ORGANSKA HEMIJA

TERMIN XIII– ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM

ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM

Jedinjenja gde je ostvarena direktna veza između ugljenika i azota.

1. Nitro jedinjenja
2. Amini

2
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM

3
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Nitro jedinjenja
Nitro-jedinjenja su derivati ugljovodonika u kojima je vodonikov
atom zamenjen nitro-grupom (-NO2)., tj. atom azota je direktno
vezan za atom ugljenika. Nitro-jedinjenja mogu biti alifatična i
aromatična.
Nitro-alkani (alifatična nitro-jedinjenja)-R-NO2
Nitroalkani dobijaju nazive po ugljovodonicima iz kojih se izvode
kojima se doda prefiks nitro.

4
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Nitro jedinjenja
H3 C NO2 nitrometan (primarni)

CH3CH2 NO2 nitroetan (primarni)

H
H3 C C CH3 2-nitropropan (sekundarni)

NO2

CH3

H3 C C CH3 2-metil-2-nitro-propan (tercijarni)

NO2
5
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Nitro jedinjenja-fizičke osobine
H3 C NO2 nitrometan (primarni)
Niži nitro-alkani su tečnosti koje
Imaju relativno visoke tačke ključanja. CH3CH2 NO2 nitroetan (primarni)

Nerastvorni su u vodi, ali su dobri H

H3 C C CH3 2-nitropropan (sekundarni)
rastvarači za mnoga organska jedinjenja. NO2

CH3

H3 C C CH3 2-metil-2-nitro-propan (tercijarni)

NO2

6
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Nitro jedinjenja-dobijanje
1. Nitrovanjem alkana
2. Iz alkil-halogenida i srebro-nitrata

7
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Nitro jedinjenja-hemijske osobine
1. Hidrogenizacija nitroalkana- nitroalkani se mogu hidrogenizovati
u primarne amine u prisustvu katalizatora (Ni, i dr.)
Ni, katal.
R NO2 + 3H2 R NH2 + 2H2O
primarni
amin
2. Nitroalkani koji sadrže CH-NO2 grupu rastvaraju se u vodenim
rastvorima baza gradedi jedinjenja tipa soli.

8
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Aromatična Nitro jedinjenja
Aromatična nitro-jedinjenja su derivati aromatičnih ugljovodonika
kod kojih je –NO2 grupa direktno vezana za aromatično jezgro:
NO2 CH3

NO2

nitrobenzen orto-nitrotoluen

9
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Aromatična Nitro jedinjenja-dobijanje
Aromatična nitro-jedinjenja mogu se lako dobiti direktnim
nitrovanjem aromatičnih jedinjenja.
Iz benzena se dobija nitrobenzen ako se upotrebi smesa
koncentrovane azotne i sumporne kiseline.
Toluen se nitruje lakše nego benzen i krajnji proizvod nitrovanja je
2,4,6-trinitrotoluen (TNT, trotil), koji se koristi kao eksploziv:

10
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Aromatična
Nitro jedinjenja-dobijanje

11
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Aromatična Nitro jedinjenja-hemijske osobine
Redukcija u primarne amine-redukcija se vrši vodonikom u
prisustvu katalizatora, ili pomodu metala u rastvorima kiselina:

12
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI
Amini-su derivati ugljovodonika u kojima su vodonikovi atomi
zamenjeni amino grupom. Amini se takođe mogu smatrati i alkil- ili
aril- derivatima amonijaka u kome su vodonikovi atomi zamenjeni
alkil- ili aril- grupama.
Amini mogu biti primarni, sekundarni i tercijarni u zavisnosti od
broja alkil- ili aril- grupa koje su vezane za atom azota:

13
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI
Amini mogu biti primarni, sekundarni i tercijarni u zavisnosti od
broja alkil- ili aril- grupa koje su vezane za atom azota:

14
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI
Amini mogu biti primarni, sekundarni i tercijarni u zavisnosti od
broja alkil- ili aril- grupa koje su vezane za atom azota:
.. .. ..
N N N

R H R' H R' R'''

H R'' R''
primarni sekundarni tercijarni
amini amini amini
(RNH2) (R2NH) (R3N)

15
 SAŽETA IME TRIVIJALNO
STRUKTURNA IME
FORMULA
CH3NH2 metilamin
AMINI-nomenklatura
CH3CH2NH2 etilamin
Nazivi amina se izvode od
naziva ugljovodoničnog radikala (CH3)2NH dimetilamin

koji je vezan za atom azota i (CH3)3N trimetilamin

nastavka –amin, na primer:
C6H5NH2 fenilamin anilin
C6H5CH2NH2 1-fenilmetanamin benzilamin

itd.

16
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI-nomenklatura
Najprostiji aromatični amin je fenilamin (anilin). Ostali aromatični
amini se nazivaju kao derivati fenilamina (benzenamina).

17
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI-fizičke osobine
Niži amini su gasovi ili tečnosti karakterističnog mirisa na amonijak.
Dobro se rastvaraju u vodi, ali sa povedanjem broja C atoma
rastvorljivost opada.
Aromatični amini su ili uljaste tečnosti koje imaju visoke tačke
ključanja ili su čvrsta kristalna jedinjenja i teško se rastvaraju u vodi.
Amini su polarna jedinjenja-mogu se međusobno vezivati
intermolekulskim vodoničnim vezama, pa im je tačka ključanja viša u
odnosu na manje polarna jedinjenja približne molekulske mase:

18
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI-Vodonična veza kod amina
Polarna N-H vezaq omogudava građenje vodonične veze kod
primarnih i sekundarnih amina ali ne i kod tercijarnih
N-H veza kod amina nije tako polarna kao O-H veza kod alkohola

19
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
NAZIV
AMINI-fizičke osobine FORMULA tt / ° C tk / ° C

Tačke ključanja amina su više metanol CH3OH − 98 65

nego kod alkana ali niže nego metilamin CH3NH2 − 93 − 6,5

etanol CH3CH2OH − 115 78
kod alkohola sličnih molskih masa
etilamin CH3CH2NH2 − 81 16,6
propan-1-ol CH3(CH2)2OH − 127 97
propilamin CH3CH2CH2NH2 − 81 48
butan-1-ol CH3(CH2)3OH − 90 117
butilamin CH3(CH2)3NH2 − 49 78

20
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI-hemijske osobine
1. Baznost amina-amini se u vodenom rastvoru ponašaju kao slabe
baze. Slobodan elektronski par na azotovom atomu uzima proton
iz vode u jednoj reverzibilnoj reakciji tipa kiselina-baza

21
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI-hemijske osobine
2. Građenje soli-s obzirom da su amini organske baze u reakciji sa
mineralnim kiselinama ili karboksilnim kiselinama grade
amonijum-soli:

22
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI-hemijske osobine
3. Reakcije amina sa azotastom kiselinom-na osnovu reakcije sa
azotastom kiselinom primarni, sekundarni i tercijarni amini mogu
se razlikovati jedni od drugih.
Primarni amini daju alkohol.
Sekundarni amini daju N-nitrozoamine

Tercijarni amini ne reaguju na ovaj način, mogu dati samo soli

23
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
AMINI-hemijske osobine
4. Acilovanje amina (obrazovanje amida)-hloridi i anhidridi
karboksilnih kiselina sa aminima daju acil-derivate (supstituisani
amidi):

24
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Diazo-jedinjenja
Diazo-jedinjenja su najvažniji derivati primarnih aromatičnih amina.
Kada anilin reaguje sa azotastom kiselinom nastaje diazonijum-so,
tj.benzendiazonijum-hlorid:

25
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Diazo-jedinjenja
 Diazonijum soli su kristalne supstance od kojih su mnoge
eksplozivne. Lako se rastvaraju u vodi a vodeni rastvori provode el.
Struju.

26
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Diazo-jedinjenja
 Hemijske osobine-vrlo reaktivna jedinjenja, reakcije u kojima
učestvuju mogu se podeliti u dve grupe:
1. Reakcije nukleofilne supstitucije-koje se vrše zamenom azota koji
se oslobađa iz molekula diazonijum soli, nekim nukleofilom, i
2. Reakcije kuplovanja-pri kojima azot ostaje u proizvodima reakcije.

27
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Diazo-jedinjenja-Hemijske osobine-
Reakcije kuplovanja-se primenjuju za dobijanje boja polazedi od
anilina ili supstituisanih anilina. U ovim reakcijama diazonijum jon
reaguje kao elektofil.
Nastali proizvod
kuplovanja sadrži
azo-grupu (-N=N-).
Sam proizvod se naziva
azo-jedinjenje.

28
 ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Veliki značaj imaju azo-jedinjenja koja u aromatičnim prstenovima
sadrže hidroksilne grupe i amino grupe. Sva ta jedinjenja pripadaju
azo-bojama. Methyl orange
Azo-boje mogu biti izrazito žute, narandžaste, crvene, plave pa
i zelene, što zavisi od strukture.
Neki kiselo-bazni indikatori takođe su azo-boje.

29
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Azo boje-organska jedinjenja koja sadrže azo grupu -N=N-
Koriste se za bojenje tekstila
Lako se koriste, daju jake i stabilne boje
Na tržištu se nalazi oko 2000 azo boja
Bojenje pojedinih tekstilnih artikala sa azo bojama koje mogu
oslobađati karcinogene aromatične amine je zabranjeno u EU
Vedina azo boja je rastvorna u vodi

30
ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM
Sir William Henry Perkin

August Wilhelm von Hofmann

31