Изоелектрична тачка колоида

Због амфотерног карактера (присуства и киселих (–СООН) и базних (–NH2) група

у мицелама), протеини, у зависности од pH вредности раствора у коме се налазе, могу
да носе различита наелектрисања. При одређеној вредности pH, укупно наелектрисање
протеина ће бити једнако нули, тј. њихови молекули ће бити електронеутрални. Стање
колоидне честице у коме је потенцијал двојног електричног слоја једнак нули, тј. када
нема разлике између димензије грануле и мицеле је изоелектрично стање.
Изоелектрична тачка је карактеристична за сваку врсту протеина. Како наелектрисане
честице протеина и других колоидних честица имају већу вискозност од
ненаелектрисаних, то се у изоелектричној тачки појављује минимум викозности, а
такође и минимум хидратације и бубрења, као и максимум замућености и осетљивости
на електролите. Најлакши начин да се утиче на двојноелектрични слој колоида је
променом концентрације наелектрисаних јона у раствору односно манипулацијом
присуства/одсуства Н+. Концентрација Н+ јона се квантификује рН вредношћу раствора.

Слика 1. Желатин
 У овој вежби биће испитан утицај рН вредности на бубрење желатина (слика 1.)
са циљем проналажења изоелектричне тачке. За почетак потребно је направити 6
раствора различитих рН вредности. Процедура прављења раствора одређене рН
вредности се заснива на прављењу пуферских раствора. Поступак прављења пуферских
раствора и очекиване рН вредности су дате у табели 1.
Табела 1. Пуферски раствори
V 0,2 M Na2HPO4
0,40 4,10 7,70 10,30 12,60 16,50
[ml]
V 0,1 M лимунска киселина
19,60 15,90 12,30 9,70 7,40 3,50
[ml]
pH 2,30 3,20 4,17 5,00 6,00 7,00

Вредност рН раствора се може проверити коришћењем рН-метра који је приказан на

слици 2. Пре почетка рада на рН-метру потребно је уклонити пластичну заштиту на
електроди која се урања у раствор чија се рН вредност мери. Електроду је потребно
испрати дестилованом водом. рН-метар је потребно калибрисати у опсегу рН вредности
у којима ће се вршити мерење. У нашем случају потребно је калибрисати рН-метар на
две вредности рН: 1 и 8-9. Одговарајући пуфери су доступни у лабораторији или се могу
направити непосредно пре израде вежбе.

Слика 2. рН-метар

Када је рН-метар калибрисан могуће је испитати рН вредност пуферских

раствора. То се чини тако што се сваки раствори сипа у чашу у коју се затим урони
електрода рН-метра и очита вредност. Илустрација процеса је дата на слици 3.
 Слика 3. Мерење рН вредности
Ако пуферски раствори показују одступање од очекиваних вредности могуће их
је додатно подесити благим додавањем киселине/базе која се користи за њихову
припрему. Затим је потребно одвојити 6 епрувета и у њих сипати једнаке количине
желатина (0,2 g). Мерење желатина се врши на техничкој ваги која је приказана на слици
4. У сваку епрувету треба сипати одговарајући пуферски раствор и то по 10 ml.

Слика 4. Мерење желатина на техничкој ваги

 Епрувете са желатином се оставе да одстоје (2 сата) а онда се коришћењем
градације на епруветама може измерити запремина коју заузима набубрео желатин.
Приказ желатина у пуферским растворима је дат на слици 6. док је помоћу одмерених
запремина желатина конструисан график 1. Са графика закључујемо да се изоелектрична
тачка желатина налази на рН вредности од 4,17.

Слика 5. Желатин у пуферским растворима после 2 сата

pH
График 1. Зависност бубрења желатина од рН вредности