1.Kakav može biti termodinamički kružni ciklus i kad se primenjuje?

Moguće su dve vrste termodinamičkih ciklusa: desnokretni i levokretni.

Ako se promene stanja radnog tela poklapaju sa smerom kretanja kazaljke na časovniku, radno telo
obavlja desnokretni ciklus, a ako su one suprotne kretanju kazaljke na časovniku radon telo obavlja
levokretni ciklus.

Konverzija toplote u rad uvek se realizuje desnokretnim ciklusom, kao što je to slučaj kod motora SUS i u
gasnim i parnim postrojenjima.

Konverzija mehaničke energije u toplotnu energiju ostvaruje se uvek levokretnim ciklusom (frizideri)

2.Objasniti osnovnu šemu po kojoj radi postrojenje parne turbine

Suština rada postrojenja (vidi šemu)parne turbine je da se hemijska energija goriva pretvori u mehanički
rad, pri čemu vodena para predstavlja posrednika u tom pretvaranju. Oslobođena hemijska energija
goriva koristi se za proizvodnju pare u parnom kotlu. U parnom kotlu dovođenjem količine toplote qa
vrši se zagrevanje vode, isparavanje i pregrevanje pare (promena stanja 4 - 1). Dobijena pregrejana
vodena para se odvodi u turbinu gde ekspandira (1-2) i vrši tehnički rad W'ti.

Izrađena vodena para vodi se u kondenzator u kome se kondenzuje i hladi (2-3) rashladnom vodom, pri
čemu se od pare odvodi količina toplote qo. Nastali kondenzat se

uz pomoć pumpe (3-4), ulaganjem tehničkog rada W'tu, prebacuje u parni kotao i time se zatvara jedan
desnokretni ciklus.

3. Objasniti osnovnu šemu po kojoj rade rashladna postrojenja i toplotna pumpa.

Ukoliko se levokretni ciklus koristi da bi se ostvario proces hlađenja, na primer hlađenje namirnica u
frižideru, tada su namirnice zapravo toplotni izvor. Od namirnica kojese hlade odvodi se količina toplote
qa kojom se zagreva radno telo (za radno telo ova toplota je dovedena). Toplotniponor je okolina
frižidera, kojoj radno telo predaje toplotu.

Ukoliko se levokretni ciklus koristi da bi se ostvario proces zagrevanja, na primer zagrevanje vazduha
pomoćutoplotne pumpe, tada se vazduhu koji se zagreva dovodi količina toplote qo od radnog tela koje
se hladi (za radon telo ova toplota je odvedena qo <0).
4.Definisati: termodinamički stepen iskorišćenja ciklusa, koeficijent hlađenja i koeficijent zagrevanja
pitanje efikasnosti konverzije toplote u rad je definisano termodinamičkim stepenom iskorišćenja:

nt= koristan rad / dovedena toplota

Termodinamički stepen iskorišćenja pokazuje koji deo dovedene toplote se pretvara u koristan rad. S
obzirom na napred iznete definicije ima se: .

nt <1.

Ttermodinamički stepen iskorišćenja parno turbinskog postrojenja je oko 40%.Koristan rad ciklusa (W >
0) jednak je razlici dobivenog (izvršenog W>0) i utrošenog (uloženog W <0) rada (Wti' > {Wtu'}): Wk' =
Wti'+Wtu' = Wti'- {Wtu'}

5. Prikazati u odgovarajućim termodinamičkim dijagramima: koristan rad, korisnu toplotu, dovedenu i

odvedenu toplotu, zapreminski i tehnički rad

U radnom (p, v) dijagramu koristan rad je predstavljen šrafiranom površinom.

Iskorišćena (korisna) količina toplote (qk>0) jednaka je razlici dovedene (qd > 0) i odvedene (qo <0)
toplote (qd. >{qo}): qk = qd +qo = qd -{qo).

Na osnovu prvog zakona termodinamike za termodinamički ciklus ima se: qk = Wk

6.Objasniti Karno-ov kružni ciklus i prikazati ga u termodinamičkim dijagramima

Karno je predložio idealnu toplotnu mašinu u kojoj se ostvaruje idealan desnokretni kružni ciklus koji se
sastoji od dve povratne izotermske i dve povratne adijabatske kvazistatičke

promene stanja. U Karnoovom ciklusu toplota se dovodi radnom telu od toplotnog izvora (zagrejača) na
izotermi više temperature fa odvodi se toplotnom ponoru (hladnjaku) na izotermi niže temperature To

Da bi se ostvario Karnoov ciklus potrebno je ispuniti dva uslova:

- da su zagrejač i hladnjak toplotni rezervoari velikih toplotnih kapaciteta, tako da im se ne menjaju

temperature,

- da su temperaturne razlike između zagrejača i radnog tela, kao i između radnog tela i hladnjaka u
procesu razmene toplote beskonačno male vrednosti, ali ipak dovoljne da se proces razmene toplote
ostvari, čime se ispunjava uslov da se proces razmene toplote odvija sporo.

Karnoov ciklus počinje izotermskim (T, = T2) širenjem (1-2) radnog tela uz dovođenje toplote Q, zatim se
nastavlja adijabatskim širenjem (2→3), izotermskim (T, = T1) sabijanjem (3→4) uz odvođenje toplote Q. i
na kraju se radno telo adijabatski sabija (4→1) do početnog stanja.

7.Definisati termodinamički stepen iskorišćenja Karno-ovog ciklusa (bez izvođenja) i dati Karno-ovu
teoremu.

Termodinamički stepen iskorišćenja Karnoovog ciklusa ne zavisi od vrste radnog tela koje obavlja ciklus
već zavisi samo od temperature zagrejača T i temperature hladnjaka
To. Tekmodinamični stepen Ntc={Qo} /Q

Q-dovedena u. t.Qo-odvedena kt.

1.Objasniti Otto-ov kružni ciklus i prikazati ga u termodinamičkim dijagramima.

Oto-ov ciklus primenjuje se kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Teorijski Oto-ov ciklus
sastoji se iz dve izentrope i dve izohore. Nakon izentropske kompresije (1-2), gas se izohorski
zagreva (2-3), zatim izentropski ekspandira (3-4) i na kraju izohorski hladi (4-1) do početnog
stanja. Minimalna temperatura gasa je u početnom stanju, a maksimalna temperatura na kraju
procesa zagrevanja.
2.Objasniti Diezel-ov kružni ciklus i prikazati ga u termodinamičkim dijagramima.

Dizel-ov ciklus primenjuje se kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Teorijski Dizel-ov

ciklus sastoji se iz dve izentrope, izobare i izohore. Nakon izentropske kompresije (1-2), gas se
izobarski zagreva (2-3), zatim izentropski ekspandira (3-4) i na kraju izohorski hladi (4 -1) do
početnog stanja.

3.Objasniti Sabate-Zajliger-ov kružni ciklus i prikazati ga u termodinamičkim dijagramima.

Sabate-Zajliger-ov ciklus primenjuje se kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Teorijski

Sabate-Zajliger-ov ciklus sastoji se iz dve izentrope, izobare i dve izohore. Nakon izentropske
kompresije (1-2), gas se najpre izohorski (2-3) i izobarski (3-4) zagreva, zatim izentropski
ekspandira (4 - 5) i na kraju izohorski hladi (5-1) do početnog stanja. Ovaj ciklus često se
naziva, zbog načina dovođenja toplote, ciklusom sa kombinovanim dovođenjem toplote.
Minimalna temperatura gasa je u početnom stanju, a maksimalna temperatura na kraju procesa
izobarskog zagrevanja. Minimalni pritisak gasa je u početnom stanju, a maksimalni pri procesu
izobarskog zagrevanja.
4.Objasniti Lenoir-ov kružni ciklus i prikazati ga u termodinamičkim dijagramima.
1860. godine Lenoir je konstruisao jednocilindrični dvotaktni klipni motor sa unutrašnjim
sagorevanjem koji je usisavao gasnu smešu koju je palio varnicom nakon čega je vršena
ekspanzija I izduvavanje. Motor je radio bez prethodnog sabijanja tako da je stepen korisnosti
bio minimalan, zbog čega se ovakav motor pokazao nepraktičnim i neupotrebljivim kao pokretač
automobila. Teorijski Lenoir-ov ciklus sastoji se od izohore, izentrope i izobare. Nakon
izohorskog zagrevanja (1-2), gas izentropski ekspandira (2-3) i na kraju izobarski hladi (3-1) do
početnog stanja.

12.Toplane i kotlarnice.

Топлана је модерно организовано предузеће на високом техничко-технолошком нивоу,

које управља енергетским ресурсима и усмерава развој комуналне енергетике на нивоу
локалне самоуправе у правцу оптималног снабдевања корисника топлотном енергијом. У
топланама се производи топлотна енергија која се потом дистрибуира системом
топловода до тарифних купаца и првенствено се користи за да загревање објеката, али
све чешће и за загревање топле потрошне воде.

За производњу топлотне енергије у топланама користе се котлови, који представљају

витални део сваке топлане.

13.Namena i podela kotlova.

Котлови су уређаји у којима се топлотна енергија коју садржи гориво сагоревањем

претвара у топлоту. За разлику од пећи, котлови се са спољасне стране топлотно изолују
пошто је одавање топлоте из њих непожељно.

Према носиоцу топлоте котлови могу бити водени или парни.

Према материјалу од којих су начињени котлови могу бити од ливеног гвожђа и од

челичног лима.
Према врсти горива котлови могу бити:

1. котлови на чврста горива

2. котлови на течна горива

3. котлови на гасовита горива

Према начину додавања горива котлови могу бити:

са ручним ложењем (имају најнижи степен корисности а захтевају највише особља за

опслуживање)

са полуаутоматским ложењем

са аутоматским ложењем (имају највиши степен корисности а захтевају најмањи број

ложача)

14. Osnovne karakteristike parnih kotlova.

Основне карактеристике водених котлова су:

топлотна снага котла Q(kW)

топлотни режим котла 90/70, 110/70, 130/70 (oC)

радни притисак котла (bar)

- степен корисности (%)

Топлотна снага котла је количина топлоте коју вода прими у котлу и предаје
потрошачима.

Температурни режим котла је однос температура полазне и повратне воде.

Према температурном режиму разликујемо: топловодне котлове (90/70, 110/70 оС) и
вреловодне котлове (полазна температура виша од 110оС.
Радни притисак котла зависи од висине највишег грејног тела (10м=1 bar), код
топловодних је обично 4 bar.
Степен корисности котла је однос добијене енергије (предате води) и унете енергије у
котао горивом. Зависно од врсте горива износи од 65% до 95%.
15.Dimenzionisanje kotlova.

Котлови се тачно димензионишу водећи рачуна о губицима топлоте у мрежи цевних

водова (у вези са њиховим положајем и изолацијом), о врсти носиоца топлоте и

употребљеног горива...

При одређивању броја котлова за мања постројења мора се ради обезбеђења у случају

квара укупна величина загревне површине предимензионисати. Ово се чини на тај начин

што се поставе два котла од којих сваки има 2/3 укупне потребне количине топлоте. На

овај начин један котао може за већи део зиме послужити сам, а у случају квара други

котао може са дозвољеним преоптерећењем послужити и у време највећих хладноћа. Као

основ за димензионисање котлова служи укупна количина топлоте коју одају сва грејна

тела уколико се ради о грејању или збир свих потрошача у индустрији. Ова количина

топлоте се повећава за топлотне губитке котла и цевне мреже. Ово повећање се додаје

процентуално од количине топлоте коју одају грејна тела, ау зависности од начина

вођења и врсте топлотне заштите цевне мреже.

16.Kotlovi na čvrsta goriva

Котлови на чврста горива могу бити ливени или челични.

Ливени котлови, су састављени од појединачних једнаких шупљих чланака, при чему

сваки чланак садржи део ложишта са насипним окном, решетку, пепелиште и димне

канале. У шупљини чланака налазе се пара или вода, док око чланака струји врео ваздух

и гасови. Ови котлови су трајни, заузимају мало места, опслуживање им је једноставно,

погон је сигуран, лако се могу повећати додавањем чланака и јефтини су. Степен

корисности у практичној употреби ових котлова износи 0,65 до 0,75 (65%-75%). Челични

котлови, су састављени од челичних плоча заваривањем спојева и могу различитих

облика, конструкција и капацитета. Челични котлови имају тање зидове од ливених (4-8

мм) па су и лакши, мање су осетљиви на пуцање, каменац и хладну воду. Заваривањем

се лако поправљају али не постоји могућност њиховог повећања додавањем чланака.

Могу се користити за велике притиске и високе температуре али им је трајност мања од

трајности ливених. Челични котлови мањег капацитета праве се као вертикални котлови

кружног или четвртастог пресека. Први заузимају релативно мало простора али захтевају

велику висину.

17. Kotlovi na tečna i gasovita goriva.

Котлови на течна горива се не разликују пуно од котлова за чврста горива. Да би се у

њима могло употребити течно гориво уместо ложишних врата постави ѕе специјална

плоча са отвором на коју се причврсти горионик, а ложиште се обложи шамотом. Постоје

и котлови који се могу ложити само уљем. Израђују се и котлови са ложиштима у којима

се могу употребити без икаквих измена чврсто, течно и гасовито гориво. Предности

коришћења течних горива над чврстим су:

чист погон

лако аутоматско регулисање

брзо ложење

висок степен корисности

економичност у радној снази и потрошњи горива

Недостаци:

горионик је компликован и осетљив и стално се мора одржавати

скупо гориво и често нерешено питање снабдевања горивом

Котлови на гасовита горива, обично се ложе природним гасом који се узима из градске

гасне инсталације. Котлови на гасовита горива су или исти као за течна или су

конструисани искључиво за гас.

Горионици за гас могу бити атмосферски и вентилаторски

Предности и недостаци гасних котлова у свему одговарају котловима за течна горива,

једино што за резерву горива није потребан никакав простор јер се гас по правилу добија

из градске гасне инсталације

18.Oprema i pribor kotlova.

Како би котлови сигурно и безбедно функционисали снабдевени су разним уређајима.

Најважнији део опреме котлова су уређаји за регулацију рада котлова и њиховог учинка.

Сврха регулације је да усклади учинак котла са стварно потребном количином топлоте.

Како се ова количина стално мења најбоље је ако је регулација котла аутоматска. Све

топлотне регулације врше се помоћу термостата који раде на принципу пропорционалног

ширења метала или течности на топлоти и преноса овога механичким или електричним

путем на органе котлова.

Регулација рада топловодних котлова може бити према температури грејне воде

(термостат у котлу или у разводу), према собној температури ваздуха (термостат у соби)

или према температури спољног ваздуха (термостат напољу).

Најважнији уређаји на котлу су:

Регулатор промаје

Експанзиони суд

Манометар

Овај уређај се поставља на котао ради контролисања притиска. Водоказно стакло

Водоказно стакло се поставља ради контролисања нивоа воде у котлу. Димњак

Циркулациона пумпа

19.Skladištenje čvrstih i tečnih goriva.

Складиште горива (угљара), слика 7, поставља се непосредно уз котларницу да би се

олакшало доношење угља за котлове, али тако да прилаз колима буде подесан а
уношење директно. Величина угљаре одређује се према врсти угља, његовој топлотној
моћи, висини насипања и дужини трајања залихе. Тежи се да угљара буде толика да
може примити потребну количину угља за целу сезону грејања, јер се тада може
снабдевати у лето кад је угаљ сувли и транспорт лакши. Међутим, ово је тешко постићи
јер или нема на располагању довољно простора или угаљ не може толико стајати због
опасности самозапаљивања. Висина насипања обично износи 1.5м за лигните и мрке
угљеве и 2м за камене угљеве

Уз котларнице се по правилу постављају цистерне, резервоари, надземно или подземно.

Цистерне, се праве од челичног лима а спољна површина укопаних цистерни се
битуменским премазом заштићује од когозије

Надземна складишта, слика 9, се обично постављају у кругу индустријских погона, и

служе за складиштење веће количине горива. Посебним правилником
постављања.20.Godišnja potrošnja toplote.

Потребна количина топлоте за грејање једног објекта је рачунски податак који је

меродаван за димензионисање постројења. Она се разликује од стварно потребне,
односно стварно утрошене количине топлоте која је основ за израчунавање
експлоатационих трошкова, а одређује се мерењем утрошене енергије. Просечна
потрошња топлотне енергије може се доста тачно и предвидети. То је податак на основу
кога се израчунава потрошња горива, као и просечни експлоатациони трошкови
постројења.

За свако место постоје меродавне величине за израчунавање просечне годишње

потрошње топлотне енергије и оне зависе искључиво од климатских прилика.

Како спољна температура варира у току једног дана као и током године она се доста
разликује од пројектне температуре за једно место.

Потрошња горива зависи од врсте горива и топлотне моћи горива

21. Mere za uštedu energije kotlarnicama toplanama. 1. Минимизирати температуре издувног

гаса. Прекомерне температуре издувног гаса могу бити резултат лошег трансфера
топлоте у пећи. Ако гасови сагоревања нису у стању да ослободе максималну могућу
топлоту у пећ и њен садржај, мораће да напусте пећ на вишим температурама Него што
је то потребно. Оптимизирање трансфера топлоте у пећи захтева различите методе за
различите ситуације

2. Минимизирати запремине издувног гаса. Избегавање претрпавања и оптимизирање

трансфера топлоте су два начина да се снизе протоци отпадног гаса, али има и других.
Најефикаснији је примењивати стриктну контролу односа гориво-ваздух. Контролом рада
пећи на режиму најближем оптималном односу за процес, стриктно се контролише
потрошња

горива. Најбољи део овога је што се то обично може постићи постојећом управљачком
опремом - све што је потребно је мало пажње у одржавању.

3 Одржавати однос гориво-ваздух: За Свако гориво постоји хемијски тачна, или

стехиометријска, количина ваздуха потребна да га сагори. Стехиометријско, или по мери,
сагоревање ће произвести највишу температуру пламена и термичку ефикасност. Однос
може бити или богат (вишак горива или недовољно ваздуха) или сиромашан (вишак
ваздуха). У оба случаја баца се гориво. Пошто нема довољно ваздуха за потпуно
сагоревање, излазни гасови садрже несагорело гориво. Ово проузрокује повећану
количину СО.

4. Смањити инфилтрацију ваздуха. Вишак ваздуха не мора обавезно да уђе у пећ као део
довода ваздуха за сагоревање - може се инфилтрирати из околног простора ако је
подпритисак у пећи. Због ефекта промаје код врелих димњака пећи, подпритисак је
прилично уобичајен, а хладни ваздух ће се провући кроз лабаве заптиваче на вратима и
друге отворе на пећи. Кад уђе у пећ он се загрева и тиме апсорбује драгоцену топлоту из
система сагоревања и носи је кроз димњак, снижавајући ефикасност пећи.

22.Elementi i princip rada toplotne pumpe.

Топлотна пумпа, се састоји из испаривача, који одузима топлоту из околине (воде,

ваздуха, земље). У њему се на ниској температури радни медијум (расхладни флуид )
претвара у гас, који затим путује у компресор. Овај компресује пару и подиже је на виши
притисак и температуру. Врућа пара у кондензатору се кондензује, и при томе испушта
кондензовану топлоту у медијум за загрејавање,

Радни медијум затим путује преко експанзионог вентила, где му се снижава притисак,
назад у испаривая, и процес се понавља. Сва топлота, добијена из околине, је бесплатна.
Да би је са ниско температурног нивоа подигли на виши температурни ниво, потребно је
уложити нешто енергије. Тако је за деловање топлотне пумпе потребна електрична
енергија за погон агрегата.

23.Tipovi toplotnih pumpi i mogućnosti korišćenja.

Најчешћа су три основна типа топлотне пумпе: ваздух/ваздух, вода/вода и земља/вода,

као и њихове комбинације

Топлотна пумпа која користи воду као топлотни извор и воду као топлотни понор у
комбинацији са подним системом грејања и хлађења, слика 16, даје најпогодније
резултате

Топлотна пумпа је уређај који може топлотну енергију да траспортује из спољашње

околине у зграду или из зграде у спољашњу околину, тако да се у зимском периоду
користи за грејање, а у летњем периоду за хлађење простора

Топлотна енергија из топлих отпадних вода може да се помоћу топлотне пумпе врати и
поново искористи за загревање простора или загревање воде. Најчешће примене су у
индустријским процесима као и у хотелским и бањским применама. Овај процес зове се
рекуперација енергије24.Čemu služe pumpna postrojenja i navesti njihove osnovne elemente.

Pumpna postrojenja služe za povećanje elektricne energije i transport tečnosti sa nižeg na viši
energetski nivo, tamo gde tečnost sa strujnim parametrima (protok i pritisak) prirodnim putem ne
bi stigla.
Pumpe kao glavni element pumpnih postrojenja su sastavni delovi raznih hidroenergetskih,
termoenergetskih postrojenja ili tehničkih sistema gde je nephodano povećanje strujne energije i
transport tečnosti.

Osnovni elementi postrojenja su: pumpa sa pogonskim motorom (pumpni agregat). cevovod sa
cevnom armaturom i merno regulaciona oprema. Mesto gde se smešta pumpa sa pratećom
opremom obično se nazivaju pumpne stanice.

25. Kako je izvršena podela pumpnih postrojenja prema nameni.

Prema nameni, pumpna postrojenja mogu biti za:

1. vodosnabdevanje

4 energetske potrebe (transport vrele i tople vode za grejanje i tehnološke potrebe)

5- povišenje pritiska u zgradama i raznim tehnološkim sistemima

2- odvodnjavanje i navodnjavanje

. 3.- otpadne vode i td.

28.Osnovna podela turbopumpi.

Pumpe sa elektromotorem su glavni element pumpnih postrojenja.

Osnovna podela turbopumpi je prema obliku radnog kola i pravcu strujanja: centrifugalne
(radijalne), dijagonalne (radijalno-osne) i osne (aksijalne). Centrifugalne pumpe se koriste za
veće napore i manje protoke, a osne za veće protoke i manje napore.

29.Šta su hidroelektrane i objasniti princip transformacije energije koji se obavlja u njima.

Hidroelektrane su energetska postrojenja u kojima se energija vode pomoću vodnih turbina
pretvara u mehaničku energiju, koja se dalje u generatoru transformiše u električnu energiju

Dobijanje električne energije iz vodnog potencijala ekonomski je povoljnije od proizvodnje

električne energije iz fosilnog i nuklearnog goriva, zato je hidroenergija najznačajniji obnovljivi
izvor energije.

30.Bruto snaga hidroelektrana zavisi od

b) raspoloživog vodenog pada H(m),

d) raspoloživog protoka vode Q(m3/s).

32.Šta čini turbinski agregat u hidroelektrani

c) turbina +generator,

34.Prema instalisanoj snazi, male hidroelektarane su snage

c) manje od 10 MW,

31.Navesti prednosti dobijanja električne energije u hidroelektranama (najmanje tri).

Hidroelektrane - prednosti

>> Hidroelektrane se značajno koriste u proizvodnji električne energije Iz više razloga:

Nema troškova goriva, voda je obnovljivi izvor energije.

• Puštanje hidroelektrane u pogon je vrlo brzo, te se koriste za pokrivanje dnevnih vršnih

opterećenja električne mreže.

• Moderne hidroelektrane mogu da do 90% energije vode pretvoriti u električnu energiju..

Hidroenergija je čista, nema otpada. Postoje doprinosi efektu staklenika (uništavanje vegetacije,
truljenje), ali su u većini slučajeva zanemarivi u odnosu na termoelektrane.- Akumulaciona
jezera nastala izgradnjom hidroelektrana lokalno doprinose ekonomiji i omogućavaju
navodnjavanje, vodosnabdevanje, turizam i rekreaciju

33.Navesti osnovne delove pribranske hidroelektrane.

Komponente hidroelektrane:

Akumulacija, Brana, Ulaz - otvor

na brani, Dovodni cevovod,

Turbina, Generator,

Transformator, Distributivna

električna mreža.

35.Navesti tipove turbina koji se ugrađuju u hidroelektranama (najmanje tri).

REAKCIJSKE TURBINE (pritisne):

·Fransisova turbina

.Propelerna turbina (sa fiksiranim lopaticama radnog kola)

•Kaplanova turbina (vertikalno vratilo, zakretne lopatice radnog kola)

•Cevna turbina (sa horizontalnim vratilom)

Deriazova turbina (dijagonalna)

AKCIJSKE TURBINE (transformiše se kinetička energija)

Peltonova turbina

Banki turbina (za MHE)