Аналитичка хемија

Аналитичка хемија је дисциплина хемије која се

ави анализом различитих матерјала са циљем
до ијања податаке о њиховој структури и
хемијском саставу.[1][2][3][4][5][6] Аналитичка
хемија је студија сепарације, идентификације, и
квантификације хемијских компоненти
природних или вештачких материјала.[1]
Квалитативна анализа производи индикацију о
идентитету хемијске врсте у узорку, а
квантитативна анализа одређује количину
појединих компоненти супстанце. Сепарација
компоненти се често врши пре анализе. Гасно хроматографска лабораторија

Аналитички методи се могу расчланити на

класичне и инструменталне.[7] Класични методи (такође познати као методи мокре хемије)
користе сепарације као што су преципитација, екстракција и дестилација, и квалитативну анализу
по оји, мирису и тачки топљења. Класична квантитативна анализа се остварује мерењем тежине
или запремине. Инструментални методи користе инструменте за мерење физичких квантитета
анализиране материје, као што су апсорпција светлости, флуоресценција и проводност.
Сепарација материјала се остварује користећи хроматографију, електрофорезу или методе
фракционације поља протока.

Аналитичка хемија такође има фокус на по ољшањима експерименталног дизајна, хемометрици, и

креирању нових оруђа за мерење да и се пружиле оље хемијске информације. Аналитичка
хемија налази примену у форензици, иоанализи, клиничкој анализи, анализи животне средине, и
анализи материјала.

Садржај
Историја
Подела
Технике
Класични методи
Квалитативна анализа
Хемијски тестови
Пламени тестови
Квантитативна анализа
Гравиметријска анализа
Волуметријска анализа
Инструментални методи
Спектроскопија
 Масена спектрометрија
Електрохемијска анализа
Термална анализа
Сепарација
Хибридне технике
Микроскопија
Лабораторија на чипу
Грешке
Стандарди
Стандардна крива
Унутрашњи стандарди
Стандардна адиција
Сигнали и шум
Термални шум
Шум ударца
Треперећи шум
Шум околине
Редукција шума
Примене
Референце
Литература
Спољашње везе

Историја
Аналитичка хемија је ила важна од раних дана хемије. Она је
пружала методе за одређивање елемената и хемикалија који су
присутни у датом о јекту. Током тог периода остварени су
знатни аналитички доприноси у хемији. Они о ухватају развој
систематске анализе елемената захваљући раду Јустус фон
Ли ига, и систематске органске анализе азиране на
специфичним реакцијама функционалних група.

Прва инструментална анализа је ила пламена емисиона

спектрометрија коју је развили Ро ерт Бунзен и Густаф Кирхоф,
који је такође открио ру идијум (Rb) и цезијум (Cs) 1860.
године.[8]

Већина значајних унапређења у аналитичкој хемији се одвила

након 1900. године. Током тог периода инструментална анализа Густав Кирхоф (лево) и Роберт
је постала прогресивно доминантна у пољу. Специфично многе Бунсен (десно)
основне спектроскопске и спектометријске технике су
откривене током раног 20. века и рафиниране током остатка 20.
века.[9]
Сепарационе науке су следиле са сличном хронологијом развоја и такође су у све већој мери
ивале трансформисане у инструменте високих перформанси.[10] Током раних 1970-их многе од
тих техника су почеле да се користе заједно да и се остварила комплетна карактеризација
узорака.

Почевши од 1970-их па до данас аналитичка хемија је прогресивно почела да узима све више
учешћа у разматрању иолошких питања ( иоаналитичка хемија), док је раније она углавном
имала фокус на неорганским или малим органским молекулима. Ласери су све више коришћени у
хемији као сонде, као и за започињање и модификовање широког варијетета реакција. У касном
20. веку је такође дошло до експанзије примене аналитичке хемије, од решавања донекле
академских хемијских питања, до аљења форензичким, еколошким, индустријским и
медицинским питањима, као на пример примена у хистологији.[11]

Модерна аналитичка хемија је доминирана инструменталном анализом. Многи аналитички

хемичари имају фокус на појединачном типу инструмента. Академиски радници имају тенденцију
да раде на новим о лицима примене уређаја и новим методама анализе. Откриће хемикалија
присутних у крви које повишавају ризик од канцера је пример открића у коме и аналитички
хемичар вероватно учествовао. Настојање да се развије нови метод може да о ухвати употре у
подесивог ласера ради повећања специфичности и сензитивности спектрометријског метода.
Многи методи, једном развијени, намерно се одржавају у статичком стању, тако да се подаци могу
упоређивати током дужих временских периода. Ово је посе но истинито у индустријском
осигурању квалитета (QA), форензици и еколошким применама. Аналитичка хемија има све
важнију улогу у фармацеутској индустрији, где се она осим у осигурању квалитета користи у
процесу откривања нових кандидата лекова, и у клиничким применама где је разумевање
интеракција између лека и пацијената критично.

Подела
Аналитичката хемија може да се подели на две основне гране:

квалитативну и
квантитативну
Квалитативна неорганска анализа анализира присуство неког хемијског елемента
или неорганског једињења у датој формули.
Квалитативна органска анализа анализира присуство неке функционалне групе
или органског једињења у датој формули..
Квантитативна анализа|Квантитативната анализа одређује количину неког
елемента или хемијског једињења у датој формули.

Технике
Постоји велики рој техника којима се одвајају, детектују или мере хемијски састојци као што су:

Сепарација (разлагање) са циљем да се измери тежина или волумен финалног

продукта.
Титрација
Анализа супстанције са инструментима, помоћу спектроскопије
 Масена спектроскопија се користи за одређивање молекуларне масе, састава и
структуре неког елемента у формули помоћу јонизације молекула.
У многим техникама се комбинују две или више аналитичке методе (називају се и
"хибридни методи").

Класични методи
Мада је модерна аналитичка хемија доминирана
софистицираном инструментацијом, корени аналитичке хемије
и неки од принципа коришћених у модерним инструментима
произилазе из традиционалних техника, многе од којих су још
увек у опотре и. Те технике такође теже да формирају основу
већине додипломских аналитичко хемијских о разовних
лавораторија.

Квалитативна анализа
Присуству бакра у овој
Квалитативна анализа одређује присуство или одсуство датог
квалитативној анализи је
једињења, мада не у о лику масе или концентрације. По индицирано плаво-зеленом
дефиницији, квалитативне анализе не мере количину. бојом пламена

Хемијски тестови
Постоје ројни квалитативни хемијски тестови, на пример киселински тест за злато и Кастл–
Мејеров тест за присуство крви.

Пламени тестови
Неорганске квалитативне анализе се генерално односе на систематске шеме за потврђивање
присуства појединих, о ично растворених у води, јона или елемената извођењем серије реакција
које елиминишу опсеге могућности и тиме потврђују претпостављено присуство јона. Понекад су
мали јони који садрже угљеник уврштени у такве шеме. Са развојем модерне инструментације ти
тестови се ретко користе, мада могу да уду корисни за о разовне сврхе и у теренском раду, или
другим ситуацијама где софистицирани инструменти нису доступни или сврсисходни.

Квантитативна анализа
Квантитативна анализа може подразумијевати мерење масе или запремине аналита. Такође,
могуће је мерити неку величину која је пропорционална количини аналита у узорку, нпр.
интензитет светлости, електрична проводљивост, итд. Гравиме ријске ме о е се односе на
одређивање масе аналита или неке супстанце која је са њим у вези. Волуме ријске ме о е мјере
запремину раствора реагенса, који тре а утрошити за потпуну реакцију са аналитом.
Елек роанали ичке ме о е подразумевају мерење електричних осо ина као нпр. потенцијал,
јачина струје, отпор или количина на оја. С ек роско ске ме о е се азирају на мерењу
интеракције између електромагнетног зрачења и компонената узорка. Такође, постоје и друге
специфичне методе као нпр. масена спектроскопија, мерење рзине радиоактивног рапада,
топлоте реакције, оптичке активности, индекса преламања, итд.
Гравиметријска анализа
Гравиметријска анализа о ухвата одређивање количине материјала присутног по тежини у узорку
пре и/или након неке трансформације. Она се о ично користи у додипломском о разовању за
одређивање количине воде у хидрату, загревањем узорка се уклања вода тако да разлика у тежини
одговара гу итку воде.

Волуметријска анализа
Титрација о ухвата додавање реактанта у раствор који се анализира, док се не достигне извесна
равнотежна тачка. Често се може одредити количина материјала у анализираном узорку раствора.
Једна од познатијих је кисело- азна титрација, при којој долази до промене оје индикатора.
Постоје многи други типови титрација, на пример потенциометријске тирације. Те титрације могу
да користе различите типове индикатора да и одредило достизање одређене тачке еквиваленције.

Инструментални методи

Спектроскопија
Спектроскопија мери интеракцију молекула са
електромагнетном радијацијом. Спектроскопија
се о ухвата мношто различитих о лика примене,
као што су атомска апсорпциона спектроскопија,
атомска емисиона спектроскопија,
ултравиолетно-видљива спектроскопија,
Рентгенска флуоресцентна спектроскопија, Блок дијаграм аналитичког инструмента
приказује стимулус и мерење респонса
инфрацрвена спектроскопија, Раманова
спектроскопија, дуална поларизациона
интерферометрија, нуклеарно магнетно резонантна спектроскопија, фотоемисиона
спектроскопија, Мес ауерова спектроскопија, итд.

Масена спектрометрија
Масена спектрометрија мери однос масе и наелектрисања
молекула користећи електрична и магнетска поља. Постоји
неколико јонизационих метода: електронски импакт, хемијска
јонизација, електроспреј, рзо атомско ом ардовање, матрицом
потпомогнута ласерска десорпциона јонизација, и друге. Такође,
масена спектрометрија се категорише по приступу масених
анализатора: магнетни-сектор, квадриполни масени анализатор,
квадриполна јонска клопка, време лета, Фоурије Акцелераторски масени
спектрометар се користи за
трансформисана јонска циклотронска резонанца, итд.
радиокарбонско датирање и
друге анализе

Електрохемијска анализа
Електроаналитички методи мере потенцијал (волте) и/или струју (ампере) у електрохемијској
ћелији која садржи аналит.[12][13] Ови методи се могу категорисати по аспектима ћелије који су
контролисани и који се одређују. Постоје три главне категорије: потенциометрија (мери се разлика
електродног потенцијала), кулометрија (мери се ћелијска струја у току временског интервала), и
волтаметрија (мери се струја ћелије док се активно мења ћелијски потенцијал).

Термална анализа
Калориметрија и тхермогравиметријак анализа мере интеракцију материјала и топлоте.

Сепарација
Сепарациони процеси се користе за смањење комплексности
смеша материјала. Хроматографија, електрофореза и
фракционација поља протока су представници овог поља.

Хибридне технике
Ком инације горе описаних техника могу да производу
„хи ридне“ технике.[14][15][16][17][18] Постоје ројни примери
Сепарација црног мастила на
употре е хи ридних техника: гасна хроматографија-масена
плочи хроматографијом танког
спектрометрија, гасна хроматографија-инфрацрвена слоја
спектроскопија, течна хроматографија-масена спектрометрија,
течна хроматографија-НМР спектроскопија, течна
хроматографија-инфрацрвена спектроскопија и капиларна електрофореза-масена спектрометрија.

Хи ридне сепарационе технике о ухватају ком инацију две или више техника за детектовање и
раздвајање хемикалија из раствора. Најчешће је друга техника нека форма хроматографије.
Хи ридне технике су у шикокој употре и у хемији и иохемији.

Микроскопија
Визуализација појединачних молекула, ћелија, иолошких ткива
и наноматеријала је важан и атрактиван приступ у аналитичкој
науци. Исто тако, хи ридизација са другим традиционалним
аналитичким оруђима производи револуционарне промене у
аналитичкој науци. Микроскопија се може груписати у три
различитиа поља: оптичка микроскопија, електронска
микроскопија, и микроскопија скенирајућом сондом. Недавно је
ово поље доживело рз напредак з ог усавршавања рачунара и
камера.

Слика две мишје ћелије

Лабораторија на чипу добијена применом
флуоресцентног микроскопа.
Ла ораторије на чипу су уређаји који интегришу (вишеструке)
Једра су у профази (скала
ла ораторијске функције на једном чипу величине од само
линије је 5 µm)[19]
неколико милиметара до неколико квадратних центиметара и
који имају спосо ност руковања екстремно малим запреминама
течности, мањим од пиколитра.
Грешке
Грешка се може дефинисати као нумеричка разлика између уочене и стварне вредности.[20]

Грешке између стварне и уочене вредности у хемијским анализама се могу повезати једначином

где је

E = апсолутна грешка,
O = уочена вредност,
T = стварна вредност.

Грешка мерења је инверзна мера прецизности мерења, и.е. што је мања грешка то је већа
прецизност мерења. Грешке се релативно изражавају као:

× 100 = % грешке,

× 1000 = по хиљадитом делу грешке

Стандарди
{{see also|Аналитичка контрола квалитета}

Стандардна крива
Општи метод за анализу концентрације о ухвата креирање
кали рационе криве. Тиме се омогућва детерминација количине
хемикалије у материјалу поређењем резултата непознатог
узорка са серијом познатих стандарда. Ако је концентрација
елемента или једињења у узорку сувише висока за детекциони
опсег дате технике, узорак се може једноставно раз лажити
чистим растварачем. Ако је количина у узорку испод опсега Графикон калибрационе криве
мерења инструмента, користи се метод адиције. У том методу се приказује лимит детекције
додаје позната количина елемента или једињења које се студира, (LOD), лимит квантификације
(LOQ), динамички опсег, и
и одређује се разлика између измерене и додате концентрације.
лимит линеарности (LOL)

Унутрашњи стандарди
У неким случајевима се додаје унутрашњи стандард познате концентрације директно у
аналитички узорак да и се омогућила квантификација. Количина присутног аналита се затим
одређује релативно на унутршњи стандард као кали рант. Идеални унутрашњи стандард је
изотопски о огаћени аналит, који се користи у методу изотопног разређивања.

Стандардна адиција
Метод стандардне адиције се користи у инструменталној анализи за одређивање концентрације
супстанце (аналита) у непознатом узорку путем поређења са сетом узорака познате концентрације,
слично коришћењу кали рационе криве. Стандардна адиција се може применити у већини
аналитичких техника и користи се уместо кали рационе криве за решавање про лема матричног
ефекта.

Сигнали и шум
Једна од најважнијих компоненти аналитичке хемије је максимизација жељеног сигнала уз
минимизацију асоцираног шума.[21] Аналитичка мера вредности је позната као однос сигнала и
шума (С/Н или СНР).

Шум може да настане као последица фактора околине, као и услед фундаменталних физичких
процеса.

Термални шум
Термални шум је последица кретања носилаца наелектрисања (о ично електрона) у електричном
колу генерисаног њиховим термалним кретањем. Термални шум је ели шум, што значи да је
снага спектралне густине константна широм фреквентног спектра.

Вредност квадратне средине термалног шума у отпорнику је дата релацијом[21]

где kB означава Болтцманову константу, T температуру, R је отпор, и је ширина фреквентног

опсега фреквенције .

Шум ударца
Шум ударца је тип електронског шума, који се јавља кад је коначни рој честица (као што су
електрони у електронском колу или фотони у оптичком уређају) довољно мали да произведе
статистичке флуктуације сигнала.

Шум ударца је Поасонов процес и носиоци наелектрисања који сачињавају струју следе
Поасонову дистри уцију. Квадратна средина флуктуација струје је[21]

где e означава елементарно наелектрисање, а I је просечна струја. Шум ударца је ели шум.

Треперећи шум
Треперећи шум је електронски шум са 1/ƒ фреквентним спектром; при порасту f, шум се смањује.
Треперећи шум настаје из разних извора, као што су нечистоће у проводном каналу, генерисања и
реком инације шума у транзистору услед азне струје, итд. Тај шум се може из ећи модулацијом
сигнала на вишој фреквенцији, на пример путем употре е фиксног појачавача.
Шум околине
Шум околине произлази из околине аналитичког инструмента.
Извори електромагнетне уке су далеководи, радио и
телевизијске станице, ежични уређаји, компактне
флуоросцентне лампе [22] и електрични мотори. Многи од тих
извора шума имају узак опсег и стога се могу из ећи. Топлотна
и ви рациона изолација могу да уду неопходни за неке
инструменте. Шум у термогравиметријској
анализи; нижи ниво шума у
средини графика је последица
Редукција шума мање људске активности (и
Редукција шума се може остварити ило путем хардвера или буке околине) током ноћи
софтвера. Примери хардверске редукције шума су употре а
оклопљених ка лова, аналогног филтрирања, и модулације
сигнала. Примери софтверске редукције шума су дигитално филтрирање, ансам л просек и методе
корелације.[21]

Примене
Аналитичко хемијско истраживање је у великој мери вођено перформанцом (сензитивност,
селективност, ро усност, линеарни опсег, точност, прецизност, и рзина), и трошком (куповина,
рад, тренинг, време и простор). Међу главним гранама савремене аналитичке атомске
спектрометрије, најраширенија и најуниверзалнија је масена спектрометрија.[23] У о ласти
директне елементалне анализе чврстих узорака, нови лидери су масена спектроскопија ласером
индукованог распада и ласерске а лације, и сродне технике са трансфером продуката ласерске
а лације у индуктивно спрегнуту плазму. Успеси у дизајну диодних ласера и оптичких
параметарских осцилатора подстичу даљи развој флуоресцентне и јонизационе спектрометрије, а
исто тако апсорпционих техника, где се очекује повећање коришћења оптичких шупљина с циљем
продуживања ефективног апсорпционог пута. Употре а метода азираних на плазми и ласерима се
повећава. Интерест за а солутном ( ез-стандардном) анализом је оживео, а посе но у емисионој
спектрометрији.

Велики напори се улажу у компресовању аналитичких техника до величине чипа. Мада постоји
мали рој примера где су такви системи конкурентни традиционалним аналитичким техникама,
потенцијалне предности о ухватају величину/порта илност, рзину, и трошак. Хемија на микро
скали редукује количине кориштених хемикалија.

Многа од унапређења поспешују анализу иолошких система. Примери рзо растућих поља у овој
о ласти су:

Геномика - ДНК секвенцирање и повезана истраживања. Генетски отисци прстију и

ДНК микрочип су важни алати и истраживачка поља.
Протеомика - анализа протеинских концентрација и модификација, нарочито у
одговору на различите стресове, у различитим фазама развоја, или у различитим
деловима тела.
Метаболомика - слична је протеомици, али се бави метаболитима.
Транскриптомика - иРНК и њој сродно поље
Липидомика - липиди и њима сродано поље
 Пептидомика - пептиди и њима сродано поље
Металомика - слична је протеомици и метаболомици, али се бави концентрацијама
метала и посебно у њиховог везивања за протеине и друге молекуле.
Аналитичка хемија има критичну улогу у разумевању азних наука и у мноштву практичних
апликација, као што су иомедицинске примене, еколошко надгледање, контрола квалитета
индустријске производње, низ форензичких примена, итд.

Недавни развој компјутерске аутоматизације и информацијске технологије је проширио о ласт

примене аналитичке хемије у ројна нова иолошка поља. На пример, аутоматизоване машине за
ДНК секвенцирање су иле основа за завршетак пројеката људског генома из чега је настало поље
генетике. Идентификација протеина и секвенцирање пептида масеном спектрометријом је
отворило ново поље протеомике.

Аналитичка хемија је ила незаменљива о ласт у развоју нанотехнологије. Инструменати за

карактеризацију површина, електронски микроскопи и микроскопи скенирајућих сонди су
омогућили научницима да визуализују атомске структуре уз хемијску карактеризацију.

Референце
1. Holler, F. James; Skoog, Douglas A.; West, Donald M. (1996). Fundamentals of analytical
chemistry. Philadelphia: Saunders College Pub. ISBN 978-0-03-005938-4.
2. Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена
администрација.
3. R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.
4. J. Savić, M. savić, Osnovi analitičke hemije, Svjetlost, sarajevo, 1987.
5. T. Šuranji, I. Žigrai, Osnovi kvantitativne hemijske analize, Novi Sad, 1997.
6. D. Skug, D. Vest, DŽ. Holer, Osnove analitičke kemije, Školska knjiga, Zagreb, 1999.
7. Nieman, Timothy A.; Skoog, Douglas A.; Holler, F. James (1998). Principles of instrumental
analysis. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole. ISBN 978-0-03-002078-0.
8. Arikawa, Yoshiko (2001). „Basic Education in Analytical Chemistry” (https://www.jstage.jst.g
o.jp/article/analscisp/17icas/0/17icas_0_i571/_pdf) (pdf). Analytical Sciences. The Japan
Society for Analytical Chemistry. 17 (Supplement): i571—i573. Приступљено 10. 1. 2014.
9. Miller, K; Synovec, RE (2000). „Review of analytical measurements facilitated by drop
formation technology”. Talanta. 51 (5): 921—33. PMID 18967924 (https://www.ncbi.nlm.nih.
gov/pubmed/18967924). doi:10.1016/S0039-9140(99)00358-6 (https://doi.org/10.1016%2F
S0039-9140%2899%2900358-6).
10. Bartle, Keith D.; Myers, Peter (2002). „History of gas chromatography”. TrAC Trends in
Analytical Chemistry. 21 (9–10): 547. doi:10.1016/S0165-9936(02)00806-3 (https://doi.org/1
0.1016%2FS0165-9936%2802%2900806-3).
11. Laitinen, H.A. (1989). „History of analytical chemistry in the U.S.A”. Talanta. 36 (1–2): 1—9.
PMID 18964671 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18964671). doi:10.1016/0039-
9140(89)80077-3 (https://doi.org/10.1016%2F0039-9140%2889%2980077-3).
12. Bard, A.J.; Faulkner, L.R. Electrochemical Methods: Fundamentals and Applications. New
York: John Wiley & Sons, 2nd Edition, 2000.
13. Skoog, D.A.; West, D.M.; Holler, F.J. Fundamentals of Analytical Chemistry New York:
Saunders College Publishing, 5th Edition, 1988.
14. Wilkins, C. (1983). „Hyphenated techniques for analysis of complex organic mixtures”.
Science. 222 (4621): 291—6. Bibcode:1983Sci...222..291W (http://adsabs.harvard.edu/abs/
1983Sci...222..291W). PMID 6353577 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/6353577).
doi:10.1126/science.6353577 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.6353577).
15. Holt, R. M.; Newman, M. J.; Pullen, F. S.; Richards, D. S.; Swanson, A. G. (1997). „High-
performance Liquid Chromatography/NMR Spectrometry/Mass Spectrometry:Further
Advances in Hyphenated Technology”. Journal of Mass Spectrometry. 32 (1): 64—70.
PMID 9008869 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9008869). doi:10.1002/(SICI)1096-
9888(199701)32:1<64::AID-JMS450>3.0.CO;2-7 (https://doi.org/10.1002%2F%28SICI%291
096-9888%28199701%2932%3A1%3C64%3A%3AAID-JMS450%3E3.0.CO%3B2-7).
16. Ellis, Lyndon A.; Roberts, David J. (1997). „Chromatographic and hyphenated methods for
elemental speciation analysis in environmental media”. Journal of Chromatography A. 774
(1–2): 3—19. PMID 9253184 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9253184).
doi:10.1016/S0021-9673(97)00325-7 (https://doi.org/10.1016%2FS0021-9673%2897%2900
325-7).
17. Guetens, G; De Boeck, G; Wood, M; Maes, R.A.A; Eggermont, A.A.M; Highley, M.S; Van
Oosterom, A.T; De Bruijn, E.A; Tjaden, U.R (2002). „Hyphenated techniques in anticancer
drug monitoring”. Journal of Chromatography A. 976 (1–2): 229—38. PMID 12462614 (http
s://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12462614). doi:10.1016/S0021-9673(02)01228-1 (https://
doi.org/10.1016%2FS0021-9673%2802%2901228-1).
18. Guetens, G; De Boeck, G; Highley, M.S; Wood, M; Maes, R.A.A; Eggermont, A.A.M;
Hanauske, A; De Bruijn, E.A; Tjaden, U.R (2002). „Hyphenated techniques in anticancer
drug monitoring”. Journal of Chromatography A. 976 (1–2): 239—47. PMID 12462615 (http
s://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12462615). doi:10.1016/S0021-9673(02)01227-X (https://
doi.org/10.1016%2FS0021-9673%2802%2901227-X).
19. Schermelleh, L.; Carlton, P. M.; Haase, S.; Shao, L.; Winoto, L.; Kner, P.; Burke, B.;
Cardoso, M. C.; Agard, D. A.; Gustafsson, M. G. L.; Leonhardt, H.; Sedat, J. W. (2008).
„Subdiffraction Multicolor Imaging of the Nuclear Periphery with 3D Structured Illumination
Microscopy” (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2916659). Science. 320
(5881): 1332—6. PMC 2916659 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2916659)
. PMID 18535242 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18535242).
doi:10.1126/science.1156947 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.1156947).
20. G.L. David - Analytical Chemistry
21. Crouch, Stanley; Skoog, Douglas A. (2007). Principles of instrumental analysis. Australia:
Thomson Brooks/Cole. ISBN 978-0-495-01201-6.
22. „Health Concerns associated with Energy Efficient Lighting and their Electromagnetic
Emissions” (http://www.emrpolicy.org/science/forum/08_havas_cfl_scenihr.pdf) (PDF). Trent
University, Peterborough, ON, Canada. Приступљено 12. 11. 2011.
23. Bol'Shakov, Aleksandr A.; Ganeev, Aleksandr A.; Nemets, Valerii M. (2006). „Prospects in
analytical atomic spectrometry”. Russian Chemical Reviews. 75 (4): 289.
doi:10.1070/RC2006v075n04ABEH001174 (https://doi.org/10.1070%2FRC2006v075n04AB
EH001174).

Литература
Crouch, Stanley; Skoog, Douglas A. (2007). Principles of instrumental analysis. Australia:
Thomson Brooks/Cole. ISBN 978-0-495-01201-6.
Nieman, Timothy A.; Skoog, Douglas A.; Holler, F. James (1998). Principles of instrumental
analysis. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole. ISBN 978-0-03-002078-0.
Bettencourt da Silva, R; Bulska, E; Godlewska-Zylkiewicz, B; Hedrich, M; Majcen, N;
Magnusson, B; Marincic, S; Papadakis, I; Patriarca, M; Vassileva, E; Taylor, P. Analytical
measurement: measurement uncertainty and statistics.2012. ISBN 978-92-79-23070-7.
 Skoog, Leary: Instrumentelle Analytik. Grundlagen, Geräte, Anwendungen.. Springer-
Lehrbuch. Berlin: Springer Verlag.1996. ISBN 978-3-540-60450-1.
Einax, Heinz Zwanziger, Geiss: Chemometrics in environmental analysis.. VCH Verlag,
Weinheim. 1997. ISBN 978-3-527-28772-7.
Georg Schwedt: Analytische Chemie.. Wiley-VCH. 2004. ISBN 978-3-527-30866-8.
Jander, Blasius, Strähle: Einführung in das anorganisch-chemische Praktikum (einschl. der
quantitativen Analyse).. Hirzel, Stuttgart, 15., neu bearb. Auflage. 2005. ISBN 978-3-7776-
1364-2.
Gerhard Jander, Blasius, Strähle, Schweda: Lehrbuch der analytischen und präparativen
anorganischen Chemie.. Hirzel, Stuttgart, 16., überarb. Auflage. 2006. ISBN 978-3-7776-
1388-8.
Otto: Analytische Chemie.. Wiley-VCH, 3., vollst. überarb. u. erw. Auflage. 2006. ISBN 978-
3-527-31416-4.
Handbuch der experimentellen Chemie; Sekundarbereich II, Band 3 + 4, Analytische
Chemie und Umweltanalytik I + II. Aulis Verlag Deubner & Co. KG, Köln.

Спољашње везе
Annual Review of Analytical Chemistry (http://arjournals.annualreviews.org/loi/anchem)
Američko hemijsko društvo: Odeljenje analitičke hemije (http://www.analyticalsciences.org/)
Kraljevsko hemijsko društvo: Analitička hemija (http://rsc.org/Gateway/Subject/Analytical/)
Аналитичка хемија (https://dmoztools.net/World/Deutsch/Wissenschaft/Naturwissenschafte
n/Chemie/Analytik/) на сајту DMOZ (на језику: енглески)
Fachgruppe Analytische Chemie (https://www.gdch.de/netzwerk-strukturen/fachstrukturen/a
nalytische-chemie.html) der Gesellschaft Deutscher Chemiker
aktuelle Wochenschau (https://web.archive.org/web/20121229044730/http://www.aktuelle-w
ochenschau.de/2005/index05.htm) - Neuigkeiten aus der analytischen Forschung
Verzeichnis frei zugänglicher Lehrangebote in Analytischer Chemie (http://www.lectures4yo
u.de/fachbereiche.php?Fachgebiet=Chemie&Fachbereich=Analytische%20Chemie)
Аналитическая химия (http://www.chem-astu.ru/chair/study/anchem/) Гипертекстовое
учебное пособие.
Перспективы аналитической атомной спектрометрии (http://www.uspkhim.ru/php/paper_
rus.phtml?journal_id=rc&paper_id=1174).
Химическая энциклопедия (http://www.chemport.ru/chemical_encyclopedia_letter_a.html)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аналитичка_хемија&oldid=21960397”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 9. јун 2019. у 19:52 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.