakcija koju najcece katalizuje je oksidativna dekarboksilacija 2okso kisjelina i tom prilikom se redukuje u dihidroliponsku kisjelinu.
70. Proteini koji sadre HEM-koenzime i funkcioniu u oksido-redukcionim procesima
nazivaju se citohromi
71. Navedite koje sve grupe ATP moe da prenese na supstrat:
-fosfatnu grupu
- pirofosfatnu grupu pirofosfatnu grupu
- adenozil grupu adenozil grupu
- adenil grupu
72. Navedite koji su sve koenzimi za prenos grupa sa jednim C atomom:
Folna kiselina (tetrahidrofolat, THF, FH4)
Vitamin B12
S- adenozil metionin (SAM)
Biotin ili vitamin H (vitamin H)
73. Reakcije u kojima FH4, tetrahidrofolat ostvaruje svoju koenzimsku ulogu su:
Sinteza glicina iz serina
Sinteza timina tj. dTMP-a(za DNK) izvor: N5,N10,metilen metilen-FH4)
Sinteza purinskih baza (za DNK i RNK) izvor: N10,formil FH4
Metilovanje vitamina B12
74. Nedostatak FH4, tetrahidrofolata se manifestuje kao:
MEGALOBLASTNA ANEMIJA
75. Nedostak vitamina B12 nastaje zbog poremecaj apsorpcije i ima dve klinicke
manifestacije. Navedite ih:
Nedostak B12 poremeaj apsorpcije
Hematopoezna manifestacija PERNICIOZNA ANEMIJA
Neuroloka manifestacijaFUNUKULARNA MIJELOZA i/ili ENCEFALOPATIJA
76. Koenzimi koji omogucavaju prenos grupa sa dva ili vie ugljenikovih (C) atoma su:
tiamin-pirofosfat (TPP) i koenzim A (CoA)
77. TPP, tiamin-pirofosfat vodi poreklo od vitamina B1 i ucestvuje kao koenzim u

reakcijama: oksidativne dekarboksilacije alfa keto kiselina i transketolaznih reakcija
78. Koenzim A vodi poreklo od vitamina:
Pantotenske kiseline
79.Uridin-difosfat (UDP) je nevitaminski koenzim koji nastaje razlaganjem UTP Slui za
prenos glukoze u anabolickim procesima sinteze glikogena.
80. Citidin-difosfat (CDP) je nevitaminski koenzim koji se koristi za transfer fosfatidne
kiseline ili azotnih baza u procesu sinteze fosfolipida.
81. Askorbinska kiselina kao koenzim ima uloge u:
hidroksilaciji prolina i lizina tokom biosinteze kolagena
sintezi kateholamina
sitnezi unih soli
razgradnji tirozina
82. Redukovana forma vitamina C je relativno snana kiselina i moe da formira soli
askorbate, a oksidovani oblik je oznacen kao dehidroaskorbinska kiselina
83. Vitamin D je prekursor hormona kalcitriola (1,25 dihidro-holekalciferola),koji zajedno
sa parathormonom i kalcitoninom ucestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma
84. U cemu se ogleda znacaj odredivanja aktivnosti enzima: (Navedite makar tri znacajnosti)
U cilju postavjanja dijagnoze pojedinih oboljenja
Za odreivanje i praenje terapije
Za utvrivanje enzimopatija
U prenatalnoj dijagnostici
Upotreba enzima kao reagenasa
U enzimskim imunohemijskim analizama za identifikovanje Ag i At
85. U cemu se ogleda znacaj odredivanja aktivnosti enzima: Zaokruite NETACAN odgovor:
a) U cilju postavjanja dijagnoze pojedinih oboljenja
b) Za odredivanje i pracenje terapije
c) Za utvrdivanje enzimopatija
d) U prenatalnoj terapiji
e) Upotreba enzima kao reagenasa
f) U enzimskim imunohemijskim analizama - za identifikovanje Ag i At
86. Funkcionalni enzimi krvne plazme su:
U krvi se nalaze u aktivnom obliku, u plazmi su prisutni njihovi supstrati i ovi enzimi u
plazmi imaju neku fizioloku funkciju
87. Navedite sve funkcionalne enzime krvne plazme:
enzimi koagulacije krvi
lipoproteinska lipaza
pseudoholin esteraza i
holesterol -lecitin -acil-transferaza (LCAT)
88. Koji od navedenih enzima NE SPADA u grupu funkcionalnih enzima krvne plazme:
a) enzimi koagulacije krvi
b) hormon-zavisna lipaza
c) pseudoholin-esteraza
d) holesterol-lecitin-acil-transferaza (LCAT)
e) lipoproteinska lipaza
89. Povecan izlazak enzima iz otecenih celija nastaje kao posledica poremecene
Propustljivosti ceijske membrane, a u teim sluajevima zbog nekroze elijadezintegracije i razaranja celijskih struktura.
90. Kako se dobija plazma i koje proteinske frakcije sadri?
Plazmaje tean deo krvi koji se dobija kada prilikom vaenja krvi pacijentu, u epruvetu
u koju se vadi krv, dodamo anti-koagulantno sredstvo time smo spreili da se odigra
proces koagulacije.
Posle stajanja i centrifugiranja krvi izdvaja se:
PLAZMA teni deo krvi (od proteina krvi prisutni su albumini, globulini i fibrinogen)
i na dnu epruvete, kao talog izdvajajuse formirani krvni elementi krvne elije: eritrociti,
leukociti i trombociti
91. Kako se dobija serum i koje proteinske frakcije sadri?
Serum se dobija kada posle vaenja krvi pacijentu, ostavimo krv u epruveti ( u
epruvetu se prethodno ne dodaje nikakvo sredstvo) da stoji 15 do 20 minuta na 37C,
time dopustimo da se proces koagulacije odigra i nakon toga krv centrifugiramo
Posle centrifugiranja dolazi, takoe, do izdvajanja tenog dela to je serum (albumini,
globulini) i vrstog dela, taloga koagulum i krvne elije
92. U enzimskoj dijagnostici (odredivanju aktivnosti enzima) kao dijagnosticki parametri se
koriste:
-promene AKTIVNOSTI enzima u plazmi
-PRISUSTVO INTRACELULARNIH enzima u plazmi
-Odreivanje izoenzima - aktivnosti razliitih oblik jednog istog enzima u plazmi se
mogu razlikovati kod oteenja jednog organa:
-CK-MB i LDH1 kod infarkta miokarda
93. Koji enzimi i koji njihovi izoenzimi se odreduju kao dijagnosticki markeri infarkta
miokarda?
CK-MB i LDH1
94. Koji enzimi i koji njihovi izoenzimi se odreduju kao dijagnosticki markeri infarkta
miokarda?
a) AST i LDH3
b) CK-BB i ALT
c) ALP i AST
d) CK-MB i LDH1
95. Koju metabolicku reakciju katalizuje laktat-dehidrogenaza, LDH?
LDH je oksidoreduktaza; katalizuje oksidaciju L-laktata u piruvat pri emu se redukuje
NAD+
u NADH+H+ ;mogua je i povratna r-ja, redukcija piruvata
96. Gde u celiji i u kojim tkivima ima enzima laktat-dehidrogenaze, LDH?
Prisutan u svim elijama;elijska lokalizacija u citoplazmi
Visoka aktivnost prisutna u tkivu skeletnih miia, eritrocita, jetri, u pluima, mozgu i
bubrezima
97. Kakva je strukturna grada enzima laktat-dehidrogenaze, LDH? Ima li subjedinice, koje i
koliko, ima li izoenzimske oblike, ako ima, koliko?
Aktivna forma tetramer koji ine 4 subjedinice
Dva tipa subjedinica: M(muscle) i H (heart)

Pet izoenzima: H4, H3M1, ,H2M2,H1M3, M4
98. Navedite pet izoenzima laktat-dehidrogenaze, LDH i njihovu tkivnu distribuciju:
H4 - LDH1 - srani mii
H3M1 LDH2 - srani mii
H2M2 LDH3 - sva tkiva (plua)
H1M3 LDH4 bubrezi, placenta, pankreas
M4 LDH5 - jetra i skeletni miii
99. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod infarkta miokarda?
Infarkt miokarda praen sa 3--6x viim vrednostima ukupne LDH; rastu vrednosti
LDH1 i LDH2; porast aktivnosti moe biti i do 10x vei od gornje referentne vrednosti;;
LDH1/LDH2 > 1
Umereno poveane vrednosti kod miokarditisa, srane slabosti, stanja oka i anoksiji
100. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod oboljenja jetre?
Toksini hepatitis praen uticom porast akt. LDH do 10x
Primarna oboljenja jetre ili anoksija jetre porast akt. LDH5
101. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod poremecaja na nivou skeletnih
miica?
Akutna oteenja skelenih miia porast akt. LDH5
Progresivna miina distrofija - porast akt. LDH1, 2 i 3
102. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod anemija? Navedite vrste anemija
kod kojih dolazi do promene aktivnosti LDH.
Anemije: hemolizna, perniciozna i megaloblastna- porast akt. LDH1, 2
103. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod leukoza i maligniteta?
Leukoze (maligniteti bele loze) porast akt. LDH2 i LDH3
Maligniteti nespecifino poveanje aktivnosti LDH4 i LDH5
Tumori germinativnih elija (teratomi, seminomi testisa, disgerminomi ovarijuma
znaajno poveanje aktivnosti LDH1
104. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod oboljenja pluca?
Porast aktivnosti LDH3
105. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod tumora germinativnih celija?
Navedite o kojim tumorima se radi.
teratomi, seminomi testisa, disgerminomi ovarijuma
106. ta se koristi kao uzorak za odredivanje aktivnosti LDH? Da li postoje neka
ogranicenja? Zato?
Uzorak: serum ili heparinizirana plazma
Hemoliziran serum ili plazma NE SMEJU se koristiti za odreivanje aktivnosti LDH jer
Er imaju 150x veu aktivnost LDH od seruma
107. Navedite referentne vrednosti za odredivanje aktivnosti LDH (kojom metodom i u kojim
uslovima):
(PL metoda, na 30 C, i pH 7,4) 95 200U/L
108. Navedite metode za odredivanje izoenzima LDH:

Elektroforeza:Na agaroznom gelu i Na celulozno-acetatnim membranama
Imunoprecipitacija
109. Objasnite skracenice AST i ALT. Kakvi su *stari* nazivi tj. skracenice za ove enzime?
AST aspartat-aminotransferaza,stari naziv sGOT
ALT alanin-aminotransferaza , stari naziv sGPT
110. Za koja tkiva su karakteristicne transaminaze, AST i ALT?
Prisutni u sranom miiu, jetri, skeletnim miiima, bubrezima, pankreasu
111. Kako se menja aktivnost AST kod infarkta miokarda? Kakav je odnos AST/ALT?
Kod infarkta miokarda belei se porast aktivnosti AST:
-porast aktivnosti AST 6-12 sati po pojavi anginoznog bola
-za 24 48 h postie se maksimum
-normalizacija aktivnosti AST u serumu 4 do 7 dana od pojave anginiznih bolova
-AST/ALT > 1,5
112. Kako se dobija De Ritis-ov koeficijent? ta znaci kad je vrednost De Ritisovog
koeficijenta manja, a ta znaci kad je veca od 1?
Vrijednost ovog kojeficijenta je kod zdravih ljudi i infarkta miokarda veca od 1,dok je
kod hepatitisa manja od 1.
113. U kojim oboljenjima i stanjima je poviena aktivnost AST? Navedite najmanje 4 stanja:
Progresivne misicne distrofije,plucna embolija,akutni pankreatitis,gangrene.
114. U kojim oboljenjima i stanjima je poviena aktivnosti ALT kod akutnog otecenja jetre:
Predoziranje ljekovima (acetaminofen), predoziranje alkoholom i virusni hepatitis
(A,B,C).
115. Kako se menjaju vrednosti aktivnosti ALT kod akutnih virusnih hepatitisa?
Povecanje aktivnosti od 20 do 50x, max aktivnost enzima izmedju 7 i 12-og dana i
ako je oporavak dobar,vrijednosti transaminaza se vracaju na normalni nivo izmedju 3
i 5 nedelje od pocetka bolesti.
116. U kojim oboljenjima i stanjima je poviena aktivnosti ALT kod hronicnog otecenja jetre:
Ciroza jetre,Virusni hepatitis B,C,Autoimuni hronicni hepatitis,Sy holestaze.
117. ta se koristi kao uzorak za odredivanje aktivnosti obe transaminaze? Da li postoje
neka ogranicenja?
Kao uzorak se koristi serum. Hemolizirani serum ne treba koristiti.
118. Koje metode se koriste za odredivanje aktivnosti transaminaza?
Koristi se kontinuirano pracenje reakcija transaminacije kuplovano sa specificnim
dehidrogenazama, spektrofotometrijski se prati promjena koncentracije NADH na
339nm.
119. Navedite referentne vrednosti aktivnosti AST:

Novorodjencad 25-75 U/L
Djeca 15-20 U/L
Odrasli 8-20 U/L
120. Navedite referentne vrednosti aktivnosti ALT:
Novorodjencad i Djeca 5-28 U/L
Odrasli 8-20 U/L
Vrijednosti kod muskaraca su nesto malo vise nego kod zena
121. Kakva je grada enzima kreatin-kinaze, CK? Navedite izoenzime CK i njihovu tkivnu
distribuciju:
Katalizuje konverziju kreatina u fosfokreatin (makronenergetsko jedinjenje) pri cemu
se ATP koristi kao donor fosfatne grupe i obrnuto.
-CK-MM- prisutan u skeletnim misicima
-CK-MB- prisutan u srcanom misicu
-CK-BB- Prisutan u mozgu.
122. U cemu se ogleda znacaj odredivanja aktivnosti CK kod akutnof infarkta miokarda?
Klinicki znacaj ovog enzima je sto se moze koristiti kao rani Dg marker infarkta
miokarda.
Ukupna aktivnost CK raste 3-6 sati posle pojave angioznog bola,max aktivnost postize
se posle 16-30h, a vrijednosti se normalizuju posle 2 do 4 dana; Aktivnost CK je 5-10x
veca nego referentne vrijednosti u serumu.
123. Kod kog oboljenja skeletnih miica je od znacaja odredivati aktivnost CK?
Kod progresivne misicne distrofije(posebno kod Duchenne-ove nasledne misicne
distrofije).
CK je vazna za rano otkrivanje,detekciju prenosilaca,potvrdu dijagnoze i diferencijalnu
dijagnozu.
124. Koja oboljenja centralnog nervnog sistema su pracena porastom aktivnosti CK?
Cerebralna ishemija,akutni cerebrovaskularni insult,subarahnoidalnog krvarenja.
125. Kako se menja aktivnost CK kod oboljenja tiroidne lezde?
Aktivnost CK u serumu stoji u obrnutom odnosu sa funkcijom tiroidne zlijezde. Kod
hipofunkcije tiroidne zlijezde aktivnost CK uvecana oko 5x.
126. Koje su dve metode za odredivanje aktivnosti CK?

Oliver-Rosalki metoda
Referentna metoda: CK-NAC-EDTA
127. Koja je referentna metoda za odredivanje aktivnosti CK? Navedite detalje od znacaja:
CK-NAC-EDTA. Povratna reakcija CK kupluje se sa dvije reakcije,prva r-ja je
katalizovana heksokinazom a sledeca glukozo-6P-dehidrogenazom.
128. Koje su referentne vrednosti za aktivnost CK kad se odredivanje vri referentnom
metodom na 30C?
Muskarci 15-105
Zene 10-80
129. Koju vrstu reakcije katalizuje enzim gama-glutamil-transaminaza, GGT? Navedite njen
prirodni supstrat:
Ovaj enzim katalizuje prenos y-glutamil grupe sa peptida davaoca na peptid primaocatranspeptidacija ( prirodni supstrat je glutation)
130. Navedite celijsku lokalizaciju i tkivnu distribuciju enzima GGT:

y-GT lokalizovana u membranama celija bubreznih tubula,tankog crijeva,jetre,u epitelu
zucnih kanala i pankreasu.
Ucestvuje u metabolizmu ksenobiotika i glutationa.

131. Povecane vrednosti -glutamil-transferaze se ocekuju kod
Bolesti jetre (karcinom jetre) i zucnih puteva.
132. Referentna metoda za odredivanje aktivnosti GGT zasniva se na reakciji izmedu
donora i akceptora y-glutamil ostatka. Odvajanjem y-glutamil ostatka,donor se prevodi u
nitro jedinjenje cija se A cita na 410 nm.
133. Navedite referentne vrednosti aktivnosti GGT za mukarce i ene i uslove pod kojima
reakcija treba da se
odvija:
Ako je r-ja odvija na 30C i na pH 7,90 referentne vrijednosti su:
Muskarci: < 40 U/L
Zene: < 25 U/L
134. Navedite neka oboljenja koja su pracena porastom aktivnosti GGT u serumu (najmanje
5):
Primarni kancer jetre,ciroza jetre.akutni virusni hepatitis,cistitis i holangitis,sy
holestaze,alkoholno ostecenje jetre.
135. Navedite celijsku lokalizaciju i tkivnu distribuciju enzima alkalne fosfataze, ALP:
ALP postoji gotovo u svim tkivima organizma. U celijama je lokalizovana na
membrani.U visokom nivou se nalazi u epitelnim celijama tankog crijeva,tubulama
bubrega,kostima,jetri i placenti. Najzastupljenija je u jetri i kostima(osteoblastima).
136. Najveci znacaj odredivanja aktivnosti alkalne fosfataze u serumu je kod oboljenja:
Kostiju- rahitisa,osteomalacije,osteodistrofije
Primarnog i sekundarnog hiperparatireodizma
Kod oboljenja jetre- sindrom holestaze,bilijarne ciroze jetre,opstruktivne zutice.
137. Kod kojih hepatobilijarnih oboljenja se javlja porast aktivnosti ALP u serumu:
Sy holestaze,
Opstruktivna zutica: Ekstrahepaticka-porast aktivnosti ALP 10-12x, Intrahepatickaporast ALP do 2,5x.
Primarna bilijarna ciroza.
138. Kod kojih oboljenja kotanog sistema se javlja porast aktivnosti ALP u serumu:
Rahitis,Osteomalacija,Kalus-zarastanje kostiju, Metastaze u kostima kod raja
prostate,Osteosarkom,Osteitis-deformans-Pagetova bolest(porast aktivnosti 20 do
40x).
139. Da li postoje neka fizioloka stanja kod kojih je prisutna poviena aktivnost ALP?
U periodu intezivnog rasta, i u posljednjem trimestru trudnoce.
140. ta se koristi kao uzorak za odredivanje aktivnosti alkalne fosfataze? Da li postoje neka
ogranicenja?
Serum ili heparizovana plazma(bez hemolize).Izbjegavati antikoagulanse kao sto su
citrat,oksalati i EDTA. Mjerenje enzimske aktivnosti uraditi najkasnije 4 sata nakon
vadjenja krvi.
141. Navedite referentne vrednosti aktivnosti ALP za mukarce i ene?

Muskarci 35-94 U/L
Zene 25-80 U/L
142. Navedite celijsku lokalizaciju i tkivnu distribuciju enzima kisele fosfataze, ACP:
Celijska lokalizacija je u lizozomima(osim u Er).Najveca aktivnost ACP pokazana je u
jetri,slezini,mleku,eritrocitima,trombocitima,kostnoj srzi i prostati.
143. ta se koristi kao uzorak za odredivanje aktivnosti kisele fosfataze? Da li postoje neka
ogranicenja?
Serum se koristi,treba ga odmah odvojiti od eritrocita.Ne treba uzimati u rad
hemoliziran serum i serum bogat lipidima.
144. Navedite neke metode koji moe da se odreduje aktivnost kisele-fosfataze:
Kolorimetrijska kineticka metoda po Hillmann-u gdje se koristi Fast Red TR.
Metoda gdje se kao supstrat koristi timolftalein-monofosfat.
Imunoloske metode:RIA,kvantitativna imunoelektroforeza i imunoprecipitaija,najcesce
u kombinaciji sa kolorimetrijskim metodama.
145. Navedite referentnu metodu za odredivanje kisele fosfataze i uslove pod kojima se
reakcija deava:
Za RIA tehnke < 3 Mg/L
Za tehnike kvantitativne imunoelektroforeze < 20 Mg/L
146. Krv treba da cini 1/13 deo telesne mase coveka za coveka od oko 70 kg to je izmedu
4,5-5,5 L krvi. 147. Ukupna kolicina proteina u plazmi varira od 65-85 g/L, od toga:
ALBUMINA ima oko 40-45 g/L;
GLOBULINA ima izmedu 20-30 g/L i
FIBRINOGENA ima oko 2-4 g/L.
148. Ukupna kolicina proteina u plazmi je 65 85 g/L. Navedite sve kojih sve vrsta proteina
ima u plazmi:
Proteina enzimske prirode(Amilaza,lipoproteinska lipaza,fosfataza) kao i razgradnik
produkata metabolzma proteina (slobodnih aminokisjelina,uree,kreatina,kreatinina i
moracne kisjeline).
149. Svi proteini plazme sintetiu se u jetri gotovo sav albumin i fibrinogen, kao i 60 80 %
globulina. Ostatak globulina sintetie se u limfnom tkivu i u celijama imunog sistema-to
su uglavnom y-globulini koji imaju funkciju antitela.
150. Koje su sve uloge proteina plazme:

Odrzavanje onkotskog pritiska-albumini
Trasportna uloga-albumini
Odbrambena uloga-y-globulini
Koagulacija-fibrinogen
Puferska uloga-uglavnom albumini
151. Navedite sve funkcije albumina plazme:
Odrzavanje intravaskularnog onkotskog pritiska
Ucestvuju u odrzavanju pH krvi

Sluze
kao
proteini
nosaci
za
mnoge
supstance:
zlijezde,liposolubilne hormone,masne kisjeline,ljekove.kalcijum.
hormone
tiroidne
152. Navedite sve funkcije globulina plazme:

Imaju ulogu u prirodnoj i stecenoj imunosti-antitijela.Proteini koji imaju enzimske
funkcije pripadaju klasi globulina.
153. U cemu se ogleda znacaj fibrinogena u plazmi i kakve su njegove strukturne

karakteristike:
Vazan faktor koagulacije krvi,veliki molekul-340 kDa. Ima dvije subjedinice slozene
strukture koje su na N-terminalnom kraju povezane disulfidnim mostovima..
154.Dejstvom trombina otcepljuju se N-terminalni peptidi
agregacija i formiranje fibrinskih niti.
fibrinogena i omogucava
155. Za odredivanje koncentracije ukupnih proteina u uzorku krvi (plazme ili seruma) koristi
se BIURETSKA METODA. Objasnite princip Biuretske metode (obavezno navedite talasnu
duinu na kojoj se cita analiza):
Ova metoda se bazira na obrazovanju kompleksnog jedinjenja ljubicaste boje izmedju
dvovalentno pozitivnog jona Cu2+ i peptidnih veza. Intezitet stvorene ljubicaste boje
proporcionalan je broju peptidnih veza odnosno koncentraciji proteina u uzorku.
Intezitet boje ocitava se fotometrijski na 540 nm.
156. Navedite koje su metode za analizu proteina u telesnim tecnostima:
Kvantitativna mjerenja ukupnih proteina i albumina
Razdvajanje proteina elektroforezom
Specificne kvantitativne analize odredjenih proteina putem imunohemijskih metoda
Detekcija i identifikacija abnormalnih proteina.
157. Metode koje slue za odredivanje proteina zasnivaju se na 4 svojstva proteina:
Reakcija tirozinskih i ostataka triptofana sa Folin-Ciocalteu reagensom
Apsorpcija UV svjetlosti na 200-225nm i 270-290nm
Precipitacije (za mjerenje putem turbidimetrije i nefelometrije)
Sposobnost vezivanja boja:CBB(595nm),BCG(628nm),BCP,Amido-black..
158. Sadraj amino-kiselina u cirkulaciji naziva se rezerva amino-kiselina organizma ili
pool aminokiselina.
Koji organi imaju glavnu ulogu u odravanju koncentracije amino-kiselina u krvi?
Jetra i bubrezi.
159. Koja su tri glavna nacina da se obezbede amino-kiseline za sopstvene potrebe?
Putem hrane
Sintezom neesencijalnih AA
Razgradnjom sopstvenih proteina
160. Glavno mesto metabolizma proteina i amino-kiselina je jetra. Vanu ulogu imaju
i skeletni misici .
161. Aminoacidurije su poremecaji koji se karakteriu povecanim sadrzajem slobodnih AA
u urinu. Mogu biti:
primarne i sekundarne . Nastaju kao posledica poremecaja na nivou tubula bubrega.
162. Primarne aminoacidurije su posledica:

Urodjenog nedostatka enzima vaznog u metabolizmu odredjene AA ili poremecaja
reasorpcije na nivou tubula.
163. Sekundarne aminoacidurije nastaju usled poremecaja:
Rada jetre ili usled generalizovane bubrezno/tubularne disfunkcije.
164. Urea se sintetie u jetri kao nacin da se organizam oslobodi vika NH3.
Izlucuje se putem bubrega izrazito higroskopna (vezuje vodu) i ima veliki znacaj za
homeostazu vode u organizmu. Predstavlja krajnji produkt metabolizma proteina.
165. Odredivanje koncentacije uree u plazmi omogucava pracenje:
Funkcionalnog stanja jetre i bubrega
Poremecaja metabolizma proteina i AA
166. Kako se naziva koncentracija uree u krvi i koje su granicne tj. referentne vrednosti?
Uremija.
167. Prema mehanizmu nastanka uremia moe biti?
Pre-renalna
Renalna
Post-renalna
168. PRERENALNA UREMIJA nastaje usled:
Dehidratacije
Visokoproteinske ishrane
Gladovanja0razgradnjom misicnih proteina
169. Renalna i post-renalna uremia nastaju:
Renalna - usled razlicitih oboljenja bubrega
Post-renalna usled stanja koja ometaju normalno oticanje urina(bubrezni
kamenovi,uvecana prostata,tumori male karlice...).
170. Kreatin je tripetid. Koje amino-kiseline ulaze u njegovu strukturu?
a) arginin + glicin + metionin
b) arginin + serin + metionin
c) triptofan + alanin + lizin
d) triptifan + tirozin + lizin
171. U kojim organima i od kojih amino-kiselina se sintetie kreatin? Prva faza sinteze
kreatina deava se u
(navedite tkiva): bubrezima i pankreasu od dve amino-kiseline (navedite koje) Arg i Gly
nastaje guanidno sircetna kisjelina koja cirkulacijom dolazi do jetre. Druga faza sinteze
kreatina deava se u jetri gdje nastali guanidinoacetat metiluje i nastaje kreatin.
172. Najveca koncentracija kreatina je u (navedite tkiva)

Ekscitabilnim tkivima(skeletni,srcani misic i CNS)
173. Za ta slui kreatin u tkivima i koji enzim je vaan u odranju njegove funkcije?
Sluzi za obnavljanje ATP-a, a enzim koji je vazan je kreatin-kinaza.
174. Kada izgubi molekul vode kreatin prelazi u anhidrovanu formu
KREATININ.
175. Kreatinin se u potpunosti izlucuje Urinom i ima ulogu u dijagnostici

Filtracione i sekretorne funkcije bubrega.
176. Fizioloka koncentracija kreatinina u plazmi je za mukarce: 53-106 Mmol/L i za
ene: 44-97 Mmol/L . Obavezno napisati jedinicu u kojoj se izraava koncentracija
kreatinina.
177. Mokracna kiselina je krajnji degradacioni produkt
Purinskih baza adenina i guanina.
178. Povecana koncentracija mokracne kiseline u plazmi se naziva i Hiperurikemija.
javlja se u oboljenju kotanovezivnog tkiva GIHT.
179. Giht je oboljenje kod koga dolazi do taloenja kristala mokracne kisjeline u
sinovijalnim membranama i djelimicno u hrskavicama malih zglobova.
Navedite ta se taloi i gde, u kojim tkivnim strukturama.)

Odgovori Medicinska Biohemija Za Kolokvijum2013

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Odgovori Medicinska Biohemija Za Kolokvijum2013

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ODGOVORI ZA KOLOKVIJUM

1.Najee koriene analitike metode su:

12.Koja su dva osnovna tipa fotometrije:

boji rastvora koji

standardna ili kalibraciona kriva. Kriva se konstruie odreivanjem apsorbanci u 5-10

37.Objasnite pojavu bioluminiscencije:

38.Navedite neke analite biohemijske markere koji se odreuju fluorescencijom: Glukoza

50. Za ta se koriste elektroforetske metode:

1. Neto naelektrisanja molekula proteina

proizvoda molaliteta slobodnih jona (m; mol/kg) i koeficijenta aktivnosti ( aktivnosti

75. Poto polupropustljiva membrana proput smo molekule RASTVARAA , li ne i

87. U western-blot metodama posle razdvajanja proteina sledi: (Navedite postupke)

100. Kako se naziva aparat koji se koristi u polarimetriji : POLARIMETAR .

108. Da bi se obavila refraktometrijska merenja neke fizicke velicine smatraju se

Merenje se izvodi tako to se prizma uroni u tenost u ai koja se nalazi u

(Zaokruite tacan odgovor)

142. Efikasnost podeone hromatografske kolone odreduje se pomocu: (Zaokruite tacan

187. Radni pritisak u HPLC sistemu odrava: (Zaokruite tacan odgovor)

204. Za rangiranje rastvaraca prema polarnosti u HPLC-u koristi se INDEKS POLARNOSTI

211. UV fiksni detektori najcece rade na talasnoj duini od 254 nm .

223. Jonoizmenjvacke kolone kao nosac najcece koriste koji polimer:

248. Na kom principu radi plameno jonizacioni detektor (FID)?

253. Hemijskom modifikacijom u GC neisparljive supstance prevodimo / ne prevodimo u

259. Kada se supstanca ispituje masenom spektrometrijom, objasnite ta znaci pojam

Najcesce se molekul fragmentira na razlicite nacine,dok jedan dio ostane cijeli i u

d. optimalna koncentracija supstrata

d. ni jedan odgovor nije tacan

b. su prekursori funkcionalnih enzima plazme

38. Model indukovanog prilagodavanja enzima podrazumeva:

a. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 mol supstrata za 1 min. pod

72. Koncentracija supstrata:

a. acetil i acil ostataka

17. Prva ucna boja je:

a. 2 hema + 4 polipeptidna lanca

c. krajnji proizvod razlaganja i endogenih i egzogenih proteina u organizmu

6. Koji vitamin ispoljava antihemoragicno dejstvo:

34. Vitamin B1 ulazi u sastav:

45. Objasnite ta je aktivno mesto enzima:

55. Kako se moe prevladati dejstvo nekompepitivnog inhibitora?

77. TPP, tiamin-pirofosfat vodi poreklo od vitamina B1 i ucestvuje kao koenzim u

Dva tipa subjedinica: M(muscle) i H (heart)

108. Navedite metode za odredivanje izoenzima LDH:

119. Navedite referentne vrednosti aktivnosti AST:

126. Koje su dve metode za odredivanje aktivnosti CK?

130. Navedite celijsku lokalizaciju i tkivnu distribuciju enzima GGT:

Ucestvuje u metabolizmu ksenobiotika i glutationa.

141. Navedite referentne vrednosti aktivnosti ALP za mukarce i ene?

150. Koje su sve uloge proteina plazme:

Ucestvuju u odrzavanju pH krvi

152. Navedite sve funkcije globulina plazme:

153. U cemu se ogleda znacaj fibrinogena u plazmi i kakve su njegove strukturne

162. Primarne aminoacidurije su posledica:

172. Najveca koncentracija kreatina je u (navedite tkiva)

175. Kreatinin se u potpunosti izlucuje Urinom i ima ulogu u dijagnostici

You might also like