Zadaci za vežbe iz predmeta Menadžment u saobraćaju i transportu

Zadatak 1.

Vozila rade po prstenastom itinereru između utovarno-istovarnih tačaka A, B, C, D. Rastojanja

između tačaka su, respektivno: LAB=30 (km), LBC=24 (km), LCD=15 (km), LDA=42 (km). Količine
robe koje treba transportovati su, respektivno: QAB=10 (t), QBC=8 (t) i QDA=9 (t). Prosečna
saobraćajna brzina na svim deonicama itinerera je VS=30 (km/h), a vreme za utovarno-istovarne
operacije je tuo=tio=20 (min). Vreme rada vozila u toku dana Hr=12 (časova).

Potrebno je izračunati:

a) broj ciklusa koje vozilo može da ostvari u toku dana?

b) obim transporta i transportni rad?
c) iskorišćenje pređenog puta ß?
d) eksploatacionu brzinu vozila na itinereru?

Rešenje:

a) Broj obrta u toku dana

- Vreme obrta vozila:

- Broj obrta u toku dana:

b) Obim transporta (količina prevezenog tereta) i transportni rad

- Količina prevezenog tereta:
- Transportni rad:
Zadatak 2.

U toku jednog dana potrebno je izvršiti transport QAB=160 (t) robe iz mesta A u mesto B (slika 1). U
povratnim vožnjama vozilo ne prevozi nikakav teret. Rastojanje između mjesta A i B je 90 (km).
Garaža se nalazi u mestu G koje je udaljeno od mesta A 20 (km). Za transport robe se koriste vozila
korisne nosivosti q=8 (t), dok je statički koeficijent iskorištenja korisne nosivosti γ=1.0. Srednja
saobraćajna brzina na ovoj relaciji iznosi 30 (km/h). Vreme manipulativnih opercija je tu=ti=5 (min/t).
Radno vreme vozila u toku dana je 16 (h). Vozila se na kraju radnog dana vraćaju u garažu.

Potrebno je izračunati:
a) potreban broj vožnji sa teretom zλd,
b) vreme obrta,
c) potreban broj vozila na radu Ar,
d) količinu transportovanog tereta i transportni rad,
e) koeficijent iskorišćenja pređenog puta β i koeficijent nultog pređenog puta ω.

Slika 1. Prevozni put

Rešenje (slika 2):
Zadatak 3.

Potrebno je organizovati prevoz pošte iz Niša (mesto A) u 4 regionalna centra B, C, D, E. Od ukupne

količine pošte u vozilu istovara se: u mestu B 15%, u mestu C 25%, u mestu D 30%, i mestu E 30%.
Prevoz se obavlja vozilima korisne nosivosti 1(t). Srednja saobraćajna brzina na itinereru iznosi 40
(km/h). Prosečno vreme utovarnih operacija je tu=30 (min/voz), dok istovar tereta prosječno traje 42
(min/t). U toku obrta nema drugih vremenskih gubitaka. Vozilo u toku dana napravi z0=2 (obrta).
Rastojanje između mesta data su u tabeli 1.

Tabela 1. Rastojanja po relacijama prevezenog tereta

Relacija A-B B-C C-D D-E E-A
L (km) 20 12 10 40 30

Potrebno je izračunati:
a) vreme obrta vozila?
b) obim transporta i transportni rad?
c) iskorištenje pređenog puta?

Slika 3. Prevozni put kretanja vozila pri prevozu pošte

a) Vreme obrta vozila:

c) Koeficijent iskorišćenja pređenog puta:

Zadatak 4.

U toku dana potrebno je organizovati prevoz tereta iz skladišta A u mesta B, C, D (slika 4). Prevoz
se obavlja vozilima korisne nosivosti q=10(t). Koeficijent iskorišćenja korisne nosivosti je γ=0.85.
Srednja saobraćajna brzina na itinereru iznosi 30(km/h). Prosečno vreme utovarnih operacija je
tu=35(min/voz), dok istovar tereta prosečno traje 25(min/voz). U toku obrta nema drugih vremenskih
gubitaka. Dnevno radno vreme vozila iznosi 12(h). Količine prevezenog tereta i rastojanja po
relacijama data su u tabeli 2.

Tabela 2. Rastojanja i količina prevezenog tereta po relacijama

Relacija A-B A-C A-D

L (km) 75 45 77
Q (t) 85 102 68

Slika 4. Prevozni put kretanja vozila pri prevozu tereta

Potrebno je izračunati:
a) potreban broj vožnji sa teretom zλd,
b) vreme obrta,
c) potreban broj vozila na radu Ar,
d) količinu transportovanog tereta i transportni rad,
e) koeficijent iskorišćenja pređenog puta β.
e) koeficijent iskorišćenja pređenog puta β
Zadatak 5.

Vozila rade po prstenastom itinereru između utovarno-istovarnih tačaka A, B, C i D (slika 5).

Rastojanja između tačaka su respektivno: LAB=10(km), LBC=13(km), LCD=12.5(km), LDA=17(km).
Količine robe koje treba transportovati su, respektivno: QAC=5(t), QBC=2(t) i QDA=6(t). Prosečna
saobraćajna brzina na svim deonicama itinerera je VS=30(km/h), a vreme za utovarno-istovarne
operacije je tuo=tio=5(min/toni). Vreme rada vozila u toku dana je 12(časova).

Potrebno je izračunati:
a) Koliko obrta vozilo može da ostvari u toku dana?
b) Koliki je obim transporta i transportnog rada?
c) Koliko je koeficijent iskorištenja pređenog puta s?

Slika 5. Prevozni put kretanja vozila pri prevozu tereta

c) koeficijent iskorišćenja pređenog puta β

Zadatak 6.

U toku dana potrebno je transportovati QAB=90(t) robe iz mesta A u mesto B (slika 6). U povratnim
vožnjama transportuje se teret iz mesta C u mjesto A ukupne količine QAC=80(t). Za prevoz se koriste
vozila korisne nosivosti q=10(t). Koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti na deonici AB
je γAB=0.9, a na deonici CA γCA=0.8. Vremena utovara i istovara su ista i iznose tu=ti=10(min/voz).
Srednja saobraćajna brzina je Vs=40(km/h), a dnevno radno vreme vozila je Hr=14(h). Vozila se
svakodnevno vraćaju u garažu u mestu G. Rastojanja između mesta data su u tabeli 3.

Tabela 3. Rastojanja po relacijama za prevoz tereta

Relacija AC CB GA
L (km) 80 40 20
Potrebno je izračunati:
a) potreban broj vožnji sa teretom zλd,
b) vreme obrta TO i broj obrta u toku dana z0,
c) potreban broj vozila na radu Ar,
d) količinu transportovanog tereta Q i transportni rad U,
e) iskorišćenje pređenog puta β i koeficijent nultog pređenog puta ω.

Slika 6. Prevozni put kretanja vozila pri prevozu tereta

Zadatak 7.

U toku oktobra, za 23 radna dana, potrebno je organizovati transport, u ravnomernim dnevnim

količinama, QK=12075 t brašna iz Kikinde u Beograd (slika 7). Vožnjama u suprotnom smeru
transportuje se veštačko đubrivo iz fabrike azotnih đubriva u Pančevu za Zrenjanin. Prevoz se obavlja
kamionima sa prikolicama. Vozila su marke FAP 1314 nosivosti qk=7 t, a prikolice UTVA P-11
nosivosti qp= 7 t. Koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti vozila i prikolice prilikom
prevoza brašna je γK=0,9375, a pri prevozu veštačkog đubriva γP=0,875. Vreme trajanja utovara
brašna je τUK=2 min./t, a istovara τiB=3 min./t. Utovar i istovar veštačkog đubriva traje tUP=tIZ= 15
min./vučnom vozilu. U toku svakog obrta nastaju nastaju dodatni vremenski gubici u trajanju od t’do=
0,5h. Srednja saobraćajna brzina vozila sa teretom je VST=50 km/h, a bez tereta VSP=60 km/h. Dnevno
radno vreme vozila je HR=16 h. Koeficijent tehničke ispravnosti voznog parka αt=0,875. Radnim
danima sva ispravna vozila nalaze se na radu. Vozila se svakodnevno vraćaju u garažu u mestu G.

Slika 7. Prevozni put kretanja vozila pri prevozu tereta

a) q  qk  q p  7  7  14 (t) – ukupna nosivost kamiona i prikolice.

QK 12075
Potreban broj vožnji za transport tereta: z     920 .
q   K 14  0 ,9375
QP
z   QP  z   q   P  920  14  0 ,875  11270 (t) – količina veštačkog đubriva.
q  P
z  920
Potreban broj vožnji sa teretom u toku dana: z d    40 .
Dr 23
Vreme trajanja obrta:
LK  B L L L
To   UK  q   K   60   IB  q   K  B  P  60  2  tUP  P Z  60  2  t IZ  Z  K  60  t do'
vst vsp vst vsp
137 25 88 60
To  2  14  0 ,9375   60  3  14  0 ,9375   60  2  15   60  2  15   60  30
50 60 50 60
To  510 ,625 min .  8 ,51 h .
LGR
H r  60  2   60 16  60  2 
10
 60
vsp 60
Broj obrta jednog vozila u toku dana: zo1d    1,84 usv.
To 510 ,625
zo1d  2 .

Zadatak 8.

U periodu od mesec dana Di = 29 dana, u kome se radi Dr = 20 dana (slika 8), potrebno je organizovati
transport robe iz mesta B u mesto C (QBC=3312 t). U povratnim vožnjama prevozi se roba iz mesta A
u mesto B. Transport se obavlja vozilima korisne nosivosti q=8 t. Koeficijenti statičkog iskorišćenja
korisne nosivosti vozila po relacijama su: γBC=0,9 i γAB=0,6. Vremena trajanja utovara i istovara su
sledeća: tuB= 20 min./voz., τiC=13 min./t, tiB= 10 min./voz. i τuA=7 min./t. Srednja saobraćajna brzina
praznog vozila je Vsp=60 km/h dok sa teretom Vst=40 km/h. Upotreba vozila je organizovana u jednoj
smeni (HR=8h). Koeficijent tehničke ispravnosti voznog parka je αt=0,92. U radne dane sva tehnički
ispravna vozila nalaze se na radu. Na kraju radnog vremena vozila se vraćaju u garažu G.

15 km 85 km 15 km

A C B

Slika 8. Prevozni put kretanja vozila pri prevozu tereta

Potrebno je izračunati:
a) broj obrta vozila u toku radnog dana zo1d,
b) količinu prevezenog tereta i ostvaren transportni rad,
c) punu proizvodnost u odnosu na količinu prevezenog tereta WQ, W'Q, WU, W'U.

a) Vreme trajanja obrta:

 LBC LCA LAB
To  tuB   60   iC  q   BC   60   uA  q   AB   60  tiB 
vst vsp vst
85 15 100
To  20   60  13  8  0,9   60  7  8  0,6   60  10
40 60 40
To=449,7 [min.] =18,74 [h]
L
H r  60  2  GB  60 8  60  2  15  60
vsp 60
Broj obrta jednog vozila u toku dana: zo1d   1
To 449,7
QBC 3312
b) Potreban broj vožnji za transport tereta: z  z BC  z AB    460
q   BC 8  0 ,9
QAB  z  q   AB  460  8  0 ,6  2208 [t]
z  460
Potreban broj vožnji sa teretom u toku dana: z d    23
Dr 20
Q  QBC  QAB  3312  2208  5520 [t] - ukupna količina transportovanog tereta.
U  QBC  LBC  QAB  LAB  3312  85  2208  100  502320 [tkm]- ostvaren transportni rad.
z d 23
c) Potreban broj vozila na radu: Ar    23
z o 1d 1
Ar 23
Potreban inventarski vozni park: Ai    25
 0 ,92
Auto dani: ADi  Ai  Di  25  29  725
ADr  Ar  Dr  23  20  460
LGB 449,7 15
Auto časovi na radu: AH r  z  To  2   ADr  460   2   460  3677 ,7 [h]
vsp 60 60
Q 5520
Radna proizvodnost u odnosu na količinu prevezenog tereta: WQ    1,5 [t/h]
AH r 3677 ,7
U 502320
Radna proizvodnost u odnosu na ostvareni transportni rad: WU    136 ,58 [tkm/h]
AH r 3677 ,7
Puna proizvodnost u odnosu na količinu prevezenog tereta:
Q 5520
WQ'    0 ,317 [t/h]
24  ADi 24  725
U 502320
Puna proizvodnost u odnosu na ostvareni transportni rad: WU'    28 ,87
24  ADi 24  725
[tkm/h]