1.

Увод

У нашем окружењу се непрестано одвија велики број хемијских реакција. Оне

представљају трајне промене у структури полазних супстанци и процес настајања нових
супстанци.Све те реакције карактерише одређена брзина одвијања, односно све се одвијају
разлучитим брзинама. Имајући то у видз, постоје реакције које се дешавају у тренутку, оне које се
дешавају сатима и оне које се одвијају годинама.

Један од основних задатака хемије јесте утврђивање зависности структурних и енергетских

карактеристика хемијске везе и реакционих способности појединих супстанци. При томе је
неопходно истовремено изучити и утицај различитих фактора на брзину и механизме хемијске
реакције.

Брзину и механизме хемијске реакција изучава посебна грана хемије која се назива хемијска
кинетика. Захваљујући развоју ове дисциплине уз максимално коришћење метода математичког
моделирања, данас је могуће врло прецизно управљање хемгијским процесима, не само у
лабораторијама већ и у индустрији.

1. Појам и брзине хемијске реакције

Брзина хемијске реакције је један од основних појмова хемијске кинетике. Он се користи за

изражавање количине реактанта која се троши у јединици времена, или за количину продукта
који настаје у јединици времена.

Да бисмо дефинисали брзину хемијске реакције морамо се најпре подсетити да се хемијске

реакције могу одиграти у хомогеној и хешерогеној средини. Хомогене реакције су на пример
реакције супстанци истог агрегатног стања - у гасовитој смеши или у раствору. Хетерогене реакције
се одигравају на граници различитих фаза (чврсто--течно: чврсто-гасовито; течно-гасовито; итд.).
Пример такве реакције је рђање гвожђа, реакција натријума са водом и сл.

Да би уопште дошло до хемијске реакције неопходно је, према тзв. теорији судара да честице
(атоми, јони, молекули) остворе контакт, да дође до судара. Сви судари, међутим, не морају
довести до раскидања хемијске везе због тога што, или нису имали довољну јачину, или се сусрет
није догодно са ,,праве стране". У овом последњем случају, кад водимо рачуна и о просторном
положају честица који имају у моменту судара, говоримо о - смерним ефектима.

Према томе, под брзином хемијске реакције подразумевамо број успешних судара по јединии
запремине у јединиши времена (хомогене реакције); односно број успешних судара на јединици
површине у јединици времена (хетерогене) реакције.

На основу ове дефиниције видимо да је брзина хемијске реакције практично одређена променом
концентрације полазних супстанци или производа у јединици времена. Јединица за мерење
брзине је mol/dm3.
 Брзина хемијске реакције је
промена концентрације реактанта
или производа реакције у јединици
времена.

2. Хемијска реакција

Повратне и неповратне хемијске реакције

Хемијске реакције не теку увек до краја (тј. До стања да на крају реакције имамо само продукте
реакције). Хемијске реакције које теку до краја су неповратне хемијске реакције, док су повратне
или реверзибилне хемијске реакције оне које не теку до краја.

2.1 Повратне хемијске реакције

Повратне хемијске ракције су такве ракције где се превођење реактанта у производе ракције и
превођење продукта у реактанте дешава истовремено иу једном суду.

Реверзибилна реакција се састоји од две реакције које се одвијају у супротним смеровима:

 директна реакција - реакција стварања производа из реактаната, најчешће реакција

“удесно”
 повратна рекација - реакција стварања полазних реактаната из њихових производа,
најчешће реакција “улево”

Пример реверзибилне реакције:

NH4Cl(s) ⇌ NH3(g) + HCl(g)
Реакције као дисоцијација и термална дисоцијација су специфични видови повратних
реакција.
 3. Хемијска равнотежа

Динамичко стање где је брзина напредне реакције једнака брзини повратне реакције. У
стању равнотеже присутни су и реактанти и продукти. У стању равнотеже нема промене
концентрације нити еактанта нити производа ракција.

3.1. Положај равнотеже

Мада у стању равнотеже брзине напредне и повратне реакције једнаке концентрације са обе
стране не морају бити исте.

Позиција равнотеже зависи од k1 и k2.

У стању хемијске равнотеже присутни су и реактанти и производи реакције и њихова

концентрација се не мења временом. Исто стање равнотеже се постиже без обзира да ли се
полази од реактанта или производа реакције.
 3.2 Константа равнотеже

Константа равнотеже је одниос производа концентрација производа реакције и произода

концентрација реактанта. Константа је вредност при константној температури.

Константа равнотеже изражава положај равнотеже у облику нумеричке вреднисти.

Константа равнотеже увек има облик:

Односно

aA+bB⇄cC+dD

Kc > 1 продукти реакције у вишку ( положај ревнозеже фаворизује продукте реакције)

Kc < 1 реактанти у вишку (положај равнотеже фаворизује реактанте)

Велика вредност константе

Kc > 1
 Мала редност констснте
равнотеже Kc < 1

На положај хемијске реакције утичу:

1. промена концентрације
2. промена температуре
3. промена притиска

4. Л Шатељеов принцип

Ле Шатељеов принцип је хемијски принцип који говори о томе како промене услова под којима
се одвија повратна хемијска реакција утичу на хемијску равнотежу. Уопштено, он би могао гласити
овако:Ако се некокм систему који је у равнотежи промени неки од спољашњих фактора, систем ће
да успостави ново стање равнотеже тако да се супротстави промени.