1. Osobine atoma ugljenika?

U svojim jedinjenjima uvek gradi 4 kovalentne veze. 2 C atoma mozemo povezati na 3 nacina
jednostrukom, dvostrukom ili trostrukom vezom, vise C atoma mozemo povezati tako da oni grade
otvoreni i zatvoreni niz.

2. Osobine organskih jedinjnja?

U svom sastavu imaju C atome, imaju nize tacke kljucanja i tacke topljnja od neorganskih npr. NaCl se
topi na oko 1300C a vecina organskih jedinjenja na temperaturi ispod 300C. Voda kljuca na 100C a
aceton na 56C, vecina se ne rastvara u vodi ali se rastvara u organskim rastvaracima(alkoholu, acetonu,
benzenu, etru). Vecina se zagrevanjem ugljenise i sagoreva bez ostatka, reakcije organskih molekula su
uglavnom spore i desavaju se na povisenoj temperaturi i pritisku. Podele alifaticni(alkani, alkeni, alkini,
aciklicni) i aromaticni.

3. Srtukturna izomerija- izomerija niza?

Izomerija- pojava da dva ili vise jedinjenja imaju istu molekulsku formulu, a razlicite osobine.

Izomerija niza: Obicna izomerija niza, Izomerija bocnog niza, Izomerija prstena

Za izomeriju niza imamo dve strukturne formule: n-butan i izobutan, koje se razlikuju po strukturi C-niza
, pa su to strukturni izomeri.

CH3-CH2=CH2-CH3 n-butan

CH3-CH-CH3

I izobutan

CH3

4. Strukturna izomerija-izomerija polozaja?

Cl-CH2-CH2-CH3 1- hlorpropan

Cl

I 2- hlorpropan

CH3-CH-CH3

5.Strukturna izomerija- izomerija funkcionalnih grupa?

CH3-CH2-OH etanol

CH3-O-CH3 di metil-etar
6. Strukturna izomerija- tautomerija

Tautomerija- ravnotezna izomerija-jedan oblik prelazi u drugi.

O OH

II I

H3C-C-H H2C=C-H

Keto-oblik enolni-oblik

7.Stereo izomerija-geometrijska izomerija?

8.Stereoizomerija-opticka izomerija?

Opticki izomeri imaju iste hemijske osobine a razlicite bioloske.

Jedinjenje obrce ravan polarizovane svetlosti za odredjeni ugao. To mogu samo hidralni molekuli a to su
oni molekuli koji se ne mog poklopiti sa svojim likom u ogledalu. Parovi molekula koji se odnose kao
predmet i njegov lik u ogledalu i ne mog se poklopiti su ENANTIOMERI. To jedinjenje mora imati
asimetrican atom vezan za 4 razlicita supstituenta.

9. Alkani- struktura C-C veze, homolohi nizovi, nomemklatura?

Alkani su zasiceni jer imaju jednstruku C-C vezu, slabo su reaktivni. Nastavak za njih je AN. Homologni niz
je: metan CH4, etan C2H6, propan C3H8, butan C4H10, pentan, heksan, heptan, oktan, nonan i
dekan.Opsta formula je CnH2n+2. Homologni niz-jedinjenja ciji se susedni clanovi razlikuju za jednu uvek
istu CH2- grupu .
10. Alkani-izomerija, reakcije supstitucije?

Kod alkana je zastupljena strukturna izomerija-izomerija niza jer se razlikuju po strukturi C-niza.

CH3-CH2=CH2-CH3 n-butan

CH3-CH-CH3

I izobutan

CH3

Reakcija supstitucije zamena: posebno sa halogenim elementima(npr. Cl2). U mehanizam reakcije

ukljuceni su slobodni radikali, sama reakcije je veoma egzoterna, oslobadja se toplota i odvija se pod
specificnim uslovima.

1. Halogenovanje 2. Nitrovanje 3. Sulfonovanje

11. Cikloalkani-bajerova teorija napona, uglovi veza kod cikloalkana?

Cikloalkani su zasiceni ugljovodenici koji imaju ugljenikov skelet u obliku prstena, opsta formula je
CnH2n.

Veliku reaktivnost malih rstenova prvi je objsno Bajer pomocu teorije napona. Svi prstenovi su planarni
jednakostranicni sa uglovima koji odgovaraju pravilnom trouglu, cetvorouglu....

Pogresno kod ove teorije- predpostavka da su svi prstenovi u ravni. Veci prstenovi nisu planarni vec
nabranii to na takav naci da im uglovi veza zadrzavaju normalne tetraedarske vrednosti.

Ugaoni napon kod malih prsteova javlja se zbog otezanog preklapanja sp3 hibridnih orbitala.
12. Cikloalkani- nomenklatura, izomerija, hemijske osobine?

Nomenlatura (davanje imena) monociklicnih ugjovodonika imenuje se tako sto se imenu odgovarajuceg
ugljovodonika otvoreno niza sa istim brojem ugljenikovih atoma doda previks ciklo.
13. Alkeni- struktura C=C dvostruke veze, homologni niz?

Kod njih je dvostruka veza , nezasicena veza i kao funkcionalna grupa. Vrlo su reaktivni, zovu se jos i
olefini i etileni. Trivijalna imena izvode se iz imena zasicenih ugljovodenika tako sto se umesto nastavka
AN doaje EN.

14. Alkeni-nomenklatura, izomerija?

Trivijalna imena izvode se iz imena zasicenih ugljovodenika tako sto se umesto nastavka AN doaje EN.

CH3CH=CHCH3 2 buten

CH3CH2CH2CH=CH2 1 penten

Izomerija je geometrijska tj stereoizometrija bav se prosranim rasporedom atoma CIS i TRANS i razlikuju
se samo po prostranom rasporedu atoma pa se nazivaju stereoizomeri.

15. Alkeni-reakcije adicije?

Dvostruka veza sastavljena je iz jake SIGMA i PI veze. U reakcijama adicije kod alkena PI veza se raskida a
gradi se jaka SIGMA veza. Elektrofilna adicija je karakteristicna reakcija alkena. PI elektroni su udaljeniji
od jezgra i slabije se drze od SIGMA elektrona, pa su kao takvi u reakcijama dostupniji za napad
reagensa kojima elektroni nedostaju elektrofilnim reagensima.

16. Polimerizacija alkena?

Polimerizacija alkena vrsi se adicijom jednog molekula alkena na drugi, pri cemu se dobijaju molekuli
velike molekulse mase. U slucaju alkena uglavnom se odigrava adiciona polimerizacija. Usled
polimerizacije najcesce nastaju plasticne mase. U opstem slucaju reakcija polimerizacije sa alkene se
moze napisati ovako. n CH2=CH2 - [-CH2-CH2-]n-
17.Alkini- struktura C C trostruke veze, nomenklatura?

To su nezasiceni ugljovodenici i imaju trostruku vezu. Opsta formula je CnH2n-2. Naj jednostavniji clan
je acetilen ili etin C2H2. H-C III C-H

Alkini su veoma reaktivni mnogo vise od alkena i alkana posto se trostruka veza sastoji od jedne SIGMA i
2 PI veze alkini lako ulaze u adicione rakcije. Prema jupakovoj nomenklaturi imena alkana se izvode tako
sto se odbije nastavak AN i doda nastavak IN. Etin C2H2, propin C3H4, butin C5H6...

18. Alkini- hemijske osobine?

Karakteristicne reakcije su adicije , manje su reaktivne od alkena. Vodonik se adira na trostruku vezu
alkina u prisustvu katalizatora(platine, paladijuma,nikla).

19. Dieni-podela,struktura konjugovanih diena, karakteristicne reakcije?

Sadrze 2 dvostruke veze, opsta formula CnH2n-2, dodae se nastavak DIEN, postoje 3 vrste diena:

1-izolovani 2-konjugovani 3-kumolovani(aleni)

CH2=CHCH2CH=CH2 CH2=CH-CH-CHCH3 CH2=C=CHCH2CH3

1,4 pentadien 1,3 pentadien 1,2 pentadien

Polimerizacija knjugovnih diena ima primenu u industriji jer se na taj nacin dobijaju razlicite vrste
sintetickih kaucuka. Kaucukom se podrazumevaju elasticni materijali koji se specijalnom obradom mogu
pretvoriti u gumu, postoje prirodni i vestacki kaucuk.

20. Dieni-reakcije adicije , polimerizacja diena?

Tipicna reakcija je adicija i to elektrofilna adicija. Elektrofil u organskoj hemiji predstavlja reagens koji
privlaci elektrone i koji ucestvuje u hemijskim reakcijama tako sto prihvata eektronski par kako bi se
vezao sa nukleofilom.

Konjiguvani dieni, slicni alkenima podlezu polimerizaciji preko slobodnih radikala.

Pr: iz 1-3 butadiena nastaje polimer cija struktura ukazuje da je pretezno doslo do 1,4 adicije

CH2=CH-CH=CH2+CH2=CH-CH-CH2+CH2-CH-CH=CH2

-CH2-CH=CH-CH2-CH2-CH=CH-CH2-CH2-CH=CH-CH2-
21. Aromaticni ugljovodenici- struktura benzena, nomenklatura, karakteristicne reakcije?

Aromaticna jedinjenja su benzen i jedinjenja po hemijskom ponasanju slicna bezenu. Prema jupakovoj
nomenklaturi svi aromaticni ugljovodenici imaju naziv ARENI. Naj jednostavniji derivat je metil
benzen(toluen) a zatim etil benzen.

22. Aromaticni ugljovodonici sa bocnim nizom, kondenzovani aromaticni ugljovodenici?

Kada 2 aromaticna prstena imaju zajednicki pr ugljenikovih atoma kaze se da su

kondenzovani(sjedinjeni). Najvazniji i najjednostavniji kondenzovani ugljovodonici su naftalein(naftalin),
atracen i fenantren iste molekulske formule C14H10. Naftalen je vazan izvor ftalne kiseline koja se
upotrebljava za dobijanje boja. Antracen se nalazi u katranu kamenog uglja.
23. Alkoholi- struktura i podela, nomenklatura?

Alkoholi su derivati ugljovodonika koji u svom molekulu sadrze OH grupu. Mogu biti alifaticni
(nezasiceni ili zasiceni), ciklicni ili aromaticni koji se zovu fenoli.

Nomenklatura(metanol, etanol, propanol)

24. Alkoholi-hemijske osobine?

Reakcije alkohola obuhvataju raskidanje ili C-OH veze (uz uklanjanje OH grupe), ili O-H veze (uz
otklanjnje H atoma). Ova 2 tipa reakcije mogu ukljuciti supstituciju u kojoj dolazi do zamene OH grupe ili
H atoma ili eliminaciju koja vodi formiranju dvostruke veze. Vrlo su reaktivna jedinjenja, polarna su,
reakcije sa alkalnim metalima(sustitucija).

2CH3-CH2-OH+2Na2CH3-CH2-O Na+H2

25. Polihidroksilni alkoholi?

Alkoholi su derivati ugljovodonika koji u svom molekullu sadrze OH grupu. Prema broju OH grupa dele se
na: monohidroksilne, dvohidroksilne, trohidroksilne i polihidroksilne.

Poli hidroksilni alkoholi sadrze 3 ili vise OH grupa. Polihidroksilni alkoholi duzeg lanca nastaju redukcijom
monosaharida. Nizi polihidroksilni alkoholi su uljste tecnosti a visi cvrste, slatke kristalne supstace.
Podelezu svim reacijama kojima podlezu monohidroksilni.

26. Fenoli- struktura, slicnost i razlike sa alkoholima?

Fenoli su derivati aromaticnih ugljovodonika kod kojih je OH grupa direktno vezana za aromaticno
jezgro(benzen)-to je razlika od aromaticnih alkohola.

Prema broju OH grupa koje su vezane za aromaticnno jezgro fenoli se dela na monohidroksilne i
polihidroksilne. Fenol je bezbojno kristalno jedinjenje u vodi se delimicno rastvara i veoma je otrovan.
Fenoli su kiseliji od alkohola lakse otpustaju H+ jer se OH veza jace polarizuje.
27. Etri-hemijske osobine?

R-O-R

Etri su derivati alkohola kod kojih je vodonikov atom hidroksilne grupe zamenjen alkil ili aril grupom.
Opsta formula alifaticnog zasicenog etra je CnH2n+2+O

CH3-O-CH3-dimetil etar CH3CH2-O-CH2CH3 dietil etar

Hemijske osobine: etri su veoma inertni tj etarska veza je prilicno stabilna prema dejstvu baza,
oksidacionih i redukcionih sredstava. Etarske veze se raskidaju pod uticaju jodovodonicne kiseline.

C2H5-O-C2H5+HJ C2H5-J + C2H5-OH

Dimetil etar etil-jodid etanol

Alkohol koji se oslobadja reaguje sa viskom jodovodonicne kiseline i ponovo nastaje etil jodid.

C2H5OH+HJ C2H5-J + H2O

Etanol etil-jodid

Odlican je rastvarac za masti i ulja. Veoma se lako pali, pri duzem stajanju na vazduhu oksiduje se do
dimetil-peroksida koji lako moze doci do eksplozoje.

28. Aldehidi i ketoni- struktura karbonilne grupe i nomenklatura?

Aldehidi su jedinjenja opste formule RCHO, takva jedinjenja imaju jednu alkil ili aril grupu i jedan
vodonikov atom vezan za karbonilnu grupu.
Nomenklatura: Nazivi aldehida izvode se iz odgovarajucih uobicajenih naziva kiselina. Korenu imena
kiseline dodaje se rec aldehid. Po jupakovom sistemu za osnovu naziva uzima se najduzi niz koju sadrzi
aldehidnu(CHO) grupu i nazivu odgovarajuceg alkana dodaje nastavak AL.

Ketoni (aceton) su karakteristicni po tome sto imaju 2 alkil ili aril grupe vezane za karbonilnu grupu koje
ne moraju biti jednake . Kod ketona dodaje se nastavak ON.

29. Aldehidi i ketoni- razlike u reaktivnosti?

Aldehidi su reaktivniji od ketona u reakciji nukleofilne adicije.

30. Aldehidi i ketoni- reakcije adicije?

Glavna reakcija aldehida i ketona je nukleofilna adicija na delimicno pozitivan ugljenikov atom
karbonilne grupe.

31.Aldehidi i ketoni-reakcije oksidacije i kondenzacije?

32. Karboksilne kiseline-podela?

Karboksilne kiseline su derivati ugljovodonika koji u svom molekulu sadrze karboksilnu grupu(-COOH) a
opsta formula je RCOOH.

U zavisnosi od strukture ugljovodonicnog ostatka karboksilne

kiseline mogu biti: aciklicne(zasicene i nezasicene), ciklicne
(aciklicne, aromaticne, heterociklicne), supstituisane(hidroksi,
halogen, amino kiseline).

Nomenklatura: odgovarajucem alkanu dodaje se nastacak

SKA(metanska-mravlja, etanska-sircetna).
33. Dobijanje karboksilnih kiselina?
34. Hemijske osobine karboksilnih kiselina?
35. Kiselost karboksilnih kiselina?

To su jedinjenja koja sadrze kirboksilnu grupu u molekulu . karboksilne kiseline su slabije od jakih
mineralnih kiselina(sumporne i azotne), ali su znatno kiselije od alkohola.

Od strukture ugljovodonicnog ostatka za koji je vezana karboksilna grupa zavisi stepen disocijacije
karboksilnih kiselina.
36. Nomenklatura karboksilnih kiselina?

Prema jupaku nazivu odgovarajuceg alkana dodaje se nastavak SKA kiselina. Stara trivijalna imena-na
osnovu izvora odakle su kiseline prvobitno izolovane .

HCOOH-metanska ili mravlja CH3 COOH-sircetna kiselina ili etanska

Karboksilne kiseline mogu biti mono , di i polikarboksilne kiseline zavisno od broja COOH grupa. Dele se
na zasicene, nezasicene i aromatske. Karboksilne kiseline su slabe kiseline, imaju ostar i neugodan miris.

37. Estri-nomenklatura, dobijanje, hemijske osobine?

Estri su derivati karboksilnih kiselina kod kojih je hidroksilna grupa zamenjena ostatkom. OR iz alkohola
ili fenola. Opsta formula je RCOOR ili RCOOR. Estri se nalaze u prirodi kao sastojci: estarskih ulja,
sastojci raznih voskova, imaju prijatan miris, ne rastvaraju se uvodi ali se rastvaraju u ostalim organskim
rastvaracima.

Hemijske osobine- Pod dejstvom H2O u kiseloj ili alkalnoj sredini estri hidrolizuju i pri tome daju alkohol i
karboksilnu kiselinu. Hidroliza pod dejstvom vodenih rastvora alkalija naziva se saponifikacija.
38. Amidi-podela, anfoterne osobine?

Amidi su derivati karboksilne kiseline u kojima je hidroksilna grupa zamenjena amino grupom(NH2).

Amidi su ili tecnosti visoke tacke kljucanja ili cvrste supstance. Nizi amidi su rastvorni u vodi bez obzira
sto sadrze NH2 grupu, amidi su neutralna i salbo bazna jedinjenja.
39. Halogenidi i anhidridi kiselina-dobijanje, hemijske osobine?

Anhidridi su derivati karboksilnih kiselina koje se moze smatrati da nastaju zamenom hidroksilne grupeu
karboksilnoj grupi ostatkom karboksilne kiseline.
40. Amini- podela, hemijske osobine?
41. Azojedinjenja?

To su jedinjenja gde je ostvarena direktna veza ugljenik-azot(C-N). Opsta formula je R-NO2 gde R moze
biti ostatak bilo alifaticnog ili aromaticnog ugljovodonika. Naziv dobijaju tako sto se doda prefiks NITRO.

CH3-NO2 nitro metan CH3 CH2-NO2 - nitro etan

Dobijanje: nitrovanje alkana

CH3-CH3 + NO-NO2 CH3CH2-NO2 + H2O

Nitro etan

42. Heterociklicna jedinjenja?

Su ciklicna jedinjenja koja u prstenu sadrze neki hetero atom(N;O;S). Vecina ciklicnih jedinjenja su
bezbojne tecnosti. Prema jupakovoj numenklaturi ako sadrze O-oksa, S-tio i ako sadrze N-aza.

Najcesce se srecu petoclana i sestoclana heterociklicna jedinjenja.

43. Ugljeni hidrati, klasifikacija, nomenklatura?

Ugljeni hidrati su polihidroksi-aldehidi i polihiroksi-ketoni ili se u njih mogu pretvoriti hidrolizom.

Jednostavni ugljeni hidrati nazivaju se seceri ili sharidi. Mnogi po sastavu slozeniji ugjeni hidrati prilikom
hidrolize se razlazu na jednostavnije molekule od kojih se neki ne mogu dalje razloziti. Na osonvu toga
ugljeni hidrati se dele na:

Monosaharide : ugljene hidrate koji se hidrolizom ne mogu pretvoriti u prostije molekule.

Olisaharide: ugljene hidrate koji hidrolizom mogu dati nekoliko molekula monosaharida. Oni se dalje
dele na disaharide ciji jedan molekul daje 2 molekula mono saharida, tri saharide ciji jedan molekul daje
3 molekula monosaharida.

Polisahride: ugljene hidrate koji hidrolizom daju veliki broj mono saharida.

44. Monosaharidi-fizicke i hemijske osobine?

Monosaharidi su prosti ugljeni hidrati, oni ne hidrolizuju i ne daju prostije molekule. Prema broju
ugljenikovih atoma dobijaju nastavak OZA. C5H10O5-pentoza C6H12O6-heksoza

Fizicke osobine: monosaharidi su bezbojne cvrste supstance koje se dobro rastvaraju u vodi, a teze u
alkoholu. Glukoza-dekstroza najcesce se nalazi u prirodi u soku od grozdja i ostalog voca.
45. Disaharidi- nacin medjusobnog vezivanja monosaharda, vazniji disaharidi?

Disaharidi su slozeni ugljeni hidrati ciji molekuli hidrolizom daju 2 molekula monosaharida. Razlikuju se
2 tipa disaharida: redukujuci i ne redukujuci.

Redukujuci disaharidi-maltoza,celobioze i laktoza.

Maltoza (slabi secer C12H22O11)- razlaze se na 2 molekula glukoze.

C12H22O11+H2O 2 C6H12O6 glukoza

Neredukujuci disaharidi saharoza

Kada se rastvor saharoze zagreje i zakiseli dolazi do hidrolize od 1 molekula saharoze nastaje jedan
molekul glukoze i jedan molekul fruktoze.

46. Oligo saharidipodela, vazniji polisaharidi?

Oligo saharidi su izgradjeni od 2 do 10 monosaharida. Naj vazniji su disaharidi(od 2 monosaharida)

maltoza, saharoza i laktoza.

Prema broju monosaharidnih jedinica oligo saharidi se dele na disaharide i trisaharide.

47. Amino kiseline-osobine?

Opsta formula je Cn(H2O)n. To po hemijskom sastavu su polihidroksilni aldehidiili polihidroksilni ketoni.

Nastaju u reakciji fotosinteze iz ugljovodonika i vode u priustvu sunceve svetlosti u zelenim delovima
biljaka uz ucesce hrolofila.

nCO2+nH2O Cn(H2O)n+ nO2

prema broju C atoma dele se na: trioze, tetroze, petoze, heksoze prema tome da li sadrze aldehidnu ili
keto grupu: aldoze, ketoze...

Prema slozenosti se dele: monosaharidi, disaharidi, poisaharidi.

Nomenklatura: prema jupaku naziv amino kiselina izvode se iz odgovarajucih nesupstituisanih

karboksilnih kiselina kojima se dodaje prefiks amino i imaju nastavak IN.

48. Proteini struktura peptidne veze?

Proteini ili belancevine su veliki organski bio makromolekuli sastavljeni od amino kiselina, poredjane u
linearne lance i spojene medjusobno peptidnim vezama izmedju ugljenikovog atoma i amino grupe dve
amino kiseline. Proteini nastaju formiranjem lanaca u ciji sastav ulazi 20 amino kiselina. Mogu biti
primarna, sekundarna, tercijalna, kvaterna vezivanja lanaca.

Peptidna veza-najvaznija hemijska reakcija amino kiselina je formiranje peptidne veze koja omugucava
povezivanje 2 amino kiseline i stvaranje lanca amino kiselina. To je veza izmedju karboksilne grupe jedne
amino kiseline i amino grupe druge amino kiseline u kojoj se atom ugljenika karbksilne grupe vezuje za
atom azota uz oslobadjanje molekula vode. U formiranju molekula vode ucestvuje OH iz karboksilne
grupe i vodonik iz amino grupe.
49. Tenzidi, deterdzenti i sapuni?

Sapuni se industrijski dobijaju hidrolizom triglicerola sa NaOH. To je saponifikacija. Proizvodi

saponifikacije su gliceroli sapun. Sapun je ustvari natrijumova ili kalijumova so masnih kiselina.

Deterdzenti predstavljaju smesu povrsinski aktivne supstance i pomocnih komponenata.(sulfati,

natrijum sulfati za smanjenje tvrdoce vode). Oni samnjuju povrsinski napon vode i time pomaze
supstancama koje su nerastvorljive u vodi (masti i ulja) da se u njoj disperguju.

50. Boje i bojenje?

Prva vestacka boja berlinsko plavo je proizvedena pocetkom 18 veka. Ranije se koristila prirodna plava
boja koja se dobija iz minerala lapis lazuri.

Sintetske organske boje se dele prema:

-materijali koji se njima dobija: tekstilne boje, boje za kozu, papir

-osobinama bojenja: direktne, indirektne, redukcione, diserzione

-hemijskoj strukturi: nitro i nitrozo boje, azo boje

Azo boje- dobijaju se iz azo benzena.

Najbrojnije su i sluze za bojenje pamuka,vune,svile.