SREDNJA MEDICINSKA KOLA

SARAJEVO

Maturski rad iz Analitike hemije

VOLUMETRIJSKE METODE HEMIJSKE ANALIZE

Predmetni profesor :
Sabina Omeri

Uenik :
Amina Bihorac, IV-d

Sarajevo, 2014.

SADRAJ
1. UVOD..............................................................................................................................3
2. Standardni rastvori...........................................................................................................4
2.1.Primarni standardni rastvor........................................................................................4
2.2. Sekundarni standardni rastvor..................................................................................4
3. Zavrna taka titracije......................................................................................................5
3.1 Indikatori za odreivanje zavrne take titracije......................................................6
4. Izraunavanja u volumetriji.................................................................................................7
5. KLASIFIKACIJA VOLUMETRIJSKIM METODA.......................................................8
5.1.Metoda neutralizacije........................................................................................................9
5.1.1.Acidimetrija - Odreivanje mase NaOH titracijom standardnom otopinom HCl.....10
5.1.2. Alkalimetrija Standardizacija rastvora hloridne kiseline.......................................11
5.2.Metode taloenja.............................................................................................................12
5.2.1.Talona metoda-argentometrija.................................................................................13
5.3.Kompleksometrijske metode...........................................................................................14
5.3.1.Kompleksometrija- odreivanje kalcijuma u vodi....................................................15

5.4. Metode zasnovane na redoks reakcijama..................................................................16

5.4.1.Permanganometrija...............................................................................................17
5.4.1.1. Permanganometrija-odreivanje mase oksalne kiseline................................17
6. ZAKLJUAK................................................................................................................18
7. LITERATURA................................................................................................................19

1.UVOD
Volumetrijske metode analize ili skraeno volumetrija su metode zasnovane na mjerenju
volumena dodanog reagensa standardne rastvora. Odreivanja se izvode na nain da se
rastvoru tvari koja se odreuje dodaje rastvor reagensa poznate koncentracije sve dok
odreivana tvar potpuno ne izreagira da reagensom.
Opisana operacija se naziva titracijom, reagens kojim se vri titracija naziva se titrans, a
titrirana tvar analit. Zbog toga se volumetrijske metode analize nazivaju i titrimetrijskim.
Da bi se mogla primjeniti za volumetrijsku analizu, hemijska reakcija mora:
-

imati tano definisan stehiometrijski odnos

biti kvantitativna
biti vrlo brza
postojati mogunost odreivanja zavretka reakcije

Volumetrija kao hemijska metoda zasniva se na hemijskim reakcijama. Uzrok tih reakcija
moe biti dvojak:
1. razmjena jona do reakcije dolazi usljed stvaranja slabog elektroliteta vode i usljed
stvaranja teko topivog jedinjenja, ili graenja kompleksa
2. razmjena elektrona reakcije su oksidoredukcione

Slika1. Titracija
3

2.Standardni rastvori
Rastvori reagensa tano odreene koncentracije nazivaju se standardnim rastvorima. Tanost
volumetrijske metode direktno ovisi o tanosti koncentracija standardnog rastvora.
Standardne rastvore dijelimo na primarne i sekundarne.

2.1.Primarni standardni rastvor

Za pripremanje primarnih standardnih rastvora koriste se supstance koje se nazivaju ishodne,
primarne odn.polazne. Od ovih supstanci se primarni standardni rastvori pripremaju tako to
se izraunata koliina tano odmjeri analitikom vagom i rastvori u odmjernom balonu do
odreene zapremine.
Polazne supstance moraju da ispunjavaju odreene usove od kojih su najvaniji sljedei :
-

imaji stalno odreen hemijski sastav i najvii stepen istoe (tj.pro analysi)
stabilne su na zraku (ne smiju reagovati sa CO2, vlagom, kisikom, ne smiju biti hlapljiva

ili higroskopna)
stabilna su u otopini
postojane na temperaturi do 120C
da se moge lako nabaviti i da nije skupa
da im se koncentracija kroz dui vremenski period zanemarivo mjenja
da imaju to veu molekulsku masu da bi se greke pri mjerenju svele na minimum

U praksi se najee upotrebljavaju: natrijum karbonat (Na2CO3 ), natrijum bikarbonat

(NaHCO3), oksalna kiselina (H2C2O4 ), natrijum hlorid (NaCl)

2.2.Sekundarni standardni rastvor

Ako kao reagens upotrebljavamo tvari koje nisu primarni standard, vaganjem potrebne
koliine tvari i otapanjem u tano poznatom volumenu otopine, dobijemo otopinu priblino
poznate koncentracije, odn. sekundarni standard.
Stvarna koncentracija se naknadno odreuje postupkom standardizacije.
Standardizacija je postupak odreivanja tane koncentracije tako pripremljene standardne
otopine. Moe biti standardizacija s primarnim ili sekundarnim standardom:
-titracija primarnog standarda s rastvorom sekundarnogstandarda
-titracija s drugim sekundarnim standardom

3.Zavrna taka titracije

Zavrna taka titracije je momenat kada je reakcija zavrena. Ona se postie kada standardni
rastvor i titrirana supstanca kvantitativno izreaguju u stehiometrijskom odnosu. Odreivanje
zavrne take titracije predstavlja ozbiljnu tekouu u volumetrijskoj analizi. Ovo moe da se
obavi vizuelno ( promjenom boje rastvora) ili fiziko-hemijskim mjerenjima. Ako je jedan d
rastvora koji reaguju obojen, pa se pri reakciji sa drugim rastvrom boja mjenja, zavrna taka
se primjeuje po ovoj promjeni boje. Na prijemr, kalijum-permanganat (KmnO4)
crvenoljubiaste boje, pri titraciji oksalnom kiselinom prelazi u bezbojno jedinjenje. Dok u
rastvoru ima oksalne kiseline, rastvor KmnO4 e se obezbojavati. Prva kap kalijumpermanganata, dodata u viku ostae neredukovana i obojit e rastvor ruiasto, a t znai da je
postignut kraj titracije.
Meutim, u veini sluajeva rastvori nisu obojeni, pa za odreivanje zavrne take titracije
koriste pomone supstance koje se nazivaju indikatori (lat. Indico- pokazujem).
Indikatori su jedinjenja koja se dodaju titracionom rastvoru u maloj koliini. Oni ne utiu na
tok hemijske reakcije, ali primjenom boje pri dodatku najmanjeg vika standardnog rastvora
ukazuju na pojavu zavrne take titracije, odnosno na kraj reakcije.

Slika2.Zavrna taka titracije

3.1.Indikatori za odreivanje zavrne take titracije

Za provoenje titracije potrebno je, osim rastvora uzorka i standard rastvora, imati i indikator
koji e pokazati taku zavretka titracije, tj. koji e dati neku vidljivu promjenu u rastvoru, u
trenutku kad je reakcija zavrena.
Da bi neka tvar bila upotrebljena kao obojeni indikator njena osjetljivostmora biti visoka,tako
da ve u vrlo niskim koncentracijama (10-4 - 10-5 mol dm-3) dovoljno jasno boji titrirani
rastvor. Ravnotea izmeu dva indikatorska oblika mora se uspostavljati brzo, skoro trenutno.
Ako se vizualno odreivanje zavrne take postie pomou samog reakcijskog sistema
govorimo o samoindikaciji zavrne take. Takav sluaj imamo kod titracije sa standardnim
rastvorom permanganata, gdje nije potrebno dodavati indikator.
Indikatori se mogu podijeliti prema vrsti hemijskih reakcija u kojima se primjenjuju za
odreivanje kraja hemijske reakcije pa imamo kiselo-bazne indikatore, redoks indikatore,
metalo indikatore (kod reakcija metalnih iona s EDTA), talone, kompleksirajue,
adsorpcijske indikatore.
Instrumenti, kao to su spektrofotometri, konduktometri, a naroito pH-metri, sve ee se
koriste za odreivanje zavretka titracije, odnosno ekvivalentne take reakcije.

Slika3.IndikatoriSlika4. Ph-metar

4.Izraunavanje u volumetriji
Osnov izraunavanja je injenica da supstance meusobno reaguju uvek u stehiometrijski
ekvivalentnim (odgovarajuim) koliinama.Zato je za izraunavanje potrebno znati hemijsku
reakciju koja se odigrava izmeu ispitivane supstance i titracionog sredstva.
Na osnovu poznate koncentracije (c) i zapremine (V) utroenog titracionog sredstva moe da
se izrauna:
1.Sadraj supstance koja se odreuje;
2.Koncentracija supstance koja se odreuje.
Rezultat odreivanja moe da se izrazi:
a)Masom ispitivane supstance;
b)Zapreminom rastvora ispitivane supstance, poznate koncentracije koji je izdat za analizu;
c) Masenim udelom ispitivanog sastojka u uzorku, u procentima.
Proraun:
aA+ + bB-

AaBb

A- supstanca koja se odreuje

B- titraciono sredstvo-Stand.rastvor
a,b,c,d - stehiometrijski koeficijenti
U taki ekvivalencije izreagovale su stehiometrijski ekvivalentne koliine A i B.
Odnos koliina reagujuih supstanci je:
n(A) / n(B) = a/ b -iz ove jednaine izrazimo n(A)
n(A) = n(B) * a/b
Poto je n(A) = m(A) / M(A) i
n(B) = c(B) * V(B)
Pa moemo pisati :
m(A) / M(A) = a/b * c(B) * V(B) - iz ove relacije izrazimo masu supstance m(A)
m(A) = a/b * c(B) * V(B) * M(A)

5. KLASIFIKACIJA VOLUMETRIJSKIH METODA

Prema vrsti hemijskih reakcija razlikuju se etiri glavne metode volumetrijske analize.
1. Metode neutralizacije zasnivaju se na reakciji kiselina (joni H+) i baza (joni OH-) pri
emu nastaje so i voda. Ako se odreuje koliina kiseline i njezinih soli standardnom
otopinom baze, metode se naziva alkalimetrija, a ako se koliina baze i njezinih soli
odreuje titriranjem sa stadnardnom otopinom kiseline, metoda se naziva acidimetrija
2. Metode taloenja ili precipitacije zasnivaju se na stvaranju taloga, a dijeli se na
argentometriju i rodanometriju
3. Kompleksometrijske metode zasnivaju se na reakciji stvaranja kompleksa
4. Redoks- metode zasnivaju se na reakcijama pri kojima se razmjenjuju elekroni, a
dijele se na manganometriju, jodometriju, jodimetriju, bromatometriju i cerimetriju

5.1.Metoda neutralizacije
Kiselo-baznim titracijama (acidimetrija i alkalimetrija) odreuju se kiseline, baze, soli jakih
kiselina i slabih baza i soli jakih baza i slabih kiselina.
Kako se reakcija izmeu ekvivalentne koliine kiseline i baze zove neutralizacija,
volumetrijske metode zanovane na ovim reakcijama nazivaju se i metodama neutralizacije.
Ekvivalentna taka titracije e biti pri pH = 7 samo kod titracije jakih kiselina s jakim bazama
i obratno, dok e se u svim drugim sluajevimaekvivalentna taka biti pomaknuta u kiselo ili
bazno podruje, ovisno o hidrolizi nastale soli.
Primarni standardi u volumetrijskim metodama zasnovanim na kiselo-baznim reakcijama su
natrijev karbonat (Na2CO3), natrijev tetraborat dekahidrat (Na2B4O710H2O) i kalijev
hidrogenftalat (HK(C8H4O4)).
Kao standardne otopine u acidimetriji najee se koristi otopina hlorovodine kiseline (HCl)
ili sumporne kiseline (H2SO4), a kao standardna otopina u alkalimetriji otopina natrij
hidroksida (NaOH).
Indikatori u kiselo-baznim titracijama su slabe organske kiseline ili baze koje mogu dati ili
primiti protone, mijenjajui pri tome svoju boju. Interval pH u kojem se moe uoiti promjena
boje kiselo-baznog indikatora naziva se intervalom promjene boje ili intervalom prijelaza
indikatora i u prosjeku iznosi oko 2 pH jedinice.

5.1.1.Acidimetrija - Odreivanje mase NaOH titracijom standardnom

otopinom HCl

Zadatak vjebe: Odrediti masu NaOH sa standardnom otopinom

Postupak:
U biretu se sipa standardna otopina HCl. Bireta se pripremi, a u erlenmajerovu tikvicu
otpipetira se 20 ml uzorka otopine koja sadri NaOH i doda 1-2 kapi indikatora metil-orana,
otopina se oboji uto. Iz birete se standardna otopina HCl kap po kap puta sve dok se boja ne
promijeni u narandaastu. Na bireti se oitavaju utroeni mililitri otopine HCl. Postupak se
ponovi najmanje tri puta. Izrauna se Vsr i slijedi raun :
V1= 8,5 ml
V2= 8,3 ml
V3= 8,4 ml
__________
Vsr = V1+V2+ V3 /3
Vsr = 8,4 ml
HCl + NaOH NaCl + H2O
n(HCl) = n(NaOH) = 1 : 1
n(HCl) = n(NaOH)
m(NaOH) / M(NaOH) = c(HCl) * V(HCl)
m(NaOH) = c(HCl) * V(HCl) * M(NaOH)
m(NaOH) = 0,0833 mol/l * 0,0084 mol/l * 34,49 g/mol
m(NaOH) = 0,02798 g

10

5.1.2. Alkalimetrija Standardizacija rastvora hloridne kiseline

Zadatak: Odrediti tanu koncentraciju hloridne kiseline pribline koncentracije

0,1mol/l
Postupak:
Namjesti se ista bireta na metalni stalak. Ispere se otopinom HCl tri puta (5-8ml), a zatim
napuni otpinom HCl 3 cm iznad nule. Odvrne se pipa birete tako da se otopinom ispuni
izlazna cijev pipe birete i podesi nivo tekuine na oznaku 0. Ispod birete se stavi bijeli papir
da se lake uoe promjene boje indikatora. U erlenmajerovu tikvicu otpipetira se 25 ml
standardne otopine Na2CO3koncentracije 0,5 mol/l i doda indikator tj. 1-2 kapi metil-orana.
Otopina se oboji uto.Iz birete se lagano dodaje otopina HCl uz stalno mukanje otopine u
tikvici do promjene boje u narandastu (ne crvenu). Na bireti se oitaju utroeni mililitri
otopine HCl. Postupak se ponovi najmanje tri puta.
Razlika izmeu utroenih ml ne bi trebala biti vea od 0,05 ml, koliko iznosi jedna kap iz
birete. Ako je razlika vea, mjerenja se ponavaljaju. Izraunava se Vsr (srednji volumen)
otopine HCl nakon ega slijedi raun:
V1= 30 ml
V2= 31 ml
V3= 32 ml
__________
Vsr = V1+V2+ V3 /3
Vsr = 31 ml
c(Na2CO3) = 0,5 mol/l
V(Na2CO3) = 25 ml = 0,025 l
V(HCl) = 31 ml = 0,031 l
_______________________
c(HCl) = ?
c(HCl) * V(HCl) = c(Na2CO3) *V(Na2CO3)
c(HCl) = c(Na2CO3) *V(Na2CO3) / V(HCl)
c(HCl) = 0,5 mol/l * 0,025l / 0,031 l
c(HCl) = 0,4032 mol/l

11

5.2.Metode taloenja
Talone volumetrijske metode temelje se na principu da ispitivani analit sa standardnom
otopinom u brzoj reakciji stvara teko topivu so tano poznatog stehiometrijskog sastava. Prva
volumetrijska metoda, koju je izradio Gay-Lussac 1832. u povodu takmienja to ga je
Parika kovnica novca raspisala za izradu metode za brzo odreivanje srebra u novcu, bila je
talona metoda. Svrha njegove metode je da se u nitratno-kiseloj otopini otopina srebro jona
titrira otopinom natrijeva hlorida sve dok se bistra otopina iznad taloga ne prestane mutiti od
nastalog srebro hlorida.
Talonim volumetrijskim metodama najee se odreuju srebro i halogenidi, a temelje se na
reakciji
Cl-+ Ag+AgCl (s)
Srebro hlorid je bijeli, koloidni talog koji snanim mukanjem u kiseloj sredini koagulira i
brzo se slijee na dno posude. Talog srebro hlorida je praktiki netopljiv u vodi (0.19 mg u 100
cm3vode). Kod talonih volumetrijskih metoda mogu se primijeniti tri vrste indikatora
-indikatori koji stvaraju obojeni talog
-indikatori koji stvaraju obojeni kompleks
-adsorpcijski indikatori.

12

5.2.1.Talona metoda-argentometrija
Zadatak: Odrediti masu hlorida u vodi sa standardnom otopinom AgNO3
Postupak :
U biretu se sipa standardna otopina AgNO3 koncentracije 0,1M. Odmjeri se 100ml uzorka
H2O odmjernom tikvicom i ulije u erlenmajer tikvicu. Ispita se pH vrijednost otopine
univerzalnim indikatorom (pH 7-10) i doda 1ml 5% K2CrO4. Titrira se otopinom AgNO3 do
promjene uto-bijele boje u crveno smeu. Na bireti se oitaju utroeni ml AgNO3. Postupak
se ponovi najmanje tri puta, izrauna Vsr i slijedi raun :

V1= 0,4ml
V2= 0,5 ml
V3= 0,5ml
__________
Vsr = V1+V2+ V3 /3
Vsr = 0,45 ml = 0,00045 l
Cl- + AgNO3 AgCl(s) + NO3
n(Cl) : n(AgNO3) = 1 : 1
m(Cl-) / M(Cl-) = c(AgNO3) * V(AgNO3)
m(Cl-) = 0,1 mol/l * 0,00045 l * 34,45 g/mol
m(Cl-) = 0,00159 g

13

5.3.Kompleksometrijske metode
Kompleksometrija obuhvata skup volumetrijskih metoda koje se temelje na svojstvu
aminopolikarbonskih kiselina, da s -2-, 3-, i 4-valentnim metalnim jonima stvaraju u vodi lako
topive, ali slabo disocirane komplekse. Kao standardne otopine u kompleksometriji najee
se koristi otopina etilendiamin-tetraoctene kiseline (EDTA). To je stabilna organska kiselina,
koja disocira u etiri stepena. Zove se jo i komplekson II.Budui je EDTA slabo topiva u
vodi, kao reagens ukopleksometriji koristi se njena dinatrijeva so (Na2H2Y). To je primarni
standard koji se na tritu moe nai pod razliitim trgovakim imenima (Komplekson III,
Chelaton, Titriplex III, Versone, itd.).
Kompleksoni- grupa reagenasa koja ima izraenu sposobnost da grade vrlo stabilne
komplekse helate sa velikim brojem metalnih jona.

Slika5. Struktura EDTA

Razlog to se EDTA najee koristi u kompleksometrijskim titracijama je u tomu to sa
svakim metalom neovisno o nabojnom broju jona metala, gradi kompleks stehiometrije 1:1.
Men+ + H2Y2- MeY(n-4) + 2H+ Reakcijski produkt MeY(n-4) naziva se kompleksnim jonom.
Reakcija izmu metalnog jona i EDTA odvija se u tano odreenom i konstantnom pH
podruju. Tako su EDTA kompleksi s dvovalentnim metalnim jonima stabilni samo u baznoj
sredini, a s trovalentnim i etverovalentnim metalnim jonima stabilni su i u kiselim
otopinama. U kompleksometriji, za odreivanje zavrne take titracije, indikatori koji na
promjenu koncentracije metalnih jona u otopini reagiraju promjenom boje ili fluorescencijom.
Takve indikatore nazivamo metalo indikatorima, a njihova najznaajnija grupa su
metalohromni indikatori. Svrha metalo indikatora jest u tome da oni s jonima metala, kod
odreenog pH, daju obojene komplekse pri emu se boja nastalog kompleksa razlikuje od
boje slobodnog indikatora. Tijekom titracije joni metala veu se u stabilniji kompleks s
EDTA, pa je boja otopine u ekvivalentnoj toki, jednaka boji slobodnog indikatora.

14

5.3.1.Kompleksometrija- odreivanje kalcijuma u vodi

Zadatak: Odrediti masu kalcijuma u vodi standardnom otopinom kompleksona III
koncentracije 0,1 M
Postupak:
Namjesti se ista i suha bireta na metalni stalak, ispere se standardnom topinom kompleksona
III, a zatim se bireta napuni 3cm iznad nule. Otpusti se pipa birete tako da se otopinom ispuni
izlazna cijev i podesi nivo tekuine d nule. Otpipetira se 50 ml uzorka vode i prenese u
erlenmajer tikvicu. Doda se 5 ml amonijanog pufera (pH=10), to se kontrolie univerzalnim
indikatorom.
Eriohrom-crno-t otopina se oboji crno (boja vina).
Titrira se standardnom otopinom kompleksona III do promjene boje u modru (boja slobodnog
indikatora). Na bireti se oitaju utroeni ml kompleksona III, rade se tri titracije i rauna se :

Vsr = 7,76 ml = 0,00776 l

Ca2+ + Na2H2Y Na2CaY + 2H+
n(Ca2+) : n(Na2H2Y) = 1 : 1
m/M(Ca2+) = c(Na2H2Y) * V(Na2H2Y)
m(Ca2+)= c(Na2H2Y) * V(Na2H2Y) * M(Ca2+)
m(Ca2+) = 0,01 mol/l * 0,007761 l * 40,08 g/mol
m(Ca2+) = 0,0031 g

15

5.4. Metode zasnovane na redoks reakcijama

Volumetrijske metode zasnovane na redoks reakcijama su vanije i raznovrsnije od bilo kojih
drugih volumetrijskih metoda. To je omogueno injenicom da se elementi javljaju u vie
oksidacijskih stanja i da je izbor standard otopina vei nego kod drugih metoda. Redoks
metode zasnovane su na izmjeni elektora izmeu supstance kojom se titrira i supstance koja
se titrira. Kod oksido-redukcijskih reakcija oksidacijsko sredstvo prima elektrone i samo se
redukuje,a redukcijsko sredstvo otputa elektrone i samo se oksiduje. Oksidacija je praena
gubitkom elektrona.
Fe+2 Fe+3 - eljezu se poveava oksidacioni broj
Redukcija je primanje elektrona. Pri tomprocesu oksidacioni broj se smanjuje.
Mn+7 Mn+4
Kod oksido-redukcijskih reakcija broj otputenih i broj primljenih elektorna mora biti isti. U
sluaju da u jednainama ne uestvuje jednak broj elektrona, parcijalne tj. Polureakcije treba
pomnoiti koeficijentom kako bi se dbio isti broj.
Npr. Reakcija izmeu MnO4- i Fe2+ jona u kiseloj sredini izraava se :
MnO4- + 8H+ + 5e- Mn2+ + H2O /* 1
Fe2+ + 1e- Fe+3 /* 5
_______________________
MnO4- + 5Fe2+ + 8H+ Mn2+ + H2O + 5Fe3+
Oksido-redukcijske metode volumetrijske analize dijele se prema titracionom sredstvu na:
premanganometriju, jodimetriju, jodometriju, bromatometriju.

16

5.4.1.Permanganometrija
Permanganometrija je redoks metoda u kojoj se kao titrans koristi KMnO4, koji je jako
oksidaciono sredstvo koje u zavisnosti od pH moe reagovati na vie naina :
1. U jako kiseloj otopini - KMnO4 se reducira do Mn+2
2. U slabo kiseloj otopini - KMnO4se reducira do MnO2
3. U slabo baznoj otopini - KMnO4se reducira do MnO4
Titracije se izvode u jako kiseloj otopini dodavanjem 20% H2SO4. (Ne HNO3 jer je jak
oksidans; ne HCl jer je jako redukciono sredstvo).

5.4.1.1. Permanganometrija-odreivanje mase oksalne kiseline

Zadatak: Odrediti masu oksalne kiseline standardnom otopinom KMnO4koncentracije
0,02 M
Postupak:
U birete se sipa standardni rastvor. Odmjerna tikvica od 100 ml sa uzorkom dopuni se
destilovanom vodom do oznake i promuka. U erlenmajer tikvicu otpipetira se 25 ml topine
oksalne kiseline H2CrO4x 2 H2O. Doda se oko 10 ml 20 % H2SO4, zagrije se u vodenom
kupatilu i titrira standardnom otopinom KMnO4iz birete do promjene boje od bezbojne do
ruiaste.
5H2CrO4x 2 H2O + 2KMnO4 2MnSO4 + K2SO4 + CO2 + 8H2O
n(H2CrO4 x 2 H2O) : n(KMnO4) = 5 : 2
m(H2CrO4 x 2 H2O) = 5/2 * c(KMnO4) * V(KMnO4) * M(H2CrO4 x 2 H2O)
m(H2CrO4 x 2 H2O) = 5/2 * 0,02 mol/l * 0,025 l * 90 g/mol
m(H2CrO4 x 2 H2O) = 0,1125 g

17

6.ZAKLJUAK
Za uspjeno izvoenje jedne volumetrijske analize potrebno je da se najveom preciznou
odmjere zapremine oba rastvora, standardnog i titracionog. Zbog ovog odmjeravanja
zapremine, metoda je dobila naziv volumetrija. Sa najveom tanou mora da se odredi
koncentracija standardnog rastvora, jer on slui kao osnova u ovoj analizi. Neophodno je
takoer da se to preciznije odredi zavrna taka titracije, to postiemo izborom pogodnog
indikatora.
Pri pravilnom izvoenu analize, volumetrijom moemo postii preciznost od 0,1 do 0,05%.
Treba dodati da je gravimetrijska analiza tanija metoda od volumetrije i da se njom postie
tanost od 0,01 do 0,005%, ali prednost volumetrije je u brzini izvoenja. Jedna analiza se
moe zavriti za vrijeme od nekoliko minuta do jednog asa, dok gravimetrija traje znatno
due, pa i do nekoliko dana. Manja tanost volumetrije se nadoknauje time to se poveava
broj moguih ponavljanja analize, tj.jedna analiza moe da se ponovi vie puta u kratkom
vremenskom periodu. Zato se analize rade najmanje tri puta.
Pri izboru metode za kvantitativnu analizu trai se ona koja daje najtanije rezultate u
najkrae vrijeme.

18

7.LITERATURA
1. Savi J. i Savi M.. Osnovi analitike hemije: klasine metode, Svjetlost, Sarajevo, 1990.
2. Generali E. Analiza realnih uzoraka, Zavod za analitiku hemiju, Split, 2012.
3. http://www.scribd.com/doc/204556063/36/Indikatori-u-volumetriji
4. http://www.periodni.com/enig/volumetrijske_metode_analize.html
5. http://virtual-chem.blogspot.com/2013/03/volumetrijska-analiza.html

19

Datum zavretka rada:

Datum odbrane rada:

Ocjena rada:

Pitanja iz rada:
1._______________________________________________________________
2._______________________________________________________________
3._______________________________________________________________

Predmetni profesor
Ime i prezime
____________________

20