Институт за хемију

Природно-математички факултет
Универзитет у Крагујевцу

Основи хемије
девето предавање

др Биљана Ђ. Глишић
Хемијска
равнотежа
 Хемијске реакције

Реакције које
Реакције које теку у
истовремено теку у
једном смеру
оба смеру
НЕПОВРАТНЕ
ПОВРАТНЕ
(ИРЕВЕРЗИБИЛНЕ)
(РЕВЕРЗИБИЛНЕ)
 Неповратне (иреверзибилне) реакције
Настају производи који се при условима реакције
не могу превести у реактанте
сагоревање угљеника

C(s) + O2(g)  CO2(g)

сагоревање нафте разлагање састојака

хране
 Повратне (реверзибилне) реакције
Настају производи који се при условима реакције
могу превести у реактанте

Реакција синтезе јодоводоника из елемената

H2 + I2 2HI

Реакција у смеру  директна реакција

Реакција у смеру  повратна реакција

 v1
aA + bB cC + dD
v2

a, b, c и d – стехиометријски коефицијенти

v1 = a
k[A] [B]b

Брзина директне хемијске реакције временом опада, јер

се смањује концентрације реактаната

v2 = k[C]c[D]d
Брзина повратне хемијске реакције временом расте, јер
се повећава концентрације производа реакције
 aA + bB cC + dD

v1
Брзина
v1 = v2
реакције
Стање динамичке
равнотеже
v2
време

брзина директне реакције = брзина повратне реакције

Стање динамичке равнотеже – концентрације

реактаната и производа се више не мењају
(равнотежне концентрације)
Стање динамичке равнотеже

aA + bB cC + dD
v1 = k1[A]а[B]b
v2 = k1[C]c[D]d
v1 = v2
k1[A]а[B]b = k2[C]c[D]d

k1 c
[C] [D]d
= a b
k2 [A] [B]
константа
 c d
k1 [C] [D]
K = k = [A]a[B]b
2
K = константа равнотеже хемијске реакције

 Према препоруци IUPAC-a, константа

равнотеже се записује као број без јединице
 Константа равнотеже зависи једино од
температуре
У израз за константу равнотеже улазе само компоненте
чије се концентрације могу мењати

(g) = гасовита супстанца (s) = чврста супстанца

(aq) = растворена супстанца (l) = течна супстанца

Пример Написати изразе за константу равнотеже:

а) Ca(OH)2(s)  Ca2+(aq) + 2OH-(aq)
б) Ni(s) + 4CO(g)  Ni(CO)4(g)
Решење

а) Ca(OH)2(s)  Ca2+(aq) + 2OH-(aq)

K = [Ca2+][OH-]2

б) Ni(s) + 4CO(g)  Ni(CO)4(g)

[Ni(CO)4]
K=
[CO]4
Бројна вредност константе равнотеже K одређује
положај равнотеже

c d
k1 [C] [D]
K = k = [A]a[B]b
2
K >> 1  производи су доминантни у равнотежи

K << 1  реактанти су доминантни у равнотежи

Пример
(1) H2(g) + Cl2(g)  2HCl(g) K = 4,0.1031
у равнотежи практично постоји само HCl

(2) 2BrCl(g)  Br2(g) + Cl2(g) K = 5

у равнотежи преовлађују Br2 и Cl2

(3) F2(g)  2F(g) K = 7,3.10-13

у равнотежи практично постоји само F2
Катализатор не утиче на положај равнотеже, већ
убрзава њено успостављање
Пример У затвореном суду у реакцији:
N2(g) + 3H2(g)  2NH3(g)
на 727 oC успоставља се равнотежа при следећим
концентрацијама: [N2] = 1,0 mol/dm3, [H2] = 1,5
mol/dm3 и [NH3] = 0,1 mol/dm3. Израчунати
константу равнотеже.

Решење [NH 3 ]2
K
[N 2 ][H 2 ]3

0,12 0,01 3
K   2,96  10
1  1,53 3,375
Ако су учесници у реакцији гасовитог агрегатног стања,
концентрације се могу заменити парцијалним
притисцима у изразу за константу равнотеже

aA(g) + bB(g) cC(g) + dD(g)

(pC)c (pD)d
Kp =
(pA)a (pB)b
 Веза између Kc и Kp
Једначина стања идеалног гаса

pV = nRT
n
p = RT
V
p = cRT

Kp = Kc (RT)n
n = број молова производа − број молова реактаната

n = 0  Kp = Kc
 Фактори који утичу на хемијску
равнотежу
 Концентрација учесника у реакцији
Температура
Притисак гасовитих супстанци
 Запремина реакционог суда

Ле Шатељеов принцип: Ако се систему који се

налази у стању равнотеже промени један од
спољашњих фактора, равнотежа се помера у
смеру поништавања утицаја тог спољашњег
фактора тј. враћања у првобитно стање
Утицај концентрације на хемијску равнотежу

3H2(g) + N2(g) 2NH3(g)

[N2]  Равнотежа се помера удесно
повећањем концентрације
реактаната или смањењем
[H2]  концентрације производа реакције
[N2] 
[N2]  Равнотежа се помера улево
смањењем концентрације реактаната
[NH3]  или повећањем концентрације
производа реакције
[NH3] 
Промена концентрације реагујућих супстанци не
утиче на вредност константе равнотеже
Значај Ле Шатељеовог принципа на процес дисања

Hb + O2 HbO2
Дезоксихемоглобин Oксихемоглобин
 Утицај притиска на хемијску равнотежу

3H2(g) + N2(g) 2NH3(g)

4 mol 2 mol

Повећањем притиска, равнотежа се

p помера у смеру грађења мањег
броја молекула гаса

Смањењем притиска, равнотежа се

p помера у смеру грађења већег броја
молекула гаса
Притисак не утиче на положај равнотеже за
реакције које се одигравају без промене броја
молова учесника у реакцији

N2(g) + O2(g) 2NO(g)

2 mol 2 mol

Промена притиска не утиче на вредност константе

равнотеже
Утицај температуре на хемијску равнотежу

Хемијске реакције

Праћене Праћене
ослобађањем топлоте утрошком топлоте

ЕГЗОТЕРМНЕ ЕНДОТЕРМНЕ
(rH < 0) (rH > 0)
Вредност rH се увек односи на директну
реакцију

егзотермна ендотермна

ендотермна егзотермна

Промена температуре утиче на вредност константе

равнотеже
 3H2(g) + N2(g) 2NH3(g)
rH = -92,47 kJ/mol
Повећањем температуре у
T реакционом систему, равнотежа се
помера у оном смеру у ком се
апсорбује топлота тј. у смеру
ендотермне реакције

Снижењем температуре у
T реакционом систему, равнотежа се
помера у оном смеру у ком се
ослобађа топлота тј. у смеру
егзотермне реакције
Пример Објаснити утицај наведених фактора на
положај равнотеже разлагања калцијум-
карбоната у затвореном суду:
CaCO3(s)  CaO(s) + CO2(g) rH = +179 kJ/mol
а) додатак 10 g CaO у равнотежну смешу;
б) повећање парцијалног притиска CO2;
в) снижење температуре.

Која ће од наведених промена утицати на

вредност константе равнотеже ове реакције?
Решење
а) не утиче на положај равнотеже јер је CaO
чврста супстанца;
б) повећање парцијалног притиска CO2 помера
равнотежу у смеру мањег броја молекула тј.
улево;
в) снижење температуре помера равнотежу на
страну егзотермне реакције тј. улево.

Константа равнотеже ове реакције се мења

променом температуре
 Шта смо научили?
 Када се успоставља стање хемијске равнотеже?

 Шта је константа хемијске равнотеже и шта

представља?

 На који начин се може израчунати константа

хемијске равнотеже?

 На који начин се могу израчунати равнотежне

концентрације реагујућих супстанци?

 Који фактори и на који начин утичу на хемијске

равнотеже?