Električne mašine, aparati i

uređaji
Elektrotermički aparati i uređaji – osnovni pojmovi
Elektrotermički aparati i uređaji – osnovni pojmovi

• Aparati koji električnu energiju pretvaraju u toplotnu.

• Prolaskom električne struje kroz provodnik, usled postojanja električnog otpora,
dolazi do transformacije električne energije u toplotnu – Džulova toplota.
• Količina toplote oslobođena u provodniku kroz koji protiče električna struja
jednaka je proizvodu kvadrata jačine te struje, električnoj otpornosti provodnika
i vremenu proticanja struje:
Q = I2 • R • t
Q – količina toplote [J]
I – intenzitet električne struje [A]
R – električna otpornost [Ω]
t – vreme [s]
Toplota
• Toplota neke supstance (ili živog bića) predstavlja energiju njenih
(njegovih) molekula.
• Kretanje molekula produkuje toplotu. Više kretanja znači generisanje više
toplote.
• Fizika definiše toplotu kao stanje molekularnog kretanja
• materije koje se završava tek na apsolutnoj nuli od -273,16 °C.
• Na apsolutnoj nuli svaka materija je čvrsto telo, kretanje molekula sasvim
prestaje i nema toplote, dok na svim višim temperaturama od apsolutne
nule već postoji toplota tj. kretanje molekula (toplinska energija).
• Voda kada oslobađa toplotu – led, ako prihvata toplotu – vodena para.
Toplota
• Toplota je onaj deo unutrašnje energije koji se sa toplijeg tela prenosi na
hladnije telo.
• Energija koju telo otpusti ili primi u procesu toplotne razmene naziva
se količina toplote.
• Količina toplote zavisi od promene temperature, mase tela i vrste supstance.
Q = m · c · (T2 − T1) [J]
m [kg] – masa
c [J∕kgK] – specifični toplotni kapacitet
(T2 − T1) [K] – promena temperature
Toplota
• Primer 1: šolja čaja i kašičica.
• Primer 2: dve posude sa različitom količinom vode.
• Primer 3: zemlja i more, metalna posuda i voda.

• Specifični toplotni kapacitet zavisi od vrste supstance materija c [J∕kgK]

• Brojno je jednak količini toplote koja je potrebna za zagrevanje voda 4 816
1kg te supstance za 1K ulje 3 800
• Secifični toplotni kapacitet vode (4186) je oko 30 puta veći nego alkohol 2 500
kod žive (140) aluminijum 900
staklo 800
cink 390
bakar 380
živa 140
Toplotna ravnoteža
• U sistemu od dva ili više tela vrši se razmena
toplote tako da je količina toplote koju predaje telo
sa višom temperaturom jednaka količini toplote
koju prima telo sa nižom temperaturom.
• Toplota prelazi sa toplijeg na hladnije telo sve dok
oba tela ne dostignu istu temperaturu.
• Ako nema razmene toplote, kazemo da su sistem i
okolina u ravnoteži.
• Načini prenosa toplote: kondukcija, konvekcija i
radijacija (zračenje).
Prenos toplote
• Kondukcija - razmena toplote se vrši pri
direktnom kontaktu dva tela. Energija se
prenosi neposredno sa molekula na
molekul.
• Strujanje ili konvekcija - prenošenje
unutrašnje energije kretanjem molekula
(kod tečnosti i gasova)
• Zračenje ili radijacija - prenošenje
energije između dva tela bez posredstva
supstancijalnog medijuma.
Temperatura
• Temperatura je mera zagrejanosti tela.
• Temperatura je osobina materije koja odražava količinu energije kretanja čestica
komponenti
• Opisuje toplotno stanje I sposobnost tela ili materije da razmenjuje toplotu sa
okolinom
• Jedna od osnovnih fizičkih veličina u međunarodnom sistemu jedinica
• Termodinamička temperatura se određuje osnovnim zakonima termodinamike,
merna jedinica je kelvin [K].
• Određuje se polazeći od najniže moguće temperature u prirodi, takozvane
temperature apsolutne nule. Na toj temperaturi nema toplote pošto kretanje
molekula sasvim prestaje.
Temperaturne skale
• Mogu biti apsolutne i relativne.
• Kelvinova skala je apsolutna skala.
• Relativna skala zasniva se na kinetičkom ponašanju u odnosu
na određeni materijal ( tačke mržnjenja i ključanja vode..).
• Farenhajtova skala – po Danijelu Gabrijelu Farenhajtu, prvi je
koristio živu u termometru, prva široko rasprostranjena skala.
• Tačka mržnjenja vode određena je vrednošću od 32 °F, a
tačka ključanja od 212 °F. 0 °F predstavlja najveću zimu koja je
zabeležana u Gdanjsku 1709. godine.
• Danas se koristi u SAD i Jamajci.
Temperaturne skale
• Celzijusova skala – po švedskom astronomu
Andersu Celzijusu.
• Stepenasta skala zasnovana na trojnoj tački vode
( temperatura i pritisak na kojoj se voda nalazi u
termodinamičkoj ravnoteži)
• Tačka mržnjenja vode je na 0 °C a tačka ključanja
na 100 °C.
• Veze između temeperature izražene u različitim
jedinicama:
°C = (°F – 32) / 1,8
°C = K – 273,15
Merenje temperature
• Promena toplotnog stanja tela praćena je propratnim efektima kao sto
su promena zapremine tela, pojava termoelektriciteta, zračenje..
• Temperaturu tela moguće je izmeriti samo posredno preko takvih
veličina koje se još nazivaju termometarskim i koje su u funkcionalnoj
vezi sa temperaturom a podložne su direktnom merenju.
Mogu biti:
• neelektrični termometri kod kojih se promena temperture manifestuje
promenom fizičkih dimenzija senzora.
• električni termometri kod kojih se sa promenom temperature menja
neki električni parametar senzora.
Neelektrični termometri
• Najčešće su analogni.
• Ekspanzioni termometri svoj rad baziraju na pojavi da se
telo širi sa porastom temperature a skuplja sa padom
temperature: živin termometar ( umesto žive koristi se i
azot, freon itd), toplomer za telesnu temperaturu ( nekad
sa živom, danas galijum ili slično).
• Dilatacioni termometri svoj rad zasnivaju na principu
povećanja dimenzije čvrstih tela sa porastom
temperature gde je zavisnost u određenom opsegu
linearna. Mogu biti od bakra, mesinga i legure gvožđa i
nikla.
Neelektrični termometri
• Bimetalni senzori temperature se prave u
obliku traka od dva sloja materijala sa
različitim koeficijentom linearnog širenja
gde se traka, prilikom porasta
temperature, savija u stranu materijala sa
manjim koeficijentom linearnog širenja.
• Koriste se za izradu termostata
• Opseg od -30 °C do 300 °C
Električni termometri
• Najčešće su digitalni, sa različitim vrstama
senzora.
• Metalni otporni senzori – otpornost im se
menja u zavisnosti od temperature
( platina, nikl)
• Otporni senzor je pasivan senzor i kroz
njega mora teći struja da bi se dobio
napon koji se može meriti.
• Međutim prolaskom struje kroz njega on
se dodatno greje usled oslobađanja
Džulove energije I2R.
• Ovo je najveći nedostatak otpornih
senzora i ispoljava se kao sistemska greška
Električni termometri
• Termoparovi (termoelementi) - pojava nastajanja elektromotorne sile
u električnom kolu dva provodnika od različitih metala ili legura, čiji se
spojevi nalaze na različitim temperaturama.
Prednosti:
• Rad bez spoljašnjeg izvora energije jer je aktivan senzor
• Jednostavna i kompaktna konstrukcija
• Širok temperaturni opseg (-270 °C ÷ 4000 °C )
• Visoka tačnost
Električni termometri
• Termistori – približno
eksponencijalna promena otpora,
mogu biti NTC (otpornost pada
porastom temperature) i PTC
( otpornost raste porastom
temperature)
• Prednosti termistora: velika
osetljivost na sobnoj
temperaturi, male dimenzije,
brza reakcija
Električni termometri
• Infracrveni senzori temperature omogućavaju
beskontaktno merenje temperature objekata
• Predstavlja optičko merenje zasnovano na
svojstvu svih materijala da emituju
elektromagnetno zračenje (infracrveno zračenje).
•  infracrvena energija, emitovana sa objekta čija se
temperatura meri, dolazi do senzora preko
optičkog sistema, koji je fokusira na jedan ili više
fotodetektora.
• Detektor konvertuje infracrvenu energiju u
električni signal, koji se nakon toga pretvara u
temperaturnu vrednost.
• Mogu biti fiksi i prenosivi.