Opta i neorganska hemija

Departman za biologiju i ekologiju

Teorijske vebe

doc. dr Nenad S Krsti

E-mail: nenad.krstic84@yahoo.com

Energetiske promene u hemijskim reakcijama

Veiine koje karakteriu sistem su:
relativna unutranja energija (U)
entalpija (H)
entropija (S)
Gibsova energija (G).
U nekom sistemu se prate promene ovih veliina U, H, S, G, pri standardnim
uslovima T= 25 C i p = 101 325 Pa. Standardni uslovi nisu isto to i normalni uslovi. Sve
ove veliine predstavljaju funkcije stanja, tj one zavise samo od stanja sistema, a ne od naina
na koji je to stanje postignuto.
Odigravanja hemijske reakcije je praeno promenom unutranje energije sistema koji
reaguje. Ako se unutranja energija sistema koji reaguje smanjuje (U < 0) tada se reakcija
odigrava sa izvajanjem energije (egzotermna reakcija). Ako unutrnja energija sistema raste
(U > 0) tada je proces praen apsorpcijom energije iz spoljanje sredine (endotermna
reakcija).
Veza izmeu entalpije i unutranje energije data je relacijom:
H = U + PV,
gde je: H promena entalpije (toplotnog sadraja sistema), U promena unutranje
energije, PV rad irenja sistema.
Peomena unutranje energije ili entalpije prvenstveno se odnosi na sluaj kada se sve
polazne supstance i svi produkti reakcije nalaze

u standardnim stanjima. Standardnim

stanjem supstance na datoj temperaturi smatra se njeno stanje u obliku iste supstance pri
pritisku od 101 325 Pa.
Promene odgovarajuih veliina pri standardnim uslovima (p i T) nazivaju se standardnim
promenama i u njihovim oznakama stavlja se u indekdu gore , npr. H (promena entalpije
pri standardnim uslovima).
Standardna entalpija reakcije nastajanja 1 mola neke supstance iz prostih supstanci naziva
se standardnom entalpijom nastajanja ove supstance (kJ/mol).
Hemijske jednaine u kojima su navedene promene entalpija (toplotni efekti reakcija)
nazivaju se termohemijskim jednainama.

Opta i neorganska hemija

Departman za biologiju i ekologiju

Teorijske vebe

doc. dr Nenad S Krsti

E-mail: nenad.krstic84@yahoo.com

Hess-ov zakon.
Toplotni efekat hemijske reakcije (tj. promena entalpije ili unutranje energije sistema,
kao rezultat reakcije) zavisi samo od poetnog i krajnjeg stanja supstanci koje uestvuju u
reakciji, a ne zavisi od meustadijuma procesa.
Iz Hess-ovog zakona sledi da se termohemijske jednaine mogu da se sabiraju, oduzimaju
i mnoe.
Sledea forma Hess-ovog zakona omoguava uproavanje termohemijskih izraunavanja:
Standardna promena entalpije jednaka je razlici zbira standarnih entalpija nastajanja
produkata reakcije i zbira standardnih entalpija nastajanja reaktanata:
aA + bB cC + dD Q
Hreakcije = [dfH(D) + cfH(C)] [afH(A) + bfH(B)]
Standardna entalpija elemenata i molekula od istih atoma jednaka je nuli (0).
Tabela 2. Vrednosti fH za O2, Fe i I2 pod standardnim i nestandardnim uslovima
Standardni uslovi

Nestandardni uslovi

fH(O2(g)) = 0

fH(O2(l)) 0

fH(Fe(s)) = 0

fH(Fe(l)) 0

fH(I2(s)) = 0

fH(I2(g)) 0

Primer 10. Odredite standardnu promenu entalpije H reakcije sagorevanja metana:

CH4(g) + 2O2(g) CO2(g) + 2H2O(g)
Znajui da su entalpije nastajanja CO2(g), 2H2O(g), CH4(g) jednake: 393.5, 241.8 i 74.9
kJ/mol.
Reenje:
Hreakcije = [fH(CO2(g)) + 2 fH(H2O(g))] [fH(CH4(g)) + 2 fH(O2(g))]
Hreakcije = [393.5 + 2(241.8)] [74.9 + 20]
Hreakcije = 802.2kJ/mol

Opta i neorganska hemija

Departman za biologiju i ekologiju

doc. dr Nenad S Krsti

E-mail: nenad.krstic84@yahoo.com

Teorijske vebe

Primer 11. Na osnovu toplote nastajanja gasovitog ugljen-dioksida (fH(CO2(g)) =

393.5 kJ/mol) i termohemijske jednaine:
C(grafit) + 2N2O(g) CO2(g) + 2N2(g)

Hreakcije = -557.5 kJ/mol

Izraunati toplotu nastajanja N2O(g).

Reenje:
Hreakcije = [fH(CO2(g)) + 2 fH(N2(g))] [2 fH(N2O(g)) + fH(C(grafit))]
557.5 = [393.5 + 20] [2 fH(N2O(g)) + 0]
fH(N2O(g)) = 82 kJ/mol

Primer 12. Sagorevanjem 3,27 g cinka u istom kiseoniku oslobaa se 17,4 kJ toplote.
Izraunati standardnu reakcionu toplotu ove reakcije.

Entropija (S) predstavlja meru neureenosti sistema. Sto je sistem neureeniji to je isti
stabilniji. Entropija raste pri prelasku sistema iz vrstog u teno, i iz tenog u gasovito stanje.
Za entropiju vai pravilo analogno za H: promena entropije sistema pri hemijskoj reakciji
(S) jednaka je razlici zbira entropije produkata reakcije i zbira entropije reaktanata.
Entropija ima jedinice energije obino izraene na mol supstance J/mol.
Veza izmeu entalpije i entropije data je sledeom relacijom:
G = H TS
gde je G Gibsova energija, a T apsolutna temperatura.
Za izobarno-izotermike procese (procesi koji se odigravaju pri konstatnom pritisku i
temperaturi) promena Gibspve energije iznosi:
G = H TS

Opta i neorganska hemija

Departman za biologiju i ekologiju

Teorijske vebe

doc. dr Nenad S Krsti

E-mail: nenad.krstic84@yahoo.com

Na osnovu ove relacije promena entalpije je:

H = G + TS
Pri emu se G moe meriti, a TS nije merljiva veliina.
Kao i u sluaju H i S, promena Gibsove energije kao rezultat odigravanja hemijske
reakcije jednaka je razlici zbira Gibsovih energija proizvoda reakcije i zbira Gibsovih
energija reaktanata. Gibsova energija kJ/mol.
Pri stalnoj temperaturi i pritisku reakcije mogu spontano da teku samo u onom pravcu pri
kome se Gibss-ova energija sistema smanjuje (G <0).
Promena entropije pri promeni agregatnog stanja prikazana je na Slici 2.

Slika 2. Promena entropije pri promeni agregatnog stanja.