VISOKA STRUKOVNA KOLA ZA TEKSTIL

LESKOVAC

Redovne studije 2011./2012.

Studijski program : Konfekcija
Predmet : Metrologija

TEMA:

TERMODINAMIKA

PROFESOR:
Dragan Dimitrijevi

STUDENT:
Milan Zivkovi
Br.indeksa:635/2011

I. TERMODINAMIKA
1.UVOD
Iz haosa mikrosveta radja se zakonomerno pravilan tok pojava u makrosvetu
tj. statisticka zakonomernost, za cije proucavanje postoje uglavnom tri sledeca
puta, i to su: put statisticke mehanike,melekularne fizike i put termodinamike.
Predmet termodinamike cine objekti i pojave fizike i hemije koji predstavljaju
statisticki zakonomerni rezultat dogadjaja koji se odigravaju u mikrosvetu.Na
primer termodinamickom istrazivanju podleze difuzija, hemijske reakcije,
kristalizacija, topljenje, isparavaje itd.
Prema tome, predmet termodinamike, statisticke mehanike i molekularne fizike
isti je. Sve tri ove nauke srodne su, razvijaju se paralerno, jedino sto se u
metodama bitno razlikuju.
Termodinamika trpi svoj sadrzaj sluzeci se deduktivnom metodom na osnovu
nekih zakona fizike do kojih se doslo eksperimentalnim putem.
Danas empirijske osnove termodinamike cine dva osnovna i jedan dopunjujuci
zakon.Ona se upravo pojavila kao samostalna nauka kada su bila otkrivena njena
dva osnovna zakona, zbog cega se nekada zovu nacela ili principi
termodinamike.
Treci zakon kako se naziva Nernsov zakon sluzi samo kao dopuna poglavlja
termodinamike.On nam odredjuje svojstva tela pri niskim temperaturama.
Prvi princip termodinamike moze se formulisati na sledeci nacin: ne moze se
pojaviti ili unistiti energija.
Drugi princip glasi: Nemoguc je proces ciji bi jedini rezultat bio preobrazaj
toplote u rad. U vezi prvoga kao i drugoga principa uveden je pojam perpetuum
mobile prve i druge vrste.
Motor koji bi ponavljao proizvoljan broj puta jedan isti proces,bio bi sposoban
da proizvede rad veci nego sto trosi dovedenu energiju spolja, drugim recima
radi se o motoru koji bi stvarao energiju.
Takav motor zove se perpetuum mobile prve vrste.
Pod perpetuum mobile druge vrste podrazumeva se toplotni motor koji bi
ponavljajuci proizvoljan broj puta jedan isti proces, bio bi sposoban pretvoriti u
rad svu toplotu tela koje igra ulogu izvora toplote.
Na primer, ako bismo mogli konstruisati takvu masinu koja bi celokupnu
toplotu u kotlu potpuno pretvorila u rad, kojoj prema tome ne bi trebalo nikakav

2.
hladnik, ovakva masina bila bi perpetuum mobile druge vrste.
Jasno je, da ovakav Motor nemoguce konstruisati i oni mogu postojati samo u
nasoj masti.
Posledica nepotpunog pretvaranja toplote u rad, ogledala bi se u tome, da se
mehanicka energija sve vise pretvara u toplotu, koja se rastura i pri tome se jos
izjednacava postepeno postojece temperaturske razlike. Tomson ( 1851 )
nazivao je ovaj proces rasturanjem ( dispozicija ) ili degradacijom energije.
Dalja rasudjivanja vodila su u tome, da ce na kraju krajeva svi oblici energije
preci u toplotu, pri cemu nece biti moguci obratni prelazi toplote u druge
energiske oblike. Vasionu ce zadesiti toplotna smrt , jer nikakvi procesi nece
biti moguci.Medjutim, ovakvi zakljucci nemogu se prihvatiti kao naucno
osnovani.Nemoguce je usvojiti da bi se zakon koji se pojavljuje kao generalisani
zakon nasih ogleda na Zemlji, mogao primeniti bez dopuna i izmena na vasionu.
Bolcman nam je dao staticko tumacenje drugog zakona termodinamike iz kog
sledi, da su moguci uostalom procesi koji protivrece ovom zakonu, iako su istina
malo verovatni.Nesumnjivo, ako su procesi koji protivrece drugom zakonu
termodinamike ipak moguci, jasno je da otpada kao nenaucno shvatanje o
neizbeznosti toplotne smrti.

3.
2.Prvi zakon TERMODINAMIKE
Ovaj zakon predstavlja izraz jednog od osnovnih zakona prirode, zakona
odrzanja i preobrazaja energije, koji smo susreli jos u mehanici. U opstoj formi
ovaj zakon mozemo formulisati na sledeci nacin.
Promena
potpune energije sistema pri njegovom prelazu iz jednog
stanja u drugo, jednaka je sumi izvrsenog rada nad sistemom A' i dodeljenoj mu
toploti Q tj.

Pri ovome predpostavlja se da su sve velicine izrazene u jednim istim

jedinicama.
Analiziracemo samo slucaj takvih sistema kod kojih se mehanicka energija
( kineticka i potencijalna ) ne menja, tako da saglasno:

Mozemo pisati:
Gde je U, unutrasnja energija sistema ( energija kretanja i uzajamnog deljstva
mikro cestica sistema, atoma, elektrona itd.).
Ako umesto utrosenog rada A' uvedemo jednak po velicini, ali suprotnog znaka
rad A, koji vrsi sistem nad spoljasnim telima A = -A', to mozemo pisati:
Prema tome, prvi zakon termodinamike mozemo formulisati na sledeci nacin:
Toplota dodeljena sisitemu, trosi se na povecanje njegove unutrasnje energije i
na vrsenje rada sistema protiv spoljasnih sila.
Imamo vrlo vazan slucaj kada sistem predstavlja periodicnu radnu masinu, u
kojoj se gas, para ili drugo radno telo, kao rezultat nekoga procesa vraca u
pocetno stanje. U ovom slucaju,
, a prema tome i
, jednako je nuli,
tako da je A = Q. Rad koji obavlja masina u jednom ciklusu, jednak je
dovedenoj toploti spolja. Ovo nam omogucava da prvi zakon termodinamike
takodje formulisemo na sledeci nacin:
Nemoguce je konstruisati radnu masinu koja bi vrsila rad bez dovodjenja
energije spolja, ili, koja bi vrsila rad, veci, nego sto je kolicina energije
dodeljena spolja. Perpetuum mobile prvog reda nemoguc je:
Izraz:

4.
- podesnije je pisati za malu promenu stanja sistema, proizvedenu dodeljivanjem
male kolicine toplote i obavljanjem elementarnog rada :
Razlika u pisanju malog prirastaja unutrasnje energije dU i elementarne
kolicine toplote Q i takodje elementarnog rada A ( umesto d )ima svoj
duboki fizicki smisao.Unutrasnja energija sistema predstavlja jednoznacnu
funkciju nastalog stanja. Prema tome, pri vrsenju ma koga procesa, pri koji se
sistem vraca ponovo u pocetno stanje, potpuna promena njegove unutrasnje
energije jednaka je nuli. Matematicki znaci:
sto je neophodan i dovoljan uslov da izraz dU predstavlja totalni diferencijal,
dok rad i toplota nemaju takva svojstva.

5.
3.Drugi zakon TERMODINAMIKE
Vec u uvodnom delu data je definicija drugog zakona termodinamike, gde je
istaknuto da je nemoguc proces, ciji bi jedini rezultat bio preobrazaj toplote u
rad.
Karno ga definise na sledeci nacin: Najveci koeficient korisnog dejstva toplote
masine ne zavisi od vrste tela koje poseduje i potpuno je odredjen krajnijim
temperaturama izmedju kojih radi masina. Clausius kaze: toplota ne moze
prelaziti spontano sa tela nize temperature na telo vise temperature.
Bolcman: priroda tezi prelazu od stanja manje verovatnosti stanju vece
verovatnosti.
Plank: Nemoguce je konstruisati masinu sa periodicnim dejstvom koja ne radi
nista drugo osim sto podize teret i hladi toplotni rezervoar. Drugi zakon ukazuje
nam na to, da je proces pri kome se odigrava prelaz toplote u rad moguc samo u
tom slucaju, ako se prelaz toplote u rad ( a prema tome i hladjenje tela koje
odaje toplotu ) ne pojavljuje kao jedini rezultat ovog procesa, vec moraju
postojati i drugi rezultati.
Dok prvi termodinamicki zakon utvrdjuje da postoje dva medjusobna
ekvivalentna i jedino moguca oblika predaje energije, radi i toplota, drugi zakon
utvrdjuje, i u tome je njegova sustina da toplota, iako ekvivalentna, ipak nema
vrednost rada. Koeficijent korisnog deljstva toplotne masine nikada ne moze biti
jednak jedinici, gde se pod tim podrazumeva odnos proizvedenog rada masine i
energije koja je za to vreme bila dodeljena masini.

6.
4.Fluktuacija
Drugi zakon termodinamike ne moze se primeniti na system ili njegove cestice,
koje se sastoje iz malog broja. Na primer, u jako razredjenim gasovima moguca
su znacajna slucajna odstupanja od ravnomernog rasporeda molekula po
zapremini, usled cega se gustina gasa u jednom ili drugom mestu moze
razlikovati od srednje gustine, koja odgovara ravnoteznom stanju pri datoj
temperaturi i pritisku. Na isti nacin mogu se dogoditi slucajna odstupanja
temperature, pritiska i drugih fizickih velicina od njihovih srednjih vrednosti.
Sve ove pojave nazivaju se fluktuacije. (Fluktuacije gustine, temperature,
pritiska itd.)

7.
5.Karnoov kruzni proces
Karno, koji se smatra jednim od osnivaca termodinamike postavio je drugi
zakon termodinamike proucavajuci problem moguceg povisenja koeficijenta
korisnog deljstva toplotnih masina.
Po Karnou, najveci koeficijent korisnog deljstva toplotnih masina ne zavisi od
vrste posrednog tela i potpuno je odredjen krajnijim temperaturama izmedju
kojih radi masina, odakle neprosredno sledi nemogucnost vecnog motora druge
vrste.
Najpre cemo izracunati koeficijent korisnog dejstva masine u kojoj idealni gas
obavlja kruzni proces ogranicen dvema adijabatama i dvema izotermama. U
prvom izotermickom stadijumu sirenja ( kriva 1-2 ) toplotni rezervoar odaje
toplotu, dok idealni gas dobija Q1, koja odgovara radu sirenja od zapremine V1
do V2:

n-broj mola gasa koji se nalazi u cilindru masine.

U drugom adijabatskom stadijumu sirenja ( kriva 2-3 ) rad je proizveden na
racun utroska unutrasnje energije gasa tj. na racun pada temperature gasa od
nivoa rezervoara do nivoa kondezatora. Pri ovome gas ne dobija, aine odaje
toplotu. Idealni gas sabija se izotermicki od zapremine V3 do V4 za cije sabijanje
( krive 3-4 ) potrebno izvrsiti rad, koji se usled izotermickog procesa preobraca
u toplotu Q2 koji gas dobija kondezatoru:

8.
6.Entropija

Ako
predstavlja dodeljenu toplotu jednom random telu temperature T pri
Karnoovom procesu, to se moze prema Klauzijusu, svakoj adijabati pripisati
jedna velicina, koja je odredjena time, sto se ona pri prelazu na susednu
adijabatu menja sa
, gde je S enertropija radnog tela koja
je na samoj adijabati S=const. Entropija je mera reverzibilnosti jednog procesa.
Tako je za reverzibilne pojave

, a za ireverzibilne pojave

. Entropija jednog zatvorenog sistema moze dakle samo

rasti ili u najboljem slucaju ostati konstantna.
Predstava od entropiji odrzava sustinu drugog zakona termodinamike, kao sto
predstava o unutrasnjoj energiji odrzava sustinu prvog zakona. Povezujuci
elementarni prirastaj entropije dS sa elementarnim prirastajem unutrasnje
energije dU dolaznimo do osnovne jednacine termodinamike:
Kako je:
,
a saglasno prvom zakonu dodeljena toplota telu
energije dU i na vrsenja rada
tome je:

ide prirastaj unutrasnje

, tj.

,prema

je elementarni rad koji vrsi telo pri ravnoteznom procesu. Ako telo vrsi
samo rad pri sirenju, to je :

9.
7.Staticki smisao Entropije
Suprotno prvom zakonu termodinamike, drugi zakon ima statisticki karakter,
ciji je smisao potpuno jasno izrazio Boltzman prolazeci sa molekularnokineticke gledista. Tako dap o Boltzmannu priroda tezi od stanja manje
verovatnoce stanjima vece verovatnoce. Ako unutar jednog tela premestamo
molecule, stavljajuci jedan molekul na mestu drugoga i pri tome takodje
izvrsimo zamenu brzina molekula, jasno je da se termodinamicko stanje tela
nece menjati. Predpostavimo da smo to ucinili tako da se termodinamicko stanje
tela nije promenilo. Za razlicita termodinamicka stanja jednog istog tela taj broj
uopste govoreci nece biti jednak. Upravo ovaj broj i zove se termodinamicka
verovatnost stanja tela.
Iz dosadasnjih analiza nepobitno sledi da izmedju entropije tela i verovatnosti
stanja postoji uzajamna veza. Obe velicine rastu kada izolovani sistemi vrse
iverzibilni proces. Odnos koji postoji izmedju ove dve velicine (za slucaj gasa)
mozemo postaviti oslanjajuci se na prosta svostva entropije I verovatnosti stanja.
Potrebno je samo utvrditi kako se menjaju ove dve velicine u zavisnosti od
kolicine materije pri nepromenjivom termodinamickom stanju. Pri tome cemo
napomenuti da je entropija gasa prporcijalna njegovoj kolicini. Uzmimo na
primer jednu zapreminu gasa i ne menjajucu njegovo stanje podelimo ovu
zapreminu na dva dela, tako da jedan od njih ima toplotnu energiju Q1, a drugi
Q2. Verovatnosti ocih tsanja usvakom slucaju su funkcije velicine Q1 i Q2:
Po pravilima racuna verovatnosti, verovatnost da istovremeno postoje energije
Q1 i Q2 data je sledecom odnosom:
On ace imati svoj maksimum ako je :

10.
Kako oba dela obrazuju jedan zatvoreni system, mora istovremeno biti ispunjen
sledeci uslov:

time dobijamo:

Ova jednacina izracunava uslov statisticke ravnoteze kome tezi system, a postize
se ako oba dela budu imala iste temperature, ako je T1=T2 . Prema tome sledeci
izraz mozemo smatrati merilom temperature i postaviti da je obrnuto
proporcijalan temperature tj.:

k-stvarna konstanta.
Izjednacujuci ovaj odnos sa odnosom koji nam daje termodinamicke definicije
entropije sledi :

Na taj nacin dobijamo sledeci odnos izmedju entropije i verovatnosti:

Kako pak entropija sadrzi jednu stvarnu aditivnu konstantu moze se
intergraciona konstanta ispustiti.Vrednost konstante
(Bolcmanova konstanta
entropije).
Dobijena jednacina daje nam sasvim novu definiciju entropije:
Entropija jednog stanja proporcionalna je logaritmu vrednosti toga stanja.

11.
8.Povratni i nepovratni procesi

Ako izolovani sistem vrsi neki process, on se moze simbolicno napisati ovako:
tj.sistem prelazi iz stanja A u stanje B. Pri ovome mogu nastupati samo dva
slucaja.
Proces koji prevodi izolovani sistem iz stanja A u stanje B, bice povrtni, ako je
moguc process koji ima jedini rezultat vracanja sistema iz stanja A u stanje
B.Proces koji prevodi izolovani sistem iz stanja A u stanje B bice nepovratni,
ako je nemoguc proces koji ima jedini rezultat vracana sistema iz stanja B u A.
Primer nepovratnog procesa je trenje, jer nemoguce obratno nekompezovano
preobracanje toplote u rad, koji se pojavljije pri trenju, tako da je svaki proces
pracen trenjem nepovratan.
Kao drugi primer nepovratnog procesa moze nam posluziti izmena toplote pri
konacnoj razlici temperature, jer je nemoguce ostvariti process kod koga je
jedini rezultat obratni prelaz toplote od hladnijeg tela tolijem.

12.
9.Ravnotezni i neravnotezni procesi
Ravnotezni proces je onaj pri kojem sistem prolazi kroz niz uzastopnih
ravnoteznih stanja i ako pri tome sistem vrsi najveci rad koji je u stanju izvrsiti
prolazeci kroz dati neprekidni niz ravnoteznih stanja. Predpostavimo da imamo,
jedan izolovani sistem tela unutar koga se odigrava niz procesa, usled koga
sistem prelazi u toku vremena iz stanja A u B. Moze se dokazati ako bi jedan od
procesa unutar sistema tekao neravnotezno, to bi u celom prelazu sistem A
B
bio nepovratan.
Obavezan i dovoljan uslov povratnosti ogleda se u tome da svi procesi koji se
odigravaju teku ravnotezno. Na ovim osnovama cesto se postavljaju termini
povratni i nepovratni, tamo gde bi se strogo govoreci primenili termini
ravnotezni i neravnotezni. Tako pri procesu koji predstavlja prelaz izolovanog
sistema iz jednog stanja u drugo, moze se reci da je povratni ili pak nepovratni.
Ako se radi o neizolovanom sistemu mogu se primeniti termini ravnotezno i
neravnotezno.
Sto je manje ravnotezni proces, brze se odigrava, a time je i veci stepen
njegove nepovratnosti. U prirodi i tehnici procesi su manje ili vise neravnotezni
i zbog toga nepovratni. Ipak proucavanje idealizovanih povratnih procesa vazno
je, jer nam oni omogucavaju da dodjemo do osnovnih zakonitosti koje
susrecemo u termodinamici.

13.
10.Treci zakon TERMODINAMIKE
Definicija jednacina entropije nista ne govori o apsolutnoj vrednosti entropije.
Pri njenoj integraciji pojavljuje se konstanta koja ostaje neodredjena. Ovu
neodredjenost uspeo je Nernst da resi i da na taj nacin postavi treci zakon
termodinamike, po kome je entropija svih materija kod apsolutne nule jednaka
nuli. Odavde dalje sledi da je termodinamicka verovatnost stanja kod apsolutne
nule W=1. Dalja posledica Nernstove teorije se ogleda u tome da specificna
toplota tela pri apsolutnoj nuli asimptoticke teze nuli i da je apsolutna nula
granicna temperatura koja se fizicki strogo govoreci nemoze postici.
Polazeci od kvantnih predstava mozemo objasniti ove postavke termodinamike
po kojima specificna toplota kondezovanog sistema tezi nuli pri T
0.
Temperatura Tc pri kome pocinje naglo smanjivanje specificne tolote cvrstog
tela odredjena je iz uslova:
gde je
-najvisa frekvencija oscilacija atoma u resetki cvrstog tela.
Temperatura Tc naziva se karakteristicna temperatura Debaja. Pri T>Tc moze se
primeniti Dilon-Petitov zakon, a pri T<Tc imamo odstupanje od ovog zakona. Sa
smanjivanjem najvise frekvencije
, snizava se karakteristicna
temperatura. Na primer, pri prelazu od lakih metala tezim zapaza se snizavanje
temperature Tc.
Analiziracemo nesto detaljnije zavisnost specificne toplote od teperature kod
cvrstih tela, koja se sastoji iz jednakih atoma. Polazeci od postavke A.Anjstajna
o karakteru oscilovanja atoma u cvrstom telu,mozemo napisati sledecu formulu,
koja izrazava unutrasnnju energiju kilogramatoma cvrstog tela:

-Avogadrov broj, R- univerzalna gasna konstanta, k-Bolcmanova

konstanta.
Uvodeci novu promenjivu
koja se analogno Tc moze
nazvati temperaturom Debaja, gornju jednacinu mozemo pisati:

14.
A specificna toplota kilogram atoma cvrstog tela:

gde je:

Ponasanje funkcije

razlicito je u oblastima
Pri

funkcija

specificna toplota tezi 3R Dilon-Petitovom zakonu. Pri temperaturi

specificna toplota tezi nuli, sto odgovara Nernstovom zakonu.

tezi 1 i

15.
Literatura:

1.Fizika / Milan Ilic Beograd

Univerzitet u Nisu

16.