Amini pripadaju skupini 

organskih spojeva i imaju najmanje jedan ili više dušikovih atoma u

molekuli. Amini se smatraju derivatom amonijaka i strukturalno mu sliče, jedan ili više
vodikovih atoma zamijenjeno je s jednom ili više alkilnih ili arilnih organskih skupina.
Slični aminima su amidi no oni su derivati karboksilnih kiselina i imaju karbonilnu skupinu
vezanu na amino skupinu, npr.: RC(O)NR2. Amidi i amini imaju različitu strukturu i svojstva,
stoga je razlika u nazivu važna.
Amini su centralni spoj jednih od životno najvažnijih kemijskih spojeva - amino kiselina.
Alifatski amini
Razlikujemo tri vrste amina: primarni, sekundarni i tercijarni, i to s obzirom na broj
ugljikovodičnih skupina vezanih na dušikov atom umjesto vodika. Slovo R označava organsku
(ugljikovodičnu) skupinu.

Primarni amin Sekundarni amin Tercijarni amin

Aromatski amini
Aromatski amini na dušikovom atomu imaju vezan aromatski prsten, trivijalno se
zovu anilini, primjer je fenilamin.
Anilin i njegovi derivati su u industrijskoj sintezi boja polazni spojevi.
Aromatski prsten snižava bazičnost amina ovisno o supstituentima, i prisutnost amino
skupine povećava reaktivnost kod aromatskog prstena, zbog elektron-donatora.
Jedna od reakcija aromatskih prstena je Goldbergova reakcija.

Nomenklatura amina
 prefiks N označava supstituciju na dušikovom atomu (npr.: N,N-dimetiletilamin)
 kao prefiks: "amino-"
 kao sufiks: "-amin"
Kod nižih amina koristi se sufiks -amin, a kod viših amina koristi se prefiks amino-.

 Primarni amini:
 metilamin
 etanolamin ili 2-aminoetanol
 Sekundarni amini:
 dimetilamin
 metiletanolamin ili 2-(metilamino)etanol
 Tercijarni amini:
 trimetilamin
 dimetiletanolamin ili 2-(dimetilamin)etanol
Po redoslijedu opadajućeg prioriteta pri odabiru i imenovanju glavne karakteristične skupine,
amini su sedamnaesti po redu razredni spojevi.
Fizička svojstva
1. Vodikova veza znatno utječe na svojstva amina, zbog toga je temperatura
vrelišta viša nego u sličnih alkana i niža od sličnih alkohola. Zbog
veće elektronegativnosti kisika od dušika, amini su više bazični od alkohola i
alkana koji su time kiseliji.
2. Amini manjih relativnih molekulskih masa (metil-, dimetil-, trimetil- i etilamin)
su plinovi pri sobnoj temperaturi. Amini veće molekulske mase su tekućine ili
čvrste tvari (dietilamin ili trietilamin).
3. Plinoviti amini imaju neugodan miris sličan amonijaku, dok tekući amini mirišu
poput pokvarene ribe.
4. Amini s manjim brojem ugljikovih atoma dobro se otapaju u vodi stvarajući
vodikove veze, topljivost se smanjuje s povećanjem molekulske mase amina -
odnosno hidrofobnog djela molekule.
5. Alifatski amini dobro su topljivi u organskim otapalima, pogotovo polarnim.
Primarni amini reagiraju s ketonima kao što je aceton.
Neke vrste amina

Alkaloidi su amini u prirodi, posebice u biljnom svijetu. U prirodi većinom nastaju iz

aminokiselina. Većina ih je otrovna, gorka okusa s vrlo jakim farmakološkim učinkom i znaju
se upotrebljavati u medicinske svrhe.

Neki alkaloidi:

 Kafein (nalazi se u kavi, čaju, bezalkoholnim pićima, letalna doza kafeina je 10

grama)
 Nikotin (nalazi se u lišću duhana, letalna doza nikotina je 500 miligrama (u
krvotoku))
 Morfin (nalazi se u opijumu, osušenom soku iz maka)

Triptamini su alkaloidi monoamini. Tvore se oko indolnog prstena. Odgovaraju

aminokiselini triptofan.
Neki djeluju kao neurotransmiteri, a neki kao halucinogeni (psihoaktivne droge, psihodelične
droge)
Primjeri triptamina: Serotonin, Melatonin

Feniletilamini su alkaloidi monoamini. Odgovaraju aminokiselini fenilalanin.

Supstituirani feniletilamini su različiti
spojevi: neurotransmiteri, hormoni, stimulansi, halucinogeni, antidepresivi
Primjeri feniletilamina: Dopamin, Adrenalin, Noradrenalin, Amfetamin, Metamfetamin,
MDMA

NASTAJANJE AMINA:

Alifatski amini najčešće nastaju reakcijom alkilhalogenida s amonijakom. Tim reakcijama

mogu nastati primarni, sekundarni i tercijarni amini. Na primjer, reakcija amonijaka i
jodetana: CH3CH2-I + NH3 --> CH3CH2NH3+I- (dodavanjem NaOH) --> CH3CH2NH2 + NaI + H2O
Esteri su u kemiji organske tvari u kojima organska grupa zamjenjuje jedan ili
više atoma vodika u hidroksilnoj skupini. Kod estera hidroksilna skupina reagira s
karboksilnom skupinom i nastaje nova skupina koja se naziva esterska -COO-. Najpoznatiji
esteri su karboksilni esteri, no postoje i esteri alkohola i anorganskih kiselina, a jedan od
najpoznatijih takvih je nitroglicerin. Nitroglicerin se dobiva reakcijom trovalentnog alkohola
glicerola i dušične kiseline uz prisutnost sumporne kiseline.
Esteri nastali kemijskom reakcijom s karboksilnim kiselinama imaju opću formulu RCOOR’

Nazivlje
Naziv estera tvori se tako da ime alkohola koji je stupio u reakciju stoji prvo tj. naziv alkilne
skupine alkohola (npr. naziv alkilne skupine propanola je propil) tj. umjesto završetka -anol
na osnovu imena alkohola doda se nastavak -il. Druga riječ u nazivu estera potječe
od kiseline, a tvori se tako da se imenu kiseline makne nastavak -ska i doda nastavak -oat
(npr. druga riječ u imenu estera butanske kiseline bila bi butanoat). Kod estera s etanskom
kiselinom često se umjesto etanoata koristi acetat, kod onih s metanskom kiselinom,
formijat, kod estera s butanskom kiselinom koristi se i butirat, a kod propanske kiseline
koristi se i propionat. I kod alkohola postoje drugi nazivi pa se tako umjesto pentil, često zna
naći i amil. alkohol (-ol -> -il) + karboksilne kiseline (-ska -> -oat)
Po redoslijedu opadajućeg prioriteta pri odabiru i imenovanju glavne karakteristične skupine,
esteri su sedmi po redu razredni spojevi (slijedom COOH i C(O)O 2H; zatim njihovi S- i Se-
derivati, pa redom sulfonske, sulfinske, selenonske itd., fosfonske, arsonske itd. kiseline)

Fizikalna svojstva
Esteri su hlapljive tekućine. Molekule estera ne mogu se međusobno povezivati vodikovim
vezama pa su njihova vrelišta niža od vrelišta karboksilnih kiselina i alkohola slične
molekularne mase. Polarna karbonilna skupina razlog je postojanja dipol-dipol interakcija
između molekula estera. Zbog toga su njihova vrelišta, u usporedbi s ugljikovodicima sličnih
molekularnih masa, viša. Molekule estera mogu se vodikovim vezama povezivati s
molekulama vode. No, relativno se dobro u vodi otapaju samo esteri nižih molekularnih
masa. Topljivost metil-etanoata u vodi iznosi 33 g/100 g vode, a etil-etanoata samo 8,5 g/100
g vode. Slično topljivosti alkohola i karboksilnih kiselina, topljivost nekog estera u vodi manja
je što je više ugljikovih atoma u molekuli estera. Esteri se odlično otapaju u organskim
otapalima (kloroform, eter, benzen i dr.), a i sami se često koriste kao organska otapala,
primjerice etil-etanoat.

Triacilglicerol (Masti i ulja) su esteri koji sadrže tri hidroksilne skupine. Esteri se imenuju
slično kao i soli. Triacilgliceroli su tvari netopljive ili slabo topljive u vodi (lipidi).
Esteri se mogu dobiti reakcijom kiseline (obično organske) i alkohola uz prisutnost sumporne
kiseline kao katalizatora, iako ima i drugih načina dobivanja estera. Esterifikacija je povratna
reakcija u kojoj se esterifikacija događa istovremeno s hidrolizom, pa je potrebno
higroskopno sredstvo koje bi reakciji uzelo vodu.

Alkoholi + karboksilne kiseline ↔ ester + voda (esterifikacija)

Ester + voda ↔ alkoholi + karboksilne kiseline (hidroliza)

Mnogi esteri imaju specifičan miris, te se zbog toga većinom upotrebljavaju kao umjetne
arome i u proizvodnji mirisa.

Metil butanoat – ananas, jabuka

Metil benzoat – voćni miris ylang-ylang
Etil formijat – rum
Etil butanoat – ananas, jagoda
Etil heksanoat – grožđe
Etil acetat - staro vino

Amil acetat - banane, kruške

Prirodni esteri: U voću, mastima, uljima i loju

Uporaba estera: - u prehrambenoj i konditorskoj industriji - za proizvodnju otapala i

plastičnih masa - za proizvodnju parfema

Metil formijat
Metil metanoat je bezbojna tekućina s karakterističnim esterskim mirisom, lako isparava i
ima malu površinsku napetost.
C2H4O2 O=COC
OH
|| |
H- C -C-O-H
|
H

Esteri se dobivaju:

 esterifikacijom metanola i etanoata:

HCOOH + CH3OH → HCOOCH3 + H2O

 industrijski (kombinacija metanola i ugljikovog monoksida):

CH3OH + CO → HCOOCH3

Primjenjuje se kao insekticid i za proizvodnju nekih lijekova.

Etil acetat (etil etanoat)- Bezbojna, lako zapaljiva tekućina s karakterističnim, mirisom nalik
na ljepila ili skidačima laka za nokte. zapaljiv i iritira kožu.

C4H8O2 CC(=O)OCC CH3COOCH2CH3
Dobivanje
sintezom octene kiseline i etanola s prisutnošću jakih kiselina kao što je sumporna kiselina.
CH3CH2OH + CH3COOH → CH3COOCH2CH3 + H2O
Primjenjuje se:

 kao otrov za ubijanje kukaca (u entomologiji; jer ubije kukca, ali ga ne uništi)
 u ljepilima i skidačima laka za nokte
 kao reagens za određivanje Angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE)
Amidi su monoacilni derivati amonijaka, primarnih i sekundarnih amina opće formule
RCONH2, RCONHR` ili RCONR2. Poznati su i diacilni derivati amonijaka (RCO)2NH i primarnih
amina (RCO)2NR, a nazivaju se imidima.
Amidi su dakle spojevi koji sadrže amidnu skupinu –CONH2, u kojoj se jedan ili oba vodikova
atoma mogu zamijeniti organskim skupinama, npr. acetamid (CH 3CONH2), dimetilacetamid
(CH3CON(CH3)2.
Derivati su i karboksilnih kiselina u kojima je karbonilna skupina neposredno vezana na
amino-skupinu (-CONH -), ili na supstituiranu amino-skupinu (-CONHR ili -CONR).
Prema strukturnoj teoriji morali bi biti mogući izomerni oblici amida, ali takvi izomeri su
tautromerni i nisu izolirani.
Amidi su također i anorganski spojevi koji sadrže anion NH 2- i kovinski kation,
npr. natrijev amid (NaNH2), kalijev amid (KNH2). Oni nastaju reakcijom amonijaka s
elektropozitivnim kovinama.

Priređivanje
1. Iz kiselinskih halogenida i amonijaka ili amina

RCOCl + 2 NH3 --> RCONH2 + NH4Cl RCOCl + 2 H2NR --> RCONHR + RNH3Cl RCOCl + 2 HNR2 -->
RCONR2 + R2NH2Cl
Ove reakcije na sobnoj temperaturi idu do kraja. Na jedan mol kiselinskog halogenida
potrebna su dva mola amonijaka ili amina zbog neznatne disocijacije aminhalogenida pri
temperaturi reakcije.

2. Iz anhidrida kiselina i amonijaka ili amina

(RCO)2O + 2 NH3 --> RCONH2 + RCOONH4 (RCO)2O + 2 H2NR --> RCONHR + RCOONH3R (RCO)2O

+ 2 HNR2 --> RCONR2 + RCOONH2R2
Premda se ove reakcije odvijaju kako je prikazano, uz suvišak amonijaka ili amina, moguće je
prevesti sav amin u amid sa suviškom anhidrida, jer se amonijevi karboksilati lako disociraju.
RCOONH3R` <--> RCOOH + H2NR` (RCO)2O + H2NR` --> RCONHR` + RCOOH
Radi svoje veće bazičnosti amini reagiraju s acetanhidridom mnogo brže nego s vodom. Zbog
toga se amini mogu acetilirati u vodenoj otopini.

3. Iz estera i amonijaka ili amina

RCOOR` + NH3 --> RCONH2 + HOR` RCOOR` + H2NR --> RCONHR + HOR` RCOOR` + HNR2 -->
RCONR2 + HOR`
Brzina amonolize estera, kao i brzina hidrolize, ovisi o razgranatosti grupa estera. Ona se
također mijenja sa strukturom amina. Reakciju estera s aminima katalizira amonijev klorid.

4. Iz amonijevih soli termičkom razgradnjom

RCOONH4 -->(grijanje)--> RCONH2 + H2O RCOONH3R -->(grijanje)--> RCONHR + H2O

RCOONH2R2 -->(grijanje)--> RCONR2 + H2O
Pri temperaturi razgradnje izdvaja se voda tjerajući reakciju do kraja.
Reakcija se obično provodi uz suvišak karbonske kiseline, da se smanji disocijacija soli.
RCOONH4 <--> RCOOH + NH3
5. Iz ostalih amida izmjenom kiseline

Kada se amidi griju s karbonskim kiselinama, dolazi do reakcije izmjene, koja dovodi do
ravnoteže smjese dvaju amida i dviju kiselina.

RCONH2 + R`COOH <--> RCOOH + R`CONH2

Ako se urea (amid ugljične kiseline), zagrijava s karbonskom kiselinom, raspada se nestabilna
karbaminska kiselina koja je nastala i reakcija ide do kraja.
CO(NH2)2 + RCOOH <--> RCONH2 + [H2NCOOH] --> NH3 + CO2

Amidi se mogu prirediti također djelomično hidrolizom nitrila i adicijom olefina na nitrile.

Nomenklatura
Amidi se mogu imenovati na dva načina. Jedan je da se ispred imena kiseline stavi riječ amid,
ili da se imenu radikala kiseline dodaje riječ amid kao sufiks. Tako je formamid (HCONH2, ili
metanamid) amid mravlje kiseline, a i-butiramid ((CH3)2CHCONH2, ili metilpropanamid) je
amid izomaslačne kiseline. Amidi izvedeni iz amina nazivaju se kao supstitucioni produkti
dušika; npr. CH3CONHCH3 je N-metilacetamid ili N-metiletanamid.
Pojašnjenje: Amidi karboksilnih kiselina dobivaju sustavna imena tako da se u imenima
odgovarajućih karboksilnih kiselina sufiks –ska kiselina zamijeni sufiksom –amid.
Prefiksi N- i N N- stavljaju se u nazivima sekundarnih i tercijarnih amida ispred supstituenata
(R) koji su vezani na dušikov atom.
Po redoslijedu opadajućeg prioriteta pri odabiru i imenovanju glavne karakteristične skupine,
amidi su deveti po redu razredni spojevi.

Fizikalna svojstva
Većina amida (karboksilnih kiselina) koji imaju grupu CONH2 jesu krutine i neutralne čvrste
tvari pri sobnoj temperaturi. Formamid se tali na 2 °C i postaje tekućina. N-alkilsupstituirani
amidi alifatskih kiselina obično su tekućine. Amidi su asocirani protonskim vezivanjem pa
imaju visoke temperature vrelišta. Budući da oni također stvaraju protonske veze s
otapalima koja imaju hidroksilnu grupu i drugim molekulama koje imaju kisik, amidi
monokarboksilnih kiselina koje imaju pet ili manje ugljikovih atoma topljivi su u vodi. Tekući
amidi odlična su otapala za druge organske spojeve.
Za amide je, kao i za estere, karakteristična reakcija hidrolize. U kiseloj sredini produkti
reakcije su odgovarajuća karboksilna kiselina i amonijak, a u bazičnoj sredini nastaju
odgovarajuća sol i amonijak.