56.

час I-4 ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА АЗОТОМ

Поред водоника и кисеоника, азот је елеменат који је највише заступљен у угљениковим једињењима. У
групу органских азотних једињења убрајају се сва она једињења код којих је азот директно везан за угљеник
(С-N), јер у том случају долазе до изражаја особине азотовог атома. Друга једињења, као на пример естри нитратне
киселине код којих је азот преко кисеоника везан за угљеник, понашају се као и други естри и изучавају се са
кисеоничним једињењима.
Органска азотна једињења су у природи веома распрострањена у облику аминокиселина. протеина и ензима;
алкалоиди, многи антибитотици и витамини су исто тако азотна јепињења. У састав нуклеинских
киселина улазе такође азотна једињења. Поред посебног значаja за живот органска азотна једињења су нашла
широку примену као боје, експлозиви, полимери лекови итд.
2 2 3
7N 1s 2s 2p
Из електронске конфигурације азота види се да азот има три неспарена електрона и да може да гради три
ковалентне везе; али, пошто садржи и један слободнии електронски пар у 2s, азот може да гради и четврту
ковалентну везу делећи тај електронски пар са другим атомом који садржи непопуњену орбиталу нпр.:

У NH4+ јону сва четири Н-атома су

еквивалентна као и у метану азот је sp 3 хибридизован и
налази се у центру тетраедра на чијим се рогљевима
налазе Н-атоми. Мерењима је утврђено да углови
између N-Н веза у амонијаку износе 107°, што
приближно одговара тетраедарском углу од 109°28'. Све
то указује да је азот у амони}аку,и троковалентним
једињењима такађе sp3хибридизован, при чему се у
четвртој орбитали налази слободан електронски пар .

Друга особина азота која се манифестује у органским једињењима је његова велика елктронегативност. Због
чега водоникови атоми везани за азат N-Н могу да граде водоничне везе , што утиче у великој мери на особине
азотних једињења, а има посебна значај за биолошки важна једињења као што су протеини и нуклеинске киселине.

Нитро једињења
Нитроједињења су једињења која садрже нитро-групу NO 2 , везану
директно за угљеников атом. У нитро-групи азот је четвороковалентан јер jе
предао свој слободни електронски пар електронегативнијем кисеонику и
постао позитиван. а негативно наелектрисање је распоређено на оба
кисеоникова атома. Нитро једињењв су поларна једињења високе
температуре кључања и обично жуте боје

Алифатична нитро једињења (нитроалкани), RNO 2, као на пример СН3 NO2, нитрометан, немају неки већи
значај. Ароматична нитро-jeдињења су много познатија и имају ширу примену.
Интересантно је рећи да се нитро једињења налазе
врло ретко у природи; Један редак пример је
антибиотик хлорамфеникол који поред халогена
садржии нитро-групу.
Ароматична нитро једињења се добијају
нитровањем бензена смешом нитратне и сулфатне
киселине ; овим поступком могу да се уведу
наЈвише три нитро-групе у бензенов прстен, и то
положајима 1,3 и 5. Најпознатији представници су:

Нитробензен је отровна, жуто обојена уљаста супстанција карактеристичног мириса који подсећа на бадем ,
тачка кључања 209°С (482 К). Редукцијом нитробензена добија се најважнији ароматичан амин, анилин.
Тринитротолуен (ТNТ, тротил) познат је експлозив који се употребљава за пуњење бомби, топовских и
ручних граната.
Тринитрофенол (пикринска киселина) јесте жуто обојена супстанција која се наглим загревањем или удром
распада уз експлозију. Три нитро-групе (чији су азотови атоми позитивни) појачавају кисео карактер фенолне —ОН
групе, тако да пикринска киселина гради соли са органским базама (пикрате) који служе за њихову идентификацију.
 Амини
Амини се могу сматрати дериватима амонијака .који настају заменом водоникових атома алкил- или арил-групама.
Према броју алкил- или арил-група везаних за азот. амини су попељени на примарне, секундарне и терцијарне:

Номенклатура
Амини се обично називају тако што се испред речи амин ставља назив алкил- или арил-групе, или се амини називају
као амино-деривати угљоводоника:

Према IUPAC-систему имена амина се изводе тако што се на име одговарајућег алкана дода суфикс -амин, а када је
потребно, положај амино-групе се обележава бројем:

Најпознатији ароматични амин је анилин; други ароматични амини се обично називају као деривати анилина:

Налажење и добијање
Алифатични амини се налaзе у природи на местима где долази до разлагања других азотних једињења.
У лабораторији се алифатични амини добијају дејством амонијака на алкил-халогениде:

У вишку амонијака, амонијак може да веже протон и да из соли ослободи примарни амин:

Молекул примарног амина може даље да реагује са алкил-халогенидом и да да со секундарног амина:

Ове две реакције могу и даље да се понављају све док се за азот не вежу четира алкил-групе, тј. док се не добију
кватернерне амонијум соли.

При реакцији се ствара смеша амина чији састав зависи од односа реактаната; из смеше могу да се одређеним
поступцима изолују поједине компоненте. Могуће је реакцију и контролисати; у вишку амонијака постоје претежно
примарни амини, а у вишку алкил-халогенида претежно терцијарни амин.
Ароматични амини најлакше и у најбољим приносима се добијају редукцијом нитроједињења:
Физичке особине. Амини мањих молекулских маса су гасови или течности чији мирис подсећа на амонијак или
рибу. Примарни и секундарни амини су асосовани прекололоничши веза. Све три врсте амина граде водоничне везе
са молекулима воде услед чега су нижи амини растворљиви у води; са порастом молекулске масе опада
растворљивост и већ амини
Са шест С-атома су веома мало растворљиви. Метанамин има мирис који подсећа на амонијак, а мирис N-метил-
метанамина (диметил-амина) подсећа на рибу. Са пoвећaњем молекулске масе и мирис амина постаје јачи и
неугоднији; непријатан мирис поквареног меса потиче од диамина,NH 2(СН2)4 NH2, путресцина (бутан-1,4-диамина)и
NH2(СН2)5 NH2, кадаверина (пентан-1,5-диамина), који настају ензиматичним разлагањем протеина.

ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА АМИНА. КВАТЕРНАРНЕ АМОНИЈУМ-СОЛИ.

1. Грађење соли. Базност амина. Као и амонијак, амини реагују базно у воденом раствору. Азот амина садржи
слободан електронски пар преко кога амини везују протон и гради позитивне алкиловане амонијум јоне:

Алифатични и ароматични амини реагују са јаким киселинама и граде одговарајуће соли:

Соли амина се називају као супституисане амонијум соли (раније су се називале као адициони производи
амина и киселина; на пример, СНз-NH 2- НCl, метил-амин хлор-хидрат, уместо метил-амонијум-хлорид).
Док су амини изразито ковалентна једињења, соли амина су изразито јонска једињења, и због тога се умногоме
разликују од амина. Амини су испарљиве течности, обично карактеристичног мириса, њихове соли су чврсте
кристалне супстанце које се топе на високим температурама (преко 200°С (473 К), немају мирис и растворљиве су у
води.
Дејством натријум-хидроксида на раствор алкил-амонијум соли ослобађа се амин (јача база истерује слабију
из њених соли):

2. Реакција са нитритном киселином. Пошто је нигритна киселина релативно нестабилна, то се њен раствор
припрема непосредно пре употребе из NaNO 2 и НСl (у вишку):

Са секундарним алифатичним и ароматичним аминима хладан раствор HONО реагује и даје N-нитрозоамине:

N-нитрозоамини су жута, у води нерастворљива уља за која је утврђено да су канцерогена (проузрокују

рак).Са примарним аминима НОNО гради такоће N-нитрозоједињења али се она спoнтано, низом реакција
претварају у диазонијум соли, Ar-N2+Cl– или R-N2+Cl–
На примеру анилина:

Арил-диазонијум соли су постојане у раствору на температури до 278К (5 0 С) док су алкил-диазонијум соли

нестабилне и већ на 00 С се разлажу уз ослобађање азота.
Терцијарни амини не реагују са Н—О—N=0.
Ароматичне диазонијум солн су од велике важности јер се из њих могу добити друга ароматична једињења;
на пример, ако се на диазонијум-хлорид дејствује неким ароматичним амином, добијају се азо-боје које се
примењују за бојење разноврсног материјала:

Анилин је најважнији ароматичан амин. Тоје отровна течност ко- ја кључа на 184°С (457 К) и делом се
раствара у води. Производи се ин- дустријски у великим количинама редукцијом нитробензена. Анилин је полазна
супстанција за добијање многих ароматичних и хетероцик- личних азотних једињења која служе као боје, лекови
итд.
Ако се анилин загрева са концентрованом сулфатном киселином на 180°С (453 К), добија се р-
аминобензенсулфонска киселина која је позната као сулфанилна кнселина. Њен амид (сулфаниламид) и N-суп-
ституисани амиди су познати као сулфа-лековн против бактерија.

Иако су их у великом обиму данас заменили ангибиотици (пеницилин и други), они још увек имају своју
медицинску употребу. Најефикаснији су они код којих је Н-атом у амидној групи замењен неким хете- роцикличним
прстеном, као сулфамеразин, сулфатиазол и сл.
Кватернерне амонијум соли
Дејством алкил-халогенида на терцијарни амин постају кватернерне амонијум соли; на пример:

Кватернерни амонијум-јон налази се у већем броју биомолекула: коензим NAD, витамин В 1, холин и
ацетилхолин.

Ацетилхолин је дериват холина који има естарску структуру, а учествује у преносу електричних импулса са једне
нервне ћелије на другу.