Termodinamika (teorija)

1. Osnovne jedinice SI sistema:

Dužina, masa, temperatura, količina toplote, jačina svetlosti, jačina struje i vreme.
2. Termodinamika:
Termodinamika je statistička nauka koja analizira i proučava toplotne promene stanja materije.
3. Termodinamički sistema:
Otvoreni – kada je između termodinamičkog sistema i okoline omogućena razmena supstance i energije.
Zatvoren – kada je između sistema i okoline moguća razmena energije ali ne i razmena supstance.
Izolovan – kada granična površina ne dozvoljava nikakvu razmenu.
4. Adijabacki sistem:
Ako zatvoreni sistem ne omogućava razmenu toplotne energije sa okolinom odda se on naziva adiabacki sistem.
5. Diaterski sistem:
Ako zatvoreni sistem sa okolinom razmenjuje samo toplotnu energiju onda se takav sistem naziva diaterski.
6. Termodinamička ravnoteža:
Sistem se nalazi u stanju termodinamičke ravnoteže ako je zadovoljena mehanička, koncentraciona i temperaturska ravnoteža.
7. Prvi postulat termodinamike:
Izolovani sistem posle izvesnog vremena uvek spontano prelazi u stanje termodinamičke ravnoteže i bez dejstva spoljašnjih uticaja
dostignuto ravnotežno stanje termodinamičkog sistema se ne može poremetiti.
8. Drugi postulat termodinamike:
Ako je sistem A u termodinamičkoj ravnoteži sa sistemom C i sistem B u termodinamičkoj ravnoteži sa sistemom C onda je i sistem A u
ravnoteži sa sistemom B.
9. Intenzivna veličina stanja:
Intenzivne veličine ne zavise od mase i količine materije i imaju istu vrednost u proizvoljno odabranom homogenom termodinamičkom
sistemu u ravnoteži.
10. Ekstenzivna veličina stanja:
Ekstenzivne veličine stanja zavise od mase i količine materije i za ceo sistem mogu se odrediti kao zbir pojedinih delova sistema.
11. Apsolutni pritisak:
Apsolutni pritisak je intenzivna veličina stanja . To je srednja vrednost zbira svih sila usled sudara N molekula svedenih na jedinicu
površine A.
12. Razlika između veličine stanja i spoljašnjih uticaja:
Veličine stanja imaju totalni diferencijal i njihova promena zavisi od početnog i krajnjeg stanja.
Spoljašnji uticaji (zapreminski rad i količina toplote) nemaju totalni diferencijal i promena zavisi od puta prelaska iz jedno u drugo
termodinamičko stanje.
Rad koji se odvede iz sistema je +, a koji se odvede je - , a kod količine toplote je obrnuto.
13. Jednačina stanja idealnog gasa:
Idealni gas je zamišljena radna materija čiji se molekuli homogeno kreću, imaju oblik loptica beskonačno malog prečnika, konačne mase
pri čemu između molekula vladaju beskonačno male sile.
14. Zapreminski rad:
Pod zapreminskim radom podrazumeva se rad spoljašnjih sila koji izaziva promenu zapremine termodinamičkog sistema.
15. Kvazistatička promena stanja:
Kvazistatičke su one promene stanja kod kojih radna materija prolazi kroz stanje mehaničke ravnoteže. Mehanička ravnoteža je
jednakost u pritisku.
16. Povratne promene stanja:
Povratne promene stanja su promene kod kojih je zadovoljeno mehanička, koncentraciona i temperaturska ravnoteža.
17. Prvi zakon termodinamike:
Količina toplote dovedena zatvorenom termodinamičkom sistemu će se utrošiti na vršenje zapremiskog rada i promenu unutrašnje
energije.
 18. Toplotni kapacitet:
Količina toplote koju je potrebno dovesti ili od termodinamičkog sistema odvesti da bi se temperatura sistema promenila za jedinicu
naziva se toplotni kapacitet radne materije.
19. Entalpija:
Entalpija je veličina stanja koja ima osobine energeckog potencijala i predstavlja jedan termodinamički potencijal koji se sastoji od
termičkog potencijala i spoljašnjeg potencijala.
20. Drugi zakon termodinamike:
U jednom izolaovanom sistemu bez spoljašnjih uticaja mogu nastati promene samo u pravcu porasta entropije.
21. Politropska promena stanja:
Kod politropskih promena stanja toplotni kapacitet je konstantan i ima vrednost od minus beskonačno di plus beskonačno i proces je
kvazistatičan. Izobarski proces (pritisak je konstantan), isohorski proces(specifična zapremina je konstantna) i izotermski proces
(temperatura je konstantna).
22. Adijabacka promena stanja:
Adijabacki proces nema razmene toplote sa okolinom. Kriva se naziva adiabata. Ako je adiabata kvazistatička onda je i izentropska ako
nije kvazistatička onda nije ni izentropska.
23. Parcijalni pritisak:
Pod parcijalnim pritiskom u smeši podrazumeva se pritisak komponente na temperaturi i zapremini smeše. Ukupan pritisak mora biti
veći od parcijalnog pritiska jer je veći i broj molekula koji prouzrokuju ukupan pritisak.
24. Daltonov zakon
Pri konstantnoj temperaturi smeše ukupan pritisak smeše gasova jednak je zbiru parcijalnih pritisaka.
25. Vlažna para:
Vlažna para je smeša tečnosti koja ključa iz suve pare koja se nalazi u termodinamičkoj ravnoteži. Ako je x=0 onda je to donja granična
kriva a ako je x=1 onda je to gornja granična kriva. X je stepen suvoće pare. Ključava tečnost-Vlažna vodena para-Pregrejana para.
26. Suvozasićena para:
Suvozasićena para je para čija je temperatura jednaka temperaturi ključanja vode za dati pritisak.
27. Kružni proces:
Kružni proces je postupak za transformaciju toplote u mehanički-permanentni rad.
28. Otov kružni proces:
Otov kružni proces sastoji se od dve adijabate i dve izohore. Radno telo je mešavina vazduha i raspršenog tečnog goriva.
29. Dizelov kružni proces:
Dizelov kružni proces se sastoji iz dve adijabate, jedne izohore i jedne izobare.
30. Karnotov kružni proces:
Karnotov kružni proces je proces koji se sastoji iz dve izoterme i dve izentrope. On ima najveći stepen korisnosti koji se obavlja između
temperatura toplotnog izvora i ponora.
31. Rankin-Klauziusov kružni proces:
Rankin-Klauziusov kružni proces sastoji se iz izentropske kompresije 1-2, 2-3 izobarskog odvođenja toplote, 3-4 adijabackog prigušivanja
i 4-1 izobarskog dovođenja toplote.
32. Levokretni kružni proces:
Levokretni kružni proces je proces koji se kreće suprotno od smera kazaljke. Koristi se za pregrevanje i za hlađenje. Toplota se prenosi
prinudno sa objekta na nižoj temperaturi na objekat na višoj temperaturi.
33. Desnokretni kružni proces:
Desnokretni kružni proces je proces koji se kreće u smeru kazaljke na satu. On služi da se dobije koristan tehnički rad.
34. Prostiranje toplote:
Prostiranje toplote se vrši na tri načina i to provođenjem, konvekcijom i zračenjem. Provođenje toplote nastaje neuređenim kretanjem
mikroskopskog elementa pri čemu nastaje promena temperature posmatrane sredine. Ovaj proces je karakterističan za čvrsta, tečna i
gasovita tela.
35. Toplotni fluks:
Toplotni fluks je količina toplote u jedinici vremena.
36. Furilov zakon:
Količina toplote koja prođe kroz izotermsku površinu u određenom vremenu proporcionalna je gradientu temperature na izotermsku
površinu.
 37. Entropija:
Entropija je mera neuređenosti sistema. Entropija je u stvari količina promene.
38. Radno telo:
Radno telo je ono telo koje se sastoji od tolikog broja čestica koje omogućavaju primenu zakona termodinamike.
39. Kombinovano prostiranje toplote:
Kombinovano prostiranje toplote sastoji se iz kondukcije i konvekcije i naziva se prolaz toplote.
40. Količina toplote:
Količina toplote je energija koju telo prima ili otpušta u toplotnom procesu.
41. Razmena toplote zračenjem:
Prenos toplote se vrši putem elektromagnetnih talasa različitih talasnih dužina. Talasna dužina toplotnog zračenja nalazi se u granicama
od 0,8 do 400 mikrometara.
42. Crno telo:
Telo koje apsorbuje svu dozračenu energiju naziva se apsolutno crno telo a ako je a manje od 1 onda je to sivo telo.
43. Belo telo:
Telo koje u potpunosti reflektuje energiju naziva se belo telo.
44. Apsolutno propustljivo telo:
Telo koje propušta svu doziranu energiju naziva se apsolutno propustljivo telo.
45. Plankov zakon:
Plankov zakon govori nam koliki je intenzitet elektromagnetnog zračenja crnog tela u zavisnosti od temperature i frekvencije.
46. Vinov zakon:
Sa porastom temperature zračenja crnog tela odgovarajućim manjim talasnim dužinama.
47. Kirhofiv zakon:
Pri ravnotežnom zračenju koeficijent apsorbcije jednak je koeficijentu emisije.
48. Lambertov zakon:
Energija zračenja je najveća u pravcu normale na površinu.
49. Konvekcija:
Prirodna konvekcija je pojava kada se toplotni fluks kreće sam od sebe zbog razlike u gustini.
Prinudna konvekcija je kretanje fluida pod dejstvom spoljašnjih faktora.

α- Koeficijent provođenja toplote

λ- Koeficijent prelaza toplote
k-Koeficijent prolaza toplote