UNIVERZITET U NIU

MAINSKI FAKULTET

Predavanje 3

7. DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE

7.1. Uvod. Povratni i nepovratni procesi. Toplotna maina. Kruni proces termodinamiki
ciklus. Prvi zakon termodinamike za kruni ciklus.
Pod promenom stanja termodinamikog sistema ili termodinamikim procesom podrazumeva
se prelazak posmatranog termodinamikog sistema iz nekog poetnog stanja u neko drugo stanje,
pri emu se menja makar jedna veliina stanja tog sistema.
Da bi se termodinamikim metodama mogla definisati
promena stanja termodinamikog sistema potrebno je da se
proces odvija veoma sporo, kako bi u svakom trenutku sistem
bio veoma blizu termodinamike ravnotee (mehanika,
termika i hemijska). Proces u kome sistem pri prelasku iz
jednog stanja u drugo prolazi kroz niz ravnotenih stanja, pri
emu se tano zna kojim se putem proces odvija od poetnog
stanja 1 do krajnjeg stanja 2, naziva se kvazistatikim.
Ovakvi procesi se ne mogu nai u prirodi i oni
predstavljaju teorijsku idealizaciju stvarnih procesa.
U temodinamici se prouavaju kvazistatiki procesi jer
su stvarni procesi kompleksni za izuavanje.
Stvarni procesi nisu kvazistatiki. Stvarni procesi se
odvijaju veoma brzo i nazivaju se nekvazistatikim (proces
prikazan isprekidanom linijom). Pri takvim procesima sistem
prolazi kroz niz neravnotenih stanja. Neravnotenim stanjem
smatra se stanje gasa u kome veliine stanja nisu iste po
itavoj zapremini koju zauzima gas.
Sve jednaine koje su izvedene u prethodnom
poglavlju vae za kvazistatike promene stanja.
Pod odreenim uslovima kvazistatiki proces moe da
se izvede i u suprotnom smeru (2 1) i tada se kae da je
proces povratan ili reverzibilan.
Uopteno se moe rei da je proces, koji zapoinje od
nekog poetnog ravnotenog stanja, povratan ako se u bilo
kom vremenskom trenutku sistem i njegova okolina mogu
vratiti u njihova poetna stanja bez dodatnog (spoljanjeg)
utroka energije.
Tako, na primer, ako se celokupna energija, koja je pri
ravnotenoj ekspanziji gasa predata okolini, u povratnom
procesu sabijanja u celosti vrati sistemu, pri emu se sistem i
njegova okolina dovode u svoja prvobitna (poetna) stanja,
tada se opisani proces istovremeno smatra kvazistatikim i
povratnim. Meutim, nisu sve kvazistatike promene stanja
povratne.
Kako se procesi u prirodni odvijaju u uslovima nepostojanja termodinamike ravnotee
(mehanika, termika i hemijska) i uz prisustvo disipativnih efekata (viskozitet i trenje) to se moe
rei da potpuno povratni procesi u prirodi ne postoje. Svuda i uvek e se pojaviti makar i slabo
trenje, a za svaku razmenu toplote, potrebne su makar i neznatne razlike temperatura.

Tako, na primer, ako pri irenju gasa postoji trenje izmeu cilindra i klipa, jedan deo rada koji
vri radno telo (mehanike energije) se prevodi u toplotu.
Takoe, pri kompresiji nee se sav rad koji se dovodi iz okoline predati radnom telu, ve e
se jedan deo usled trenja pretvoriti u toplotu. Pri tome okolina predaje vie rada radnom telu pri
njegovom sabijanju, od vrednosti rada koji je izvrilo radno telo pri irenju. Deo rada se nepovratno
pretvara u toplotnu energiju. Time se ni sistem ni okolina ne mogu vratiti u njihova prvobitna stanja,
to znai da su opisani procesi nepovratni.
Dakle, termodinamiki procesi koji se odigravaju u tehnikoj
praksi nisu reverzibilni.
Prvi zakon termodinamike ne moe da odgovori na pitanje da
Ii je proces mogu ili ne i u kom smeru e se odvijati, to je od
primarne vanosti. Tako na primer, ako se pomou tega koji se sputa
izvri okretanje lopatica u izolovanom cilindru (vidi sliku), doi e do
poveanja unutranje energije gasa u cilindru na raun smanjenja
potencijalne energije tega, to je u saglasnosti sa prvim zakonom
termodinamike, odnosno zakonom o odranju energije.
Meutim, povratni proces se nee desiti: teg se nee podii na
raun smanjenja unutranje energije gasa u cilindru, ime se
potvruje injenica da smer procesa ne zavisi od prvog zakona
termodinamike.
Iz prvog zakona termodinamike ne uoava se razlika u
kvalitetu toplotne i mehanike energije.
Eksperimentalna istraivanja pokazuju da je efikasnost transformacije jednog rada u drugi, na
primer, elektrinog u mehaniki skoro potpuna, takoe, rad se potpuno moe prevesti u toplotu. S
druge strane dobijanje rada iz toplote, ma koliko ureaji bili savremeni, je sa znatno manjim
stepenom efikasnosti. Zbog toga se kae da je rad energija vieg kvaliteta nego to je to toplota.
Efikasnost konverzije toplote u rad zavisi od temperature sistema. Ogranienja u transformaciji
toplotne energije u mehaniku energiju nametnuta su drugim principom termodinamike.
Takoe, prenos toplotne energije sa vie na niu temperaturu praen je njenom
degradacijom. Mera degradacije energije je odreena drugim principom termodinamike.
Toplotni rezervoar
Pod toplotnim rezervoarom podrazumeva se zatvoreni sistem kroz ije granice se sa
okolinom razmenjuje samo toplota (npr. atmosfera, jezera, okeani). Toplotni rezervoar sadri
beskonano veliku koliinu unutranje energije. Kad se toplota odovodi iz toplotnog rezervoara tada
se on naziva toplotni izvor ili zagreja, a ako se toplota dovodi toplotnom rezervoaru toplotni ponor ili
hladnjak. Temperatura toplotnog rezervoara, zbog velike mase, smatra se nepromenljivom.
Toplotna maina
Pod toplotnom mainom (TM) podrazumeva se ureaj koji radi kontinualno i u kome se
ostvaruje kruni proces termodinamiki ciklus.
Kruni proces termodinamiki ciklus
Kruni proces - ciklus nastaje tako to se radno telo nakon odreenih promena stanja,
povratnih ili nepovratnih, vraa u isto poetno ravnoteno stanje.
injenica da se radno telo u krunom procesu uvek vraa u prvobitno stanje nije nikakav znak
za povratnost tog procesa, pa se moraju razlikovati pojmovi povratnosti i nepovratnosti od pojma
krunog procesa jer postoje povratni i nepovratni kruni procesi kao to postoje procesi koji su
povratni i nepovratni, a koji nisu kruni.
Prvi zakon termodinamike za kruni ciklus
Posmatra se termodinamiki ciklus koji se realizuje povratnim promenama stanja(1a2) i (2b1),
kako je prikazano u (p, v) dijagramu.
Jedna od osobina veliina stanja je da je integral po zatvorenoj liniji te veliine stanja jednak
nuli:

dp 0 , dv 0 , dT 0 , du 0 , dh 0 .

Za takve veliine stanja kae se da imaju totalni

diferencijal i njihove promene piu se u obliku totalnog
diferencijala.
Promena veliine stanja ne zavisi od naina izvoenja
procesa, ve samo od vrednosti te veliine stanja u
karakteristinim takama procesa, tako da je na primer
promena unutranje energije:

du du

1a2

u1a2 u1c2

1c2

du du du 0
1a2

2b1

du du du 0 .
1c2

2b1

Ovakav zakljuak ne vai za veliine promene stanja (veliine procesa), odnosno za rad i
koliinu toplote. Veliine promene stanja nemaju totalni diferencijal funkcije. Takoe je:
W1c 2 .
W1a2
Integracijom jednaine q du W po zatvorenoj konturi 1a2b1, ima se:

q du W
i kako je unutranja energija veliina stanja (

du 0 ), to je:

q W
odnosno:

qa qb Wa Wb .
Kod termodinamikog ciklusa algebarski zbir svih radova (pozitivnih i negativnih) jednak je
algebarskom zbiru svih toplota (dovedene i odvedene koliine toplote) koje se razmenjuju u ciklusu.
Jedna od definicija prvog zakona termodinamike je da nije
mogue ostvariti perpetuum mobile prve vrste. Perpetuum mobile prve
vrste bi predstavljao mainu (vidi sliku) koja bi neprestano davala rad bez
neophodne interakcije uslovljene drugim telom ili okolinom kao izvorom
energije. Takva maina koja bi radila sama od sebe bi morala neprekidno
da stvara energiju.
Meutim, ako nema rezultujue toplote koju ciklus moe transformisati, nema ni rezultujueg
rada (razlika izmeu dobivenog i uloenog rada) koji bi se mogao od ciklusa dobiti. Iz tih razloga je
postojanje perpetuum mobila prve vrste u suprotnosti sa prvim zakonom termodinamike. Pri ovome,
ne treba ispustiti iz vida injenicu da maina moe izvriti rad bez interakcije sa okolinom, na primer,
komprimovan gas e se iriti i izvrie rad na raun promene unutranje energije. Meutim, ovakva
maina ne moe da daje rad kontinualno.
7.2. Definicije drugog principa termodinamike
1. Klauzijusov postulat
Toplota ne moe da prelazi sama od sebe sa toplotnog izvora sa niom temperaturom na
toplotni izvor sa viom temperaturom.
Odnosno, toplota se uvek prostire sa tela vie temperature na telo nie temperature sama od
sebe.
2. Kelvin Plankov postulat
Kelvinov postulat:
Nije mogue sagraditi mainu koja bi uzimala toplotu od datog izvora i pretvarala je u rad bez
izvoenja dodatnih promena u sistemima koji su u kontaktu sa mainom.
Plank je dopunio Kelvinov postulat, tako da zajednika formulacija glasi:
Nije mogue sagraditi mainu sa periodinim dejstvom koja bi radila u ciklusu, i istovremeno
podizala teret i hladila izvor toplote.
Dakle, da bi se u toplotnoj maini toplota transformisala u rad neophodno je obavljanje
termodinamikog ciklusa, odnosno krunog procesa.

3. Ostvaldov postulat
Ostvald (Ostwald) je uveo postavku da
nije mogue sagraditi mainu koja bi davala rad
koristei samo jedan izvor toplote (vidi sliku).
Nije mogue ostvariti perpetuum mobile
druge vrste, odnosno, kod maina sa
periodinim dejstvom nije mogue da se
celokupna koliina toplote pretvori u rad.
Znai, pri krunom procesu koji se ostvaruje u
maini, radno telo mora biti u kontaktu sa najmanje dva
toplotna rezervoara (vidi sliku): toplotnim rezervoarom vie
temperature koji u jednom delu procesa odaje toplotu
maini i toplotnim rezervoarom nie temperature koji u
drugom delu procesa prima toplotu, ili iskazano drugim
reima: nije mogue ostvariti termodinamiki ciklus bez
postojanja dva izvora toplote od kojih je jedan na vioj
temperaturi, i koji se nazivaju zagreja i hladnjak.
Konano, moe se dati sledea definicija za II
princip termodinamike: nije mogue u mainama sa
periodinim dejstvom celokupnu koliinu dovedene toplote
od zagrejaa radnom telu pretvoriti u mehaniki rad, ve se
uvek jedan deo te toplotne energije predaje od radnog tela
hladnjaku i to ona koliina toplote koja nije iskoriena za
dobijanje rada.
Zakljuci drugog principa
termodinamike mogu se sagledati na
primeru parnog postrojenja.
Sutina rada postrojenja (vidi
emu) sa parnom turbinom (otvoren
termodinamiki sistem) svodi se na
zadatak da se hemijska energija
goriva pretvori u mehaniki rad, pri
emu vodena para predstavlja
posrednika u tom pretvaranju.
Osloboena
hemijska
energija
goriva koristi se za proizvodnju pare
u parnom kotlu. U parnom kotlu
dovoenjem koliine toplote qd vri
se zagrevanje vode, isparavanje i
pregrevanje pare (promena stanja
4 1).
Dobijena pregrejana vodena para se odvodi u turbinu gde ekspandira (1 2) i vri tehniki
rad Wti . Izraena vodena para vodi se u kondenzator u kome se kondenzuje i hladi (2 3)
rashladnom vodom, pri emu se od pare odvodi koliina toplote qo . Nastali kondenzat se uz pomo
pumpe (3 4), ulaganjem tehnikog rada Wtu , prebacuje u parni kotao i time se zatvara jedan
ciklus.
Uoavaju se dva izvora toplote: jedan je sa viom temperaturom - zagreja (parni kotao), a
drugi sa niom temperaturom - hladnjak (kondenzator) u kome se ona koliina toplote koja nije
iskoriena za dobijanje rada predaje, u ovom sluaju, rashladnoj vodi.

8. ENTROPIJA. TOPLOTNI DIJAGRAM

8.1. Pojam entropije
Drugi princip termodinamike uvodi entropiju kao veliinu stanja radnog tela. Predstavlja

kJ

ekstenzivnu veliinu stanja i obeleava se slovom S . Entropija data po 1kg radnog tela naziva
K
se specifina entropija: s

S kJ
(intenzivna veliina stanja).
m kg K

Fizika sutina entropije:

Entropija je veliina stanja koja ukazuje na pravac odvijanja stvarnih procesa u prirodi, a taj
pravac je pravac koji termodinamiki sistem vodi u ravnoteno stanje, odnosno stanje maksimalne
neureenosti.
U literaturi se entropija esto definie kao mera neureenosti nekog sistema. Ravnoteno
stanje je stanje najvee neureenosti. Stanja sa sve veom neureenou predstavljaju istovremeno
i stanja sa sve veom entropijom.
Kod nepovratnih procesa deo mehanike energije degradira u termiku energiju. Entropija se
moe definisati kao mera nepovratnosti, odnosno degradacije energije. Kod nepovratnih procesa
entropija raste i u direktnoj je srazmeri sa koliinom mehanike energije koja se degradirala u
termiku energiju.
8.2. Matematiki izraz drugog principa termodinamike
Odnos koliine toplote i apsolutne temperature ima osobinu veliine stanja, pri emu se

1
T

definie kao integracioni mnoitelj, odnosno moe se napisati:

Qo
Q
Q

0.

T
T0
T
Q
Dakle,
je totalni diferencijal veliine stanja - entropije. Konano matematiki izraz drugog
T

principa termodinamike ili Klauzijusov integral za povratne procese ima formu:

Q
T
ds 0 .

dS

ds

q
T

Promena entropije radnog tela koje obavlja termodinamiki ciklus po povratnim promenama
stanja jednaka je nuli.
Promena entropije idealnog gasa pri kvazistatikoj promeni stanja od poetnog stanja 1 do
krajnjeg stanja 2 jednaka je:

T2
v
R ln 2
T1
v1
T
p
c p ln 2 R ln 2
T1
p1

s1,2 c v ln
s1,2

s1,2 c v ln

(preko T i v),

p2
v
c p ln 2
p1
v1

(preko p i v)

(preko p i T).

8.3. Toplotni (T, s) dijagram i promene stanja u njemu. Promena entropije idealnih gasova
Promena stanja radnog tela T f(s) moe se prikazati u toplotnom (T, s) dijagramu. Na
osnovu drugog principa termodinamike ima se:
2

q T ds

pa je

q1,2 T ds f(s) ds .
1

Dakle, povrina omeena krivom promene stanja, apscisnom osom i apscisama u krajnjim
takama predstavlja u (T, s) dijagramu razmenjenu koliinu toplote. Zbog toga se ovaj dijagram
naziva toplotni dijagram.
5

Na osnovu drugog principa termodinamike

nameu se sledei zakljuci:
- ako se tokom procesa radnom telu dovodi koliina
toplote - zagrevanje ( q 0 ), tada se u tom procesu
poveava entropija radnog tela ( ds 0 ),
- ako se tokom procesa od radnog tela odvodi
koliina toplote - hlaenje ( q 0 ), tada se u tom
procesu smanjuje entropija radnog tela ( ds 0 ).
Napred izvedeni izrazi za promenu entropije,
kako je ve reeno, vae za sve kvazistatike
promene stanja idealnog gasa.
Pored toga, za pojedine promene stanja mogu da se izvedu i specifini izrazi za promenu
entropije. Istovremeno, sve promene stanja idealnog gasa prikazane su u toplotnom (T, s) dijagramu.
Ilustrativno, za izotermsku promenu stanja u (T, s) dijagramu je prikazana specifina koliina
toplote.
Politropska promena stanja
Adijabatska promena stanja, n =
ds 0 , odnosno nakon integraljenja s const to
T2
n
s1,2 s2 s1 c v
ln .
znai da je promena specifine entropije pri
n 1
T1
adijabatskoj promeni stanja s1,2 s2 s1 0 .
Ovakva adijabatska promena stanja, smatra
se idealnom i naziva se izentropa (s = const).

Politropska ekspanzija (v2 > v1)

Izotermska promena stanja, n = 1

s1,2

q1,2
T

R ln

v2
p
R ln 1
v1
p2

Izotermska ekspanzija

Izentropska (adijabatska) ekspanzija

Izobarska promena stanja, n = 0

s1,2 s2 s1 c p ln

T2
T1

Izobarsko zagrevanje
6

Izohorska promena stanja, n =

s1,2 s2 s1 c v ln

T2
T1

Poreenje promene entropije pri izohori i izobari

Izohorsko hlaenje
Ukoliko se posmatra promena stanja idealnog gasa od poetne temperature T1 do konane
temperature T2, u prvom sluaju po izobari, a u drugom po izohori, tada je:

T2
T1
T
sv c v ln 2
T1
sp c p

s v c v
odnosno: sp sv , to znai da je u (T, s) dijagramu izohora strmija od izobare.
sp c p ln

8.4. Promena entropije termodinamikog sistema u kome se ostvaruje povratni kruni ciklus
Razmatra se termodinamiki sistem koji obuhvata toplotne
rezervoare (toplotni izvor - zagreja i toplotni ponor - hladnjak) i toplotnu
mainu u kojoj se ostvaruje povratni kruni proces - Karnoov ciklus,
izmeu temperature zagrejaa T i temperature hladnjaka T0.
Promena entropije ovog sistema jednaka je:
Ssist SRT STI STP .
Od toplotnog izvora - zagrejaa se odvodi koliina toplote Q i
dovodi radnom telu na konstantnoj temperaturi T, pa je:

STI

Q
T

S1,2

Q
T

Od radnog tela se odvodi koliina toplota Qo i dovodi toplotnom

ponoru-hladnjaku na konstantnoj temperaturi T0, pa je:

S3,4

Qo
T

STP

Qo
T0

Konano je:
Ssist 0 .
Dakle, promena entropije termodinamikog sistema u kome se ostvaruje povratni kruni
ciklus jednaka je nuli. Meutim, u praksi se ne moe realizovati ovakav ciklus.

8.5. Drugi princip termodinamike (Klauzijusov integral) za nepovratne procese

Za nepovratne promene stanja je:

q
0.
T
1a2(nep.)

Dakle, za nepovratne procese promena entropije je pozitivna.

Ovo razmatranje moe se proiriti na termodinamiki sistem koji obuhvata toplotnu mainu u
kojoj se ostvaruje nepovratni kruni proces, toplotni izvor i toplotni ponor.
Promena entropije ovog sistema jednaka je:
Ssist SRT STI STP .
Svaki sabirak moe biti manji od nule, meutim njihov zbir je vei od nule:
Ssist 0 .
Promena entropije termodinamikog sistema u kome se ostvaruje nepovratni kruni ciklus
uvek je vea od nule (promena entropije raste).
8.6. Promena entropij izolovanog termodinamikog sistema
Pod izolovanim termodinamikim sistemom (u uem smislu) podrazumeva se sistem koji ne
ostvaruje nikakvu interakciju sa svojom okolinom, tj. ne razmenjuje energiju i masu sa svojom
okolinom. Primer izolovanog sistema bi bila dva tela u dodiru, pri emu izmeu ovih tela moe da se
razmenjuje toplota, ali nema razmene toplote sa okolinom.
Uzima se da je temperatura tela I TI, a tela II TII, kao i da je TI TII , ime je definisan smer
razmene toplote, saglasno drugom principu termodinamike od tela I ka telu II.
Promena entropije izolovanog termodinamikog sistema jednaka je:
Ssist SI SII .
Od tela I odvodi se toplota pa je: SI

Q
TI

, a telu II se dovodi toplota: SII

Q
TII

1 1
) Q .
TI TII
TII TI
S obzirom na smer prostiranja toplote TI TII dobija se da je: Ssist 0 .

tako da je:

Ssist

Ssist (

Dakle, promena entropije izolovanog termodinamikog sistema, pri postojanju konane

temperaturske razlike u sistemu, je pozitivna. To znai da je opisani proces razmene toplote
nepovratan.
Proces bi postao povratan (Ssist = 0) samo u graninom sluaju za TI TII, ali u tom sluaju
ne postoji pogonska sila za razmenu toplote, razmena toplote prestaje i sistem dolazi u termiku
ravnoteu.
8.7. Povratna adijabatska promena stanja izentropska promena stanja. Izentropski stepen
dobrote
Osnovna karakteristika adijabatske promene stanja je da u toku procesa nema razmene
toplote izmeu radnog tela i okoline Q1,2 0 . Samim tim uzima se da u sistemu ne postoje toplotni
rezervoari, odnosno da je: STI S TP 0 . Pri termodinamikim analizama usvaja se da adijabatski
proces moe biti i povratan i nepovratan. Idealna (teorijska) adijabatska promena stanja naziva se
izentropom. Izentropa se smatra pravom povratnom promenom stanja, to znai da su pri ovoj
promeni stanja zanemareni disipativni efekti (viskozitet i trenje). Tako da je za povratnu izentropsku
promenu stanja (1 2t):

p v const
p1 T const
T v 1 const
a za nepovratnu adijabatsku promenu stanja (1 2) (ne vae date jednaine promene stanja):
S1,2 0
i
Q1,2 0 .
S1,2t 0

Q1,2t 0

Adijabatska (1 2) i izentropska ekspanzija

Adijabatska (1 2) i izentropska kompresija
(1 2t)
(1 2t)
U toplotnom (T, s) dijagramu izentropa (1 2t ) je prikazana isprekidanom linijom, a adijabata
(1 2) punom linijom. Slovo (t) u indeksu oznake stanja ukazuje da se radi o teorijskoj izentropskoj
promeni stanja. Nepovratna adijabatska promena stanja u termodinamikim dijagramima uvek se
prikazuje linijom koja ima zakrivljenje u desno.
Izentropski stepen dobrote ekspanzije definie se odnosom tehnikog rada pri nepovratnoj
adijabatskoj ekspanziji i tehnikog rada pri povratnoj izentropskoj ekspanziji radnog tela:

Wt1,2
Wt1,2t

h1 h2
.
h1 h2t

Ovaj izraz vai i za realne i za idealne gasove. Za idealne gasove, sa konstantnim toplotnim
kapacitetom, vai i sledei izraz:

T1 T2
.
T1 T2t

Izentropski stepen dobrote kompresije definie se odnosom uloenog tehnikog rada pri
povratnoj izentropskoj kompresiji i uloenog tehnikog rada pri nepovratnoj adijabatskoj kompresiji
radnog tela:

Wt1,2t
Wt1,2

h2t h1
.
h2 h1

Ovaj izraz vai i za realne i za idealne gasove. Za idealne gasove, sa konstantnim toplotnim
kapacitetom, vai i sledei izraz:

T2t T1
.
T2 T1

Kod nepovratnih procesa uvek se jedan deo toplote predaje okolini. Mera tih gubitaka
iskazuje se priratajem entropije sistema. Koliina toplote koja se u procesu razmene topote nuno
predaje okolini na temperaturi okoline predstavlja gubitak radne sposobnosti (gubitak u radu)
termodinamikog sistema:
Wg T0 S sist .
Konano, moe se iskazati sledea definicija za drugi princip termodinamike za uslove na
Zemlji:
Promena entropije termodinamikog sistema ni u kom sluaju ne moe biti manja od
nule ili promena entropije termodinamikog sistema uvek je vea ili jednaka nuli:

Ssist 0
ili drugi princip termodinamike je princip poveanja entropije.
Drugi princip termodinamike vai za uslove na Zemlji i zbog toga se ne smatra optim
prirodnim zakonom.
PREDMETNI NASTAVNIK
dr Mia Vuki, vanr. prof.
9