Универзитет у Пожаревцу

Виша техничка школа Пожаревац

СЕМИНАРСКИ РАД из Хемије

Хемијска равнотежа - Хетерогених система

Студент: Ментор:
Стефан Степић Prof. Александар Ивковић

Пожаревац, Новембар 2022 године

1 1 od 11
Садржај:

1. Хемијска кинетика и хемијска равнотежа...................................................3

1.1. Увод у хемијску кинетику.......................................................................................3
1.2. Хемијске реакције.......................................................................................3
1.3. Теорија судара и теорија прелазног комплекса...................................4
1.4. Механизам хемијске реакције..................................................................6

2. Хемијска кинетика и хемијска равнотежа............................................................6

2.1. Увод у хемијску равнотежу...................................................................................6
2.2. Хемијска равнотежа и примена закона о дејству масе на њу.............9

3. Хетерогени систем и фазне равнотеже........................................................9

3.1. Увод у хетерогени систем и фазне равнотеже............................................9

4. Литература........................................................................................................10

1 2 od 11
1.1. УВОД У ХЕМИЈСКУ КИНЕТИКУ -
- Хемијска кинтетика је део физичке хемије који се бави проучавањем закона којима
се врше хемијске реакције.

1.2. ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ -

- Реакције које се врше у хомогеним системима састављеним из једне фазе називају
се хомогене реакције.
- То су реакције у гасовима, на пример: 𝑁2 + 𝑂2 ⇄  2𝑁𝑂 , или реакције у течним
растворима. Хетерогене реакције су оне у којима учествују неколико фаза. На
пример, добивање угљен-диоксида оксидацијом угљеника калијум-перхлоратом је
реакција између две чврсте фазе:
2C (чврст) + 𝐾𝐶𝐼𝑂4 (чврст) = 2𝐶𝑂2 (гас) + KCI (чврст), или реакција растварања
меких метала у киселинама, на пример:
Zn (чврст) + 𝐻2 𝑆𝑂4 (раствор) = 𝐻2 (гас) + 𝑍𝑛𝑆𝑂4 (раствор)
- Познато је више типова хемијских реакција: супституционе реакције или реакције
замене, на пример:
𝑍𝑛 + 𝐻2 𝑆𝑂4 = 𝑍𝑛𝑆𝑂4 + 𝐻2

Реакције двоструке измене, на пример:

𝐾𝐶𝑙  +  𝑁𝑎𝑁𝑂3 = 𝐾𝑁𝑂3 + 𝑁𝑎𝐶𝑙

Адиционе реакције, на пример:

𝑁𝐻3 + 𝐻𝐶𝐿 = 𝑁𝐻4 𝐶𝑙

Реакције неутрализације, на пример:

𝑁𝑎𝑂𝐻 + 𝐻𝐶𝐿 = 𝑁𝑎𝐶𝑙 + 𝐻2 𝑂

Оксидоредукционе реакције, на пример:

𝐻2 + 𝐶𝑙 = 2𝐻𝐶𝐿

Јонске реакције, на пример:

А𝑔+ + 𝐶𝑙 = 𝐴𝑔𝐶𝑙

- Све хемијске реакције се не врше истом брзином: неке се врше веома брзо као на
пример, јонске реакције у воденом раствору а неке се врше веома споро , могу да
прођу некада дани, месеци па и године.

1 3 od 11
- Брзина хемијске реакције мери се променом концетрације реагујућих супстанци у
јединици времена. Концетрација се обично изражава бројем молова неке супстанце
која се разлаже или постаје у реакцији у јединици запремине у јединици времена.
Под брзином хемијске реакције подразумева се број молова масе супстанце који се
награди или разложи у реакцији, у јединици запремине за јединицу времена. На
пример, концетрација водоника, 𝐻2 у смеши са паром јода равна је у јединици када
се у кубном дециметру смеше налази један мол, односно 2.016 g водоника а
концетрација јода, 𝐼2 један мол паре јода, односно 254.80 g јода.
𝐻2 (𝑔) + 𝐼2 (𝑔) ⇄ 2𝐻𝐼(𝑔)

- Брзина хемијске реакције зависи од природе реагујућих ступстанци да дођу у што

ближи додир једни са другима, затим од услова под којима се врши, и то:
концетрације, температуре, катализатора и притиска.
- Уколико реактанти доћу у што тешњи додир, њихова вероватноћа реакције између
њих ће бити већа. То је разлог зашто се између реактаната који се налазе у течном
или гасовитом агрегатном стању реакције најбоље и најбрже врше, јер измећу
цестица тих агрегатних стања долази до таквих судара који омогућавају вршење
одговарајућих реакција. Такве реакције се називају хомогене реакције.
- Ако се реактанти налазе у различитим агрегатним стањима, на пример, гас а други
било да је течност или чврста супстанца, онда се реакција између њих назива
хетерогена реакција.

1.3. ТЕОРИЈА СУДАРА И ТЕОРИЈА ПРЕЛАЗНОГ КОМПЛЕКСА -

- Ако се у некој одређеној запремени и на одређеној температури налазе два
помешана два гаса, који међусобно могу да реагују, услед њиховог сталног кретања
доћи ће до судара молекула једне и друге супстанце. Сударање молекула иазива
њихово разлагање на атоме, а ти различити атоми спајаће се у молекуле нове
супстанце.
- Сваки судар између молекула у случају не доводи до реакције, јер сви молекули
располажу истом кинетичком енергијом. Брзина хемијске реакције зависи од
активних судара, а такве сударе постижу само молекули који имају велику кинетичку
енергију.
- Број активних судара биће већи уколико је већи број свих молекула, односно
уколико је концетрација реагујућих супстанци већа. Колико се пута повећава
концетрација од реагујућих састојака, толико ће се повећати брзина хемијске
реакције.
- Брзина ове и сличних реакција одређена је бројем честица прелазног комплекса
које се у јединици времена распадну на производ реакције.

1 4 od 11
- Супстанце у гасовитом и течном стању пружају најбоље услове за вршење
хемијских реакција, јер се њихови молекули могу лаки приближити једни другима а
то је битно за све реакције при којима се ствара прелазни комплекс.
- Закон о десјтву маса може да се изрази ако, на пример, две супстанце: А и B, реагују
међусобно и граде нову супстанцу C:
А + B = C, брзина реакције v биће:
𝑣 = 𝑘[𝐴] × [𝐵]

- Брзина реакције опада са временом, јер се временом мења концетрација

реагујућих ступстанци.
- Поред концетрације на брзину реакције, као важан фактор утиче и температура. На
пример, ако се у неком затвореном суду налазе измешани водоник и кисеоник,
остаће они веома дуго један поред другог, а да међу њима не дође до реакције.
Међутим ако се смеша водоника и кисеоника загреје изнад 497, доћи ће до
сједињавања ова два гаса са експлозијом.
2𝐻2 + 𝑂2 = 2𝐻2 𝑂

- Температура према томе има велики утицај на брзину хемијске реакције. Из опита
који су извршени на многим реакцијама утврђено је, да се при повишењу
температура за сваких 10 0 𝐶 брзина хемијске реакције повећа 2-3 пута. Међутим,
стварно повећање количине производа разликују се од једне до друге реакције.
- Као основно објашњење утицаја температуре на брзину хемијске реакције јесте да
је брзина хемијске реакције пропорционална броју судара у секунди измећу
молекула реактаната. Обзиром да температура повишава фреквенцију судара она
самим тим повећава брзину реакције. Ако се температура повишава, онда се повећава
и просечма кинетичка енергија већег броја молекула. Према томе, повишавањем
температуре повећава се фреквенција судара и вечи број молекула ће располагати
енергијом која је изнад активационе енергије, па ће та оба чиниоца довести до наглог
повећања брзине хемијске реакције.
- Поред концетрације и температуре на брзину хемијске реакције имају велики утицај
катализатори. Катализатори су такве супстанце које утичу на брзину хемијске
реакције,а сами се при томе хемијски не мењају. Они учествују у мењању механизма
реакције. Њихова улога на убрзање хемијске реакције објашњава се у највећем броју
случајева стварањем прелазног комплекса између реагујућих супстанци и
катализатора чија је активациона енергија мања од енергије самих супстанци без
катализатора. Зато је кинетичка енергија молекула полазних супстанци на нижој
температури довљна да се при великом броју судара достигне релативно мања
вредност нове активационе енергије. Катализатори према томе, стварају такве услове
за производе који уопште имају нижу активациону енергију од оне енергије којом
располаже некатализована реакција.

1 5 od 11
- Катализатори могу бити или истог агрегатног стања или различизог агрегатног
стања од реактаната. Код првих се говори о хомогеној а код других о хетерогеној
катализи.
- На брзину хемијске реакције супстанци у гасовитом стању притисак такође има
утисцаја. Код највећег броја хемијских реакција, реакције које се врше у течној фази,
притисак нема неки већи утицај.

1.4. МЕХАНИЗАМ ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ -

- Хемијским једначинама су приказане хемијске реакције. Из њих се не може уочити
начин на који се сами хемијски процеси одвијају за време претварања полазних
супстанци у добивени производ. Хемијске једначине не дају механизам реакције,
који у већини случајева представља скупове међуреакција, које се врше једна за
другом све док се не добије производ реакције. Код неких ракција тај механизам је
једноставан јер се врши само у једном степену. За један такав случај узећемо
реакцију сједињавања водоника и брома у бромоводоник, једна од најзначајнијих
реакција:
𝐻2 (𝑔) + 𝐵𝑟(𝑔) ⟶ 2𝐻𝐵𝑟(𝑔)

2.1 УВОД У ХЕМИЈСКУ РАВНОТЕЖУ -

- Је стање у реакционом систему при којем се концетрације реактаната и производа
не мењају током времена. До равнотеже долази када се код повратних хемијских
реакција брзине тих реакција изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него
да су, берзине хемијских реакција у оба смера изједначене.
- Хемијска равнотежа је позната и као динамичка равнотежа.
- Један број хемијских реакција на пример реакције сагоревања, када се започну теку
све док се једна од полазних супстанци не потроши. Овакво комплетно одвијање
реакција врши се увек када је на неки начин омогућено да продукти реакције
напуштају систем где се врши интеракција међу реактантима. Неки уобичајени
начини како производи реакције напуштају регион реаговања су настајање
гасовитих продуката или тешко растворљивих супстанци. Овај тип хемијских
реакција су неповратне хемијске реакције.
- Међутим, ако продукти реакције не могу да напусте место реакције (зато што су
истог агрегатног стања или се налазе у раствору заједно са реактантима) могуће је
да продукти реакције почну да реагују међусобно поново дајући полазне супстанце.
Овај тип хемијских реакција су повратне хемијске реакције.

1 6 od 11
- Размотримо општи пример када два реактанта, А и Б међусобно реагују на неки
начин дајући две супстанце, Ц и Д, као продукте реакције. Овај процес може се
приказати следећом хемијском једначином:
А+Б→Ц+Д
Ако је реакција повратна, чим се награди Ц и Д започиње "обрнута" реакција:
Ц+Д→А+Б
- Као резултат тога концентрација супстанци А и Б ће се смањивати са временом док
ће се концентрација Ц и Д повећавати док се постигне стање равнотеже где се
брзине реакција у једном и другом правцу изједначавају. Такво уравнотежено
динамичко стање назива се хемијска равнотежа. Оваква ситуација означава се
двоструким стрелицама у хемијским једначинама.
𝑣
(А) 𝐴 + 𝐵  𝑣21 ⇆ 𝐶 + 𝐷

- Равнотежне концентрације продуката и реактаната нису једнаке. Оне се саме

подешавају да се изједначе брзине реакција у оба смера. Реакција се не зауставља,
већ нема даљих промена концентрација, како реактаната тако и производа
реакције. Према томе, стање хемијске равнотеже карактерише се присутношћу, како
реактаната тако и производа реакције, а њихова концентрација у реакционој смеши
даље се не мења са временом, све док се не изврши неки спољни утицај.
- Према закону о дејству маса брзине хемијских реакција у једном и другом правцу
(𝑣1 и 𝑣2 ) пропорционалне су производу концентрација реагујућих супстанци ( 𝑘1  и 𝑘2
су одговарајуће константе брзине реакција):
𝑣1 = 𝑘1 × [𝐴] × [𝐵] 𝑣2 = 𝑘2 × [𝐶] × [𝐷]

где су: [А], [Б], [Ц] и [Д] ознаке за концентрацију у мол/дм 3 супстанци А, Б, Ц и Д
- При постизању стања хемијске равнотеже, по дефиницији, брзине хемијских
реакција у оба правца изједначавају се:
𝑣1 × 𝑣2

- Тако да се може писати:

𝑘1 × [𝐴] × [𝐵] = 𝑘2 × [𝐶] × [𝐷]

- Математичком трансформацијом добија се следећи израз:

𝑘1 [𝐶]×[𝐷]
= [𝐴]×[𝐵] = 𝐾
𝑘2

- Однос две константе брзина к1 и к2 представља нову константу која се назива

константа равнотеже.

1 7 od 11
- Константа равнотеже хемијске реакције је однос производа концентрација
производа реакције и производа концентрација реактаната и константна је при
константној температури.
- За општу хемијску реакцију која се може представити следећом хемијском
једначином:
(Б) аА + bB ⇆ cC + dD
gde су а, б, ц и д одговарајући стехиометријски коефицијенти у једначини,
одговарајући израз за константу равнотеже је:
[𝐶]𝑐 ×[𝐷]𝑑
𝐾 = [𝐴]𝑎 ×[𝐵]𝑏

- Концентрације које фигуришу у изразу за константу равнотеже представљају

равнотежне концентрације, како реактаната тако и производа реакције, то јест, оне
концентрације које се постижу у стању равнотеже и даље се са временом не мењају.
Види се да је у изразу за константу равнотеже потребно концентрацију сваке
супстанце, која учествује у равнотежи, подићи на степен који одговара
стехиометријском коефицијенту те супстанце у хемијској једначини која представља
дату повратну реакцију.
- Овај облик израза за константу равнотеже остаје без обзира на механизам
реакције. Такође, без обзира на почетне концентрације, концентрације свих
супстанци присутне у стању равнотеже биће такве, да њихов однос, као што је дато
раније ( )одговара вредности константе равнотеже на датој температури. Вредност
константе равнотеже се мења са температуром, јер представља однос константи
брзина хемијских реакција које зависе од температуре.
- Треба напоменути да у израз за константу равнотеже улазе концентрације само
оних супстанци које се мењају током реакције што значи да у овај израз не улазе на
пример, супстанце чврстог агрегатног стања.
- Јединица константе равнотеже је у ствари јединица којом се изражавају концентра-
ције супстанци које се налазе у равнотежи. Основна СИ јединица је мол/м 3 али се
далеко чешће користи мол/дм 3 . Код хемијских реакција где су сви учесници
гасовите супстанце, то јест, реакција се врши у гасној фази, концентрације супстанци
се могу заменити њиховим парцијалним притисцима јер су они пропорционални
концентрацији. Тако изражена константа равнотеже обележава се 𝐾𝑝 а јединица
којом се изражава је јединица притиска. Ако узмемо да хемијска једначина реакције
која је означена са (Б) представља реакцију која се дешава у гасној фази израз за 𝐾𝑝
био би следећи:
𝑐 𝑑
𝑝𝐶 ×𝑝𝐷
𝐾𝑝 = 𝑎 ×𝑝𝑏
𝑝𝐴 𝐵

1 8 od 11
- Када се неки систем налази у равнотежи, и ако делујући споља, променимо неки
од услова који ремете равнотежу (температуру, концентрацију реактаната или
производа реакције и притисак) систем ће реаговати успостављањем нове
равнотеже са измењеним концентрацијама компоненти. Каква ће бити реакција
система може се предвидети помоћу Л'Шатељеовог принципа: Ако се неком
систему који је у равнотежи промени неки од спољашњих услова, систем ће да
успостави ново равнотежно стање тако да се противи извршеној промени. Том
приликом, изузев у случају промене температуре, не мења се вредност константе
равнотеже.
- Ако у повратној хемијској реакцији која је представљена хемијском једначином
означеном са (А) повећамо концентрацију супстанце А тиме ћемо повећати v 1 што
доводи до настајања веће количине производа реакције, а тиме се повећава v 2 .
Када се брзине реакција у оба смера изједначе достиже се стање равнотеже у којем
ће, у поређењу са претходним стањем равнотеже, бити већа концентрација
производа реакције, то јест дошло је до померања равнотеже у правцу стварања
производа реакције или краће, дошло је до померања равнотеже удесно. Том
приликом вредност константе равнотеже се не мења.

2.2. ХЕМИЈСКА РАВНОТЕЖА И ПРИМЕНА ЗАКОНА О ДЕЈСТВУ МАСЕ НА ЊУ -

- Гасовиту смешу водоника и кисеоника у затвореном суду могли би смо

неограничено дуго да сачувамо без инајмање количине добивене воде. Између
ових елемената не долази до хемијске реакције зато што њихови молекули, под
нормалним условима не располажу довољном кинетичком енергијом која би
омогућила њихово хемијско сједињавање. Повишавањем температуре овој смеши
водоника и кисеоника, повећава се кинетичка енергија њиховиј молекула, а и тиме
и брзина добивња воде. Ова брзина достиже свој максимум на температури од 600-
1000° . Али ако се температура ове реакције буде идаље повишавала и достигне
негде вредност између 4000-5000° , вода ће са експлозијом да се разложи на
водоник и кисеоник.

3.1. UVOD U ХETEROGENI SISTEMI I FAZNE RAVNOTEŽE -

- У јеном термодинамичком систему постоји више фаза и зато се она назива

хетерогени систем. Под фазом се подразумве хомогени део посматраног
хетерогеног система који се одликује једнаким термодинамичким, хемијским и
физичким особинама.

1 9 od 11
- Пошто се гасови међусобно потпуно мешају у неком затвореном суду, они су у
сваком свом делу хомогени, па зато и чине једну фазу (гасовиту). Систем састављен
од чврстих тела састоји се од онолико фаза колико у њему има различитих
кристалних решетки.

- Укупан број фаза које се могу налазити у равнотежи у једном систему одређен је
правилом фаза, које се изводи разматрањем општих услова равнотеже у
хетерогеном систему, који сте састоји од P - фаза и К - компонената. Под
компонентама хетерогеног система подразумева се минимални број независних
саставних делова, који су неопходни да би формирали тај систем, а представља
хемијску врсту која изражава састав сваке фазе.

- Тако, на пример хетерогени системи 𝐶𝑎𝐶𝑂3 ⇄ 𝐶𝑎𝑂 + 𝐶𝑂2 састоји се од три фазе: 3
кристалне и 2 фасовите. Он има само две независне компоненте, јер се трећа
одређује према ових две. Као независне компоненте овог система могу се изабрати
𝐶𝑎𝐶𝑂3 + 𝐶𝑂2 или 𝐶𝑎𝐶𝑂3 + 𝐶𝑎𝑂2 , али чак и у тим случајевима број компоненти је једнак
два

- У пракси су нарочито интересантни системи који садрже само чврсте и течне фазе
и код којих су параметри система температура и концетрација,а притисак је
константан. Дијаграми стања таквих бинарних система приказују се графички тако
што се на апсицу наноси концетрација компонената, а на ординату температура.

4. ЛИТЕРАТУРА

- УЏВЕНИК ИЗ ХЕМИЈЕ -

http://polj.uns.ac.rs/sites/default/files/udzbenici/HEMIJA.pdf

- НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА УЏБЕНИК -

- WIKIPEDIA - Хемијска равнотежа — Википедија (wikipedia.org)

1 10 od 11
1 11 od 11