11.4.1.8.1.1.

Gasno hromatografske metode (bez primene drugih metoda)

Rezultati gasno hromatografske analize prikazuju se na hromatogramu kao signali sa detektora u vidu
grafikona sa pikovima na y osi i retencionog vremena na x osi. Duina boravka nekog jedinjenja u GH koloni
naje!"e se izraava preko retencionog vremena# koje predstavlja vreme koje protekne od ubrizgavanja sme!e do
pojave maksimuma datog signala. $bog uticaja velikog broja spolja!nih inilaca na reproduktivnost retencionog
vremena# uvodi se itav niz korekcija za ovu veliinu# kao !to su pode!eno retenciono vreme# relativno retenciono
vreme i korigovano retenciono vreme %&'(&)*.
+ored toga# uobiajeno je da se poloaji GH maksimuma izraavaju i preko retencionih zapremina# pri
emu retenciona zapremina nekog jedinjenja podrazumeva zapreminu nose"eg gasa koja protekne od
ubrizgavanja sme!e do pojave maksimuma odgovaraju"eg signala. ,z retencione zapremine izvode se dalje
pode!ena# relativna i korigovana retenciona zapremina.
+ore-enje retencionog vremena .tR/ nepoznatog jedinjenja sa retencionim vremenom nekog
poznatog jedinjenja .hromatografisanog pod istim uslovima/ je jedna od najjednostavnijih i naje!"ih metoda
identifikacije. 0ako retenciona vremena zavise od niza spolja!ih faktora .temperatura kolone# vrsta i koliina
tene faze# duina kolone# pad pritiska u koloni i zapremina praznih prostora u instrumentu# tzv. mrtva
zapremina/# pouzdanost date metode je ograniena. +o!to na retenciono vreme utie# izme-u ostalog# i 1mrtva
zapremina2 instrumenta# koju ine svi prazni prostori .ispariva# !upljine izme-u pakovanja u koloni#
detektor itd./# uobiajeno je da se retenciona vremena koriguju oduzimanjem vremena potrebnog da se savlada
ta zapremina# !to odgovara retencionom vremenu neke supstance koja bez zadravanja .interakcije/ prolazi
kroz kolonu. 3a taj nain se dobija se takozvano pode!eno retenciono vreme. 3ekada je neophodno uvesti i
relativno retenciono vreme .parametar na koji od spolja!ih faktora utie samo temperatura kolone i vrsta
tene faze/# koje predstavlja kolinik pode!enih retencionih vremena ili zapremina datog jedinjenja i izabranog
standarda.
0origovano retenciono vreme# kao i korigovana retenciona zapremina izraunavaju se mnoenjem t'R
.odnosno V'R/ korekcionim faktorom .j/ koji se izraunava na osnovu pritisaka nose"eg gasa na ulazu kolone
.Pu/ i na izlazu iz kolone .Pi/ %&'(&)*.
11.4.1.8.2. Kvantitativna analiza
+ovr!ina ispod pika predstavlja koliinu prisutne komponente# iz ega sledi da se integraljenjem
povr!ine pika# moe odrediti koncentracija u procentima ili u ppm .deo na milion/. 0oncentracija se moe
izraunati i preko kalibracione krive# koja se pravi kao serija uzoraka razliitih koncentracija analizirane
komponente ili prosto odre-ivanjem faktora relativnog odgovora i njegovim uno!enjem u proraun. 4aktor
relativnog odgovora predstavlja odnos poznate koliine analizirane komponente i internog# odnosno eksternog
standarda. +ri tome# koncentracija moe biti izraena u teinskim i zapreminskim procentima. 3aje!"a
ogranienja kod kvantitativne analize su5 i/ razliite osetljivosti detektora na razliita jedinjenja# ii/
smanjenje intenziteta ili potpuno odsustvo GH signala usled trajnog zadravanja pojedinih jedinjenja u koloni
ili termikog raspadanja .u isparivau ili na koloni/ i iii/ nain uzimanja uzoraka# injektiranja i tehnika
integracije.
Da bi se kompenzovale gre!ke do kojih dolazi iz navedenih razloga# razvijene su razliite varijante
metode kvantitativne analize5 metoda primene korekcionog faktora# inertnog standarda i standardnog dodatka i
metoda direktne kalibracije. 0od metode korekcionog faktora prethodno se pripremi standard# odnosno
rastvor koji sadri poznate .priblino jednake/ teinske koncentracije jedinjenja koja se ispituju i nekog
jedinjenja koje se koristi kao standard. 6 hromatogramu ove sme!e izmere se povr!ine svih maksimuma .P/#
a zatim se svaka od njih deli sa odgovaraju"om teinom. 0orekcioni faktori .F/ izraunavaju se deobom datih
kolinika .za svako jedinjenje/ sa kolinikom za standardni uzorak %&'(&)*.
+rimenom metode internog standarda dobijaju se najtaniji rezultati. 7etoda se sastoji se u izboru
sme!e koja po svojim osobinama moe biti upotrebljena kao standard# a zatim se pripremi vi!e rastvora koji
sadre razliite teinske odnose komponente koja se ispituje# prema datoj teini standarda. 8bino se
pode!ava da svi rastvori sadre istu koliinu standarda# a razliite koliine komponente. Rastvori se potom
hromatografi!u .pod istim uslovima/# odrede se povr!ine ispod maksimumima# a zatim na osnovu dobijenih
podataka konstrui!e kalibraciona kriva. +osle pravljenja kalibracione krive .za svako jedinjenje koje se
odre-uje/# nepoznate koncentracije se odre-uju tako !to se u uzorak doda odmerena koliina standarda. 6zorak
se zatim hromatografi!e na isti nain kao i standardni rastvori. ,zmere se povr!ine GH maksimuma# a na
osnovu njihovog odnosa# iz kalibracione krive dobija se odgovaraju"a vrednost kolinika nepoznate teine
komponente i poznate teine dodatog standarda.
7etoda standardnog dodatka# naje!"e se koristi za odre-ivanje malih koncentracija. 9rlo je esta
pojava da se signal primese ija se koncentracija odre-uje# nalazi na 1repu2 signala glavne komponente. Da bi
se odredio sadraj .x/ neke primese# neophodno je da se prethodno vi!e puta hromatografi!e .pod istim
uslovima/ odmerena .uvek ista/ zapremina uzorka. ,z ovih merenja se odredi srednja vrednost visine
maksimuma hx koji potie od jedinjenja ija se koncentracija meri. $atim se u uzorak doda tano odmerena
koliina ovog jedinjenja .k/. 8vako oboga"ena sme!a se hromatografi!e pod potpuno istim uslovima# kao i
sme!a pre dodatka# tako-e nekoliko puta. ,z ovih hromatograma se izraunava srednja vrednost visine
maksimuma .h/. 3epoznata koncentracija .x/ se odre-uje iz izraza# koji se izvodi iz odgovaraju"e jednostavne
proporcije %&'(&)*.
7etoda direktne kalibracije zahteva pripremu kalibracionih krivih za svaku komponentu koja se
kvantitativno odre-uje. 0alibracione krive se pripremaju tako !to se poznate koliine svih jedinjenja koja se
mere hromatografi!u# a zatim se izmerene povr!ine ispod maksimuma grafiki predstavljaju u zavisnosti od
njihovih teina. :naliza se sastoji u hromatografisanju tano odmerene koliine uzorka# merenju povr!ina ispod
signala i odre-ivanju nepoznatih teina iz dijagrama. 3edostatak ove metode je !to je neophodna potpuna
reprodukcija uslova hromatografisanja pod kojima je pravljena kalibraciona kriva i neophodno je da se
ubrizgava uvek precizno izmerena poznata koliina uzorka. Da bi se eliminisale gre!ke koje nastaju tokom
merenja# koristi se metoda normalizacije povr!ine# pri emu se procentualni sastav analizirane sme!e
odre-uje deobom povr!ine svakog maksimuma sumom svih povr!ina i mnoenjem sa &;;.
7erenje povr!ine ispod GH maksimuma podrazumeva merenje visine pika# kao merilo njegove
povr!ine# !to je mogu"e jedino ako su pikovi maksimalno simetrini. 3a taj nain dobija se brzom analizom
uvid u kvantitativnu GH analizu. +ovr!ine ispod maksimuma odre-uju se mnoenjem visine maksimuma
njegovom !irinom na poluvisini ili aproksimacijom sa trouglom. +rimena ove metode# ako usled adsorpcije
dolazi do pojave 1repova2< moe dovesti do velikih gre!aka. 7etoda trougla sa povlaenjem odgovaraju"ih
tangenti# koje pretvaraju maksimum u trougao .visina je visina preseka tangenti# a !irina rastojanje izme-u
taaka u kojima tangente seku osnovnu liniju/# daje dobru preciznost samo kod odvojenih simetrinih
maksimuma. +rimena odgovaraju"ih softvera omogu"ava mnogo preciznije odre-ivanje sastava sme!e# njenih
retencionih vremena# kao i identifikaciju nepoznatih jedinjenja i statistiku obradu dobijenih rezultata. Rezultat
GH analize dobija se neposredno nakon izvedenog merenja# automatskom obradom svih relevantnih podataka
%&'(&)*.
11.4.1.8.2.1. Gasna hromatografa povezana sa
masenom spektrometriom
Hromatografija u gasnoj fazi je jedna od najpouzdanijih metoda za brzo razdvajanje sastojaka sme!e
organskih supstanci. 8na poseduje veliku mo" razdvajanja i mogu"nosti kvantitativnog odre-ivanja razdvojenih
sastojaka sa zadovoljavaju"om tano!"u. Gasna hromatografija# me-utim# ima i odre-ene slabosti kao
kvalitativna metoda# jer se identifikacija pojedinih sastojaka vr!i indirektno# preko retencionih zapremina ili
vremena# !to je neki put vrlo nepouzdano# naroito ako su u pitanju komplikovane sme!e. 6 takvim sluajevima
koriste se druge metode identifikacije# me-u kojima su najznaajnije masena i infracrvena spektrometrija. =e
dve metode mogu se u principu koristiti na dva naina. +rvi je da se pojedini sastojci sme!e po izlasku iz
kolone# pogodnim postupkom# sakupe te naknadno analiziraju. Drugi je da se gasni hromatograf spoji sa
odgovaraju"im spektrometrima u kojima je mogu"a# ako dovoljno brzo rade# analiza pojedinih razdvojenih
sastojaka sme!e neposredno po njihovom izlasku iz kolone.
Gasna hromatografija uglavnom koristi u kombinaciji sa masenom spektrometrijom .GH(7>/. 8no
!to je veoma bitno za GH(7> je da obe tehnike koriste priblino istu koliinu uzorka u gasovitom stanju
.manje od & ng/. Dugo vremena je najve"i problem kod povezivanja ova dva instrurnenta bila velika razlika
pritisaka. Dok je u masenom spektrometru visoki vakuum# na izlazu iz GH kolone pritisak je ne!to iznad
atmosferskog. 8vaj problem se re!ava tako !to se pakovane GH kolone povezuju sa jonskim izvorom preko
takozvanog separatora. 0ao sto je ve" reeno# GH se moe direktno vezati za 7># !to predstavlja kontinualni
postupak vezivanja. +ostoji vi!e naina kojima se povezuju ova dva instrumenta. 6 diskontinualnom postupku
komponente se prvo razdvajaju pomo"u GH# zatim se kondenzacijom u kapilarnoj cevi na izlazu izdvajaju# a
potom se svaki uzorak unosi zasebno u 7>. 6 sistemu GH(7> koriste se razliiti sistemi za injektovanje#
kolone# gasovi nosai# jonski izvori i maseni analizatori %&)# &?*.
Sl.14.11. ema aparature za GH-MS [8]
6 sastavu GH(7> sistema# pored snimanja masenih spektara# maseni spektrometar ima i ulogu gasno(
hromatrografskog detektora s kojim se pojedinano svaka razdvojena supstanca odre-uje na osnovu izabranog
masenog broja koji je karakteristian za nju. =okom analize dobija se veliki broj podataka# koji se potom
obra-uju primenom odgovaraju"ih softvera .sl.&@.&&/.
11.4.1.8.2.2. Kvantitativna G!"#$ analiza
0od kvantitativne GH(7> analize maseni spektrometar se koristi iskljuivo kao GH detektor.
3jegove prednosti nad konvencionalnim GH detektorom su u njegovoj univerzalnosti# kao i mogu"nosti
selektivne detekcije pojedinih jedinjenja ili klasa jedinjenja. $bog toga se ova analitika metoda mahom
koristi za odre-ivanje mikrokoliina organskih jedinjenja u sloenim sme!ama. 0ao i kod
konvencionalne gasne hromatografije# intenzitet GH signala# detektovan merenjem jonske struje# zavisi ne
samo od koncentracije# ve" i od prirode jedinjenja koje se odre-uje. >aglasno tome# za iste koliine
razliitih jedinjenja dobijaju se GH maksimumi razliitih povr!ina. $bog toga# i kod kvantitativne GH(7>
analize najpreciznije rezultate daje metoda internog standarda. +ored toga# da bi se ostvarila selektivna
detekcija pojedinih jedinjenja# !to je od posebno vano kod kvantitativnog odre-ivanja mikrokoliina#
neophodno je merenje promene jonske struje koja potie samo od jednog jona# karakteristinog za
jedinjenje koje se kvantitativno odre-uje %&?*.
11.4.1.8.%. Gasna hromatografa kombinovana sa &'
infra(rvenom spektroskopiom
+ovezivanje gasnog hromatografa sa ,A spektrometrom bilo je mogu"e tek posle pojave infracrvenih
spektrometara sa 4urijeovom transformacijom .4=,R/ koji su znatno osetljiviji i bri u odnosu na instrumente
sa optikom re!etkom ili prizmom. 0od date metode# eluat prolazi kroz ,A "eliju u obliku cevi# pri emu se
dobijaju ,A spektri svih eluiranih jedinjenja ija je koncentracija iznad granica osetljivosti. $a vreme
hromatografisanja# neprekidno se snimaju spektri .interferogrami/ koji se kasnije uvaju u memoriji raunara.
Gasni hromatogram detektuje se standardnim GA detektorom# a potom se snimljeni interferogrami koriste za
dodatnu GH detekciju# prevo-enjem u ,A spektre 4urijeovom transformacijom.
Jo sloenija je kombinacija koju ini kapilarna GH-FTIR-MS, kod koje je ila i I!
"elije po#ean sa jonskim i#orom maseno$ spek%rome%ra& 'a o#aj nain mo$u"e je
is%o#remeno snimi%i I! i masene spek%re eluirani( jedinjenja, ime se na%no pobolja#a
e)kasnos% iden%i)kacije *+,-&