ЕТРИ

Општа формула етара је R – O – R’, R – O – Ar, Ar – O – Ar. Етри имају исту молекулску формулу као алкохоли, али
различиту структуру и особине – етри и алкохоли су структурни изомери.
Номенклатура етара
Имена се најчешће дају тако да се именима две угљоводоничне групе које су повезане преко кисеоника додаје реч
етар. Уколико једна од угљоводоничних група има компликованије име етри се именују као алкокси-деривати
одређеног једињења. Симетрични етри имају исте угљоводоничне групе везане преко кисеоника, а асиметрични
различите. Код симетричних етара треба навести само име угљоводоничне групе и реч етар (није потребно испред
имена угљоводоничне групе наводити грчки префикс „ди“ који је био обавезан по застарелој номенклатури). Ова класа
једињења је добила име по најпознатијем представнику класе етил-етру (некада само етар).

Физичке особине етара

мали диполни момент (мала поларност)

Молекули етара не могу међусобно да се повезују водоничним везама (молекули нису асосовани), па имају
релативно ниске ТТ и ТК (ТК отприлике као алкани исте Mr), знатно ниже од одговарајућх алкохола.
Растворљивост у води је слична као код алкохола исте Mr (граде водоничне везе са молекулима воде).
Етри су важни органски растварачи. Етил-етар је познати анестетик и важан растварач.
Добијање етара
- Дехидратација алкохола

- Из алкил-халогенида и алкоксида

Хемијске особине етара

Алифатични етри на ваздуху прелазе у нестабилне пероксиде (експлозивни су чак и у малим концентрацијама).
Етри су релативно нереактивна једињења. Етарска веза је отпорна према базама и нередукујућим средствима, а
подлеже једино цепању помоћу киселина.
- Цепање помоћу киселина

- Супституција код ароматичних етара

 Епоксиди су посебна врста цикличних етара који су врло реактивни. Садрже трочлани епоксидни прстен који лако
пуца.