UNIVERZITET ,,UNION – NIKOLA TESLA” BEOGRAD

FAKULTET PRIMENJENIH NAUKA U NIŠU

SEMINARSKI RAD
PREDMET: TERMODINAMIKA

DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

Profesor: Student:

Prof.dr Pera Paunjorić Bratislav Nikolić

Indeks: 68/17-DS
SEMINARSKI RAD TERMODINAMIKA

SADRŽAJ:

1. UVOD 2

1.1. DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA 2

2. DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE 4

4. LITERATURA 9

1 DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

SEMINARSKI RAD TERMODINAMIKA

1. UVOD

Razni eksperimenti dokazuju da mikročestice čvrstih, tečnih i gasovitih tela ne miruju, već se
nalaze u neprestanom kretanju. Ovo neuredjeno, haotično kretanje utoliko je življe, odvija se sa
većom brzinom ukoliko je temperatura sistema čestica viša. Zbog toga neuredjeno kretanje čestica
zovemo toplotno kretanje, a granu fizike koja proučava pojave vezane za toplotno kretanje naziva-
mo naukom o toploti ili termofizikom.

Izučavanje toplotnih pojava vrši se na telu (sistemu mikročestica), koje se sastoji od velikog
broja delića, te izučavanje ovih pojava zahteva različite aproksimativne metode. Navešćemo dve
takve metode koje se bitno razlikuju. Prva je fenomenološka, kod koje se ništa ne pretpostavlja o
strukturi ispitivanog toplotnog sistema već se definišu makroskopski parametri i traže se veze izme-
dju ovih parametara. Ova metoda se efikasno koristi u termodinamici. Termodinamika u okviru
termofizike bavi se pitanjem odnosa toplotne i mehaničke energije. Pri tome se primenjuju makros-
kopski pojmovi kao što su temperatura, pritisak, zapremina, koji se mogu direktno meriti tako da
struktura tela ne mora biti poznata.

Druga metoda se oslanja na prirodu toplote sa bitnom ulogom kretanja čestica. Ona koristi
statističke metode zbog velikog broja čestica i traži vezu izmedju mikroskopskih i makroskopskih
parametara. Takve metode koriste Maksvel i Bolcman u drugoj polovini XIX stoleća i razvijaju
kinetičku teoriju idealnog gasa. Kinetička teorija predstavlja pokušaj u pravcu objašnjenja makro-
skopskih parametara, na osnovu pretpostavljenog ponašanja molekula, atoma u samoj materiji.
Kinetička teorija imala je najviše uspeha kod primenjivanja na idealni gas.

Statistička metoda u termofizici daje mogućnost suštinskog razumevanja termodinamičkih i

drugih fenomenoloških zakona koji su ranije otkriveni čisto eksperimentalnim putem. Fenomeno-
loške i statističke metode uzajamno se dopunjuju.

1.1 Definicije osnovnih pojmova

Sistem – toplotni ili termodinamički – je deo prostora koji je izdvojen stvarnim ili zamišlje-
nim graničnim površinama za termička ispitivanja. To je obično izvesna količina gasa, tečnosti ili
čvrste supstancije. Ako se sistem npr. sastoji samo od odredjene količine gasa, onda govorimo o
jednofaznom sistemu. Tečnost i njena para su dvofazni sistem.

Sve što nije obuhvaćeno termičkim sistemom pretstavlja okolinu.

2 DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

SEMINARSKI RAD TERMODINAMIKA

Sistem može biti homogen i heterogen. Homogen termički sistem poseduje iste
fizičke i hemijske osobine u svakoj tački sistema. Ako se te osobine menjaju od tačke do
tačke govorimo o heterogenom sistemu.

Stanje sistema je odredjeno trenutnom raspodelom mase i energije. Stanje sistema

odredjuju parametri stanja, makroskopske su veličine i jednoznačno zavise od stanja gasa.

Toplotni sistem se nalazi u ravnoteži ako se parametri stanja ne menjaju u toku

vremena, znači da su konstantni. Parametri stanja mogu biti ekstenzivni i intenzivni.
Ekstenzivni parametri se sabiraju pri sastavljanju sistema od delova, tj. podsistema. To su
zapremina, V, masa, m, količina materije, n, ili unutrašnja energija, U. Tako npr. za
zapreminu sistema V važiće V=V1+V2+.....Vn, gde su V1,V2,...Vn zapremine pojedinih
delova sistema. Intenzivni parametri imaju iste vrednosti i za podsisteme i za ceo sistem.
To su npr. pritisak p ili temperatura T.

Unutrašnja energija sistema U je zbir kinetičke i potencijalne energije svih

elemenata siste- ma. Pri termičkoj interakciji dva sistema (interakcija može biti
mehanička, elektrostatička i dr.) dolazi do transporta energije. Transportovana energija se
zove količina toplote ili toplota Q. Transport energije se vrši dok se ne upostavi termička
ravnoteža koju karakteriše intenzivni para- metar – temperatura sistema. Za merenje
temperature potrebno je odrediti empirijske temperaturske skale. Poznata je Celzijusova
skala koja se definiše pomoću dve fiksne tačke koje se lako reprodu-

kuju. Nulta tačka je ( 0 0C ) temperatura mržnjenja vode pri normalnom pritisku (101325
Pa), a tačka ključanja vode pri istom spoljašnjem pritisku uzeta je za 100 0C. Tako se
dobija 1 0C za jedinicu izražavanja temperature u Celzijusovoj skali. 1 0C iznosi stoti deo
temperaturske razlike izmedju tačke mržnjenja i tačke ključanja vode pod normalnim
spoljašnjem pritisku.
Gasni zakoni (zavisnost pritiska i zapremine odredjene količine gasa od
temperature) daju mogućnost uvodjenja apsolutne skale sa nulom t0 = - 273,15 0C, t0 je
temperatura na kojoj bi priti- sak i specifična zapremina idealnog gasa težila nuli.
Apsolutna temperaturska skala, u kojoj se tem- peratura obeležava sa T i čija je jedinica 1
K (kelvin) ima nulu na – 273,15 0C. Nula Celzijusove skale, prema tome je T0 = 273,15 K.
Opšta veza izmedju Celzijusove i apsolutne skale

T = 273,15 + t ( t je temperatura izražena u stepenima Celzijusa).

3 DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

SEMINARSKI RAD TERMODINAMIKA

Na osnovu termodinamičkih procesa Kelvin definiše termodinamičku temperaturu

sa jedini- com 1 K. 1 K jednak je 1/273,16 – tom delu od temperaturskog intervala izmedju
apsolutne nule i trojne tačke vode. Ova je na 273,16 K ili na 0,01 0C. Znači nula
termodinamička skale takodje se nalazi na – 273,15 0C važiće i za tu temperatursku skalu.
Jedinica Celzijusove skale (10C) je po veličini jednaka jedinici apsolutne (termodinamičke)
skale (1 K).

2. DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

Prvi princip termodinamike utvrđuje odnos između promene unutrašnje energije i

izvršenog mehaničkog rada, kada se telu dovede količina toplote. Na osnovu ovoga može da
se zaključi da rad izvršen nad nekim telom delimično prelazi u unutrašnju energiju tela, a
delimično se kao toplota predaje okolini. To znači da se rad može uvek pretvoriti u toplotu
(tela i okoline).

Ep
Primer: Kamen pada sa neke visine.

Pri udaru kamena u podlogu, povećava se

njegova unutrašnja energija. Padanje kamena se odvija
h
spontano, sama od sebe, pri čemu se odgovarajuća
mehanička energija u celini pretvorila u unutrašnju
energiju tela i toplotu podloge.

Po prvom principu termodinamike, ništa se ne protivi

tome da se kamen sam od sebe podigne na visinu sa koje je pao, tako što će uzeti unutrašnju
energiju i toplotu koju je predao podlozi pretvoriti u mehanički rad. Međutim to se ne dešava.

Znači, prvi princip termodinamike ne određuje smer u kome će se vršiti neki proces
pretvaranja energije, već to određuje drugi princip termodinamike. Toplota spontano
prelazi sa tela veće temperature na telo manje temperature.

4 DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

SEMINARSKI RAD TERMODINAMIKA

Za pretvaranje unutrašnje energije nekog tela u mehanički rad, potrebno je da unutrašnja

energija pređe sa jednog tela na drugo, a to će se vršiti ako između tela postoji temperaturska
razlika.

Prelazak unutrašnje energije sa tela sa višom temperaturom na telo sa nižom temperaturom

vrši se spontano, dok se obratan proces, prelaženje unutrašnje energije sa tela na nižoj
temperaturi na telo na višoj temperaturi, ne može odvijati spontano.

Pretvaranje toplote u mehanički rad je složenije i nemoguće je ostvariti proces pri kome bi se
sva dovedena toplota mogla pretvoriti u mehanički rad, odnosno u mehaničku energiju.

Unutrašnja energija se pretvara u mehanički rad na taj način što prelazi sa tela koje se
nalazi na višoj temperaturi na telo sa nižom temperaturom. Međutim, ne postoji
termodinamički proces u kojem bi jedini rezultat bio pretvaranje toplote u rad.

Perpetuum mobile druge vrste nije moguć.

Perpetuum mobile druge vrste bi bila mašina koja bi svu unutrašnju energiju radnog tela i
okoline mogla da pretvori u mehaničku energiju. Pomoću nje bi mogli da se koriste neiscrpni
izvori energije u okeanima, Zemljinoj kori ili atmosferi.

Da bi toplotna mašina mogla da obavlja rad, mora da postoje dva rezervoara toplote,
grejač (od koga se oduzima određena količina toplote) i hladnjak (kome se predaje količina
toplote). Prilikom prelaska toplote sa tela više temperature (grejač) na telo niže temperature
(hladnjak) vrši se rad.

5 DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

SEMINARSKI RAD TERMODINAMIKA

Т1
Т1

Q
Т1 > Т2
Q
Т1 > Т2

Т2
Т2 Т2
Т2

Statistički smisao drugog principa termodinamike

U prirodi se zapažaju tendencije izjadnačavanja razlika temperatura, pritiska,

gustina... Ove pojave prepuštene same sebi dešavaju se samo u jednom smeru. Sve ove
pojave su posledica haotičnog kretanja molekula, pa se za drugi princip termodinamike može
dati i druga formulacija.

Primer:

Neka se u u kutiji nalaze – u jednom delu bele kuglice, a u drugom crne. Kuglice su
odvojene pregradom. Ove kuglice mogu da dočaraju molekule u telima. Uklonimo pregradu i
omogućimo da kuglice mogu da se pomešaju. Postavlja se pitanje sa kolikom verovatnoćom
možemo da očekujemo da se kuglice same od sebe ponovo potpuno razdvoje. Odmah se
može zaključiti da je ovakav proces neverovatan. Naprotiv, verovatan je proces da će kuglice
obe boje biti ravnomermo raspoređene po kutiji.

Dakle, kada se kutija protrese termodinamički sistem kuglica teži da pređe u

ravnotežno stanje. Pritom možemo zaključiti da će tada sistem uvek težiti da pređe u neko od
izmešanih stanja, dok je prelazak u uređeno stanje vrlo neverovatno. Ako je broj kuglica u
kutiji jako mali – tada ipak postoji realna mogućnost da se kuglice vrate u prvobitno uređeno
stanje – pa će se to povremeno i desiti. Međutim, što je broj kuglica veći to je ovakav događaj

6 DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

 SEMINARSKI RAD TERMODINAMIKA

neverovatniji. Na kraju, ako je broj kuglica dovoljno veliki da predstavlja termodinamički

sistem, postojaće i dalje verovatnoća ponovnog uređivanja kuglica, ali tako mala da se realno
to nikada neće desiti.

Na sličan način, postoji izvesna mala verovatnoća da se svi molekuli vazduha u jednoj
sobi, slučajnih haotičnim kretanjima okupe u jednoj polovini te sobe, dok bi pritom u drugoj
polovini nastao vakuum. Međutim verovatnoća ravnomernog rasporeda molekula gasa u sobi
je mnogo veća, pa do ovakvih ravnomernih rasporeda uvek i dolazi.

Ovde se može primetiti da su kuglice u ravnotežnom stanju kada se nađu u

izmešanom stanju, dok je neravnotežno stanje kada se nalaze u stanju reda. Ovo je još jedan
način za raspoznavanje neravnotežnog od ravnotežnog stanja termodinamičkog sistema.

Dakle: neuređeno stanje u termodinamičkom sistemu predstavlja njegovo ravnotežno stanje,

dok red predstavlja neravnotežno stanje termodinamičkog sistema.

Na osnovu ovakvih primera može da se da statističko tumačenje drugog principa

termodinamike1:

Prirodni procesi se odvijaju spontano i to prelazeći iz manje verovatnog stanja i više

verovatno stanje odnosno prelazak molekula (čestica) iz uređenog oblika kretanja u
neuređeni oblik najverovatniji u prirodi.

Obratni procesi su malo verovatni i u prirodi se spontano ne dešavaju.

Potrebno je istaći da navedeno razmatranje može da se primeni samo na sisteme koji se

sastoje iz veoma velikog broja čestica. Za sisteme sa izuzetno velikim brojem čestica neki
procesi su praktičo nemogući. Šanse postoje, ali su veoma male.

Iskustvo pokazuje da ukoliko postoje dva podsistema izolovana od okoline, različitih

inten- zivnih parametara T1, p1 ....... i T2, p2 ......, u njihovom kontaktu nastaju procesi
izjednačavanja. Sistem teži ka ravnoteži kada su temperatura ili pritisak isti u celom
sistemu. Proces suprotnog sme- ra se nikada ne odigrava spontano. Pored toga važni su i
procesi pretvaranja toplote u mehaničku energiju. Naime za pogon automobila, lokomotive,
brodova potrebno je vršiti mehanički rad, koji se dobija iz toplotne energije. Ovaj vid

1
Болцман

7 DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

SEMINARSKI RAD TERMODINAMIKA

energije se relativno lako može proizvesti u velikim količinama iz hemijskih (sagorevanje)

ili nuklearnih procesa.

Iskustvo nam govori i o tome da se mehanička energija (energija uredjenog

kretanja) lako i jednostavno pretvara na primer trenjem u toplotu (u energiju haotičnog
kretanja). Suprotno, pretva- ranje toplote u mehanički rad je vezano za posebne uslove. II
princip termodinamike razmatra gene- ralno ove iskustvene činjenice.

Navešćemo neke stare formulacije drugog principa:

"Toplota nikada ne može da prelazi sama od sebe sa tela sa nižom temperaturom na telo
sa višom temperaturom." (Klausijus, 1850.)
"Nije moguće napraviti mašinu sa periodičnim dejstvom koja bi podizala teret i
hladila izvor toplote bez drugih dejstava." (Plank, 1903.)
"Nemoguće je ostvariti perpetum mobile druge vrste." (Ostvald, 1851.)

Klausijusova formulacija govori o procesima izjednačavanja u prirodi, dok druge

dve for- mulacije govore o uslovima pretvaranja toplote u mehanički rad. Ukazuju na
nemogućnost potpu- nog pretvaranja haotičnog kretanja u uredjeno kretanje. Perpetum
mobile druge vrste bila bi mašina koja stalno oduzima toplotu iz nekog toplotnog
rezervoara i primljenu toplotu u potpunosti pretvara u rad. (Toplotni rezervoar je sistem od
koga se toplota može oduzimati ili dovoditi pri čemu se temperatura sistema ne menja).

Medjutim iskustvo pokazuje da su za periodično pretvaranje toplotne energije u mehanički

rad potrebna dva toplotna rezervoara; jedan sa višom, a drugi sa nižom temperaturom. Od
toplijeg rezervoara termodinamički sistem koji se često zove radno telo primi toplotu Q1. Od
ove toplote jedan deo mašina pretvara u mehanički rad, a drugi deo Q2 ostaje neiskorišćen i
predaje se hladni- jem rezervoaru. Pošto radno telo obavi svoj zadatak (izvrši ekspanziju i
pomera klip toplotne maš- ine), potrebno ga je vratiti u početno stanje, da bi mašina
periodično radila. Znači radno telo obavlja kružni

8 DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

SEMINARSKI RAD TERMODINAMIKA

Zaključak:

Prvi princip termodinamike, kao zakon održanja energije, važi uvek. Drugi princip
termodinamike ne može da se primeni na sisteme sa malim brojem čestica.

Pošto svaki sistem prepušten sam sebi prelazi u ravnotežno stanje, zaključujemo da je to
stanje ujedno i stanje najveće verovatnoće.

4. LITERATURA

[1] Prof.Čila Loboda, Fizika I deo, 2000, Visoka tehnička škola strukovnih studija Subotica

[2] http://fizis.rs/gimnazija/ii-razred/termodinamika/prvi-princip-termodinamike/

9 DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE