Metodika nastave hemije 1

Znanje, razumevanje i mišljenje, Blumova taksonomija

 Da bismo rekli da je nešto saznato, to što se zna mora biti
istinito kao činjenica, tj. onaj koji nešto zna mora biti siguran
i spreman za proveru, mora imati dokaze za svoju tvrdnju i
mora obezbediti kriterijume za konkretnu primenu.
 Dokaz da je neko u privilegovanoj poziciji da zna (neku
oblast) znači i da je u stanju da na pitanja (iz te oblasti) pruži
konkretan odgovor.
Blumova taksonomija predstavlja veoma
korišćenu klasifikaciju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, na
osnovu koje lakše možemo da razumemo i formulišemo
ciljeve nastave i učenja hemije, a koji se odnose na znanja,
veštine i sposobnosti koje učenici kroz nastavu hemije treba
da razviju.
Znanje, razumevanje i mišljenje, Blumova taksonomija

 Blumova taksonomija olakšava način na koji se bira gradivo

koje učenici treba da nauče (šta treba da znaju), kako se
određuje kvantum (koliko treba da znaju) i nivo znanja
(koliko duboko, koliko detaljno).

 Po ovoj taksonomiji ciljevi se mogu svrstati u tri oblasti:

kognitivnu (saznajnu), psihomotornu i afektivnu.

U okviru saznajne oblasti ciljevi su podeljeni u šest nivoa:

znanje, razumevanje, primena, analiza, sinteza i evaluacija.
 Blumova taksonomija
 Pod znanjem podrazumevamo mogućnost učenika da se seti
i iskaže pojedinačne činjenice, opšte pojmove, da opiše
metode i procese, tendencije, modele i strukture, da zna
značenje simbola, tj. da zna objekte ili pojave koji se
označavaju specifičnim simbolima, da zna stručne izraze.
 Dominantan mentalni proces za ovaj vid učenja je pamćenje,
ali važno je da pri tome dolazi do uspostavljanja odnosa
između novog i prethodno naučenog gradiva.
 Razumevanje je na najnižem nivou kada se učenik koristi
gradivom ili nekom idejom koja mu je saopštena, a da pri
tome ne uviđa u kom su odnosu ti podaci sa drugim
gradivom
 Blumova taksonomija
 Razumevanje obuhvata sposobnost prevođenja jednog vida
saopštenja u drugi (prevođenje verbalnog iskaza u
simbolički), zatim sposobnost tumačenja, drugačije
organizovanje saopštenog sadržaja ili novo gledanje na
gradivo, sposobnost shvatanja nove ideje, tumačenje
različitih vrsta podataka.

 Razumevanje obuhvata i sposobnost ekstrapolacije, odnosno

produžavanje smera ili tendencije izvan opsega postojećih
podataka da bi se odredile ili predvidele posledice, prateće
pojave i tok procesa.
 Blumova taksonomija
 Primena se odnosi na upotrebu apstrakcija u konkretnim
situacijama. Apstrakcije mogu biti opšte ideje, pravila ili
postupci, opšte metode, principi ili teorije.
 Ovaj saznajni nivo obuhvta primenu naučnih termina ili
pojmova iz jednog područja u nekom drugom području.
 Analiza obuhvata raščlanjavanje saopštenog na delove,
utvrđivanje hijerarhije i odnosa. Mogu se analizirati delovi
celine (njihovo identifikovanje, uočavanje neiznesenih
pretpostavki, razlikovanje činjenica od hipoteza) i njihovi
međusobni odnosi (utvrđivanje međusobnih veza i
međusobnih uticaja).
 Ovaj saznajni nivo obuhvata i analizu organizacionih načela.
 Blumova taksonomija
 Sinteza obuhvata sastavljanje u delova u celinu, sređivanje
ili kombinovanje radi stvaranje nove strukture ili celine.
 Ovaj nivo podrazumeva izradu samostalnog i originalnog
saopštenja, stvaranje plana i izradu sistema apstraktnih
odnosa (klasifikacija ili objašnjavanje određenih podataka ili
pojava, sposobnost formulisanja hipoteza).

 Evaluacija podrazumeva prosuđivanje vrednosti gradiva i

metoda na nekom području, kvantitativnu i kvalitativnu
procenu, upotrbu standarda vrednovanja.
 Blumova taksonomija
NIVO AKTIVNOSTI/PONAŠANJE UČENIKA

Znanje terminologije
Znanje specifičnih činjenica
Znanje konvencija

Znanje Znanje klasifikacija, kategorija i kriterijuma

Znanje metodologije
Znanje principa i generalizacije
Zanje teorija i struktura

Razumevanje
 Blumova taksonomija, hemijska reakcija
 ZNANJE
 Učenik treba da:
1. Zna šta je hemijska reakcija
2. Zna da se hemijske reakcije predstavljaju hemijskim
jednačinama
3. Razlikuje reaktante i proizvode u hemijskoj jednačini i
prepoznaje smer u kome se promena odvija
 Blumova taksonomija
NIVO AKTIVNOSTI/PONAŠANJE UČENIKA

Znanje terminologije
Znanje specifičnih činjenica
Znanje konvencija
Znanje Znanje klasifikacija, kategorija i kriterijuma
Znanje metodologije
Znanje principa i generalizacije
Zanje teorija i struktura

Razumevanje informacija
Prevođenje znanja iz jednog konteksta u drugi
Objašnjavanje činjenica, upoređivanje, suprostavljanje
Razumevanje Uređivanje u niz, grupisanje
Predviđanje posledica
 Blumova taksonomija, hemijska reakcija
 RAZUMEVANJE
 Učenik treba da:
1. Prevede verbalni iskaz o hemijskoj reakciji u formu
simbolike-hemijska jednačina
2. Razume na primerima hemijskih reakcija važenje Zakona o
održanju mase i Zakona stalnih masenih odnosa
3. Izvodi jednostavna izračunavanja na osnovu jednačine
hemijske reakcije
4. Predviđa proizvode hemijskih jednačina
 Blumova taksonomija
NIVO AKTIVNOSTI/PONAŠANJE UČENIKA

Korišćenje informacija
Primena Primena metoda, pojmova, teorija u novim
situacijama
Rešavanje problema
 Blumova taksonomija, hemijska reakcija
 PRIMENA
 Učenik treba da:
1. Na osnovu prethodnog znanja određuje proizvode u novim
primerima hemijskih reakcija
2. Predviđa uslove pod kojim se neka reakcija može odvijati
3. Sastavlja aparaturu za dobijanje nekog proizvoda na osnovu
znanja o njegovim svojstvima
 Blumova taksonomija
NIVO AKTIVNOSTI/PONAŠANJE UČENIKA

Korišćenje informacija
Primena Primena metoda, pojmova, teorija u novim
situacijama
Rešavanje problema
 Razlaganje celine na delove
 Razumevanje kako se delovi odnose prema celini,

Analiza razumevanje strukture

 Prepoznavanje glavnog značenja
 Identifikovanje komponenti
 Blumova taksonomija, hemijska reakcija
 ANALIZA
 Učenik treba da:
1. Uoči koj su se veze u reaktantima raskinule, odnosno koje
su nove veze uspostavljene
2. Na osnovu analize formule supstance predviđa šta su
polazne supstance za njeno dobijanje
 NIVO AKTIVNOSTI/PONAŠANJE UČENIKA
Korišćenje informacija
Primena Preuređivanje pojedinačnih delova da bi se dobila
nova celina
Izvođenje generalizacija na osnovu postojećih činjenica
Povezivanje znanja iz nekoliko oblasti
Sinteza Predviđanje, formulisanje hipoteza
Izvođenje zaključaka
metoda, pojmova, teorija u novim situacijama
Rešavanje problema
 Blumova taksonomija, hemijska reakcija
 SINTEZA
 Učenik treba da:
1. Planira laboratorijski način za dobijanje neke supstance
(polazne supstance, uslove pod kojim se reakcija odvija,
pribor, posuđe, aparaturu)
 NIVO AKTIVNOSTI/PONAŠANJE UČENIKA
Korišćenje informacija
Primena Preuređivanje pojedinačnih delova da bi se dobila
nova celina
Izvođenje generalizacija na osnovu postojećih činjenica
Povezivanje znanja iz nekoliko oblasti
Sinteza Predviđanje, formulisanje hipoteza
Izvođenje zaključaka
metoda, pojmova, teorija u novim situacijama
Rešavanje problema

 Donošenje suda o vrednosti nečega na osnovu kriterijuma,

ili argumenata
Evaluacija  Vrednovanje dokaza
 Pravljenje izbora na osnovu dokumenata
 Procenjivanje primenljivosti teorije
 Blumova taksonomija, hemijska reakcija
 EVALUACIJA
 Učenik treba da:
1. Procenjuje koji je laboratorijski način za dobijanje neke
supstance najbezbedniji
2. Procenjuje koji je laboratorijski način za dobijanje neke
supstance najpogodniji s obzirom na dostupnost polaznih
supstanci i njihovu cenu.
 TIMSS koncept
 Da bi se priča o ciljevima zaokružila, potrebno je na kraju
proveriti da li su ciljevi ostvareni. Jedan način da se to uradi
je intrenacionalno testiranje đaka u oblasti matematike i
prirodnih nauka pod nazivom TIMSS (Trends in International
Mathematics and Science Study).
 Prema TIMSS konceptu, ispitivanje postignuća u oblasti
hemije i drugih prirodnih nauka izvodi se na tri nivoa:
1. Znanje činjenica
2. Razumevanje pojmova
3. Analiza
4. Rezonovanje
 TIMSS koncept
 Znanje činjenica odnosi se na učeničku bazu znanja
relevantnih činjenica, informacija, sredstava i procedura,
neophodnu za rešavanje problema i formulisanje
objašnjenja. Ta baza podupire razvoj razumevanja i
hemijskog načina rezonovanja.
 Nekada učenici ne mogu da reše problem zato što nemaju
dovoljno činjeničnog znanja ili zato što nisu sbosobni da
analiziraju problem kako bi identifikovali relevantne
činjenice i pojmove.
 Proveravanje činjenica u okviru TIMSS ne obuhvata
reprodukciju i jednostavno prisećanje izolovanih činjenica,
već mogućnost njihovog upoređivanja, klasifikovanja,
uređivanja i adekvatnog korišćenja u zadatom kontekstu.
 TIMSS koncept
Navođenje ili identifikovanje tačne izjave o
naučnim činjenicama, relacijama, procesima i
Prisećanje/prepoznavanje
pojmovima; identifikovanje karakteristika
materijala i procesa.

Definisanje ili identifikovanje definicija naučnih

termina, prepoznavanje i korišćenje naučne
Definisanje
terminologije, simbola, jedinica u relevantnom
kontekstu.

Prepoznavanje ili opisivanje materijala i naučnih

Opisivanje procesa, čime se pokazuje znanje svojstava,
strukture, funkcije i relacija.

Demonstriranje znanja o načinu korišćenja

Korišćenje sredstava i
aparatura, opreme, sredstava, procedura i
procedura
instrumenata.
 TIMSS koncept
 Razumevanje hemijskih pojmova obuhvata razumevanje
veza koje objašnjavaju ponašanje fizičkog sveta,
razumevanje veza između onog vidljivog i apstraktnih i
opštih naučnih pojmova.
 Razumevanje pojmova nije nešto što se direktno može
videti, već se očekuje da učenici pruže dokaze
odgovarajućom primenom pojmova u zadatom konteksu.
Trebalo bi da koriste naučne informacije i da primene
znanje o pojmovima pri traženju rešenja i formulisanju
obajšnjenja.
 Ovaj nivo uključuje i izbor ilustrativnih primera, kao
podršku razumevanju pojmova, primenu jednačina i
formula, kao i rešavanje kvantitativnih i kvalitativnih
problema.
 TIMSS koncept
Ilusrovanje odgovarajućim primerima ili pojašnjavanje
Ilustrovanje izjava o činjenicama/pojmovima; identifikovanje ili
primerima navođenje specifičnih primera za ilustrovanje opštih
pojmova.

Identifikovanje ili opisivanje sličnosti i razlika između

Upoređivanje/
materijala i procesa; razlikovanje, klasifikovanje ili
razlikovanje/
upoređivanje individualnih objekata, materijala i proces na
klasifikovanje
osnovu karakteristika.

Korišćenje ili crtanje dijagrama i/ili modela kao pokazatelj

Predstavljanje/
razumevanja naučnih pojmova, struktura, relacija, procesa,
modelovanje
fizičkih sistema i ciklusa.

Povezivanje posmatranja sa prethodnim znanjima i

Povezivanje
izvođenje zaključaka o svojstvima, ponašanju i upotrebi.
 TIMSS koncept
Identifikovanje, izdvajanje i primena relevantnih
Izdvajanje/
tekstualnih, tabelarnih ili grafičkih informacija u svetlu
primena informacija
naučnih pojmova/principa

Identifikovanje/korišćenje naučnih relacija, jednačina i

formula za pronalaženje kvalitativnih i kvantitativnih
Nalaženje rešenja
rešenja uključujući i direktnu primenu/demonstraciju
znanja pojmova

Navođenje ili identifikovanje uzroka ili objašnjenja

onog što je posmatrano, demonstriranje razumevanja
Objašnjavanje
naučnih pojmova, principa, zakona ili teorija koje leže u
osnovi.
 TIMSS koncept
 Analiza i rezonovanje obuhvata složenije zahteve/zadatke u
vezi sa sadržajem hemije.
 Jedan od ciljeva učenja hemije je razvijanje hemijskog
načina rezonovanja. TIMSS zahtevima od učenika se očekuje
primena fundamentalnih principa, izvođenje zaključaka na
osnovu naučnih podataka i činjenica, ocenjivanje i
zaključivanje bazirano na razumevanju pojmova, korišćenje
dijagrama i grafikona, osmišljavanje i izbor strategije za
rešavanje problema, izbor i primena odgovarajućih
jednačina, formula, relacija i tehnika analiza.
 Do tačnih rešenja problema može se doći na osnovu različitih
pristupa i strategija, a razvijanje sposobnosti za prihvatanje
alternativnih strategija je važan cilj u obrazovanju.
 TIMSS koncept
Analiziranje problema radi određivanja relevantnih odnosa,
Analiziranje/
pojmova i koraka u rešavanju; objašnjavanje strategije
interpretiranje/
rešavanja problema; korišćenje dijagrama i crteža radi
rešavanje problema
vizuelizacije;
Rešavanje problema koji zahtevaju razmatranje određenog
Integrisanje/ broja činjenica i pojmova koji su u relaciji; uspostavljanje
sinteza veza između pojmova u različitim oblastima nauke;
integrisanje pojmova u rešavanju naučnih problema
Kombinovanje znanja naučnih pojmova sa iskustvenim
Postavljanje hipoteza/ znanjima radi formulisanja pitanja na koja može biti
predviđanje odgovoreno istraživanjem, postavljanjem hipoteza radi
provere primenjenog znanja
Planiranje istraživanja radi odgovaranja na naučna pitanja
ili proveru hipoteze;opisivanje planiranih istrazivanja u
Osmišljavanje/ smislu postavljanja promenljivih koje treba izmeriti i
planiranje kontrolisati njihov uticaj na krajnji rezultat; donošenje
odluka o merenjima i procedurama koje treba koristiti za
izvođenje istraživanja.
 TIMSS koncept
Izvođenje sistematskih posmatranja i merenja,
odgovarajuća primena aparature, opreme, procedura i
Prikupljanje/
instrumenata za merenje; prikazivanje naučnih podataka
analiziranje/
pomoću tabela, grafikona, grafova i dijagrama; izbor
interpretiranje
odgovarajuće matematičke procedure obrade podataka;
podataka
nbalaženje podataka; sumiranje i ospisivanje podataka i
interpretiranje na osnovu njih ili datih informacija.

Izvođenje valjanih zaključaka na osnovu dokaza i

Izvođenje zaključaka
razumevanje naučnih pojmova.

Izvođenje i razvijanje opštih zaključaka koji proizilaze iz

Uopštavanje/ eksperimentalnih ili datih uslova; primenjivanje
generalizacije zaključaka na nove situacije; određivanje opšte formule
za objašnjenje nekih odnosa
 TIMSS koncept
Korišćenje dokaza i naučnih principa radi potvrđivanja
objašnjenja i rešenja problema; formulisanje argumenata
Potvrđivanje
za rešenja problema, zaključaka istraživanja ili naučnih
objašnjenja.
Ocenjivanje prednosti i nedostataka radi donošenja
odluka o alternativnim procesima, materijalima i
izvorima; posmatranje naučnih i socijalnih faktora radi
procenjivanja uticaja/posledica nauke i tehnologije u
Razvijanje
biloškim i fizičkim sistemima; razvijanje alternativnih
objašnjenja i strategija rešavanja problema; tumačenje
rezultata istraživanja vodeći računa o potrebnoj količini
podataka za podrčku zaključcima.
 Ciljevi učenja u drugim obrazovnim sistemima
 Kurikulum označava celokupni tok obrazovanja, njime se
prciziraju ciljevi učenja, sadržaji koje učenici treba da
savladaju tokom školovanja, metode natave i učenja i načini
provere ostvarenosti ciljeva.
 U kuriklumu (Novog Zelanda) u osam grupa podeljene su
osnovne veštine koje je važno razviti kod učenika tokom
školovanja:
1. Komunikacione veštine
2. Numeričke veštine
3. Informacione veštine
4. Veštine rešavanja problema
5. Upravljačke i takmičarske veštine
6. Društvene i kooperativne veštine
7. Radne i veštine učenja
 Ciljevi učenja u drugim obrazovnim sistemima
 Komunikacione veštine
 Komunicirati kompetentno i sigurno, govorom, čitanjem i
pisanjem(druge forme)
 Davati i primati informacije, uputstva, ideje i emocije,
uzimajući u obzir kulturni, jezički i društveni kontekst
 Razviti veštine razlikovanja i kritčke analize zvučnih i
vizuelnih informacija koje dobijaju preko medija i drugih
izvora
 Diskutovati jasno, logički i ubedljivo
 Biti kompetentni za korišćenje novih informacionih i
komunikacionih tehnologija, uključujući i komunikaciju sa
ljudima sa invaliditetom
 Ciljevi učenja u drugim obrazovnim sistemima
 Numeričke veštine
 Tačno računati
 Stručno i pouzdano procenjivati
 Pouzdano i kompetentno koristiti merne instrumente
 Prepoznavati, razumeti, analizirati i odgovarati na
informacije predstavljene na matematički način, na pr.
grafički, tabelarno, iskazane u procentima...
 Na logičan i razumljiv način organizovati informacije
 Prepoznavati i koristiti numeričke obrasce i relacije
 Ciljevi učenja u drugim obrazovnim sistemima
 Informacine veštine
 Identifikovati, locirati, prikupljati, čuvati, obnavljati i
obrađivati informacije iz različitih izvora
 Organizovati, analizirati, objednjavati, procenjivati i koristiti
informacije
 Prezentovati informacije jasno, logično, sažeto i tačno
 Identifikovati, opisati i interpretirati različita gledišta i
razlikovati činjenice od mišljenja
 Pouzdano i kompetentno koristiti tehnologije za prikupljanje
i obradu pinformacija
 Ciljevi učenja u drugim obrazovnim sistemima
 Veština rešavanja problema
 Misliti kritički, kreativno i logično
 Vežbati maštu, inicijativnost i fleksibilnost
 Identifikovati, opisati i redefinisati problem
 Analizirati problem iz različitih uglova
 Praviti veze i uspostavljati relacije
 Istraživati, generisati i razvijati ideje
 Probati inovativne i originalne ideje
 Dizajnirati i praviti
 Proveravati ideje i rešenja i donositi odluke na osnovu
iskustva i raspoloživih činjenica
 Procenjivati procese i rešenja
 Ciljevi učenja u drugim obrazovnim sistemima
 Upravljačke i takmičarske veštine
 Postaviti, proceniti i postići realne lične ciljeve
 Efikasno upravljati vremenom
 Pokzati inicijativu, istrajnost, smelost i preduzimljivost
 Prilagoditi se novim idejama, tehnologijama i situacijama
 Razviti konstruktivne pristupe prema izazovu i promeni,
pritisku i sukobu, takmičenju, uspehu i neuspehu
 Razviti veštine samoprocenjivania i odbrane ličnosti
 Postići samodisciplinu i preuzeti odgovornost za sopstvene
akcije i odluke
 Razviti samopoštovanje i lični integritet
 Preuzeti odgovornost za svoje zdravlje i bezbednost
 Ciljevi učenja u drugim obrazovnim sistemima
 Društvene i sarađivačke veštine
 Razviti dobre odnose sa ostalima i sarđivati u cilju postizanja
zajedničkih ciljeva
 Kao članovi grupe preuzeti odgovornost za zajedničke akcije
i odluke
 Na odgovarajući način učestvovati u društvenim i kulturnim
događajima
 Prihvatiti individualne razlike i poštovati prava drugih
 Posmatrati druge kroz kvalitete kao što su integritet,
pouzdanost, poverljivost, brižljivost, poštenje, tolerantnost
 Razviti osećaj odgovornosti za opstanak ostalih i očuvanje
okoline
 Razviti sposobnost za pregovaranje i usaglašavanje
 Ciljevi učenja u drugim obrazovnim sistemima
 Radne veštine i veštine učenja
 Efikasno raditi u grupi i individualno
 Izgrađivati se na osnovu sopstvenog iskustva u učenju,
kulturne osnove i određenog stila učenja
 Razviti radne navike
 Preuzeti odgovornost za sopstveni rad i učenje
 Razviti želju i veštinu učenja kroz ceo život
 Izabrati karijeru na osnovu realnih informacija i
samoprocene
Hvala na pažnji