Acidimetrija i

alkalimetrija
- Metode
zasnovane na
reakcijema
neutralizacije

Acidimetrija i alkalimetrija
Kiselinsko-bazne titracije zasnivaju se na reakcijama
izmeu kiselina i baza
Reakcije izmeu kiselina i baza nazivaju se i
reakcijama neutralizacije, pa se i volumetrijske metode
zasnovane na ovim reakcijama nazivaju metodama
neutralizacije
Meutim, reakcijom izmeu kiselina i baza neutralna
sredina se dobija samo ako reaguje jaka kiselina
sa jakom bazom

Acidimetrija i alkalimetrija
Alkalimetrija

Acidimetrija

Standardni rastvori slabih kiselina i

slabih baza se ne koriste jer bi
reakcije bile manje kvantitativne

Acidimetrija i alkalimetrija

Indikatori
Kiselinsko-bazni indikatori su intenzivno obojene slabe
organske kiseline ili slabe organske baze koje mogu da
primaju ili otpustaju H+ jone, pri emu menjaju boju

HIn H+ + Inboja1
boja 2
kiseli oblik In

bazni oblik In

Neki kiselinsko-bazni indikatori i

njihovi intervali promene boje
(intervali prelaza)

lakmus

metil oran

fenolftalein

Prirodni indikatori
Mnoge biljke ili delovi
biljaka sadre prirodne
pigmente antocijane
Oni su crveni u kiselim
rastvorima i plavi u baznim
rastvorima

Dvobojni indikatori
HIn H + In
boja1
boja 2
+

kiseli oblik In

pH pK a

In
log
HIn

bazni oblik In

Sa promenom koncentracije H+ jona u rastvoru, odnos koncentracija In- /HIn

se kontinuirano menja, pa se oekuje kontinuirana promena boje rastvora sa
promenom koncentracije H+ jona
Ako se dve razliite boje meaju, ljudsko oko prestaje da primeuje jednu od
boja kada koncentracija druge boje postane 10 i vie puta vea, pa se prva
promena boje javlja kad odnosa HIn: In- =10:1 i meana boja se uoava sve
dok odnos ne postane In- : HIn =10:1, kada oko prestaje da primeuje dalju
promenu boje

pH pK a 1

Dvobojni indikatori
Interval pH u kome kiselinsko-bazni indikator menja boju
naziva se interval promene boje ili interval prelaza i u
proseku iznosi 2 pH jedinice (pKa 1)
Kod kiselinsko-baznih indikatora pKa indikatora treba da
se to blie podudara sa pH vrednou u ekvivalentnoj
taki titracije

Jednobojni indikatori
Kod jednobojnih indikatora obojen je samo jedan
indikatorski oblik
Jedan od najpoznatijih jednobojnih indikatora je
fenolftalein
Titracija u prisustvu jednobojnih indikatora vri se dok se
ne postigne jedan odreeni intenzitet boje (a ne
odreena nijansa boje kao kod dvobojnih indikatora)

Interval promene boje kod

fenolftaleina kree se od
pH=8 do pH=10
Pri pH=8 FF je bezbojan
Pri pH=10 FF je ruiast

Meani indikatori
Meanjem indikatora moe se dobiti indikatorska smea koja e
pokazivati niz promena boje u irokom podruju pH vrednosti
Ovakve smee nazivaju se univerzalni indikatori i koriste se za
priblino odreivanje pH rastvora od 0-14, dok se u volumetrijskoj
analizi ne koriste
Ako se filter papir inpregnira ovakvim indikatorom dobija se tzv.
univerzalni indikator papir

Titracija jakih kiselina ili

jakih baza

Titracija jakih kiselina ili jakih

baza
Ove titracije mogu se prikazati optom jednainom:

H OH H 2O
HCl NaOH
1
1
14
6
2
K

10
dm
/
mol
H OH K w

Konstanta ravnotee je visoka pa se dobijaju dobro

izraene ZTT

Titracija jake kiseline jakom

bazom
HCl NaOH NaCl H 2O
pH na poetku titracije rastvor sadri
HCl sredina je kisela
pH do ekvivalentne take - rastvor sadri
neistitrovanu HCl i neutralnu so NaCl
sredina je kisela
pH u taki ekvivalencije rastvor sadri
samo neutralnu so NaCl, a u rastvoru
nema vie neistitrovane HCl, pa je pH=7,
sredina je neutralana
pH posle ekvivalentne take rastvor
sadri viak NaOH i so NaCl sredina je
bazana

Titracija jake kiseline jakom bazom

Pre i posle ETT pH se sporo menja

Oko ETT pH se naglo menja
Brzina promene pH navea je u ETT skok pH meri se visinom
vertikalnog dela titracione krive. to je veliina skoka pH vea, ZTT se
moe tanije odrediti
Titraciona kriva je simetrina oko ETT, to je sluaj uvek kada reagensi
reaguju u molarnom odnosu 1:1
Smanjenje koncentracije reaktanata smanjuje skok pH u ETT, ali se ETT
uvek nalazi pri pH 7

Izbor indokatora pri titraciji jake

kiseline jakom bazom
Kod titracije jake kiseline jakom bazom
izbor
indikatora nije kritian skok pH u ETT je veliki
Pri titraciji HCl c=0.1 mol/dm3 sa rastvorom NaOH
c=0.1 mol/dm3 u ETT skok pH (uz tanost 0.1%)
kree se u intervalu pH od 4.30 do 9.70, a ETT
je pri pH 7
U ovom intervalu pH su potpuni ili delimini prelazi
velikog broja indikatora: metilorana (MO), metil
-crevnog
(MC),
bromtimol-plavog
(BTP),
fenolftaleina (FF), tako da svaki
od njih moe da
se koristi uz malu greku titracije

Jako razblaeni rastvori se ne mogu tano

titrovati, jer skok pH u ETT postaje suvie mali

Titracija jake baze jakom

kiselinom
Titraciona kriva je obrnuta u
odnosu na prethodnu (JK - JB)
pH do ekvivalentne take rastvor sadri neistitrovani NaOH i
neutralnu so NaCl sredina je
bazna
pH u taki ekvivalencije rastvor
sadri samo neutralnu so NaCl, a
u
rastvoru
nema
vie
neistitrovanog NaOH, pa je pH=7,
sredina je neutralana
pH posle ekvivalentne take
rastvor sadri viak HCl i so NaCl
sredina je kisela

NaOH HCl NaCl H 2O

Titracija jake baze jakom kiselinom

Jako razblaeni rastvori

se ne mogu tano titrovati,
jer skok pH u ETT postaje
suvie mali

Titracije slabih kiselina ili

slabih baza

Titracija slabe kiseline jakom bazom

CH 3COOH NaOH CH 3COONa H 2O
pH na poetku titracije - rastvor
sadri CH3COOH, sredina je kisela
pH do ekvivalentne take u
rastvoru se grade puferi CH3COOH +
CH3COONa
pH u taki ekvivalencije rastvor
sadri CH3COONa
koji reaguje
bazno,
a
sva
CH3COOH
je
istitrovana, pH=8.73 sredina je
bazna
pH posle ekvivalentne take
rastvor sadri viak NaOH i so
CH3COONa sredina je bazna

Poreenje krivih za titraciju JKJB i SK-JB

1. Kod titracije SK ETT je u baznoj
sredini, a kod titracije JK u
neutralnoj sredini
2. Do ETT kod titracije SK pH
vrednosti su vee nego kod titracije
JK
3. Posle ETT titracione
praktino iste

krive

su

4. Podruje titracije kod slabih kiselina

do ETT je podruje pufera
Rezultat svega ovoga je da je
skok pH u ETT kod slabih
kiselina manji

Poreenje krivih za titraciju

JK-JB i SK-JB
1. Ukoliko je koncentracija
titrovane slabe kiseline
manja, skok pH je manji
2. to je kiselina slabija skok
pH je manji
3. Zbog manjeg skoka pH
izbor
indikatora
je
ogranoeniji, mogu se
koristiti samo indikatori koji
menjaju boju u baznoj
podruju i to to blie ETT
(MO i MC se ne mogu
koristiti)

Titracija slabe baze jakom

kiselinom
NH 4 OH HCl NH 4Cl H 2O
pH na poetku titracije - rastvor
sadri samo NH4OH, sredina je bazna
pH do ekvivalentne take u
rastvoru se grade puferi NH4OH +
NH4Cl
pH u taki ekvivalencije rastvor
sadri so NH4Cl koja reaguje kiselo,
pH=5.28, sredina je kisela
pH posle ekvivalentne take
rastvor sadri viak HCl i so NH 4Cl
sredina je kisela

Poreenje krivih za titraciju

JB-JK i SB-JK
1. Kod titracije SB ETT je u kiseloj
sredini, a kod titracije JB u neutralnoj
sredini
2. Podruje titracije kod slabih baza do
ETT je podruje pufera
3. Ukoliko je koncentracija titrovane
slabe baze manja skok pH je manji
4. to je baza slabija skok pH je manji
5. Zbog manjeg skoka pH izbor
indikatora je ogranoeniji, mogu se
koristiti samo indikatori koji menjaju
boju u kiselom podruju i to to blie
ETT

Titracija poliprotonskih
kiselina ili baza
Kod titracija vieprotonskih kiselina ili baza titracione krive e
pokazivati vie ekvivalentnih taaka, ako se sukcesivne Ka
vrednosti meusobno dovoljno razlikuju

Titraciona kriva za titraciju rastvora

H3PO4 rastvorom NaOH

Primena kiselinsko-baznih
titracija
Kiselinsko-baznim titracijama
se brzo i tano odreuju mnoge
organske i neorganske
kiseline
i baze
Titracija se najee izvodi u
vodenim rastvorima, ali se
mnoge organske kiseline i
baze mogu titrovati i u
nevodenim rastvaraima

Standardni rastvori

Standardni rastvori kiselina

Najee se koristi standardni
rastvor HCl, jer je veoma stabilan
(rastvor c=0.1 mol/dm3 moe se
kuvati 1 sat bez gubitka kiseline, pod
uslovom da se isparena voda
povremeno dodaje u rastvor)
Ponekad se koriste standardni
rastvori H2SO4 i HClO4 (naruito
onda kada hloridi smetaju)
Standardni rastvor HNO3 se veoma
retko koriste
Kod titracija u nevodenim sredinama
najee se koristi HClO4
Da li su ovo primarni ili sekundarni
standardi?

Standardni rastvor HCl

Standardni rastvor HCl se obino
priprema
razblaivanjem
koncentrovane
kiseline
i
standardizacijom dobijenog rastvora
(sekundarni
standard)
pomou
primarnog standarda Na2CO3
Na2CO3 je verovatno najbolji primarni
standard za standardizaciju HCl
Na2CO3 se 2-3 sata sui na 180C ili jo
bolje do konstantne mase
Zatim se hladi u zatvorenom vegelasu u
eksikatoru do sobne temperature
Na analitikoj vagi se odmeravaju tri
probe, koje se rastvaraju vodom i titruju
u prisustvu metil-orana do njegove

Standardni rastvor NaOH

Kod kiselinsko-baznih titracija najee se koriste standardni rastvor
NaOH (sekundarni standard), dok se rastvor KOH vrlo retko koristi
Zbog osobine da privlae vlagu i CO2 iz atmosfere, hidroksidi nemaju
istou primarnih standarda, pa njihovi rastvori moraju da se
standardizuju
Standardizacija rastvora NaOH (sekundarni standard) najee se
vri prethodno standardizovanim rastvorom HCl

Prepoznajte titracione krive

Jaka kiselina jaka baza, poinje od pH 1, a ETT je pri pH 7

Jaka baza jaka kiselina, poinje od pH 14, a ETT pri pH 7

Slaba kiselina jaka baza, poinje od pH 3, a ETT jeu baznoj sredini

Slaba baza jaka kiselina, poinje od pH 11, a ETT jeu

kiseloj sredini