Prvi zakon

termodinamike
 Uvod
Prvi princip termodinamike je apsolutni prirodni zakon
koji važi za sve pojave koje se odigravaju na svim
prostornim nivoima (mikro, makro i mega svetu).
Zasnovan je na brojnim analizama,posrednim i
neposrednim dokazima, eksperimentima o odnosima
različitih vrsta energije.
Opšti fizički princip koji važi je da:
ukupna količina energije ostaje nepromenjena bez
obzira kakvi se procesi dogadjaju.
Sistem
Osnovni pojmovi
Energija – merilo sposobnosti sistema da
vrši rad ili odaje toplotu
Rad – energija utrošena na kretanje
predmeta nasuprot sile
Toplota – vrsta energije koja se prenosi
kao rezultat temperaturne razlike sistema i
okoline
Temperatura – stepen zagrejanosti nekog
tela
Zatvoreni sistemi
 Unutrašnja energija zatvorenih sistema koji kao celina
miruju može se menjati kada se rad i toplota razmenjuju
izmedju sistema i okoline.

U 2  U1  Q12  W12

du  Tds  pdv

 To predstavlja definiciju prvog zakona termodinamike za

zatvorene termodinamičke sisteme.
Zatvoreni sistemi
 Zatvoreni termodinamički sistemi su oni sistemi koji su
nepropusni za masu radne materije.
 Jedan od primera ovog zakona je kada se greje gas u
nekom cilindričnom rezervoaru kada se usled dovođenja
toplote uvećava unutrašnja energija gasa i gas se širi i
obavlja rad kao što je guranje klipa u motoru sa
unutrašnjim sagorevanjem.
Prvi zakon termodinamike

- Energija se ne može niti stvoriti niti uništiti!

- Ukupna energija u svemiru je konstantna!
- Energija se može prevesti iz jednog oblika u
drugi!
TRANSFORMACIJE ENERGIJE
Primena prvog zakona
termodinamike
Kada sistem prolazi kroz fiziĉku i hemijsku
promenu, promena unutrašnje energije je
jednaka toplotnoj energiji koju sistem
otpušta ili prima, plus rad koji sistem vrši ili
se vrši nad sistemom
ΔU = q + w
odnosno:
q = ΔU - w
Prvi princip termodinamike za
zatvoreni termo-mehanički sistem

toplota i rad predstavljaju načine prenosa energije.

Prvi princip termodinamike za
zatvoreni termo-mehanički sistem
Nepokretan termodinamički sistem
Matematički izraz prvog principa
termodinamike
Matematička formulacija prvog zakona termodinamike u
diferencijalnom obliku glasi:

dU  Q  W
Ovaj izraz govori da do malog uvećanja unutrašnje
energije dU radne materije u zatvorenom
termodinamičkom sistemu dolazi ili ukoliko se toj radnoj
materiji dovede mala količina toplote δQ i/ili dovede mala
količina rada δW (drugim rečima nad radnom materijom
izvrši mali rad tako što se radna materija veoma malo
sabije utiskivanjem nekog klipa).
Matematički izraz prvog principa
termodinamike

 Integracija ovog izraza daje matematičku formulaciju

prvog zakona termodinamike u integralnom obliku:

U 2  U1  Q12  W12
 Ovaj izraz govori da se unutrašnja energija zatvorenog
termodinamičkog sistema menja od stanja 1 do stanja 2
(U1-U2) tako što se pri ovoj promeni stanja ovom sistemu
dovodi odredjena količina toplote Q12 i/ili odredjena
količina rada W12.
Primer toplote i rada
Primer toplote i rada
 Ovaj primer govori o tome da za krajnje stanje sistema
(gas u cilindru) nije značajno da li mu je energija
dostavljena ili kao toplota ili kao rad.
 Primer može pomoći da se jasnije razumeju pojmovi
toplote i rada.
 Ključna ideja iz ovog primera je da ukoliko imate neki
gas sa visokom temperaturom nemože se reći da li je
gas dostigao tu temperaturu tako što je grejan ili što se
obavio rad nad njim ili desila kombinacija ta dva
Primer toplote i rada
 Prvi zakon indetifikuje toplotu i rad kao načine prenosa
toplote koji dovode do promene unutrašnje energije
sistema.
 Niti rad niti toplota nisu korisni u opisivanju konačnog
stanja sistema kada se može samo govoriti o unutrašnjoj
energiji sistema.
 Mehanički ekvivalent toplote. Obe, toplota i rad,
predstavljaju načine prenosa energije. Kao što je
ilustrovano u prethodnom primeru, temperatura gasa
može da se uveća ili zagrevanjem ili obavljanjem rada ili
istovremeno na oba načina
Primer toplote i rada
 U klasičnom eksperimentu 1843 god, James Joule
dokazao je energetsku jednakost između grejanja i
obavljanja rada tako što je merio promenu potencijalne
energije mase koja pada i goni mešalicu koja meša vodu
u izolovanom kontejneru.
 Pažljiva merenja pokazala su da je uvećanje
temperature vode proporcionalno mehaničkoj energiji
koja se upotrebljava da se meša voda. U to vreme
kalorije su bile prihvatljive jedinice za toplotu i džuli su
postali prihvaćena jedinica mehaničke energije.
 Njihova izmerena relacija je 1 calorie = 4,1868 J
Pojam entalpije
Entalpija, H: Toplotna energija koja se
razmenjuje između sistema i okoline pri
konstantnom pritisku.
H = U + PV
Entalpija je funkcija stanja sistema!!!
Nemoguće je meriti aposolutnu vrednost
entalpije nego samo njenu promenu
ΔH = Δ(U + PV)
Ako je pritisak konstantan sledi:
ΔH = ΔU + P ΔV
Entalpija
Otvoreni sistemi
 U praksi najčešće će se izučavati termodinamika
otvorenih sistema.
 Prvi zakon termodinamike za otvorene sisteme u
diferencijalnom obliku dat je izrazom:

dH  Q  Wt
 Ovaj izraz govori da mala razlika entalpija dh radne
materije koja izlazi iz otvorenog termodinamičkog
sistema i radne materije koja ulazi u otvoreni
termodinamički sistem nastaje usled dovođenja
elementarne količine toplote δq i/ili dovođenja
elementarne količine tehničkog rada δwt u otvoreni
termodinamički sistem.
Otvoreni sistemi
 Otvoreni termodinamički sistem koji često koristimo jeste
fen za kosu. Ventilator u fenu za kosu usisava vazduh iz
prostorije, zagreva ga na grejaču fena i tako zagrejanog
ga ubacuje natrag u prostoriju.
 U mašini (fenu za kosu) dolazi do razmene energije.
Fluid (vazduh) u mašini pored unutrašnje poseduje još i
kinetičku i potencijalnu energiju. Ako su brzine strujanja
male i strujanje ekvipotencijalno, kinetička i potencijalna
energija se mogu zanemariti u odnosu na količinu ostale
razmenjene energije u procesu.
Otvoreni sistemi
 Relacija za prvi zakon termodinamike u integralnom
obliku za otvorene sisteme:
H  H 2  H1  Q12  Wt12
 Ovaj izraz govori da razlika entalpija radne materije koja
izlazi iz otvorenog termodinamičkog sistema H2 i radne
materije koja ulazi u otvoreni termodinamički sistem H1
nastaje usled dovođenja količine toplote Q12 i/ili
dovođenja količine tehničkog rada Wt12 u otvoreni
termodinamički sistem.
Termodinamički procesi
(promene stanja)
 Kako se tokom vremena u nekom termodinamičkom
sistemu može menjati ili temperatura ili pritisak ili
zapremina to predstavlja njegovu promenu stanja.
 Da bi se te promene bolje izračunale, dalje se uvodi
definicija promene stanja, kao i kvazistatičkih i
nekvazistatičkih promena stanja.
 Zatim se za kvazistatičke promene stanja pokazuje kako
se izrčunava apsolutni rad, tehnički rad i razmenjena
količina toplote, vrednost specifične toplote, uvodi se
definicija kvazistatičke politrope, izentrope, izohore,
izobare, i izoentrope.
Termodinamički procesi
(promene stanja)

 Svaka promena stanja pri kojoj nemamo razmenu

toplote predstavlja izentropsku promenu stanja.
 Promena stanja koja se odigrava u nekom zatvorenoj
staklenoj posudi predstavlja izohorsku promenu stanja.
 Promena stanja koja se odigrava tako što se održava
stalna temperatura u radnom gasu jeste izotermska
promena stanja.
 Promena stanja pri kojoj nema promena pritiska je
izobarska promena stanja.
Promene stanja, kvazistatistatičke i
nekvazistatičke
 Pod temodinamičkim procesom ili promenom stanja
termodinamičkog sistema podrazumeva se prelazak
posmatranog termodinamičkog sistema iz nekog
početnog stanja u nako drugo stanje pri čemu se menja
ili jedna ili više veličina stanja tog sistema.
 Ukoliko se tokom termodinamičkog procesa menja
sastav sistema (struktura i/ili količina mase u jednoj ili
više njegovih faza) onda je to hemijski proces.
 Ukoliko nema promena u sastavu niti jedne od faza tada
se radi o fizičkom procesu.
Promene stanja, kvazistatistatičke i
nekvazistatičke

Promena stanja termodinamičkog sistema: a)kvazistatička, b)nekvazistatička

Nekvazistatički procesi
 Stvarni procesi nisu kvazistatički i nazivaju se
nekvazistatičkim.
 Nekvazistatiočki procesi odvijaju se veoma brzo.
 Pri takvim procesima sistem prolazi kroz niz
neuravnoteženih stanja.
 Primera radi, jedan gas je u neravnotežnom
(neuravnoteženom) stanju ako po čitavoj svojoj
zapremini nema isti pritisak i temperaturu.
Pauza
Entropija
DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE ZA
ZATVORENE TERMODINAMIČKE
SISTEME

Određuje smer toplotnih procesa:

toplota nikada ne prelazi spontano sa tela
koje ime nižu temperaturu na telo koje ima
višu temperaturu.
Pored smera toplotnih procesa, drugi princip
termodinamike pokazuje nemogućnost
postojanja perpetuum mobile druge vrste.
Pojam entropije

 Entropija je veličina određena količnikom toplote

i apsolutne temperature.
 Drugi princip termodinamike opisuje posledice
entropije:
Ne može se dobiti rad prenosom toplote sa
hladnijeg na toplije telo. Isti princip predviđa da
entropija sistema prepuštenog samom sebi
može samo spontano da raste, sistem prepušten
sam sebi nastoji da pređe iz stanja manje u
stanje veće uređenosti.
Spontanost

Svi spontani procesi se odigravaju u smeru

porasta entropije.
 Užarena cev - spontano postaje hladna na
sobnoj temp., obratno NIJE spontan
 Gas u dvostrukom sudu sa slavinom,
spontano se širi u ceo sud, obratno
nespontan proces
 Toplije telo predaje toplotu hladnijem
SPONTANO
Spontanost
Proces sagorevanja - raste
entropija
Topljenje leda – raste entropija
Pojam entropije
 ENTROPIJA PREDSTAVLJA MERU
NEUREĐENOSTI JEDNOG SISTEMA!!!!
Pojam entropije
Entropija i temperatura
Drugi zakon
termodinamike

 Drugi zakon termodinamike nije

univerzalni prirodni zakon, ne važi za sve
sisteme, naročito ne za neobične sisteme
(mikrouslovi, svemirski uslovi).

 Zasnovan je na zajedničkom ljudskom

iskustvu, a ne na složenim teorijama i
eksperimentima.