УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Хемијски параметри квалитета радне и животне

средине
Тема: Хемијска равнотежа

Предметни професор: Студент:

Амелија Ђорђевић Јана Стевановић 20033

Душанка Пејчић Ана Давитковић 20035

Ниш, 2022.
Садржај
Увод.................................................................................................................................................2
Појам и брзине хемијске реакције...............................................................................................3
Закон брзине реакције...................................................................................................................5
Фактори који утичу на брзину реакције......................................................................................6
Утицај концентрације на брзину реакције...............................................................................7
Утицај температуре на брзину хемијске реакције..................................................................8
Утицај катализатора на брзину реакције.................................................................................8
Утицај површине чврстих реактаната на брзину реакције....................................................9
Хемијска реакција повратне и неповратне хемијске реакције.................................................9
Повратне хемијске реакције......................................................................................................9
Хемијска равнотежа....................................................................................................................10
Положај равнотеже..................................................................................................................10
Константа равнотеже...............................................................................................................11
Л Шатељеов принцип..................................................................................................................13
Утицај концентрације...............................................................................................................13
Утицај температуре..................................................................................................................13
Утицај притиска.......................................................................................................................14
Закључак.......................................................................................................................................14
Литература....................................................................................................................................15

2
 Увод

У нашем окружењу се непрестано одвија велики број хемијских реакција. Оне

представљају трајне промене у структури полазних супстанци и процес настајања нових
супстанци. Све те реакције карактерише одређена брзина одвијања, односно све се
одвијају разлучитим брзинама. Имајући то у виду, постоје реакције које се дешавају у
тренутку, оне које се дешавају сатима и оне које се одвијају годинама.

Један од основних задатака хемије јесте утврђивање зависности структурних и

енергетских карактеристика хемијске везе и реакционих способности појединих
супстанци. При томе је неопходно истовремено изучити и утицај различитих фактора на
брзину и механизме хемијске реакције.

Брзину и механизме хемијске реакција изучава посебна грана хемије која се назива
хемијска кинетика. Захваљујући развоју ове дисциплине уз максимално коришћење
метода математичког моделирања, данас је могуће врло прецизно управљање хемијским
процесима, не само у лабораторијама већ и у индустрији.

3
 Појам и брзине хемијске реакције

Брзина хемијске реакције је један од основних појмова хемијске кинетике. Он се

користи за изражавање количине реактанта која се троши у јединици времена, или за
количину продукта који настаје у јединици времена.

Да бисмо дефинисали брзину хемијске реакције морамо се најпре подсетити да се

хемијске реакције могу одиграти у хомогеној и хешерогеној средини. Хомогене реакције су
на пример реакције супстанци истог агрегатног стања - у гасовитој смеши или у раствору.
Хетерогене реакције се одигравају на граници различитих фаза (чврсто--течно: чврсто-
гасовито; течно-гасовито; итд.). Пример такве реакције је рђање гвожђа, реакција
натријума са водом и сл.

Да би уопште дошло до хемијске реакције неопходно је, према тзв. теорији судара да
честице (атоми, јони, молекули) остворе контакт, да дође до судара. Сви судари, међутим,
не морају довести до раскидања хемијске везе због тога што, или нису имали довољну
јачину, или се сусрет није догодно са, праве стране". У овом последњем случају, кад
водимо рачуна и о просторном положају честица који имају у моменту судара, говоримо о
- смерним ефектима.

4
 ТЕОРИЈА СУДАРА
Реакција настајања јодоводоника

5
активације

Енерија активације Еа је минимална количина енергије која је потребна за почетак

хемијске реаације.

Према томе, под брзином хемијске реакције подразумевамо број успешних судара по
јединии запремине у јединиши времена (хомогене реакције); односно број успешних
судара на јединици површине у јединици времена (хетерогене) реакције.

На основу ове дефиниције видимо да је брзина хемијске реакције практично одређена

променом концентрације полазних супстанци или производа у јединици времена.
Јединица за мерење брзине је mol/dm3.

6
Брзина хемијске реакције је промена
концентрације реактанта или
производа реакције у јединици
времена.

Закон брзине реакције

У општем случају у коме у неком процесу учествује више реактаната, а процес се одвија
по механизму који се не зна а који се може приказати следећом стехиометријском
једначином

αА+βB→µC+δD
Брзина хемијске реакције може се изразити емпиријском једначином

υ=k ( A)ι (B)m

где је k константа брзине реакције, n=ι+m ι ред реакције, ι је ред реакције за реактант А, а

m  је ред реакције за реактант В. Ред реакције може бити цео број n=0,1,2 или разломак
1/2, 3/2,... У најопштијем случају стехиометријски коефицијенти не представљају ред
реакције у односу на појединачни реактант.

7
Закон брзине представља општи математички модел помоћу кога се описује исход
одигравања неке хемијске реакције на основу промена концентрације реактаната и
производа реакције у одређеним интервалима времена. Закон брзине се експериментално
одређује. Он не пружа информације о променама које се дешавају између појединачних
реактаната, већ о укупном исходу свих појединачних интеракција који се манифестује
одигравањем посматране хемијске реакције.

Свака појединачна промена до које долази услед интеракције реактаната представља

стадијум хемијске реакције. Ретко се догађа да се хемијска реакција приказана
одговарајућом хемијском једначином, одиграва у једном стадијуму, тако да се само једном
елементарном реакцијом реактанти директно преводе у производ.

Већина хемијских реакција се одиграва у више стадијума. Стадијум у коме нема

интермедијера назива се елементарни стадијум.

Молекуларност Елементарни стадијум Закон брзина

мономолекулска реакција А → продукт υ=k(A)

бимолекулска реакција А + А→ продукт υ=k( A)2

бимолекулска реакција А + B → продукт υ=k(A) (B)
тримолекулска реакција A + A + A → продукт υ=k( A)3
тримолекулска реакција A + 2B → продукт υ=k(A) (B)3
тримолекулска реакција A + B + C → продукт υ=k(A) (B) (C)

8
 Фактори који утичу на брзину реакције

Брзина хемијске реакције зависи од природе реактаната, концентрације реактаната,

температуре, присуства катализатора, површине чврстог реактанта и у неким сличајевима
од светлости или других врста зрачења које делују на реактивни систем.

Утицај концентрације на брзину реакције

Брзина хемијске реакције увек зависи од тренутне концентрације реактаната.

Концентрација реактанта опада са временом, тако да се и брзина мења, највећа је на
почетку реакције, а како реакција тече брзина је све мања. На основу праћења промене
концентрације реактанта током времена, може се нацртати график завистости
 C=f (t)
 помоћу кога се одређује почетна брзина реактантаυ 0 , тј. брзина у тренутку започињања
реакције. Одређивањем почетних брзина реакције за различите почетне концентрације
датог реактанта, може се закључити да почетне брзине реакције, па према томе и брзине
реакције у ма ком тренутку времена на различит начин зависе од концентрација
реактаната. За сваку хемијску реакцију мора се експериментално одредити једначина која
описује зависност брзине реакције од концентрације реактаната. Брзина реакције може
бити пропорционална концентрацији, квадрату концентрације, квадратном корену
концентрације реактаната.

A→C

dc A
υ=- =kc A
dt

d ( A) d (C)
υ=- = = k (A)
dt dt

Брзина реакције је пропорциона тренутној концентрацији ректанта.

A+B=C

dc A dc B
υ=- = =kc A c B
dt dt

d ( A) ( B) d (C)
υ=- =- = = k (A) (B)
dt dt dt
9
Брзина хемијске реакције је пропорционална квадрату тренутних концентрација
реактаната.

Закон о дејству маса:Брзина хемијске реакцује директно је пропорционална производу

концентрација реактаната при константној температури.

К-константа брзине хемијске реакције.

У израз за брзину хемијске реакције улазе концентрације улазе концентрацује оних

компоненти које се могу мењати, ато су гасови и супстанце у раствору.

Услед смањења концентрације реактаната у току хемијске реакције због настајања

производа брзина хемијске реакције опада са временом.

10
 Утицај температуре на брзину хемијске реакције
Експериментално је утврђено да брзина хемијске реакције зависи од температуре. У
закону брзине хемијске реакције, та зависност је изражена преко константе брзине
реакције чија вредност зависи од температуре. Зависност константе брзине од температуре
дата је Аренијусовом једначином

k= Ae− Ea/ RT

где је

 R — универзална гасна константа (R = 8,314 J/K·mol)

 A — предекспоненцијални фактор
 Ea — енергија активације (J·mol-1)
 T — температура (K).

Логаритмовањем Аренијусове једначине добија се израз:

Ea 1
Ln k = ln A-
R T

11
Утицај катализатора на брзину реакције

12
Брзина неке хемијске реакције може се повећати ако се у реакциони систем унесе
погодан катализатор. Катализатори су супстанце које мењају механизам одигравања
реакција. Један од начина да дође до промене механизма неке хемијске реакције је да
катализатор ступи у реакцију са реактантом и да тако настане међупроизвод.
Међупроизвод се даље може распасти на катализатор и производ реакције или реаговати
са другим реактантом дајући финални производ хемијске реакције. У присуству
катализатора најспорија елементарна реакција има мању енергију активације од
елементарне реакције која одређује брзину реакције у одсуству катализатора. На тај начин
се повећава брзина реакције, јер већи број честица поседује енергију која је једнака или
већа од ове ниже вредности енергије активације потребне за одигравање реакције у
присуству катализатора. Катализатор се током реакције не мења, а довољне су јако мале
количине катализатора да би се убрзала реакција. С обзиром на то да катализатор утиче на
механизам реакције, не постоје универзални катализатори, већ за сваку хемијску реакцију,
или за тип реакције, постоји специфичан катализатор.
Када се катализатор налази у истој фази као и реактанти реч је о хомогеној катализи. Ако
је катализатор чврстој, а реактанти у течној или гасивотој фази, онда је реч о хетерогеној
катализи. Супстанце које интензивно адсорбују на површини чврстих катализатора или
неповратно реагују са катализатором и на тај начин онемогућију његово каталичко
дејство, називају се каталичким отровима.

13
 Утицај површине чврстих реактаната на брзину реакције

Хемијска реакција се може одиграти само ако се честице реактаната сударе. Хаотично
кретање огромног броја честица у гасовитој фази и растворима омогућује велики број
судара у јединици времена, тако да су реакције у већини случајева брзе. Ако се реакција
одиграва између честица на граници фаза, таква реакција се назива хетерогена реакција.
Број судара између честица, а самим тим и брзина хетерогене реакције, у овом случају
зависи од површине додира границе фаза. Површина чврсте супстанце расте са порастом
степена уситњености (дисперзности). Зато се смањењем димензија макроскопских честица
чврсте супстанце, због пораста површине додира између различитих фаза може повећати
брзина реакције.

Хемијска реакција повратне и неповратне хемијске реакције

Хемијске реакције не теку увек до краја (тј. До стања да на крају реакције имамо само
продукте реакције). Хемијске реакције које теку до краја су неповратне хемијске реакције,
док су повратне или реверзибилне хемијске реакције оне које не теку до краја.

Повратне хемијске реакције

Повратне хемијске ракције су такве ракције где се превођење реактанта у производе

реакције и превођење продукта у реактанте дешава истовремено и у једном суду.

Реверзибилна реакција се састоји од две реакције које се одвијају у супротним смеровима:

 директна реакција - реакција стварања производа из реактаната, најчешће реакција

“удесно”
 повратна рекација - реакција стварања полазних реактаната из њихових производа,
најчешће реакција “улево”

14
Пример реверзибилне реакције:

NH4Cl(s) ⇌ NH3(g) + HCl(g)

Реакције као дисоцијација и термална дисоцијација су специфични видови повратних

реакција.

Хемијска равнотежа

Динамичко стање где је брзина напредне реакције једнака брзини повратне реакције. У
стању равнотеже присутни су и реактанти и продукти. У стању равнотеже нема промене
концентрације нити еактанта нити производа ракција.

Положај равнотеже

Мада у стању равнотеже брзине напредне (директне) и повратне реакције једнаке

концентрације са обе стране не морају бити исте.

15
У стању хемијске равнотеже присутни су и реактанти и производи реакције и њихова
концентрација се не мења временом. Исто стање равнотеже се постиже без обзира да ли се
полази од реактанта или производа реакције.

Константа равнотеже

Константа равнотеже је однос производа концентрација производа реакције и произода

концентрација реактанта. Константа је вредност при константној температури.

Константа равнотеже изражава положај равнотеже у облику нумеричке вреднисти.

Константа равнотеже увек има облик:

Односно

a A + b B⇄ c C + d D

16
Kc >1 продукти реакције у вишку ( положај ревнозеже фаворизује продукте реакције)

Kc< 1 реактанти у вишку (положај равнотеже фаворизује реактанте)

Велика вредност
константе Kc > 1

Мала редност констснте

равнотеже Kc< 1

На положај хемијске
реакције утичу:

1. промена концентрације

17
 2. промена температуре
3. промена притиска

Лe Шатељеов принцип

Ле Шатељеов принцип је хемијски принцип који говори о томе како промене услова под
којима се одвија повратна хемијска реакција утичу на хемијску равнотежу. Уопштено, он
би могао гласити овако: Ако се некокм систему који је у равнотежи промени неки од
спољашњих фактора, систем ће да успостави ново стање равнотеже тако да се супротстави
промени. Зато што сваки повећан утицај реакције тежи да смањи, а смањени да повећа,
како би се поново успоставила равнотежа. Дао га је Анри Луј Ле Шатеље.

Утицај концентрације

Разматрањем реакције разлагања азот-диоксида као примера, може се уочити утицај

концентрација учесника реакције на хемијску равнотежу:

2NO2 ⇌ 2NO + O2

На повећање концентрације нпр. NO2 систем ће одреаговати померањем равнотеже у

смеру директне реакције, тако тежећи да делимично смањи наметнуто повећање
концентрације. По истом принципу, равнотежа ће се померити удесно и смањењем
концентрација NO и O2, док ће њихово повећање, као и смањење концентрације NO 2,
равнотежу померити улево, односно у смеру повратне реакције.

18
 Утицај температуре

У следећој реакцији директна реакција је егзотермна.

N2 + 3H2 ⇌ 2NH3 ΔH = -92 kJ/mol

Будући да се систем одупире променама, смањењем температуре равнотежа ће се

померити удесно (јер се у директној реакцији ослобађа температура надокнађујући
смањење) и обратно, повећањем температуре реакционог система, равнотежа ће се
померити улево, фаворизујући тако ендотермну реакцију разлагања амонијака.

Утицај притиска

Претходна реакција је погодна и за илустрацију дејства овог фактора:

N2(g) + 3H2(g) ⇌ 2NH3(g)

Прво је потребно уочити број молова са једне и друге стране реакције. Како
по Авогадровом закону један мол сваког гаса заузима исту запремину, повећање притиска
реакционе смеше ових гасова ће равнотежу померити удесно, будући да четири мола
заузимају већу запремину од два мола под истим условима. Наиме, само
повећање притиска, уколико није изазвано променом запремине реакционог суда неће
узроковати промене у равнотежи система, јер парцијални притисци свих гасова остају у
истом односу.
Тако, на пример, додавање инертног гаса у смешу неће утицати на равнотежу реакције
(уколико се запремина суда одражава константном) иако ће свакако повећати укупни
притисак. Међутим, променом запремине затвореног реакционог суда долази до промене
парцијалних притисака гасова у смеши, и то помера равнотежу у страну са мање молова.
Ово је посебно очигледно уколико се константа равнотеже изрази преко парцијалних
притисака реактаната и производа реакције. Уколико је број молова са обе стране
равнотеже исти, промена запремине неће утицати на равнотежу.

19
 Закључак

Брзина хемијске реакције је један од основних појмова хемијске кинетике. Он се

користи за изражавање количине реактанта која се троши у јединици времена, или за
количину продукта који настаје у јединици времена.

Закон брзине представља општи математички модел помоћу кога се описује исход
одигравања неке хемијске реакције на основу промена концентрације реактаната и
производа реакције у одређеним интервалима времена.

Повратне хемијске ракције су такве ракције где се превођење реактанта у производе

ракције и превођење продукта у реактанте дешава истовремено иу једном суду.

Динамичко стање где је брзина напредне реакције једнака брзини повратне реакције. У
стању равнотеже присутни су и реактанти и продукти. У стању равнотеже нема промене
концентрације нити еактанта нити производа ракција.

20
Ле Шатељеов принцип је хемијски принцип који говори о томе како промене услова под
којима се одвија повратна хемијска реакција утичу на хемијску равнотежу.

Јонске реакције су реакције које се дешавају између јона или јона и недисосованих врста
(талози, гасови, недисосовани молекули) у растворима (најчешће воденим).

Литература

1. Милоје Ракочевић –Розалија Хорват Општа хемија за I разред средње школе

Завод за уџбенике
2. https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_20610/objava_32747/fajlovi/HEMIJSKA
%20RAVNOTE%C5%BDA%20u%20ras%20kis%20i%20baza.pdf
3. https://onlinehemija.wordpress.com/2019/03/30/jonske-reakcije/
4. https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD
%D0%B0_%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA
%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BA
%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5

21
5. https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%B5_
%D0%A8%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BE%D0%B2_
%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF
6. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D0%B5%D0%BC
%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_
%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE
%D1%82%D0%B5%D0%B6%D0%B0
7. Слике су преузете са интернета.

22