MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD

KATEDRA ZA BIOHEMIJU

FOSFOLIPIDI, GLICEROLIPIDI,
LIPOPROTEINI

Doc.dr Jelena Stojčević Maletić

II SLOŽENI LIPIDI
 Hidrolizom daju više od dve vrste jedinjenja.
 Predstavlljaju heterogenu grupu koja ima niz
zajedničkih fizičkih i hemijskih osobina
 Osnovne su komponente ćelijskih membrana, a
svojim osobinama omogućavaju njihove biološke
funkcije
 Na osnovu proizvoda hidrolize podeljeni su na:
1. FOSFOLIPIDE
2. SFINGOLIPIDE
3. LIPOPROTEINE
1. FOSFOLIPIDI
 Fosfolipidi su složene masti, koji pored lipidne
komponente sadrže fosfornu kiselinu kao
prostetičnu grupu.
 Fosfolipidi su u značajnim količinama prisutni u

humanom organizmu, naročito u nervnom tkivu,

biološkim membranama i kao sastojci mnogih
ćelijskih struktura.
 Prema vrsti alkohola koji ulaze u njihov sastav,

fosfolipidi se dele na:

1) GLICEROFOSFOLIPIDE (sadrže glicerol)

2) SFINGOFOSFOLIPIDE (sadrže sfingozin)

1a. GLICEROFOSFOLIPIDI
 Derivati glicerol-3-fosfata.

* *

L-glicerol-3-fosfat D-glicerol-3-fosfat

• Svi prirodni fosfogliceridi su derivati L-glicerol-3-fosfata.

1a. GLICEROFOSFOLIPIDI
• U toku metabolizma nastaje iz fosfata dihidroksiacetona uz
učešće enzima glicero-fosfatdehidrogenaze.

[H] *

[O]

Fosfat dihidroksiacetona L-glicerol-3-fosfat

• Esterifikacijom dve preostale OH-grupe L-glicero-3-fosfata
višim masnim kiselinama nastaju L-fosfatidne kiseline –
osnova svih fosfoglicerida.

L-fosfatidna kiselina

• Obično je položaj 1 esterifikovan zasićenom MK sa 16 ili 18

C-atoma
• Položaj 2 je esterifikovan jednom od nezasićenih MK
Glicerofosfolipidi

 Glicerol, 2 masne kiseline, fosfat + druga molekula alkohola

O
Masna kiselina
R'-C O CH2
Glicerol

Masna kiselina CH O C R''

O O -
+
CH2 O P OH
Fosfat Alkohol
OH
ALKOHOLNE KOMPONENTE U
GLICEROFOSFOLIPIDIMA

OH OH
HO H
+ + + H H
(CH3)3N CH2 CH2 OH H3N CH2 CH2 OH H3N CH CH2 OH H HO
H OH
COOH
Holin Etanolamin Serin OH H
Inozitol
 STRUKTURE NAJZASTUPLJENIJIH GLICEROFOSFOLIPIDA

O O
O O
CH2O C R1 CH2O C R1
O O CH2O C R1 CH2O C R1
O O
CHO C R2 CHO C R2
O CHO C R2 CHO C R2
O
CH2O P O O
CH2O P OH OH
CH2O P CH2O P
-O O -O
O -O O -O O H
+ + H H
(CH3)3N CH2 H3N CH2 + H HO
H3N CH2 H
CH2 CH2 OH
CH
OH H
COOH
Lecitin Kefalin
Fosfatidil-serin Fosfatidil-inozitol
(fosfatidilholin) (fosfatidiletatolamin)
 Fosfolipidi -Lecitin
2 različite
masne kiseline

pozitivni je naboj na N uravnotežen

sa negativnim nabojem na hloridnom
jonu

Iz holina

iz glicerola iz fosfata
MOLEKULE GLICEROFOSFOLIPIDA SU AMFIFILNE (AMFIPATNE)

O
C CH2
O C CH2 O
C O O P O
H CH2
O O
CH2
(CH3)3N

Nepolarni deo molekule "rep" Polarni deo "glava"

KARDIOLIPINI
• Vezivanjem 2 molekula fosfatidne kiseline preko ostatka
glicerola nastaju – KARDIOLIPINI
• Nalaze se u unutrašnjoj membrani mitohondrija i čini oko
20% ukupnih fosfolipida.
Glicerol

L-fosfatidna kiselina
OSOBINE GLICEROFOSFOLIPIDA
 Svi su bele supstance.
 Rastvaraju se u nepolarnim organskim rastvaračima
 HEMIJSKE OSOBINE – podležu hidrolizi
 U baznoj sredini sve estarske veze hidrolizuju osim one
između glicerola i fosforne kiseline
hidroliza
Fosfogicerid  Masne kiseline + aminoalkohol + G-3-P

• U kiseloj sredini hidrolizuju sve veze

• U biološkim uslovima, hidroliza se vrši dejstvom enzima
fosfolipaze. Ima ih četiri (A, B, C i D) i svaka hidrolizuje
određenu vezu.
 1b. SFINGOFOSFOLIPIDI
 Osnovna alkoholna komponenta je nezasićeni dvohidroksilni
amino alkohol sa 18C atoma.
 Ima dva asimetrična C-atoma.

18 5

4 3
* 2
* 1

Sfingol
(sfingozin)
 Osnovnu komponentu svih sfingolipida čini ceramid koji
nastaje acilovanjem amino grupe nekom masnom kiselinom

Podela
izvršena na
osnovu
prirode
grupe vezane
za OH

Pseudopeptidna
veza
 Fosforil-holin

Zwitter-jonska
veza

Estarske
Pseudopeptidna veze
veza SFINGOMIJELINI
 R= CH3(CH2)16- ili CH3(CH2)22-(nervonska i
• R'= CH3 ili H
lignocerinska MK sa 24 C atoma)
• Nalaze se u membranama mijelinskih vlakana i nervnih ćelija
 2. SFINGOGLIKOLIPIDI
• Ne sadrže fosfornu kiselinu i aminoalkohol, već je za primarnu
OH grupu vezan neki šećer.
• PODELA:

• Cerebrozidi
• Gangliozidi
• Sulfolipidi
Cerebrozid = ceramid + b-D-galaktopiranoza

Ostatak b-D-
galaktopiranoze
Sulfolipid = ceramid + b-D-galaktopiranoza + H2SO4

Ostatak b-D-
galaktopiranoze

Ostatak sumporne
kiseline
Gangliozidi = siva moždana masa, membrane ćelija, nervni završeci
sfingozin - glukoza - galaktoza - N-acetilgalaktozamin - galaktoza
Amidna veza
Masna Sijalinska Sijalinska
kiselina kiselina kiselina

Sijalinska kiselina (N-acetil-

Neuraminska kiselina
neuraminska kiselina)
 ĆELIJSKA MEMBRANA

Ćelijska membrana - Osnovna morfološka i funkcionalna jedinica

svih organizama jeste ćelija. Ćelija je od okoline odvojena
ćelijskom membranom. To ćeliji omogućava da stvara i održava
konstantan unutrašnji sastav. Ćlijska membrana pre svega nije
propustljiva za vodu, soli i hidrofilne materije.
Da bi se održao metabolizam u ćeliji, hranljive se materije
(npr.glukoza) moraju transportovati kroz membranu u ćeliju, a
proizvodi metabolizma “izbaciti”. Stoga, ćelijska membrana da bi
odgovorila svojoj biološkoj funkciji mora imati izgrađene
transportne sisteme.
Treba napomenuti da ćelija preko membrane prima i određene
signale, npr. delovanjem hormona i sl.
FOSFOGLICERIDI FORMIRAJU MICELE I LIPIDNI
DVOSTRUKI SLOJ
SVOJSTVO LIPIDA - STVARANJE MICELA I
DVOSLOJA

LIPIDI S JEDNIM
BOČNIM LANCEM
STVARAJU MICELE

LIPIDI S DVA BOČNA

LANCA STVARAJU
DVOSLOJE
BIOLOŠKA MEMBRANA
Tečno-mozaični model membrane
 Osobine, funkcija i integritet bioloških membrana je od osnovnog značaja za
fiziologiju ćelije. Najznačajnije funkcije membrana su sledeće:

 to je visoko selektivni filtar koji preko nosača transportuje samo

određene metabolite i jone;
 deli ćeliju na kompartmane i omogućava regulaciju metabolizma;
 omogućava održavanje stabilne unutrašnje sredine
(homeostaze ) ćelije. To znači adekvatnu koncentraciju jona i
metabolita, sadržaja vode, pH i acidobaznu ravnotežu;
 omogućava transmisiju nervnih impulsa i time integrativnu
funkciju nervnog sistema;
 sedište je receptora koji primaju hemijske poruke hormona,
transmitera i faktora rasta;
 igraju ključnu ulogu u bioenergetskim mehanizmima ćelije.
 Sastavni delovi membrana

Sve ćelijske membrane su izgrađene od proteina I

lipida - molekula koji određuju funkciju membrana.
 Prema vrsti membrane proteinski deo iznosi 40-60%. Ekstremno bogata
proteinima (80%) je unutrašnja membrana mitohondrija. Obrnuto je kod
mielinskog omotača nerava koja sadrži svega 25% proteina i 75% lipida.
 PERIFERNI PROTEINI
– nisu snažno vezani za membranu
– od membrane se mogu odvojiti blagim deterdžentima ili visokim koncentracijama soli

• INTEGRALNI PROTEINI
– duboko su “ukopani” u lipidni dvosloj
– iz membrane se mogu ukloniti denaturisanjem membrane (organskim rastvaračima ili
jakim deterdžentima)
– često su transmembranski
PROPUSTLJIVOST MEMBRANA

 Sposobnost membrane da pasivno propušta određene supstance zove se

permeabilnost (permeabilitet).

U odnosu na permeabilnost sve membrane se mogu podeliti na:

 semipermeabilne ili polupropustljive membrane

 propuštaju samo vodu (ne i supstance rastvorene u njoj)

 diferencijalno propustljive membrane – koje imaju pore određene veličine i

propustljive su samo za čestice čiji je prečnik manji od prečnika pora.

 selektivno propustljive membrane (prirodne, biološke membrane) -

“specijalan slučaj” diferencijalno propustljivih membrana. Razlika u
propustljivosti, u odnosu na veštačke diferencijalno propustljive membrane,
ogleda se u tome što se propustljivost bioloških membrana menja u
vremenu, zavisno od faze životnog ciklusa i metaboličkih procesa u ćeliji.
 TEKUĆI MOZAIK – model bioloških membrana

Transverzalna difuzija
(flip-flop)
vrlo sporo

Bočna (lateralna) difuzija

brzo

membranski lipidi i proteini se mogu lateralno i

transverzalno pokretati.
MEMBRANE SU ASIMETRIČNE