ЕГШ „Никола Тесла“ Зрењанин

МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ
ТЕМА: МЕРЕНЈЕ pH-вредности

Ментор: Ученик:
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

Болозан Срђан Лучић

Алекса

САДРЖАЈ
1. Мерење рН-вредности
-Општи појмови..................................................................................3
-Колориметријски рН-метри.............................................................6

Резиме.................................................................................................11

Литература.........................................................................................14

2
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ
Мерење pH-вредности је веома значајно како у
лабораторијским хемијским анализама, тако и за праће хемијских
процеса у индустријским границама које користе воду, као што
су производња папира, лекова, вештачких ђубрива, електричне
енергије или анализа отпадних вода, флотације у рударству и сл.

Општи појмови
Да би се разумело значенје pH-вредности, потребно је знати
основне појмове о растворима и дисоцијацији.
Хомогене смеше имају важну улогу у индустрији и могу се
остварити у гасовитом (смеша гасова), течном (течни раствори) и
чврстом (легуре) стању.
Раствори су хомогене смеше код којих су молекули једне
супстанце равномерно распоређени међу молекулима друге
супстанце. Раствори могу бити гасовити (као, на пример, ваздух),
течни (као базе и киселине) и чврсти (као легуре метала).
Супстанца која у раствору преовладава, односно које има више,
назива се растварач. Растварачи могу бити поларни, као што је,
на пример, вода, и неполарни, као бензин. Молекули поларних
супстанци се поларизују (имају диполни моменат) тако да се
међусобно привлаче и оријентишу. Позитивни пол једног
молекула оријентише се према негативном полу другог; притом
се често праве уређене, кристалне структуре. У поларним
растварачима се добро растварају супстанце поларне грађе
(кристали), а у неполарним растварачима супстанце неполарне
грађе (угљоводоници).
Приликом растварања супстанци поларне грађе у води
настају јони. Тако се формирају раствори означени као киселине
и базе.
Мера за базност односно киселост водених раствора је pH-
вредност. Базност је, у ствари, одраз веће концентрације
негативних хидроксилних јона ОН- (негативни јони се називају
још и анјони због окупљања око позитивне аноде). Киселост
изражава већу концентрацију позитивних водониковних јона Н+

3
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

(они су катјони, привлачи их негативна катода). Раствор је

неутралан ако има једнаку концентрацију ОН- и Н+ јона.
Разлагање водених раствора на позитивне катјоне и
негативне анјоне назива се дисоцијација (лат. dissociare -
раздвојити). Степен дисоцијације се изражава као однос броја
дисоцираних молекула и укупног броја молекула у dm3 раствора.
Дисоцијација у раствору зависи од врсте растворене супстанце и
растварача и концентрације растворене супстанце. Концентрација
раствора се може изразити на два начина: а) маса растворене
супстанце у датом растварачу (јединица је онда g/dm3) и б) број
молова растворене супстанце у датом растварачу (тзв.
моларитет), при чему се користи јединица mol/dm3.
Чиста вода је слабо дисоцирана на водоникове катјоне Н + и
хидроксилне анјоне ОН-. На собној температури један dm3 воде
садржи 10-7 мола јона ОН- и исто толико јона Н+. Концентрација
дисоциране воде је далеко мања од недисоциране, односно у
одређеној запремини број дисоцираних молекула воде је далеко
мањи од броја неутралних молекула воде. Тако се може узети да
је концентрација недисоциране воде константна. Производ
концентрација је [ОН-] [Н+] = 10-14. Овај производ остаје
константан и кад се вода користи као растварач, односно кад се
води додају киселине и базе. Ако се због додатка киселине повећа
концентрација јона Н+, истовремено ће се смањити концентрација
јона ОН-, јер јони Н+ реагују са јонима ОН-, стварајући опет
молекуле воде. Повећа ли се, због додатка киселина,
концентрација јона Н+ 10 пута, концентрација јона ОН - смањиће
се 10 пута. У таквом раствору концентрација јона Н + биће 10-6
mol/dm3, а концентрација јона ОН- 10-8 mol/dm3. Ако се са
повећавањем концентрација Н+ јона иде до 1 mol/dm3 (потпуна
дисоцијација), концентрација ОН- јона опада до 10-14 mol/dm3, а
важи и обрнуто. Према томе, концентрација јона се мењају и за
четрнаест редова величине. Овако велики распон практичније је
изразити мањим бројевима. Могуће је наводити само бројне
вредности експонената. Тако се и уводи појам pH-вредности. PН-
вредност се дефинише као негативни декадни логаритам
концентрације водоникових јона у растварачу:

ph = log [H*].
4
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

Овакав начин изражавања, који се још назива и јонски

експонент или водонични показатељ, веома је погодан како за
бројчано, тако и за графичко представљање јонске концентрације.
На пример, промена рН-вредности од рН = 1 до рН = 2 значи
десетоструко смањење позитивних водоникових јона H+. То
истовремено значи и десетоструко повећање концентрације
хидроксилних јона ОН-.
Киселост и базност у функцији рН-вредности могу се
представити на следећи начин:
pH < 7 – киселине
pH = 7 – неутрални раствори
pH > 7 - базе

На слици 10.1 видимо графички приказ киселости, односно

базности у функцији од рН-вредности.

5
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

На слици 10.2 приказани су опсези у којим се крећу pH-

вредности познатих супстанци.

Колориметријски pH-метри
Најстарији и најједноставнији начин мерења рН-вредности,
односно киселости раствора је колориметријска метода. Метода
се заснива на коришћењу специјалних органских материјала,
такозваних индикатора, који мењају боју зависно од киселости
раствора. Тако, често коришћени лакмус умочен у базни раствор
поприма плаву, а умочен у киселинн црвену боју. Лакмус плава
боја, која се прави од неких лишајева (Roccella tinktoria), мења
боју управо код рН = 7. Метил-оранж мења боју код рН = 3,8.
Фенол-фталеин, који је у киселинама безбојан, код рН = -8,8
постаје црвен. За тачније одређивање рН-раствора користе се
индикаторски папири импрегнирани смешом различитих
индикатора који мењају боју код различитих рН-вредности.
Упоређивањем боје коју поприми папир када се урони у
испитивани раствор с бојом на еталону одређује се рН-вредност.
Континуално мерење рН-фактора могло би да се изведе
колориметријским методама на истом принципу како се то чини
код фото-колориметријских гасоанализатора. Међутим, за
континуално мерење рН-вредности погодније су директне
електрометријске методе јер се самом дисоцијацијом појављују
мерљиви електропотенцијали. Зато ће електрометријском начину
мерења бити посвећено више пажње у Даљем тексту.

Електрометријско мерење рН-вредности

Електрометријске методе се заснивају на чињеници да
дисоцијација течности, зависно од њихових рН-вредности,
изазива појаву слободних електрона чији је број пропорционалан
киселости, односно базности раствора. Код раствора се, слично
дејству слободних електрона у металима, јавља потенцијална
разлика према неутралним растворима. Та потенцијална разлика
је пропорционалан рН-вредностима мерног раствора. Тако су
киселине позитивне према неутралним растворима, а базе
негативне.

6
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

За разумевање принципа рада рН-метара потребно је знање

о процесима везаним за полупропустљиве мембране у поларним
растворима, као и познавање електрохемијских електрода.

Потенцијал на полупропустљивој мембрани у електролиту

Ако се два раствора електролита различитих концентрација
раздвоје полупропустљивом мембраном која пропушта само
водоничне јоне, на мембрани ће се појавити разлика електричних
потенцијала. Ова појава се може објаснити на следећи начин. У
раствору су покретни и позитивни и негативни носиоци
електрицитета - јони. За стварање потенцијалне разлике потребно
је просторно раздвајање разноимених и груписање истоимених
носилаца електрицитета, што се остварује помоћу
полупропустљиве мембране. Наиме, позитивни јони водоника у
већем броју прелазе из концентрованијег раствора у
разблаженији него обрнуто. Пошто негативни јони не пролазе, то
ће на страни мембране према концентрованијем раствору бити
више негативних, а са супротне стране, односно у разблаженијем
раствору, више позитивних Н+ јона. На овај начин ствара се
потенцијална разлика у систему с мембраном Процес је сличан
оном код PN споја полупроводничке диоде, с том разликом што
овде анјони и катјони замењују електроне и шупљине у
полупроводницима. На мембрани се с једне стране акумулира
позитивно а с друге негативно наелектрисање. Електрично поље
које ствара ово наелектрисање делује супротно смеру кретања
јона, односно противи се изједначавању концентрације раствора
са обе стране мембране. Потенцијал двојног слоја мембране у
равнотежном стању одређује се по Нернстовој формули:
U = RT/nF * ln * [C1/C2] * [V],
где је R универзална гасна константа, R=8314 J (kmol K), T
апсолутна температура која се мери у келвинима, док је F позната
Фарадејева константа, F = 9,65-107 C/kmol ; n је степен јонизације,
односно валентност (за једновалентне катјоне треба узети n = 1, а
за једновалентне анјоне n = -1). На крају, С 1 и С2, су
концентрације јона који могу једносмерно проћи кроз мембрану.
За мерење рН-вредности одређује се концентрација Н + јона.
При том је потребно да буде позната јонска концентрација H +
7
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

једног раствора који се означава као референтни, док се раствор

непознате концентрације Н+ jона означава као мерни раствор. У
том случају напон мембране је
U = RT/F * ln * ( [H+]/([H+0] ) * [V],
где је [H+] концентрација позитивних водоникових јона у
мереном раствору, а [H+0] концентрација позитивних
водоникових јона у референтном раствору.
Нернстова формула се може трансформисати у облик:
U = 2,303 * RT/F (log [H+] – log ([H+0] ),
U = Kn (pHr - pHm),

где су рНr, и рНm вредности рН у референтном и мерном

раствору, респективно, а Кn температурно зависна Нернстова
константа. Види се да је рН-вредност мереног раствора, на
одређеној температури, линеарно сразмерна напону
полупропустљиве мембране. Из дате формуле следи:
pHm = 1/Kn * U + pHr.

Да би се према овом обрасцу одредила рН-вредност мерног

раствора рНm, потребно је знати Нернстову константу К n, мерити
напон полупропусне мембране и познавати рН-вредност
референтног раствора pHr.
Нернстова константа се може израчунати на основу
дефиниционе релације
U = 2,303 * RT/F

ако се замене познате вредности константи. Наравно, за

прерачунавања температуре у степенима Целзијуса ваља
користити везу Т = t + 273,15. Лако је добити да је на
температури tc = 20°С Нернстова константа 58,16 mV, с тим што
се у односу на ову вредност константа повећава или смањује за
0,2 mV за сваки степен Целзијуса.
За мерење напона мембране користи се високо осетљив
електронски волтметар с врло великом улазном отпорношћу.
Разуме се, рН-вредност референтног раствора рН r, је
унапред позната. Који ће се референтни раствор користити,
зависи од типа електроде.

8
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

Принцип мерења рН-

вредности електричним путем
приказан је на слици 10.3. За
практичну реализацију мерења на
овај начин постоје одређена
ограничења. У првом реду, суд,
односно полупропустљива
мембрана, треба да буде што
мањих димензија јер су
полупропустљиве мембране, како
биолошке, тако и синтетичке,
веома танке, што значи да с
повећањем површине постају још
осетљивије на механичка
напрезања.
Осим ове механичке
непогодности постоји и тешкоћа
електрохемијске природе. Наиме,
кад обичне металне одводне
електроде дођу у додир са
електролитом, на њима, поред потенцијала који се преноси с
полупропустљиве мембране, долази до појаве и одређених
контактних потенцијала који зависе од врсте електролита и
метала. Ови нежељени потенцијали, као и различите прелазне
отпорности између ме- тала и појединих електролита. неповољно
утичу на тачност мерења. Да би се избегли поменути проблеми,
метална електрода, референтни електролит и полупропустљива
мембрана се обједињују у један уређај електрохемијску
електроду.
На шеми б) је графички приказана зависност рН-вредности
од температуре. Види се да је за растворе с рН-вредношћу 6,6
концентрација јона и напон према нултом потенцијалу, без
обзира на температуру, увек једнак Uit. Значи да је у овој тачки
течност изотермична са рНit. Због тога се овакве течности
најчешће користе као референтне и служе за пуњење
референтних електрода.

Електрохемијске електроде
9
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

Електрохемијске електроде су
сонде, односно сензори за мерење
концентрације јона у електролитичким
растворима. Применом ових електрода
престаје потреба за специјалним судом
преграђеним полупропустљивом
мембраном и остварује се добар
контакт са електролитом. У циљу
компензације контактних потенцијала и
издвајања само потенцијала с
полупропустљиве мембране користе се
две различите електрохемијске
електроде: мерна и референтна.
На слици 10.4 приказане су
структуре мерне и референтне
електроде. Мерна електрода има веома
танак стаклени зид сферичног дна тако
да кроз њега могу да пролазе
водоникови јони, док је већим јонима
пут отежан. Електролит у стакленој
кугли је раствор соне киселине НСl
концентрације 0,1 N, која је у додиру с
превлаком од сребро-хлорида AgCl
сребрне електроде AgC1. На тај начин
се постиже да је напон Uk2 који се јавља
између раствора НСІ и AgCl мали и
непроменљив, док напон Uh, на
полупропустљивој стакленој мембрани
зависи од pH-вредности раствора на којем се налази стаклена
мерна електрода.
Референтна стаклена електрода је најчешће са живом Hg и
живиним хлоридом Hg2Cl2, који је још познат под именом
каломел, па се по њему ова електрода често назива електрода.
Контакт са растварачем, чија се рН-вредност мери, остварује се
преко рупице испуњене азбестним влакнима. Са засићеним
раствором КСІ на температури од 25°С каломел-електрода има
константан напон Uк1 = 0,2444 V.
За напон између референтне и мерне електроде важи израз:
10
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

U = Uk1 + Uk2 + 0,198 * (t + 273) * pH * [mV],

где је температура околине у степенима Целзијуса.

Помоћу стаклених електрода могу се мерити рН-вредности

од 0 до 13. Унутрашња електрична отпорност стаклених
електрода је велика и може бити и до 1000 М; обично је око 100
М. Велика унутрашња отпорност стаклених електрода и мали
једносмерни напон електрода који треба мерити условљава
примену појачавача са малим померањем нуле (дрифтом) и веома
великом улазном отпорношћу реда 1012. Наведене услове могу
да испуне специјални електрометарски појачавачи, па је по томе
и метода добила име. На слици 10.5 дат је пример једног FET
мерног појачавача.
Уместо стаклене мерне електроде може се, у случају мерења
рН-вредности у опсегу од 0 до 11, употребити антимонска
електрода пресвучена антимон-оксидом. Уместо каломел-
електроде као референтна електрода може се употребити
електрода од сребра пресвучена дебелим слојем сребро-хлорида.

рН-метри
рН-метар чине две електрохемијске електроде, мерна и
референтна, и осетљиви електронски волтметар с великом
улазном отпорношћу и скалом избаждареном у рН-вредностима.
На сл. 10.5 дата је шема једног рН-метра.

11
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

Полупропустљива мембрана на којој се ствара потенцијал

пропорционалаn концентрацији јона у електролиту, односно pH-
вредности, налази се на дну стаклене мерне електроде. Раствор
водониковог хлорида унутар стаклене eпрувете је у контакту како
с мембраном с доње стране, тако и с металном електродом с
горње. Потребно је да мерна и референтна електрода буду тако
упарене да потенцијална разлика на улазу у мерни појачавач
потиче само од потенцијала стаклене електроде.
Унутар блока, који представља електрометријски појачавач,
дат је пример једне његове електричне шеме. Употребљен је
стандардан електронски појачавач са FET-ом. Са R 0 се подешава
нула у циљу компензације појаве нежељених потенцијала на
излазу електрода. Обично се електроде поставе у неутралан
раствор неутралну воду (pH = 7). Температурна компензација
варијације рН-вредности врши се са Rb, чије промене мењају
појачање појачавача.
рН-метре треба чешће контролисати и калибрисати.
Електроде временом могу да се „затрују“ и да дају погрешне
резултате, нарочито ако се затрују уљем и катраном.
рН-метри се калибришу мерењем раствора познате рН-
вредности. Према тим вредностима се, помоћу елемената за
калибрацију, који постоје у електронском делу уређаја, подешава
скала.

12
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

Резиме
рН-вредност се дефинише као негативни логаритам
концентрације позитивних водоникових јона у воденом раствору,
pH = -log[H+]. To je мера за киселост, односно базност водених
раствора, која се креће у распону од 0, што представља најјачу
киселину, до 14, што је вредност рН-фактора за најјачу базу.
Вредношћу рН = 7 означени су неутрални раствори и чиста вода,
односно то је граница између киселина, код којих је вредност рН
од 0 до 7, и база, код којих је рН-вредност од 7 до 14. рН-
вредност се може мерити колориметријски и електрохемијски.
Колориметријска метода мерења рН-вредности заснива се на
зависности боја појединих специјалних органских материјала,
који се називају индикатори, од киселости раствора у који се
потапају. Одговарајућа веза успоставља се између боје одређеног
индикатора и вредности рН-фактора.
Електрохемијска метода се заснива на мерењу потенцијала
на полупропустљивој мембрани која раздваја мерени и
референтни раствор. Овај потенцијал настаје као последица
проласка само водоникових јона кроз мембрану услед различите
концентрације раствора с једне и друге стране полупропустљиве
мембране. У пракси је полупропустљива мембрана саставни део
мерне електрохемијске електроде. Ова електрода се, заједно с
референтном електродом, спушта у испитивану течност. Обе
13
 МАТУРСКИ РАД ИЗ МЕРЕЊА У АУТОМАТИЦИ – МЕРЕЊЕ pH-ВРЕДНОСТИ

електроде су прикључене на електрометарски (електронски

појачавач с великом улазном отпорношћу) појачавач мерног
инструмента, који се назива рН-метар. рН-метар је, у ствари,
волтметар с високоомским улазом, на који се прикључују
електрохемијске електроде, и скалом избаждареном у pH-
вредностима.

Литература:
У изради овог матурског рада коришћен је уџбеник за IV разред
електротехничке школе Мерења у аутоматици (Вукота Бабовић,
Милош Бабовић и Драгољуб Мартиновић).

14