1.

Objasniti tetragonalnu sp3 hibridizaciju kod atoma

ugljenika
i gradjenje hemijskih veza izmedju tetragonalnih
ugljenikovih
atoma i atoma vodonika. 
Postupak gradjenja jednakih orbitala iz različitih
orbitala maziva
se hibridizacija tako nastale orbitale su hibridne
orbitale
.Skracena oznaka sp3 ukazuje da su u ovoj
hibridizaciji
ucestvovale 1s orbitala i 3p orbitale pa je
ttetragonalana hibridizacija
.4sp3 hibridne orbitale nisu ni s ni p orbitale vec
imaju sasvim nov oblik
.Medjusobno su jednake po obliku i sadržaju
energije
ali različite po prostornom rasporedu .
Usled elektrostatičkog odbijanja 4sp3 orbitale
zauzimaju položaje prema temenima
jednog tetraeda zaklapajuci uglove od 109'28'.
Tako su  sp3 orbitale maksimalno udaljenje
medjusobno
.Takav C atom je tetragonalan .Gradjenje hemijskih
veza
izmedju tetragonalnih atoma ugljenika i atoma
vodonika
ostvaruje se preklapanjem 4sp3 hibridne orbitale
atoma ugljenika
i s orbitale 4 atoma vodonika .Nastaju 4 vrlo jake
kovivalentne veze (sigma tipa)
i (o tip)Sigma veze nastaju dobrim preklapanjem
elektronskih orbitala
.Ove veze su slabe polarne zbog male razlike
koeficijenta elektronegativnosti .       
2.Objasniti trigonalnu sp2 hibridizaciju kod atoma
ugljenika i gradjenje
hemijskih veza izmedju trigonalnih ugljenikovih
atoma i atoma vodonika
Postupak gradjenja jednakih orbitala iz različitih
orbitala maziva se
hibridizacija a tako nastale orbitale su hibridne
orbitale.
Oznaka sp2 nam govori da su u ovoj hibridizaciji
ucestvovale 1s orbital
i 2p orbitale pa je to trigonalana hibridizacija .Sve
tri novonastale
sp2 hibridne orbitale atoma ugljenika zaklapaju
ugao od 120 stepeni.
Orbitale su se udaljile jedna od druge i mogu
najpotpunije da se preklapaju
sa orbitalama drugih atoma
.Ovakav C atom je trigenalan.
Gradjenje hemijskih veza izmedju trigenalnih atoma
ugljenik
a i atoma vodonika ostvaruje se medjusobnim
preklapanjem
2sp2 hibridne orbitale atoma ugljenika i s
orbitala .Ostvaruje se sigma veza izmedju atoma
ugljenika.Dve orbitale p su blizu i kada postanu
paralelne one se bocno preklapaju i nastaje P(pi)
veza .Dvostruka veza sastoji se od 1(pi) i 1 o(sigma)
veze i Jaca je od jednostruke veze .Dužina
jednostruke veze je 0,154nm a dvostruke
0,134nm.Primer je molekul Etena.
4.Kako se dele organska jedinjenja prema
funkcionalnoj grupi.
Klasifikacija organskih jedinjenja je izvrsena na
osnovu sastava,strukture niza atoma
ugljenika,hemijskog ponašanja organskih
jedinjenja ,funkcionalnih grupa.Podela prema
funkcionalnoj grupi je podela na klase organskih
jedinjenja odnosno podela prema karakterističnim
hemijskim svojstvima.Organska jedinjenja iste klase
sadrže istu funkcionalnu grupu a funkcionalna grupa
odredjuje hemijska svojstva jedinjenja jer se
hemijske reakcije karakteristične za to jedinjenje
odvijaju na funkcionalnoj grupi.Funkcionalne grupe
se odlikuju elektronegativnim ili elektropozitivnim
karakterom.Elektronegativni karakter se održava na
jacanje kiselih osobina organskih jedinjenja i imaju
ga funkcionalne grupe koje imaju nezasicenu
dvostruku ili trostruku vezu.Elektropozitivan
karakter funkcionalne grupe se odrazava na jacanje
baznih osobina organskih jedinjenja i obično su to
funkcionalne grupe koje sadrže jednostruku
vezu.Broj funkcionalnih grupa je mali i lakse je
proučavati organska jedinjenja.
Klase jedinjenja.  Funkcionalna grupa
Alkani                        nema
Alkeni.                    Dvostruka veza
Alkini.                 Trostruka veza
Alkil-halogenidi.      Atom halogena
Alkoholi.               Hidroksilna grupa
Etri.                     Etarska grupa
Aldehidi.             Aldehidna grupa
Karboksilne kiseline.  Karboksilna grupa
Estri.                     Estarska grupa
Amini.                   Amino grupa
Tioli.                      Merkapno grupa
5.Navesti najvaznije vrste organskih hemijskih
reakcija.
Osnovne organske reakcije
supstitucija ,adicija,oksidacija i redukcija,
kondenzacija,reakcija premeštanja,polimerizacija i
polikondenzacija.
Supstitucija zamena u molekulu supstrata 1atoma ili
grupe atoma
vezanog za atom ugljenika drugim atomima koje
daje reagens
pri čemu nastaje nova supstanca.
Adicija reakcija kada se dva ili vise molekula
kombinuju da bi se dobio jedan veci molekul.
Eliminacija suprotno od adicije ,vrsi se uklanjanje
atoma
ili grupe atoma koji su bili vezani za atome ugljenika

u molekulu supstrata.Dobija se nova supstanca.

Kondenzacija satoji se u gradjenju složenijeg
molekula
sjedinjavanjem 2 molekula srednje kompleksnosti
pri čemu dolazi do izdvajanja vode ili nekog drugog
proizvoda
male molekulske mase(Hcl,MeOH).
Tokom reakcije premeštanja koje protice u nekoliko
faza vrsi se
konverzija funkcionalnih grupa,kao i reakcije u toku
kojih dolazi do
promene osnovnog skeleta molekula.Nastaje novi
raspored atoma
ili grupe atoma.
Reakcijama polimerizacije i polikondenzacije
podležu molekuli male
relativne molekulske mase.
Oksidacija i redukcija nisu posebne vrste organskih
reakcija
vec održavaju promene elektronske gustine na
ugljenikovim atomima
u toku odredjenih
reakcija(supstitucija,adicija,eliminacija).
Da bi bile izvedene zahtevaju upotrebu
oksidacionog odnosno
redukcionog reagensa.Oksidacija vezivanje
ugljenika sa
elektronegativnijim atomom.Redukcija vezivanje
ugljenika
sa elektropozitivnijim atomom.
6.Napraviti poredjenje (opisati)reakciju supstitucije i
adicije
u organskoj hemiji .
Supstituciona reakcija se sastoji u zameni u
molekulu supstrata
jednog atoma ili grupe atoma vezanog za atom
ugljenika
drugim atomima ili grupama atoma koje daje
reagens
pri čemu se kao proizvod dobija nova supstanca
.Broj atoma ili grupa atoma vezanih za ugljenik u
molekulu
supstrata se ne menja.Pri supstituciji ne dolazi do
promene
stepena zasićenosti odnosno nezasicenosti na
atomu ugljenika
.Primer supstitucije je hlorovanje metana:

CH4+Cl2-CH3Cl+Hcl
Adicionom reakcijom se 2 ili vise molekula
kombinuju
da bi se dobio jedan veci molekul .Adicija se odvija
na molekulima
koji mogu da prihvate dodatne atome ili grupe
atoma tj na molekulima
koji sadrže visestruku vezu izmedju atoma.Pri
adicionim reakcijama supstrat
prima u svoj molekul atome ili grupe atoma
vezujući se za atom ugljenika
pri čemu se broj atoma ili grupa atoma vezanih za
ugljenikov atom povećava
.Raste stepen zasićenosti na ugljenikovom atomu u
molekulu supstrata
.Primer je adicija broma na Eten
CH2=CH2+Br->CH2Br-CH2Br
                           (zasiceno jedinjenje)

7.Navesti grupu reagenasa koje se

upotrebljavaju u organskoj hemiji
Za odvijanje reakcija u org hemiji neophodno
je prisustvo supstrata reagenasa ,rastvarača i
katalizatora
.Supstrat je organski molekul kome se menja
funkcionalna grupa
Reagens je drugi reaktant u reakciji koji moze biti
organski i neorganski
.Zajedno supstrat i reagens se nazivaju Reaktanti
.Reagensi koji se upotrebljavaju u org hemiji mogu
biti :nukleofilni i električni.
Nukleofilni:reagensi (oni koji vole jezgro)su
negativno naelektrisani joni
ili anjoni ili molekuli bogati elektrolitima koji u
reakciji delimično ili potpuno daju elektrone
.Kada reaguju sa supstratom onda oni reaguju sa
onim delovima supstrata koji je
u deficitu sa elektronima pa tako imaju mogućnost
da dodj
u do jezgra po cemu su dobili ime
nap...HO+,RO-,H2O,NH3.
Elektrofilni reagensi (oni koji vole elektrone)su
pozitivno naelektrisani joni
ili molekuli deficitarni elektronima  pa u hemijskim
reakcijama delimično
ili potpuno primaju elektrone.Nap..
H+,NH4+,NO2
8.Napraviti poredjenje opisati reakcije  polimerizacije i
polikondenzacije.
U reakcijama polimerizacije i polikondenzacije molekuli
male relativne
molekulske mase (monomeri)se vezuju u
polimere(makromolekule)
velikih molekulskih masa.Atomske grupe koje se
ponavljaju u polimerima
nazivaju se strukturne jedinice i medjusobno su
povezane hemijskim vezama.Polazna supstanca od koje
nastaje strukturna jedinica naziva se monomeri.Broj
strukturnih jedinica koji se ponavljaju u jednom polimeru
naziva se stepen polimerizacije.Stepen polimerizacije
moze biti nekoliko desetina pa do nekoliko
miliona.Oligomeri su polimeri sa stepenom polimerizacije
do nekoliko stotina.U mehanizmu polimerizacije
monomer se aktivira pomoću inicijatora i stvara se aktivni
centar koji reaguje sa sledećim monomerom.Kod
polikondenzacije rast polimera se odvija reakcijom
funkcionalnih grupa monomera uz izdvajanje jedinjenja
malih relativnih molekulskih masa kao sto su voda ili
alkohol.Polikondenzacijom aminokiselina nastaju proteini uz izdvajanje molekula vode.

9.Napraviti poredjenje i opisati reakcije eliminacije i

adicije .
U reakciji adicije se dva ili vise molekula kombinuje
da bi se dobio jedan veci molekul a suprotno od
adicione reakcije
u eliminacionoj reakciji uklanjaju se atomi ili grupe
atoma koji su bili
vezani za ugljenikovih atome u molekulu supstrata
.Kao rezultat eliminacione reakcije nastaje nova
supstanca
sa nizim stepenom zasicenosti na ugljenikovom
atomu
.Tako se u reakciji eliminacije složeni molekuli
razlazu
na jednostavnije proizvode.
10.Od datih formula izdvojiti formulu alkana
1.C6H12
2.C6H10
3.C6H13
4.C6H16
5.C6H14.    Alken
Alkan:opsta formula(CnH2n+2).
11.Koji su tipovi reakcija karakteristični za alkane .
To su
sagorevanje(oksidacija),halogenovanje,nitrovanje,s
ulfonovanje,krekovanje.
12.Zaokruziti tavan odgovor:
✓1.Alkani se nalaze u prirodi u sva tri agregatna
stanja.
2.Alkani se nalaze u prirodi samo u gasovitom
agregatnom stanju
3.Alkani se nalaze u prirodi samo u tečnom stanju
✓4.Kod alkana su svi C atomi  sp3 hibridizovani
5.Kod alkana su svi C atomi sp2 hibridizovani
6.Kod alkana su svi C atomi sp hibridizovani.
7.Alkani su polarna jedinjenja koja se dobro
rastvaraju u vodi
i ostalim polarnim rastvaracima.
✓8.Alkani su nepolarna jedinjenja koja se dobro
rastvaraju u nepolarnim rastvaracima.
13.Navesti i opisati fizičke osobine alkana:
Nalaze se u sva tri agregatna stanja,racvanje snižava
temperaturu,
tačke kljucanja ,gustine i topljenja rastu sa
porastom topljenja molekulske mase
,imaju niske tacke kljucanja,nepolarna jedinjenja(ne
rastvaraju se u vodi),
dobro se rastvaraju u nepolarnim
rastvaracima(benzen,aceton),
molekuli alkana su nepolarnim izmedju njih deluju
londozove sile,temp tacke kljucanja
i topljenja alkana za prevodjenje iz jednog u drugo
agregatno stanje
podleže prekidu Londozovih sila,u kristalnim
strukturama alkana bolje
je slaganje molekula sa parnim brojem C atoma
nego sa neparnim brojem,
racvasti molekuli poprimaju oblik sfere i imaju
manju dodirnu
površinu od molekula alkana ravnog niza
14.Sta su:
Alkil grupe grupe koje nastaju oduzimanjem jednog
atoma vodonika iz odgovarajućih alkana
.Naziv dobijaju tako sto se od naziva alkana odbija
nastavak An i doda nastavak il.Ne mogu da postoje
samostalno
CH4-metan.   CH4(-H)->CH3-metil grupa
Slobodni radikali su atomi,molekuli i jedinjenja
sa jednim nesparenim elektronima.
Oni su nestabilni i veoma reaktivni.
Imaju veliki sadržaj energije i zato teze da dalje
reaguju
odnosno da predju u stabilno stanje sa manje
energije
.Nastaju kao medjuproizvod u hemijskim
reakcijama.
15.Hlorovanje metana se odvija po
principu(mehanizmu):
✓1.supstitucije
2.adicije
16.Napisati proizvode hemijske reakcije hlorovanje
metana
                svetlost
   CH4+Cl2→ CH3Cl+HCl
                           ↓
                      hlormetan
                  svetlost
CH3Cl+Cl2→.        CH2Cl2+HCl
                                      ↓
                                Dihlormetan
CH2Cl2+Cl2→CHCl3HCl
                              ↓
                        Trihlormetan
CHCl3+Cl2→CCl4+HCl
                         ↓
                   Tetrahlormetan
CH3Cl→hlormetan
CH2Cl2→dihlormetan
CHCl3→trihlormetan
CCl→tetrahlormetan
17.Opisati reakcije sagorevanja alkana(oksidacija
alkana)
Oksidacija je reakcija alkana sa kiseonikom.
Proizvod reakcije je ugljendioksid i voda
CnH2n+2+O2.  →    CO2        +    H2O        
   ↓.              ↓.          ↓.                        ↓
alkan.      kiseonik.   Ugljendiosid voda

   18.Opisati reakcije krekovanja alkana

Krekovanje alkana (cepanje -piroliza)je razlaganje
alkana
na visokoj temperaturi iznad 500 stepeni bez
prisustva kiseonika O2
CnH2n+2 t°>500 alken+H2
                 →

19.Pod kojim uslovima azotna kiselina reaguje sa

alkenima.
Azotna kiselina HNO3 ne deluje na alkene na sobnoj
t°.
Na povišenoj t° koncentrovana HNO3 oksiduje
alkene
  dok se izmedju razblazene HNO3 i alkana razvija
reakcija
zamene vodonika u molekula alkana nitro-NO2
grupom
(nitrovanje alkana).Nitrovanje se brzo odvija na
tercijarnom
ugljenikovom atomu alkana.Brzina zamene atoma
vodonika
nitro grupom zavisi od raskidanja C-H veza ali i od
raskidanja
C-C veza u molekulu alkana .Reakcija nitrovanja se
moze odvijat
i u tecnoj i gasovitom fazi.U tecnoj fazi  se odvija
pod visokim pritiskom
na t°od 140 °c se kao proizvod dobija polinitro
alkan.U gasovitom fazi alkani
se zagrevaju sa HNO3 na visokim temperaturama
od 140-475°c
pri čemu se kao proizvod dobija smesa mononitro-
alkana.
Ove smese se koriste kao rastvaraci i dodatak gorivu
za trkačke motore
ali i za izradu(sintezu)lekova,insekticida,eksploziva.
20.Pod kojim uslovima sumporna kiselina reaguje sa
alkanima.
Koncentrovana H2SO4 (sumporna kiselina)ne
reaguje sa alkanima.
Na povisenim temperaturama koncentrovana
H2SO4 oksiduje alkane
ali ako se H2SO4 pažljivo zagreva dolazi do reakcije
sulfonovanje
vrsi se zamena jednog vodonikovih atoma alkana
sulfonskom SO3H grupom.
Sumporna kiselina deluje na alkane srednje i vece 
duzine niza atoma ugljenika
pri čemu se kao proizvod dobija sulfonska kiselina
R-SO3H.
22.Gde se susreću alkeni u prirodi I njihova
primena:
Veoma su raspostranjeni u prirodi.Metan se nalazi u
gasovima koji izviru iz zemlje(poznati su kao
prirodni gas(etan I propan ima ih veoma malo-
manje od 10%,koristi se za grejanje,osvetljenje I
autogeno varenje.Propan I butan I dobijaju se pri
rafiniciji nafte.tako se ujajibodjoš I izobutan.butan
gas se koristi kao gorivo u domaćinstvima ili
hemijskim laboratorijama.čuva se u čeličnim
bocama u tečnom stanju pod pritiskom.alkani su
najvažniji sastojci nafte.neki alkani se dobijaju
suvom destilacijom drveta,uglja, I butumena-ali
uvek u obliku smeše.neki alkani (VIŠI) SE NALAZE
KAO RUDA OZOKERIT ILI MINERALNI VOSAK-KADA
SA H2SO4 koristi se za izradu sveća I sredstava za
čišćenje podova.asfalt je smeša više alkana zajedno
sa jedinjenjem sumpora,kiseonika,azota.koristi se
kao material za izolaciju od vlage.ugljovodonici sa
neoarnim brojem atoma ugljenika(C23-C37) se
nalaze u biljnim I životinjskim voskovima.
22.Napisati reakciju adicije jednog mola
hlorovodonične kiseleni na jedan mol propena I dati
naziv nastaalom proizvodu;
HCl+CH2=CH-CH3 strelica CH3-CH
 Cl 2-hlor
propen
23.Od datih formula izdvojiti formula alkena
a)C6H12
E)C7H14
Napisati opštu formula alkena CnH2n
24.Sta su alkenil grupe (navesti dva primera za
alkenil grupe).
Alkenil grupe su atomske grupe izvedene iz
alkena ,nastaju uklanjanjem
jednog atoma H (vodonika)iz molekula alkena.
Dpbijaju imena prema imenima alkena samo im se
umesto nastavka
en dodaju nastavci etil.
1primer:propen CH3-CH-CH2
             propenil CH3-CH=CH-
2primer:Eten CH2=CH2
               Etenil CH2=CH-
25.Koji su tipovi reakcija karakteristični za alkene
✓Adicija vodonika hidrogenizacija alkena
Adicija halogenovodonika(HX)
Adicija halogena(X2)
Adicija sumporne kiseline(H-OSO3H)
Adicija vode (hidratacija alkena)
✓Oksidacija (hidroksilacija)alkena
✓Polimerizacija alkeni mogu i sami medjusobno da
se adiraji.
Završiti jednačinu reakcije koja se odvija u prisustvu
kiselina
kao katalizatora
CH3-CH=CH2+H2O  H+ CH3CH-CH3
                                  →.          ↓.  2
propanol.                               OH
26.Opisati (prikazati hemijskom
reakcijom)polimerizaciju etana
xCH2=CH2→CH2CH2(CH2CH2)x-2. 
Eten.                               polieten
CH2CH2-
Reakcijom etena i kalijum perganata
(KMnO4)nastaje 1,2 etanoid
.Koja je to vrsta reakcije
✓1.oksidacija.     2.adicija.
3.hidrogenizacija.    4.supstotucija
5.eliminacija
27.Zaokruzi slovo ispred tačnog odgovora:
Dva mola propena adiraji
1.1mol H
✓2.2mol H
3.3mola H
Adicijom 1mola Br na 1mol etena dobija se
1.1,1,2,2 tetrabrom etan
✓2.1,2 diobrom etan
3.1,1,1,2 tetrabrom etan
4.heksabrometan
                               Br.       Br
CH2=CH2+Br→. CH2-.    CH2
                                     1,2dibrom etan.
28.Zaokruzi ispred tacne recenice
Eten se
✓1.oksiduje
2.redukuje KMnO4 pri čemu se KMnO4 ponasa kao
a)redukciono.      b)✓oksidaciono sredstvo
U reakciji etena i Br dobija se
a)✓zasiceno jedinjenje
b)nezasiceno jedinjenje
Ova reakcija se naziva reakcija
a)✓adicije
b)supstitucije
29.Za alkene su karakteristične reakcije
a)supstitucije
a)✓adicije
Navesti bitne razlike izmedju adicije i supstitucije
Kod supstitucije jedan atom ili grupa atoma vezana
za ugljenikov atom zamenjuje drugim atomom
ili grupom atoma.Broj atoma ili grupa vezanih
za ugljenik se Nemanja ostaje isti.
Kod adicije se dva molekula jedine
i daju nov molekul .
Broj atoma ili grupa atoma vezanih za ugljenik
se povećava .Raskida se dvostruka veza(=)
30.Napišite hem.rekacije polomerizacije molekula
navedenih jedinjena i imena dobijenih prouzvoda:
Eten:nCH2=CH2 strelicaCH2CH2(CH2CH2)n-2CH2-
CH2-
Eten polieten
Vinil-hlorid:nCH2=CHCl strelica(-CH2-CHCl-)n
Vinil.hlorid polivinil-hlorid
31.Opisati(prikazati hem. reakcijom)polimerizaciju
izoprena
CH3 CH3
nCH2-C-CH=CH2 strelica(CH2-C=CH-CH2)n
izopren poliizopren(deo molekula
kaučuka)
32.Napisati reakciju adicije bromvodonika na 1-penten
CH2=CH-CH2-CH2-CH3+HbrstrelicaCH3-CH-CH2-
CH2-CH3
1-pepten Br
2brompenten
33.Koje osobine dobiija prirodni ili sintetički
kaučuk(guma)procesom vulkanizacije?učemu se sastoji
taj proces:Proces vulkanizacije je proces dodavanja
sumpora sirovom kaučuku na t 130-140C.vulkanizovani
kaučuk se naziva guma i kaučuk dobija nove osobine-
postaje otporniji i elastičniji,gubi lepljivost.Sumpor se
dodaje u količini do 10% u odnosu na masu kaučuka.Ako
se sumpor dodaje u većim količinama 20-30% stvara se
čvrsta materija EBONIT izolacioni
materijal.Vulkanizovani kaučuk je otporan na temrature u
opsegu-50C do +100c
34.Napisati formule 1 kumolovanog,1 konjugovanog i 1
izolovanog diena:
Izolovani
CH2=CH-CH2-CH=CH2 1,4pentadien
Kumolovani
CH2=C=CH-CH2-CH3 1,2pentadien
Konjugovani
CH2=CH-CH=CH_CH3 1,3pentadien
35.Šta su alkadieni,navesti najvažnije grupe alkadiena:
Alkadieni su nezasićeni ugljovodonici koji sadrže 2
dvostruke veze u molekulu.U zavisnosti od rasporeda
C=C veza dieni mogu
biti:kumulovani(1,2alkadieni),konjugovani(1,3alkadieni) i
izolovani(1,4alkadieni).Svi imaju različit raspored
C=C(dvostrukih) veza
36.Od datih formula izdvojiti formulu alkina:
a)2.C6H10 (alkin)
b)Opisati(prikazati hem.reakcijom adiciju halogena(Br)
na ETIN:
HC(tri crtice)C-H+Brstrelica H-C=C-H
Br Br
Etin 1,2 dibrometan

37.Šta se dobja dejstvom metalnog Na na acetilen na

povišenoj T
H-Ctri crtice C-Hstrelica Na-Ctri cecitrC-Na+h2
Etil natriju acetiled

38.Jednačinama prikazati hem.rekacije i napisati imena

proizvoda A)potpune adicije vodonika na etl(alkin) u
prisustvu Pt kao katalizatora

B)potpune adicije bromvodonika na 2-butin

39.Jednačinama prikazati hem. Reakciju potpune adicije
bromvodonika 1-butin i napisati ime proizvoda

40.Od dati formula izdvojiti formulu alkina

A)2)C6H10
B)Da li je moguća oksidaciju alkina jakim oksidacionim
sredstvom(npr.KmnO4);ako je mogućih prikazivati
reakciju oksidacije 1-pentina hem.jednačinom

41.Objasniti kisele osobine alkina

Objašnjava se reakcijom acetilena i natrijuma,nastaje
acetilid i vodonik,kao i u reakciji kiseline i metala(razlog
kiselost alkina).Acetilidi teških metala su nerastvorni u
vodi,a veza između metala i ugljenikovih atoma je
kovalentna.Alkini su kiseliji od alkena i alkana.
42..Zaokružite tačne odgovore-1.aromatični
ugčjovodonici(areni)su:-ciklični ugljovodonici velike
stabilnosti
2.Najprostiji aromatični ugljovodonik je:-benzen
3.Njemu karakterisične reakcije su:-supstitucione reakcije
4.On sagoreva:-čađavim plamenom
43.Potpunom adicijom vodonika na benzen dobija se:-
CIKLOHEKSAN
44.Napišite reakciju(jednačinu)između benzena i broma u
prisustvu FeBr3 kao katalizatora

45.Napišite reakciju nitrovanja toluena i imenovati

proizvode.
46.Koje su vrste prvog uvedenog supstitmenta u benzovo
jezgro i kakav je njihov uticaj na uvođenje drugog
supstitmenta u prsten benzena:-kada se u benzeovo
jezgro uvodi drugi supstiment onda supstiment prisutan
na benzeovom jezgru utiče na reaktivnost i orijentaciju
elektrolitne aromatične supstitucije.Od prirode prvog
uvedenog supstitenta u benzeovo jezgro zavisi koji će
položaj zauzeti drugi supstiment i brzina reakcije
supstimcije.
47.Opisati rakcije alkil –benzena.Prikazati
hem.jedinačinom reakciju xoluena sa halogenim
elementom u prisustvu katalizatora:alkil-benzeni mogu
ući u supstituciju u prisustvu svetlosti i nešto povišenoj
temperaturi.Drugi tip supstitucije dešava se u prisustvu
katalizatora delovanjem halogenog elementa.U reakciji
supstitucije grade 2 vrste jedinjenja-zavisi da li učestvuju
atomi H benzenovog jezgra(supstitucija u prstenu)ili
atomi H bočnog ili fatičnog niza(supstitucija bočnog niza)
48.Navesti fizičke osobine i primenu benzena:Bezbojna
tečnost karakterističnog mirisa,lakši od vode i ne rastvara
seu vodi.Rastavara se u nepolarnim rastvaračima a on sm
je veoma često organski rastvarač.gori čađavim
plamenom.Primena:polazna sirovina za sintezu brojnih
aromatčnih jedinjenja.Rastvarač za mnoge
supstance(vosak,smola,lekovi,kaučuk)
49.Napisati sledeći tekst da bide tačan.
*Areni koji su nastali zamenom vodonikovih atoma u
benzenu ALKIL GRUPAMA nazivaju se alkil benzeni.
*Oksidacijom toluena dobija se_BENZEOVA KISELINA
*Oskisdacijom ksilena dobija se-FTALNA KISELINA
*Alkil benzeni na običnim uslovima su_TEČNOSTI
50.Reakcijom između benzena i azotne kiseline u
prisustvu sumporne kiseline nastaje-NITROBENZEN
51.A)Uporediti cikloalkane i njima odgovarajuće alkane
prema fizičkim osobinama i hem.reaktivnosti:
Fizičke osobine cikloalkana slične su osobinama alkana
(tačke ključanja se povećavaju sa povećanjem broja
atoma ugljenik .Cikloalkani se ne rastvaraju u vodi već u
organskim rastvaračima,imaju vise T tačke topljenja i
ključanja i veću gustinu od alkana istig broja C atoma ali
ravnog niza ,jer cikloalkani imaju jače londonove veze.
Hemijske osobine:Cikloalkani su izometi ALKENA ,ali
ne pokazuju osobine alkena već su po svojim osobinama
vrlo slični alkanima.Oni su liciklični ugljovodonici koji
preko sp3 hibridizovanih orbitala grade jednostruke
kovalentne veze sigma tipa praveći zatvorene nizove-
prstenove.Mali prstenovi(broj C atoma manji od5) su
reaktivniji od srednjih i velikih prstenova(preko 13 C
atoma)Veliki prstenovi su postojaniji.
B)Uporediti prema
stabilnosti(reaktivnosti)ciklobutan,cikoheksan,ciklopropa
n?
Prema stabilnosti:ciklopropan<ciklobutan<cikloheksan
Prema reaktivnosti:cikloheksan<ciklobutan<ciklopropan
C)OPŠTA formula i tip hibridizacije cikloalkana
Sp3hibridizacija CnH2n
52Uporediti halogenoalkane i odgovarajuće alkane prema
fizičkim osobinama i hem.reaktivnosti-Po fizičkim
osobinama veoma je razlikuju zbog veličine atoma
halogena i zbog polarnosti veze između atoma C i atoma
halogena(C-X).Alkani su nepolarna jedinjenja a
halogenoalkana su polarna jedinjenja.Temperature
ključanja halogenoalkana su veće zbog porasta
molekulske mase i zbog porasta lonobonovih privlačnih
sila.Halogenoalkani su reaktivniji u odnosu na
alkane.Reaktivnost im zavisi od prisustva atoma
halogena.Za njih su karakteristične reakcije nukleofilne
supstitucije.Halogenoalkani i alkani se ne rastvaraju u
vodi već u nepolarnim rastvaračima.
52.Uporediti prema reaktivnosti alilhalogenide i
vinilhalogenide:Reaktivnost ovih jedinjenja se veoma
razlikuje.Vinil halogenidi su slabo raktivni što je
posledica kratke i jake veze između C i X i delokalizacije
elektrolita.Za vinil-halogenide nije karakteristična
reakcija supstitucije već elektrofolne adicije.Sa
nukleofilnim reagensima alilhalogenidi podležu
reakcijama supstitucije.Reakcije supstitucije
alilhalogenidima se brže odvijaju nego u odgovarajućim
alkihalogenidima.Alilhalogenidi su reaktivniji.
53.uporediti prema reaktivnosti alilhalogenide i
alkilogenide: Alil
reaktivnost,podležu reakcijama supstitucije brže nego
odgovarajući alkilhalogenidi.reaktivnost halogenih
derivata alkena kod kojih je dvostruka veza od atoma
halogenog elementa odvojena sa 3 ili više atoma C gotovo
je ista kao reaktivnost alkilhalogenida.
54.Uporedi prema raktivnosti alkilhalogenide i
vinilhalogenide:Vinilhalogenidi su slabije reaktivni u
odnosu na alkilhalogenide.slaba reaktivnost
vinilhalogenida je posledica kratke,jake i slabo
polarizovane veze između atoma C i X (halogena) u
molekulu vinilhalogenida,kao i delokalizacije elektrona.
55.Da li dolazi do reakcije između vinilhalogenida
odnosno arilhalogenita sa srebronitratom?AgNO3:Ova
jedinjenja ne reaguju sa srebronitratom(AgNO3)
56.Da li dolazi do reakcije između
alkilhalogenida,odnosno alilhalogenida sa srebronitratom:
Ova jedinjenja reaguju sa jonog Ag+ i daju AgX(talog)-
srebro halogenid.njihova reaktivnost sa AgNO3 u
alkoholnom rastvoru raste sa porastom relativne atomske
mase halogenog elementa (Cl,Br,J)
57.Šta su Grinjarovi(Grigrandovi)reagensi i kako se mogu
dobiti?TO su organska jedinjenja Mg-organometalna
jedinjenja.dobijaju se reakcijom organskih halogenida sa
Mg u anhidrovanom-suvom etru kao rastvaraču.ove
reagense grade osim halogenida i ostali halogeni derivati
ugljovodonika.
RX+Mg strelicaR-MgX(iznad strelice piše se ETAR)
R-alkil grupa(CH3..)
X-hlor(CL,brom Br)-halogeni elementi
58.Kako se menja reaktivnost halogenoalkana u
reak.supstitucije.Reaktivnost halogenoalkana u
reakcijama supstitucije se najbrže odvija preko primarnih
pa sekundarnih do tercijarnih halogeno alkana.
CH3-X>1>2>3
R-1>R Br>R-Cl>R->F
Račvanje niza alkil grupe u prisustvu reagujućeg atoma C
usporava reakciju
59.kako se menja reaktivnost halogenoalkana u
reak.eliminacije:Za razliku od reakcije supstitucije
reakcije eliminacije se najbrže odvijaju
tercijarnom,sporije na sekundarnom a najsporije na
primarnom halogenovodoniku.
3>2>1
Reakcija eliminacije je favorizovana u prisustvu
rastvarača manje polarnosti,povišena t pogoduje reakciji
eliminacije.
60.Da li je moguća oksidacija primarnih
jednohidroksilnih zasićenih alkohola,ako je moguća
prikazati reak. Oksidacije etanola u prisustvu jakih oks.
Sredstava;
61.Koja jedinjenja se dobijaju oksidacijom sekundarnih
jednohidroksilnih zasićenih alkohola-primer:oksidacijom
sek.alkohola dobijaju se KETONI sa istim brojem C
atoma ali se ketoni daljom oksidacijom raspadaju na
kiseline sa manjim brojem C atoma

62.Zaokružiti tačan odgovor:U poređenju sa alkanima

približno iste relativne molekulske mase alkohola
imaju:VIŠE TAČKE KLJUČANJA:
Ova osobina je posledica postojanja VODONIČNIH
VEZA.u odnosu na više alkohole niži alkoholi se LOŠIJE
RASTVARAJU U VODI JER molekuli nižih alkohola
grade sa molekulima vode VODONIČNE VEZE.
63.da li je moguća reakcija između jednoksilnih zasićenih
alkohola i alkalnih metala,prikazati reakciju između
etanola i Na.
Reakcija je moguća,pokazuje kiseli karakter alkohola.

64.Zaokružitit tačan odgovor:Oksidacijom primarnog

jednohidroksilnog zasićenog alkohola dobija se
ALDEHID.
Oksidacijom sekundarnog jednohidroksilnog zasićenog
alkohola dobija se KETON
65.Uporediti fižičke osobine alkohola,alkil-halogenida i
alkana odabranih tako da su im slične relativne
molekulske mase:Alkani su nepolarna jedinjeja,alkil-
habgenidi polarna a alkoholi napolarnija jedinjenja.tačke
ključanja rastu po rasporedu:alkani<alkil-
halogenidi<alkoholi.Kod alkohola su zastupljene
vodonične veze,mnogi alkoholi se dobro rastvaraju u
vodi.
66.Koja jedinjenja se mogu dobiti reakcijom dehidratacije
jednoksilnih zasićenih alkohola:Dehidratacijomalkohola
oduzima se voda i nastaje alken(uz pomoć povišene T-
neke kiseline) u reakciji eliminaciji.
67.Primenom Lukasovog testa šta se može utvrditi kod
jednoksilnih zasićenih alkohola relativno male mol.mase:
Lukasov test služi za razlikovanje primarnih,sekundarnih
i tercijarnih alkohola.Lukasov reagens je smeša rastvora
cink-hlorida i koncentrovane HCl.Prilikom primene testa
alkohol reaguje sa HCl i nastaje alkil halogenid što se vidi
kao zamućenje.reaktivnost opada u nizu 3 > 2
> 1
Tercijarni sekundarni primarni
68.Na osnovu koje reakcije se može razlikovati etanol u
odnosu na ostale primarne jednohidroksilne zasićene
alkohole?Etanol se dobija akholnim vrenjem šećera u
prisustvu odgovarajućeg enzima
69.Na koji način se menjaju osobine višehidroksilnih
alkohola sa porastom broja hidroksilnih
grupa:Rastvorljivost višehidroksilnih alkohola u vodi
raste sa porastom OH grupa a opada njihova rastvorljivost
u alkoholu i etru.povećanjem broja –OH grupa
povećavaju im se i tačke ključanja i pojačava se sladak
ukus.
70.Da li je moguća reakcija oksidacije etil-glkola.Ako je
moguća,napisati kojajedinjenja se mogu dobiti ovom
reakcijom:Reakcija je moguća.dobijaju se formaldehid i
mravlja kiselina.

71.Da li je moguća reakcija oksidacije glicerola.Ako je

moguća koja jedinjenja se dobijaju?Reakcija je
moguća,dobijaju se GLICERALDEHID i DIHIDROKSI-
ACETON