ZADACI ZA STUDENTE BIOLOGIJE, školska 2007/08.

godina

STEHIOMETRIJA

4.9. Koliko se cm3 vode (u tečnom stanju) dobija reakcijom 3,0 × 1024 atoma vodonika sa
odgovarajućim brojem atoma kiseonika?
4.10. Sa koliko se atoma kiseonika jedini 108 mg aluminijuma pri građenju oksida?
4.11. Sa koliko se atoma ugljenika jedini 67,2 cm 3 kiseonika (mereno pri normalnim uslovima)
pri građenju ugljenik(IV)-oksida?
4.12. Koliko cm3 amonijaka nastaje reakcijom 6,02 × 1021 atoma azota sa dovoljnom količinom
vodonika?
4.13. Koliko se grama gvožđe(II)-sulfida dobija iz 7,0 g gvožđa i 7,0 g sumpora?
4.14. Koliko se grama cink-oksida dobija iz 16,0 g cinka i 16,0 g kiseonika?
4.15. Kalcijum i kiseonik su u kalcijum-oksidu sjedinjeni u masenom odnosu 5:2. Koliko se
grama oksida dobija iz 20 g kalcijuma i 20 g kiseonika?
4.16. Koliko se grama gvožđe(II)-oksida dobija iz 14,0 g gvožđa i 3,00 g kiseonika?
4.17. Izračunati masu živa(II)-oksida koja se dobija iz 1,00 kg žive i 0,500 kg kiseonika?
4.18. Koliko se grama natrijum-fluorida dobija iz 60,0 g fluora i 60,0 g natrijuma?
4.19. Pomešano je 14,6 g HCl i 8,0 g NH 3. Koliko je grama NH4Cl postalo? Naći masu gasa koji
je ostao po završetku reakcije.
4.20. Sa koliko atoma fosfora se jedini 2,8 dm 3 kiseonika (mereno pri normalnim uslovima) pri
građenju anhidrida fosfitne (fosforaste) kiseline?
4.21. Pri oksidaciji 540 mg aluminijuma izreaguje 336 cm 3 kiseonika (mereno pri normalnim
uslovima). U kom su masenom odnosu sjedinjeni aluminijum i kiseonik u tom oksidu?
4.22. Pri oksidaciji 1,62 g magnezijuma izreaguje 747 cm 3 kiseonika (mereno pri normalnim
uslovima). U kom su masenom odnosu sjedinjeni magnezijum i kiseonik u ovom
jedinjenju?
4.23. Ako na izvesnoj temperaturi i pritisku izreaguje 5,25 dm 3 azota sa 15,75 dm3 vodonika,
kolika će zapremina gasovitog amonijaka (mereno pod ovim istim uslovima) nastati?
4.24. Komad cinka, mase 4,6792 g, je potopljen u razblaženi rastvor sulfatne (sumporne)
§

kiseline. Kada je posle nekog vremena ovaj komad izvađen i osušen, ustanovljeno je da mu
je masa dvostruko manja od početne. Izračunati koliko se cm 3 gasa (mereno pri normalnim
uslovima) izdvojilo prilikom hemijske reakcije koja se odigrala.
4.25. Komadu gvožđa mase 6,3276 g dodato je malo razblaženog rastvora hloridne (hlorovodonične)
§

kiseline. Tom prilikom izdvojilo se 1551,5 cm 3 gasa. Izračunati masu gvožđa koja je ostala
nerastvorena po završetku hemijske reakcije.
4.26. Sagorevanjem 28,80 g uzorka uglja dobijeno je 50,88 dm 3 ugljenik(IV)-oksida (mereno pri
normalnim uslovima). Izračunati procenat ugljenika u ovom uglju.
4.27. Koliko grama neutralne (normalne) soli se dobija iz 0,300 mola fosfor(III)-oksida i
odgovarajuće količine magnezijum-hidroksida?
4.28. Prirodni dolomit sadrži 85,0 % magnezijum-karbonata. Kolika će se zapremina gasa,
mereno pri pritisku od 56,8 kPa i temperaturi od 19 oC, dobiti pri pečenju 0,250 t dolomita?
4.29. Izračunati zapreminu gasa, mereno pri pritisku od 90400 Pa i temperaturi od 15 oC, koja će
se izdvojiti pri dejstvu viška hloridne (hlorovodonične) kiseline na 20,0 kg krečnjaka koji
sadrži 90,0 % kalcijum-karbonata?
4.30. Žarenjem 42,15 g karbonata nekog zemnoalkalnog metala, oslobađa se 10,69 dm 3
ugljenik(IV)-oksida (mereno pri pritisku od 140 kPa i temperaturi od 87 oC). Izračunati
relativnu atomsku masu tog metala.
4.31. Pri zagrevanju 35,75 kg rude smitsonit (ZnCO3) izdvaja se 6,89 kg ugljenik(IV)-oksida
(ugljen-dioksida). Odrediti procentni sastav rude.
4.32. Smeša magnezijum-oksida i magnezijum-karbonata pri žarenju gubi 23 % svoje mase.
§

Izračunati koliko procenata magnezijum-oksida, a koliko procenata magnezijum-karbonata

sadrži ova smeša.
4.33. Pri reakciji dovoljne količine razblažene hloridne (hlorovodonične) kiseline sa 5,4 g nekog
§

metala koji u svojim jedinjenjima ima oksidacioni broj +3, izdvaja se 9,29 dm 3 vodonika
(mereno pri pritisku od 600 mmHg i temperaturi od 25 oC). Izračunati relativnu atomsku
masu tog metala.
4.34. Masa od 3,45 g vlažnog kalcijum-hlorida rastvorena je u vodi. Za kvantitativno taloženje
§

hlorida iz ovako dobijenog rastvora bilo je potrebno 7,82 g srebro-nitrata. Izračunati

procenat (maseni) vode u polaznom uzorku vlažnog kalcijum-hlorida.
4.35. Srebrni novčić mase 9,70 g rastvoren je u nitratnoj (azotnoj) kiselini. Celokupno srebro iz
§

dobijenog rastvora je zatim istaloženo u obliku srebro-hlorida, dodatkom rastvora natrijum-

hlorida. Masa dobijenog taloga je iznosila 12,00 g. Odrediti procenat (maseni) srebra u
novčiću.

KONCENTRACIJE JONOVA U RASTVORIMA ELEKTROLITA. pH

VREDNOST U RASTVORIMA JAKIH ELEKTROLITA. REAKCIJE
NEUTRALIZACIJE

8.14. Odrediti koncentraciju jona Al3+ i NO3¯ u rastvoru aluminijum-nitrata koncentracije

0,08 mol  dm-3, ako je stepen disocijacije aluminijum-nitrata u ovom rastvoru 72 %.
8.15.
8.16. Koliko grama gvožđe(III)-hlorida treba rastvoriti u 750 cm 3 vode da bi se dobio rastvor u
kome je koncentracija hloridnih jona tačno 0,10 moldm-3. Stepen disocijacije gvožđe(III)
hlorida u ovom rastvoru iznosi 70%.
8.37. Koliko puta se promeni OH− u nekom rastvoru ako se njegova pOH-vrednost promeni za:
a) 0,25 jedinica; b) 3,0 jedinica?
8.38. Granula kalcijum-hidroksida mase 0,0280 g rastvorena je u bazenu zapremine 100,0 m 3.
Izračunati pH-vrednost nastalog rastvora.
8.39. Koncentracija H+ jona u rastvoru A je 800 puta veća nego u rastvoru B. Kolika je razlika
između pH vrednosti ova dva rastvora?
8.40. Izračunati pH-vrednost rastvora u čijih se 2,00 dm3 nalazi 9,00  10-4 g H+-jona.
8.41. Vodeni rastvor nekog elektrolita sadrži 1,70  10-9 g OH—-jona u 1,0 dm3. Izračunati pH-
vrednost tog rastvora.
8.42. Pod pretpostavkom da je u oba slučaja disocijacija potpuna, izračunati pH-vrednosti
sledećih rastvora: a) dvobazne kiseline koncentracije 3  10-5 mol  dm-3; b) jednokisele baze
koncentracije 4  10-4 mol  dm-3.
8.43. Izračunati koncentracije H+ i OH—-jona u rastvoru čija pH-vrednost iznosi 5,72.
8.44. Izračunati broj H+ i OH- jona u 50 cm3 rastvora čija je pH-vrednost 9,0.
8.45. Izračunati pH-vrednost vodenog rastvora koji sadrži 3,70  10-3 g kalcijum-hidroksida u
0,800 dm3 rastvora, uz pretpostavku da je disocijacija potpuna.
8.46. Koliko grama sulfatne (sumporne) kiseline sadrži 450 cm 3 rastvora čija pH-vrednost iznosi
1,2, ako zbirni stepen jonizacije sumporne kiseline u ovom rastvoru iznosi 60 %?
8.47. Poređati sledeće rastvore po porastu baznosti: a) 6  1018 jona OH— u 1 dm3; b) 6  1019 jona
H+ u 1 dm3; c) pOH = 8;
d) H  = 10 mol  dm ; e) OH  = 10-4 mol  dm-3.
+ -8 -3 —

8.48. U četiri čaše se nalaze sledeći rastvori:

I pH = 8
II OH- = 10-7 mol  dm-3
III H+ = 10-9 mol  dm-3
IV pOH = 8
Poređati ove rastvore po porastu njihove baznosti. Odgovor obrazložiti odgovarajućim
izračunavanjem.
8.49. Koliko ima jona H+ u a) 50 cm3; b) 50 dm3 rastvora čija
pH-vrednost iznosi 3,0?
8.50. Izračunati pH-vrednost rastvora koji u 125 cm3 sadrži 7,5  1019 hidroksidnih jona.
8.51. Izračunati pOH-vrednost rastvora sumporne (sulfatne) kiseline koncentracije 0,00050 mol 
dm-3. (Pretpostaviti da je disocijacija potpuna.)
8.52. Odrediti koncentraciju H+ jona i izračunati pH-vrednost u rastvorima u kojima je
koncentracija OH- jona (moldm-3):
a) 4,60  10 ; b) 5  10 ; c) 9,3  10 .
-4 -6 -9

8.53. Ako se u 1,20 dm3 nekog vodenog rastvora nalazi 6,84  1021 jona H+ (H3O+), odrediti pH-
vrednost tog rastvora.

8.54. 30,0 g natrijum-hidroksida je rastvoreno u 10,0 dm 3 rastvora natrijum-hlorida,
koncentracije 0,050 moldm-3. Izračunati pH- vrednost u dobijenom rastvoru, uz
pretpostavku da su elektrolitičke disocijacije natrijum-hlorida kao i natrijum-hidroksida
potpune.
8.55. Koliko je cm3 rastvora azotne (nitratne) kiseline koncentracije 0,0025 mol  dm-3 potrebno
za potpunu neutralizaciju 150 cm 3 rastvora kalcijum-hidroksida čija pH-vrednost iznosi
9,0? Pretpostaviti da je disocijacija kalcijum-hidroksida potpuna.
8.56. Koliko cm3 rastvora kalijum-hidroksida, koncentracije 6,00  10-3 mol  dm-3, je potrebno za
neutralizaciju 250 cm3 rastvora sumporne (sulfatne) kiseline čija pH-vrednost iznosi 2,52?
Pretpostaviti da je jonizacija sumporne kiseline potpuna.
8.57. Izračunati pH-vrednost rastvora dobijenog mešanjem 350 cm 3 rastvora H2SO4 koncentracije
0,040 mol  dm-3 i 200 cm3 rastvora NaOH koncentracije 0,080 mol  dm-3.
8.58. U kom zapreminskom odnosu treba pomešati rastvor koji sadrži 9,80 g sumporne (sulfatne)
kiseline u 1 dm3, sa rastvorom koji sadrži 2,24 g kalijum-hidroksida u 1 dm 3, da bi se dobio
rastvor koji reaguje neutralno?
8.59. U kom zapreminskom odnosu treba pomešati rastvor koji sadrži 7,3 g hlorovodonične
(hloridne) kiseline u 1 dm 3, sa rastvorom koji sadrži 3,7 g kalcijum-hidroksida u 1 dm 3, da
bi dobijeni rastvor reagovao neutralno?
8.60. Izračunati pOH-vrednost rastvora hloratne (hlorne) kiseline, u čijih se 200,0 cm 3 nalazi 2,00
 1019 hloratnih jona.

PUFERI

11.5. Koji će od sledećih parova rastvorenih supstanci u vodi imati puferska svojstva: a) HCl,
KCl; b) NH4NO3, HNO3; c) K2HPO4, KH2PO4; d) Al(NO3)3, Al2(SO4)3; e) Na, H2O?
11.6. Smeša rastvora kog od sledećih parova supstanci će imati puferska svojstva: a) SrCl 2,
HCl; b) LiClO4, LiClO3; c) KHSO4, H2SO4; d) NH4ClO3, NH3; e) NaNO3, HNO3?
11.7. U rastvor koji sadrži izvesnu količinu sulfidne (sumporvodonične) kiseline, dodata je ista
količina natrijum-sulfida. pH-vrednost rastvora, u poređenju sa polaznom: a) se smanjila,
b) je ostala neizmenjena; c) se povećala. Odgovor obrazložiti jonskim jednačinama
reakcija.
11.8. Kako se menja pH-vrednost acetatnog pufera, ako mu se doda ista zapremina vode?
11.9. Izračunati pH-vrednost puferskog sistema koji u 1,00 dm 3 rastvora sadrži 0,22 mola NH3 i
5 3
0,37 mola NH4Cl. ( K b( NH3 )  1,8  10 mol  dm ).
11.10. Izračunati pH-vrednost rastvora pripremljenog rastvaranjem 8,20 g CH 3COOH i 7,12 g
CH3COONa u dovoljnoj količini vode da se dobije 200 cm 3 rastvora. (Kiselinska
konstanta sirćetne kiseline iznosi: K k  1,8 10 5 mol  dm 3 ).
11.11. Izračunati pH vrednost pufera koji sadrži 0,45 molova benzoeve (benzoatne) kiseline i
0,75 molova kalijum-benzoata u 4,25 dm3 rastvora. (Konstanta elektrolitičke disocijacije
benzoeve kiseline Kk = 6,5  10-5 mol  dm-3).
11.12. Izračunati pH-vrednost puferskog rastvora nastalog mešanjem 140 cm 3 rastvora metanske
(mravlje) kiseline, koncentracije 0,24 mol  dm-3 i 110 cm3 rastvora kalijum-metanoata
(kalijum-formijata) koncentracije 0,35 mol  dm-3. (Kiselinska konstanta mravlje kiseline
iznosi: Kk = 1,8  10-4 mol  dm-3).
11.14. Koliko molova natrijum-benzoata treba dodati u 1,00 dm 3 rastvora benzoeve kiseline
koncentracije 0,15 mol  dm-3, da bi se dobio rastvor čija pH-vrednost iznosi 4,50?
(Kiselinska konstanta benzoeve kiseline iznosi: Kk = 6,5  10-5 mol  dm-3).
11.15. Izračunati pH-vrednost pufera koji u 1,00 dm 3 sadrži 0,20 mol K2HPO4 i 0,30 mol
NaH2PO4. (Konstante elektrolitičke disocijacije fosforne (fosfatne) kiseline iznose:
K k1  7,5  10 3 mol  dm 3 ; K k 2  6, 2  10 8 mol  dm 3 K k3  4, 2  10 13 mol  dm 3 ).
11.16. Izračunati pH-vrednost puferskog rastvora koji u 350 cm 3 sadrži 0,12 molova NaHCO3 i
0,080 molova Na2CO3. (Kiselinske konstante karbonatne (ugljene) kiseline iznose:
K k1  4,3 10 7 mol  dm-3; K k 2  5,6 10 11 mol  dm-3).
11.17. Koliko grama kalijum-laktata (so mlečne kiseline; Mr=128,2) treba dodati u 750,0 cm 3
rastvora monobazne mlečne kiseline koncentracije 0,0500 mol  dm-3, da bi se dobio
puferski rastvor čija pH-vrednost iznosi 4,10? (Konstanta elektrolitičke disocijacije
mlečne kiseline iznosi: Kk = 1,4  10-4 mol  dm-3).
11.18. pH-vrednost krvne plazme iznosi 7,40. Uz pretpostavku da je osnovni pufer krvi
HCO3 / H 2 CO3 , izračunati odnos koncentracija jona HCO3 i molekula H 2 CO3 . (Konstante
7 3
elektrolitičke disocijacije ugljene (karbonatne) kiseline iznose: K k1  4, 2  10 mol  dm ;
K k 2  4,8 10 11 mol  dm 3 ).
11.19. Na raspolaganju su slabe monokisele baze čije konstante elektrolitičke disocijacije
iznose: a) 1,4  10-4 mol  dm-3; b) 2,6  10-6 mol  dm-3; c) 4,8  10-8 mol  dm-3 i
d) 3,9  10-9 mol  dm-3. Koju od ove četiri baze (u kombinaciji sa njenom hloratnom soli)
je najpogodnije upotrebiti za spravljanje puferskog rastvora čija će pH-vrednost iznositi
5,80? Zašto?

11.20. Na raspolaganju je natrijum-oksalat (Na2C2O4), natrijum-hidrogenoksalat (NaHC2O4) i
oksalna kiselina (H2C2O4). Koje dve od ove tri supstance, i u kom molskom odnosu, treba
upotrebiti da bi se napravio puferski rastvor čija pH-vrednost iznosi 2,00? (Kiselinske
2 3
konstante oksalne kiseline iznose: ( K k1  5,9 10 mol  dm ;
K k 2  6, 4  10 5 mol  dm 3 ).
11.21. 1,50 dm3 nekog puferskog rastvora sadrži 0,28 molova propanske (propionske;
propanoatne) kiseline i 0,24 mola natrijum-propanoata. Izračunati pH-vrednost ovog
puferskog rastvora: a) pre dodatka kiseline ili baze; b) po dodatku 0,040 molova azotne
kiseline; c) po dodatku 0,020 molova kalcijum-hidroksida. (Kiselinska konstanta
propionske kiseline iznosi: Kk = 1,3  10-5 mol  dm-3).
11.22. Puferski rastvor je dobijen rastvaranjem 12,5 g NH 3 i 50,0 g NH4Cl u dovoljnoj količini
vode da se dobije 6,25 dm3 rastvora. Izračunati pH-vrednost ovog rastvora: a) pre dodatka
kiseline ili baze; b) po dodatku 2,80 g KOH; c) po dodatku 4,90 g H 2SO4. (Bazna
konstanta amonijaka iznosi Kb = 1,8  10-5 mol  dm-3).
11.23. a) Izračunati pH-vrednost rastvora u kome koncentracije NH 3 i NH4NO3, iznose 0,25
moldm-3, odnosno 0,15 moldm-3. b) Kolika će biti pH-vrednost ovog rastvora, ako se u
njegovih 65,0 cm3 doda 10,0 cm3 rastvora HNO3 koncentracije 0,10 moldm-3? (
K b( NH3 )  1,8  10 5 mol  dm 3 )
11.24. Pufer je napravljen rastvaranjem 0,160 molova nitritne (azotaste) kiseline i 0,120 molova
natrijum-nitrita u dovoljnoj količini vode da se dobije 0,800 dm 3 rastvora. Izračunati pH-
vrednost ovog rastvora: a) pre dodatka kiseline ili baze; b) posle dodatka 1,12 g KOH; c)
posle uvo|enja 448 cm3 gasovitog hlorovodonika (mereno pri normalnim uslovima).
(Kiselinska konstanta azotaste kiseline iznosi: Kk = 4,5  10-4 mol  dm-3).

JEDNAČINE REDOKS REAKCIJA

13.6. Izračunati oksidacioni broj hlora u svakom od sledećih jedinjenja: a) HClO 3; b) NaClO2; c)
PCl5; d) NaCl; e) NaOCl; f) PCl5.
13.7. Koliki je oksidacioni broj hlora u: a) kalijum-perhloratu; b) natrijum-hloratu;
c) elementarnom hloru?
13.8. Izračunati oksidacioni broj fosfora u svakom od sledećih jedinjenja: a) K 3PO4; b) POCl3;
c) PH3; d) H3PO3; e) P4O10.
13.9. Izračunati oksidacioni broj mangana u svakom od sledećih jedinjenja: a) MnO 2; b)
H2MnO4; c) Mn2O3; d) MnO; e) KMnO4; f) MnSO4.
13.10. U kojim od sledećih jedinjenja jod ima oksidacioni broj +5: a) HIO 3; b) KI; c) I2O5;
d) NH4IO4?
13.11. Koliki je oksidacioni broj sumpora u: a) anhidridu sumporaste kiseline: b) kalijum-
hidrogensulfidu; c) natrijum-sulfitu; d) anhidridu sumporne kiseline; e) sumpornoj
kiselini?
13.12. U kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja koja mogu da se koriste i kao oksidaciona i
kao redukciona sredstva, zavisno od toga sa čime reaguju:
a) HNO2, KClO2, H2SO4, H2S, H2O2;
b) HNO3, MnO2, HClO3, KMnO4, CO;
c) H2O2, NaClO2, KNO2, H2SO3, SO2;
d) SO3, P4O10, HCl, NaClO4, MnO2?
13.13. U kom nizu se nalaze samo one supstance koje mogu da se koriste isključivo kao
oksidaciona sredstva:
a) Cu, HBr, H2O2, Na, KNO2;
b) H2SO4, HNO3, KMnO4, O2, KClO4,
c) HClO4, H2O2, K2MnO4, KBrO2, Cl2;
d) KNO2, Hg, C, O2, KJ?
13.14. Napisati polureakcije oksidacije i redukcije, navesti koja je supstanca oksidaciono, a koja
redukciono sredstvo i odrediti koeficijente u sledećoj hemijskoj jednačini reakcije:
KClO3  FeSO 4  H 2SO 4  KCl  Fe 2 (SO 4 )3  H 2 O
13.15. Odrediti koeficijente i navesti koja je supstanca oksidaciono, a koja redukciono sredstvo
u sledećoj hemijskoj jednačini reakcije:
HNO 2  KMnO 4  H 2SO 4  HNO3  MnSO 4  K 2SO 4  H 2O
13.16. Napisati polureakcije oksidacije i redukcije i izjednačene hemijske jednačine reakcija:
a) I2 + Cl2  HIO3 + HCl
b) Cl2 + NaOH  NaClO3 + NaCl
c) Zn + KNO3 + KOH  K2Zn(OH)4 + NH3
d) Mg + H2SO4(konc.)  MgSO4 + S + H2O
e) NaNO2 + NaI + H2SO4  NO + I2 + Na2SO4
f) N2H4 + Zn + KOH  NH3 + K2Zn(OH)4
13.17. Izjednačiti sledeće hemijske jednačine reakcija:
a) HClO3  ClO2 + HClO4
b) (NH4)2Cr2O7  N2 + Cr2O3
c) S + KOH  K2SO3 + K2S
d) F2 + H2O  HF + O2
e) H3PO3  H3PO4 + PH3
f) H2SO3 + H2S  S + H2O
g) I2 + KOH  KIO3 + KI
 Posebno označiti reakcije disproporcionisanja, simpropor-cionisanja i unutar-molekulske
oksidoredukcije.
13.18. Napisati polureakcije oksidacije i redukcije i zatim izjednačiti hemijske jednačine
sledećih reakcija:
a) H2O2 + I2  HIO3
b) H2O2 + PbO2  Pb(OH)2 + O2
c) H2O2 + KMnO4  MnO2 + KOH + O2
d) H2O2 + KClO3  KCl + O2 + H2O
Navesti u kojim slučajevima je vodonik-peroksid imao ulogu oksidacionog, a u kojim
redukcionog sredstva.
13.19. Napisati polureakcije oksidacije i redukcije, navesti šta je oksidaciono a šta redukciono
sredstvo i naći koeficijente u sledećim hemijskim jednačinama reakcija:
  2
a) Cu (s)  NO3(aq )  H(aq )  Cu (aq )  NO 2(g)
2   3
b) Cr2 O7(aq )  Cl(aq )  H (aq )  Cr(aq )  Cl 2(g)
13.20. Pri reakciji bakra sa koncentrovanom nitratnom (azotnom) kiselinom nastaje bakar(II)-
nitrat, azot(IV)-oksid (azot-dioksid) i voda. Koliko će se cm 3 azot-dioksida (mereno pri
normalnim uslovima) osloboditi pri reakciji 7,1 mg bakra sa dovoljnom količinom
koncentrovane azotne kiseline?
13.21. Pri reakciji kalijum-permanganata sa vodoniksulfidom (sumporvodonikom) u kiseloj
sredini (sumporna kiselina) nastaje mangana(II)-sulfat, kalijum-sulfat, sumpor i voda.
Koliko grama sumpora nastaje uvođenjem 5,6 dm 3 sumporvodonika (mereno pri
normalnim uslovima) u rastvor kalijum-permanganata?
13.22. Pri reakciji mangan(IV)-oksida i hlorovodonične kiseline nastaje mangan(II)-hlorid, hlor
i voda. Koliko cm3 hlora (normalni uslovi) nastaje dejstvom 800,0 cm 3 rastvora
hlorovodonične kiseline koncentracije 0,0500 mol  dm-3 na dovoljnu količinu
mangan(IV)-oksida?
13.23. Pri reakciji rastvora kalijum-permanganata sa vodonik-sulfidom i sulfatnom
(sumpornom) kiselinom, nastaju: sumpor, mangan(II)-sulfat, kalijum-sulfat i voda.
Koliko će molova mangan(II)-sulfata nastati, ako u reakciji učestvuje 2,8 dm 3 (normalni
uslovi) redukcionog sredstva?
13.24. Pri reakciji rastvora kalijum-permanganata sa vodonik-sulfidom i sulfatnom
(sumpornom) kiselinom nastaju: sumpor, mangan(II)-sulfat, kalijum-sulfat i voda. Koliko
će se dobiti molova sumpora, ako u reakciji učestvuje 1792 cm3 redukcionog sredstva?

NAČINI IZRAŽAVANJA KVANTITATIVNOG SASTAVA RASTVORA

6.12. Koliko se cm3 rastvora aluminijum-hlorida koncentracije 2,00 mol  dm-3 može dobiti od
26,7 g te soli?
6.13. Koliko se cm3 rastvora srebro-nitrata koncentracije 0,250 mol  dm-3 može dobiti od 6,80 g
te soli?
6.14. Koliko je grama natrijum-nitrita potrebno za pripremanje 750 cm 3 rastvora koncentracije
0,15 mol  dm-3?
6.15. 1,0 kg kalcijum-karbonata je preliven sa 15 dm 3 hlorovodonične (hloridne) kiseline i pri
reakciji se oslobodilo 168 dm 3 gasa (mereno pri normalnim uslovima). Naći količinsku
koncentraciju upotrebljenog rastvora hlorovodonične (hloridne) kiseline.
6.16. Koliko se cm3 rastvora H2SO4 koncentracije 0,50 mol  dm-3 može pripremiti od 15 cm 3
rastvora koncentracije 2,5 mol  dm-3?
6.17. Izračunati koncentraciju (mol  dm-3) rastvora dobijenog mešanjem 200 cm 3 rastvora koji
sadrži 39,5 g kalijum-sulfata u 1,0 dm3 i 300 cm3 rastvora koji sadrži 31,6 g iste supstance u
1,0 dm3?
6.18. Koliko se grama kalijum-hlorida dobija potpunim isparavanjem vode iz 300 cm 3 rastvora
koncentracije 8,0 mmol  dm-3?
6.19. Koliko je cm3 rastvora koji u 1 dm3 sadrži 20,2 g kalijum-nitrata, potrebno za pravljenje
400 cm3 rastvora koji u 1 dm3 sadrži 0,05 molova ove soli?
6.20. Koliko je potrebno cm3 rastvora koji sadrži 22,2 g kalcijum-hlorida u 1 dm 3, za pripremanje 50
cm3 rastvora koncentracije 0,02 mol  dm-3?
6.21. Koliko molova kisele soli nastaje reakcijom bez ostatka 0,075 mola magnezijum-hidroksida
sa 600 cm3 rastvora fosforne kiseline koncentracije 0,125 mol  dm-3?
6.22. Koliko će se dobiti molova neutralne (normalne) soli dejstvom 50 cm 3 rastvora fosforne
(fosfatne) kiseline koncentracije 3,2 mol  dm-3 na odgovarajuću količinu magnezijum-
oksida?
6.23. Koliko grama bazne soli će se dobiti pri reakciji potrebne količine kalcijum-hidroksida sa
125 cm3 sumporne (sulfatne) kiseline koncentracije 0,800 mol  dm-3?
6.24. Koliko grama kisele soli nastaje pri reakcije potrebne količine magnezijum-hidroksida sa
400,0 cm3 rastvora sumporne (sulfatne) kiseline koncentracije 0,200 mol  dm-3?
6.25. Koliko grama sekundarnog kalcijum-fosfata nastaje pri reakciji dovoljne količine kalcijum-
hidroksida sa 400 cm3 rastvora fosforne (fosfatne) kiseline čija je koncentracija 0,250 mol 
dm-3?
6.26. U 75 cm3 rastvora, koji sadrži 5,85 g natrijum-hlorida u 1,00 dm 3, dodato je 125 cm 3 vode.
Kolika je molarna (količinska) koncentracija ovako dobijenog rastvora?
6.27. Izračunati molsku masu dvobazne kiseline, ako je za potpunu neutralizaciju 2,70 g te
kiseline potrebno 200 cm3 rastvora jednokisele baze čija je koncentracija 0,30 mol  dm-3.
6.28. Koliko se molova kalijum-hlorida nalazi u 1,00 dm 3 rastvora dobijenog mešanjem 150,0
cm3 rastvora koncentracije 2,00 mol  dm-3 i 250,0 cm3 rastvora koncentracije
3,00 mol  dm-3?
6.29. Koliko molova glukoze (C6H12O6) se nalazi u 2 dm3 rastvora dobijenog mešanjem 100 cm 3
rastvora koji sadrži 45 g glukoze u 1 dm 3 i 400 cm3 rastvora koji sadrži 90 g glukoze u 1
dm3?
6.30. Odrediti molsku masu dvokisele baze, ako je za potpunu neutralizaciju 1,03 g te baze
potrebno 30,0 cm3 rastvora jednobazne kiseline koncentracije 0,40 mol  dm-3.
6.31. Masa od 1,0035 g (NH4)2Zn(SO4)2  6H2O (amonijum-cink-sulfat heksahidrat) je rastvorena
u potrebnoj količini vode, tako da je dobijeno 250 cm 3 rastvora. Izračunati koncentraciju
(mol  dm-3) jona koji nastaju disocijacijom ove soli u dobijenom rastvoru (pod
pretpostavkom da je disocijacija potpuna).
6.32. Koliko cm3 vode treba ispariti iz 600 cm3 rastvora koji sadrži 5,55 g kalcijum-hlorida u
1,00 dm3, da bi se dobio rastvor čija je koncentracija 0,500 mol dm-3?
6.33. Odrediti procenat metanola i procenat (mas.) vode u rastvoru dobijenom mešanjem 5,4
mola metanola i 49 molova vode.
6.34. Koliko je grama 8,00 %-tnog rastvora kalijum-sulfata potrebno da bi se potpunim
isparavanjem vode dobilo 5,80 g čvrstog bezvodnog kalijum-sulfata?
6.35. Gustina 96,0 %-tnog rastvora sumporne (sulfatne) kiseline iznosi 1,84 g  cm-3. Odrediti: a)
masu 219 cm3 ovog rastvora; b) masu čiste kiseline u 250 cm 3 ovog rastvora.
6.36. Koliko je cm3 10,0 %-tnog rastvora sumporne (sulfatne) kiseline, gustine 1,07 g  cm-3,
potrebno za neutralizaciju rastvora koji sadrži 67,2 g kalijum-hidroksida?
6.37. Koliko se molova kalijum-hidroksida nalazi u 3,00 dm 3 rastvora koji je 26,0 %-tni (mas.)?
Gustina ovog rastvora je 1,24 g  cm-3.
6.38. Gustina 36 %-tnog rastvora hlorovodonične (hloridne) kiseline iznosi 1,19 g  cm-3. Koliko
cm3 ovog rastvora je potrebno za pravljenje 700 cm 3 rastvora koncentracije
0,20 mol  dm-3?
6.39. Koliko cm3 koncentrovane (96 %-tne) H2SO4, gustine 1,8 g  cm-3, treba odmeriti za
pravljenje 1,2 dm3 rastvora koncentracije 0,35 mol  dm-3?
6.40. Koliko je cm3 koncentrovane (maseni udeo w = 0,630) HNO 3, gustine 1,40 g  cm-3,
potrebno za pripremanje 250 cm3 rastvora koncentracije 0,600 mol  dm-3?
6.41. Izračunati procentni sadržaj natrijum-hidroksida u rastvoru koji nastaje posle reakcije 50 g
natrijuma i 200 g vode.
6.42. Za neutralizaciju 0,70 g rastvora natrijum-hidroksida utrošeno je 30 cm 3 rastvora
jednobazne kiseline čija je koncentracija 0,27 mol  dm-3. Koliki je procentni (mas.) sadržaj
NaOH u polaznom rastvoru?
6.43. Rastvor natrijum-hidroksida, čiji je maseni udeo w = 0,50, ima gustinu od 1,53 g  cm-3.
Koliko grama natrijum-hidroksida sadrži 1,00 dm3 ovog rastvora?
6.44. Koliko je cm3 koncentrovane fosfatne (fosforne) kiseline, gustine 1,7 gcm-3 (maseni udeo
w = 0,85), potrebno za pravljenje 1,5 dm3 rastvora koncentracije 0,060 mol  dm-3?
6.45. Do koje zapremine treba razblažiti 500,0 cm3 20,0 %-tnog rastvora NaCl
( = 1,152 g  cm-3) da bi se dobio 8,50 %-tni rastvor?
6.46. Iz 800 g 50 %-tnog rastvora H2SO4 ispareno je 200 cm3 vode. Kolika je procentna
3
koncentracija zaostalog rastvora? (H2O  1 g  cm )
6.47. Gustina 26 %-tnog rastvora KOH iznosi 1,24 g  cm-3. Koliko se molova KOH nalazi u 15
dm3 ovog rastvora?
6.48. Koliko je grama Na2S2O3 potrebno za pripremanje 2,50 dm 3 16,0 %-tnog rastvora
( = 1,075 g  cm-3)?
6.49. Koliko je dm3 20 %-tnog (mas.) rastvora hlorovodonične (hloridne) kiseline, gustine 1,10 g
 cm-3 potrebno za potpuno rastvaranje 42,16 g magnezijum-karbonata?
6.50. Koliko vode treba sipati u 250 cm 3 20,0 %-tnog rastvora sumporne (sulfatne) kiseline,
gustine 1,14 g  cm-3, da bi se dobio 8,00 %-tni rastvor?
6.51. Koliko je cm3 koncentrovane hlorovodonične (hloridne) kiseline, gustine 1,19 g  cm-3, koja
sadrži 36,0 % (mas.) hlorovodonika, potrebno za pripremanje 24,5 dm 3 rastvora čija će
koncentracija biti 0,110 mol  dm-3?
6.52. Izračunati mase FeSO47H2O i vode, potrebne za pripremanje 150 g 14,0 %-tnog rastvora
FeSO4.
6.53. Koliko grama magnezijum-sulfata heptahidrata treba rastvoriti u 200 molova vode da bi se
dobio 5,0 %-tni rastvor magnezijum-sulfata?
6.54. Koliko je grama Glauberove soli (Na 2SO4  10H2O) i koliko grama vode, potrebno za
pripremanje 600,0 g 11,3 %-tnog (mas.) rastvora natrijum-sulfata?
6.55. U 108 cm3 88,0 %-tnog rastvora sumporne (sulfatne) kiseline (gustine 1,81 g  cm-3) dodato
je 540 cm3 vode. Izračunati molaritet (količinsku koncentraciju) ovako dobijenog
razblaženog rastvora.
6.56. Koliko cm3 12,0 %-tnog rastvora Na2CO3 (gustine 1,10 g  cm-3) je potrebno za pripremanje
750 cm3 rastvora Na2CO3 čija će koncentracija biti 0,250 mol dm-3?
6.57. Izračunati procentni sadržaj H2SO4 u rastvoru sumporne (sulfatne) kiseline gustine 1,60 g 
cm-3, ako se zna da je za potpunu neutralizaciju 45,0 cm 3 ovog rastvora potrebno 900 cm 3
rastvora KOH koncentracije 1,0 mol  dm-3.
6.58. 10,4 cm3 rastvora sumporne (sulfatne) kiseline čija je gustina 1,52 g  cm-3 je razblaženo
vodom do 100 cm3. Za neutralizaciju 1,0 cm3 ovako dobijenog rastvora potrebno je 4,0 cm3
rastvora KOH, čija je koncentracija 0,5 mol  dm-3. Izračunati procentni sadržaj sumporne
kiseline u prvobitnom rastvoru.
6.59. Gustina 9,0 %-tnog (mas.) rastvora saharoze, C 12H22O11, iznosi 1,035 g  cm-3. Izračunati
molalnost i molarnost ovog rastvora.
6.60. Izračunati molalitet 14,7 %-tnog rastvora olovo(II)-nitrata.
6.61. Gustina 27,0 %-tnog rastvora sumporne (sulfatne) kiseline iznosi 1,20 g  cm-3. Izračunati
molalitet ovog rastvora.
6.62. Izračunati molske udele etanola i vode u rastvoru koji sadrži 322 g etanola i 378 g vode.
6.63. Koliko cm3 vode treba dodati u 80 cm3 rastvora koji u 1,00 dm3 sadrži 25,0 g glukoze, da bi
se dobio rastvor koji u 1,00 dm3 sadrži 5,00 g glukoze?