Припрема узорака и савремене инструменталне методе

у детекцији супстанци

У аналитичкој хемији, припрема узорка (обрада) се односи на начине на које се узорак

третира пре његове анализе. Припрема је веома важан корак у већини аналитичких
техника, јер технике често не реагују на аналит у његовом in-situ облику, или су резултати
искривљени због врста које се мешају. Припрема узорка може укључивати растварање,
екстракцију, реакцију са неким хемијским врстама, уситњавање, третман са хелатним
агенсом (нпр. ЕДТА), маскирање, филтрирање, разблаживање, под-узорковање или многе
друге технике. Третман се врши да би се узорак припремио у форму спреман за анализу
помоћу специфициране аналитичке опреме. Припрема узорка може укључивати:
дробљење и растварање, хемијску дигестију киселином или алкалијом, екстракцију
узорка, чишћење узорка и претходну концентрацију узорка.

Савремене инструменталне методе представљају важан корак у прикупљању информација

о артефактима нађеним на археолошким локалитетима. Резултати добијени овим
методама могу бити преко потребни при избору најадекватнијег поступка конзервације и
рестаурације предмета.
Познавање старих техника израде предмета који се анализира такође може да пружи
вредне информације о материјалној култури друштва у којем је објекат произведен, а
често нам омогућава како његово датирање, тако и одређивање места порекла (укључујући
и потврду аутентичности датог објекта!). Надаље, познавање техника и материјала нам
може пружити, макар оквирно, избор најпогодније методе за анализу.
Процеси старења доводе до бројних хемијских реакција које имају за последицу извесно
смањење почетних количина неких супстанци. Они значајно отежавају идентификацију
предмета. Познавање старих техника производње и могућих процеса деградације, као и
добро осмишљен хемијски експеримент аналитичару пружају многе одговоре.
При анализи археолошких артефаката најбољи избор би представљале недеструктивне,
углавном спектроскопске, технике применљиве in-situ, попут флуоресценције X-зрака
(XRF). За анализу неорганског материјала, ове методе нам могу дати добре резултате.
Могу нам пружити и некакве закључке о органским супстанцама, нпр. при анализи боја
инфрацрвеном спектроскопијом са Фуријеовом трансформацијом (FTIR). Ипак, органске
супстанце су углавном превише сложене за овакав приступ. Стога је неопходно
узорковати део предмета и анализирати органски материјал екстрахован из њега. Потреба
да се за анализу користи што мања количина узорка довела је до употребе јако
селективних и осетљивих метода.
За одвајање и детекцију компонената, инструменталне сепарационе методе нуде висок
ниво одвајања различитих класа једињења, као и могућност примене многих детектора.