Организација превоза за III разред

(подсјетник за предавања)

Наставник:
Зуковић Радош дипл.инг.саоб.
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

САДРЖАЈ

1. Израчунавање количине превезене робе (Q)..............................3

1.1. Количина превезене робе у функцији показатеља рада .........................4
2. Израчунавање оствареног транспортног рада (U)...................4
2.1. Транспортни рад возног парка у функцији показатеља рада ................5
3. Производност возног парка ...............................................................6
3.1. Зависност производности од показатеља рада возног парка..................7
4. Утоварно – истоварне станице (робни терминали)................11
4.1. Пропусна моћ утоварно – истоварне станице.........................................12
4.2. Прорачун броја мјеста за утовар и истовар.............................................13
4.3. Ритам рада утоварно-истоварне станице.................................................13
4.4. Интервал вожње..........................................................................................13
4.5. Координација кретања возила и рада утоварно-истоварне станице......13
4.6. Промет (обрт) терета..................................................................................14
5. Шпедиција у транспорту.....................................................................18
5.1. Појам и значај шпедиције..........................................................................18
5.2. Унутрашња организација шпедитерског пословања..............................19
5.2.1. Тарифно – коњуктурни послови............................................................19
5.2.2. Послови увоза..........................................................................................21
5.2.3. Послови извоза........................................................................................25
5.2.4. Транспортни послови..............................................................................26
5.2.5. Сајамски послови....................................................................................30
5.2.6. Специјални послови................................................................................30
6. Осигурање у транспорту....................................................................33
6.1. Осигурање робе у транспорту (карго осигурање)...................................33
6.2. Каско осигурање.........................................................................................34
6.3. Осигурање одговорности...........................................................................34
7. Трошкови транспорта.........................................................................35
7.1. Подјела трошкова.......................................................................................35
7.1.1. Класификација трошкова по производном обиљежју.........................35
7.2. Израчунавање цијене коштања превозних услуга..................................35
7.3. Израчунавање сталних (фиксних) трошкова...........................................36
7.3.1. Трошкови амортизације возила.............................................................36
7.3.2. Трошкови регистрације возила..............................................................37
7.3.3. Индиректни-режијски трошкови предузећа.........................................37
7.4. Израчунавање промјенљивих (варијабилних)трошкова.........................37
7.4.1. Трошкови горива.....................................................................................37
7.4.2. Трошкови мазива и несмрзавајуће течности........................................38
7.4.3. Трошкови ауто-гума................................................................................38
7.4.4. Остали промјенљиви трошкови.............................................................39

-1-
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

8. Путеви вожње приликом превоза терета....................................39

8.1. Понављајући пут вожње............................................................................39
8.2. Радијални (зракасти) пут вожње...............................................................43
8.3. Прстенасти пут вожње...............................................................................44
8.4. Збирни пут вожње......................................................................................45
9. Примјена вучних и самоистоварних возила..............................47
9.1. Организација транспорта тегљачима замјеном полуприколица...........47
9.2. Примјена возила самоистоваривача.........................................................48

-2-
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1. Израчунавање количине превезене робе (Q)

За једно возило у посматраном временском периоду:

Z
Q1  q1  q 2  q 3  ...  q Z   q i
i 1

За возни парк у посматраном времанском периоду:

AZ
Q  q1  q 2  q3  ...  q AZ   qi или
i 1

Ai
Q  Q1  Q2  Q3  ...  Q Ai   Qi
i 1

гдје је:
qi – количина транспортованог терета једног возила у току једне вожње са
теретом
Qi – количина терета превезена поједним возилима у посматраном времену
Zλ – број вожњи са теретом једног возила у неком периоду времена
AZλ – број вожњи са теретом возног парка у неком периоду времена

У појединим случајевима, (када возила раде на истом послу, када возила превозе исту
количину терета и када се превоз одвија у виду простих вожњи), помоћу статичког
коефицијента искоришћења корисне носивости возила може се лако израчунати
превезена количина робе и то:

За једно возило у току једне вожње:

q1
  q1  q   t 
q

За једно возило у току једног дана:

Q1  q    zo t 
За једно возило у посматраном временском периоду:

Q1  q    zo  Dr t 
За возни парк у току једног дана:

Q  q    z o  Ar t 

-3-
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Q
 Ar 
q    zo

За возни парк у посматраном времанском периоду:

Q  q    z o  ADr  q    z o    ADi  q    z o    Ai  Di t 

Q
 Ai 
q    z o    Di

Ar    Ai

гдје је:
q 1 – количина транспортованог терета једног возила у току једне вожње са
теретом
q – носивост возила
Q1 – количина терета превезена једним возилом у посматраном времену
Zо – број обрта једног возила у току једног дана

1.1. Количина превезене робе у функцији показатеља рада

Полазећи од добијеног итраза за количину превезене робе возног парка у неком

временском периоду:

Q  q    z o  ADr
и користећи познате изразе:

Kt K Kt Hw Hr ADr
Kst  ; Vs  ;  ;   ;  ; 
Z Hw K Hr 24 ADi

количина превезене робе возног парка у току посматраног периода, може се изразити
као:

24  q            Vs  ADi
Q
Kst

-4-
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2. Израчунавање оствареног транспортног рада (U)

Остварени транспортни рад возила у теретном саобраћају добија се из производа
количине превезене робе и пута на који је та роба превезена. Дакле, јединица за
транспортни рад код превоза робе је тона пута километар тј. [tkm].

За једно возило у току једне вожње:

U  q1  K t1 tkm

За једно возило у посматраном временском периоду:

Z
U  q1  K t1  q2  K t 2  q3  K t 3  ...  qi  K t i   qi  K t i tkm
i 1

За возни парк у посматраном времанском периоду:

AZ
U  q1  K t1  q2  K t 2  q3  K t 3  ...  qi  K t i   qi  K t i tkm
i 1

гдје је:
qi – количина транспортованог терета у појединим вожњама
Kti – пређени километри са теретом у појединим вожњама

У појединим случајевима (када читав возни парк ради на истом послу, када сва возила
превозе исту количину терета на иста растојања и када се превоз одвија у виду простих
вожњи) остварени транспортни рад возног парка маже се рачунати:

За једно возило у току једне вожње:

U1  q1  K t1  q    K t1 tkm

За једно возило у посматраном временском периоду:

U1  Q1  K t1 tkm

За возни парк у посматраном времанском периоду:

U  Q  K t1 tkm

 U  q    z o    Ai  Di  K t 1 tkm 

-5-
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2.1. Транспортни рад возног парка у функцији показатеља рада

Слично као количина превезене робе и транспортни рад возног парка може се изразити
у функцији измјеритеља рада и инвентарских ауто-дана.

Полазећи од горњег обрасца за транспортни рад и узимајући у обзир познате релације

за измјеритеље рада:

K Kt Hw Hr ADr
Vs  ;  ;   ;  ; 
Hw K Hr 24 ADi

лако се долази до израза за остварени транспортни рад возног парка (наравно под
условом да сва возила превозе исту количину терета или на иста растојања):

U  24  q            Vs  ADi tkm

-6-
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3. Производност возног парка

Производност возног парка представља просјечно остварени транспортни рад или
количину превезене робе возним парком у јединици времена.

Разликујемо:
 пуну производност и
 радну производност

Пуна производност је остварени транспортни рад или количина превезене робе у

јединици инвентарскогг времена. Дакле, пуна производност возног парка односи се на
укупно (календарско) вријеме возила.

Пуна производност изражена у [t/h] односно у [tkm/h] рачуна се:

Q t 
WQ   h 
24  ADi

U  tkm 
WU   h 
24  ADi  

или изражена преко измјеритеља рада и инвентарских ауто-дана:

q            Vs t 
WQ  h
Kst   

 tkm 
WU  q            Vs  h 
 

Радна производност је остварени транспортни рад или количина превезене робе у

јединици радног времена. Дакле, радна производност возног парка односи се на радно
вријеме возила.

Радна производност изражена у [t/h] односно у [tkm/h] рачуна се:

' Q t 
WQ   h 
AHr

' U  tkm 
WU   h 
AHr

-7-
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

или изражена преко измјеритеља рада и инвентарских ауто-дана:

q        Vs t 
WQ'   h 
Kst 

 tkm 
WU'  q        Vs  h 
 

На основу горњих образаца, лако је показати да је:

WQ  WQ'    

WU  WU'    

из чега се закључује да је пуна производност најчешће мања од радне производности а

највише (теоретски) може бити једнака истој.

3.1. Зависност производности од показатеља рада возног парка

Зависност радне производности од показатеља рада возног парка дата је раније

дефинисаним изразима:

q        Vs t 
WQ'   h
Kst   

 tkm 
WU'  q        Vs  h 
 

а зависност пуне производности од показатеља рада возног парка следећим изразима:

q            Vs t 
WQ  h
Kst   

 tkm 
WU  q            Vs  h 

из којих се види да производност расте уколико расту коефицијенти и показатељи рада

возног парка, изузев показатеља Kst чијим повећањем долази до смањења WQ ,WQ' .

-8-
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ради анализе зависности производности возила од измјеритеља који дефинишу

транспортни процес, обрасце за производност могуће је трансформисати и написати у
следећем облику:

1) Радна производност:

q 
WQ' 
Kst
 td
  Vs

q 
WU' 
1 td

  Vs Kst

2) Пуна производност:

q     
WQ 
Kst
 td
  Vs

q     
WU 
1 td

  Vs Kst
__________________________________________________________________________
** Извести горње обрасце на примјеру једне вожње користећи познате изразе:

tw tw Ko Kst
   ; tw  ; Ko 
to tw  td Vs 
___________________________________________________________________________

При анализи зависности производности возила од параметара који дефинишу

транспортни процес послужићемо се горњим обрасцима за пуну и радну производност.
Узећемо на десној страни само један показатељ као промјењиву величину, а остале као
константу. На тај начин могуће је одредити карактер зависности производности од
измјеритеља рада који утичу на производност.

___________________________________________________________________________
** Табеларно и графички приказати зависност пуне и радне производности од
појединих показатеља рада. Користити произвољно одабране податке као нпр:

q=8 t; Kst=80 km; =0,5; Vs=40 km/h; td=1 h; =0,8; 0,33; 0,9

Добијени графици изгледаће слично графицима приказаним на наредним сликама

___________________________________________________________________________

-9-
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Сл. 1. Дијаграм зависности WU’ од показатеља рада возног парка

Сл. 2. Дијаграм зависности WQ’ од показатеља рада возног парка

- 10 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Сл. 3. Дијаграм зависности WU од показатеља рада возног парка

Сл. 4. Дијаграм зависности WQ од показатеља рада возног парка

- 11 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4. Утоварно – истоварне станице (робни терминали)

У робним терминалима друмског саобраћаја обављају се следеће операције са робом:
 пријем
 паковање
 складиштење
 отпрема
 припрема докумената
 утовар и истовар

У циљу ефикасног обављања ових операција терминали морају имати:

 складиште
 саобраћајнице за возила
 паркинг за возила
 ваге за мјерење робе и возила
 претоварну механизацију
 простор за постављање возила на утовар и истовар и др.

Утоварно – истоварне операције врше се на посебном простору у оквиру терминала на

којем се образује ФРОНТ УТОВАРА И ИСТОВАРА. Величина овог простора зависи од
начина постављања возила на утовар и истовар, габаритних димензија возила и броја
возила која треба истовремено утоварити или истоварити. У односу на фронт утовара и
истовара возила могу бити постављена:
 паралелно са фронтом за утовар и истовар
 управно на фронт утовара и истовара
 под углом (косо) према фронту

Сл. 5. Управно постављена возила Сл.6. Паралелно постављена возила

Сл. 7. Возила постављена под углом

- 12 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Избор начина постављања возила при утовару и истовару зависи од типа возила, шири-
не и дужине фронта, претоварне механизације и сл.

Паралелни начин постављања возила користи се код возила са приколицом како би се

избјегло њихово маневрисање. Недостатак оваквог постављања возила је велика дужи-
на претоварног фронта.

Управан начин постављања возила користи се код мањих возила и када је дужина
фронта мала. Недостатак је што овакав начин захтијева већи простор за маневрисање
возила.

Постављања возила под углом је средње решење у односу на претходна два начина,
како у погледу дужине фронта тако и у погледу ширине простора за маневрисање. Код
оваквог постављања возила иста се могу истоварати са двије стране (задња и бочна).

4.1. Пропусна моћ утоварно – истоварне станице

Пропусна моћ утоварно – истоварне станице одређене је количином робе у тонама која
може бити утоварена или истоварена за један час рада станице.
Пропусна моћ станице зависи од броја мјеста за утовар или истовар и времена у
часовима потребног за утовар или истовар једне тоне робе.

Xui t 
Qh  h
ui  

гдје је:
Qh – количина робе у тонама која може бити утоварена или истоварена за један час
рада станице
Xui – број мјеста за утовар или истовар
τui – вријеме у часовима потребно за утовар или истовар једне тоне робе [h/t].

Пропусну способност станице можемо изразити и бројем возила која могу бити
утоварена или истоварена за један час рада станице.

Xui Xui  voz 

Ah    h 
q    ui tui

гдје је:
Ah – број возила која могу бити утоварена или истоварена за час рада станице
q – носивост возила
γ – коефицијент статичког искоришћења носивости возила
tui – вријеме утовара или истовара једног возила [h/voz]

- 13 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4.2. Прорачун броја мјеста за утовар и истовар

Број мјеста за утовар и истовар мора одговарати пропусној моћи станице која је одређе-
на количином робе или бројем возила које треба утоварити или истоварити за један час
рада станице. Ако за вријеме од Hr часова треба утоварити или истоварити Q тона робе
онда ће број утоварних или истоварних мјеста Xui бити:

Q  ui
Xui 
Hr

Ако је умјесто количине робе дат број возила Ar која треба утоварити или истоварити
тада ће бити:
Ar  q    ui
Xui 
Hr

4.3. Ритам рада утоварно-истоварне станице

Ритам рада станице изражава се временом потребним за утовар или истовар једног
возила, рачунајући и вријеме маневрисања. Ритам рада се може дефинисати и као врије-
ме између отпреме два узастопна возила и рачуна се:

q    ui
Rui 
Xui

4.4. Интервал вожње

Интервал вожње је временски размак између наиласка два узастопна возила у ма којој
тачки линије. У овом случају интервал вожње је временски размак између доласка у
станицу два узастопна возила.

to
Iw 
Ar

4.5. Координација кретања возила и рада утоварно-истоварне станице

Пропусна моћ утоварно-истоварних станица требе да је таква да обезбјеђује непреки-
дно опслуживање возила која су на раду.
Услов непрекидног синхронизованог рада станице и возила дефинисан је једнакошћу
ритма рада станице и интервала вожње. Дакле:

Rui  Iw
tui t
 o
Xui Ar

Помоћу овог обрасца може се израчунати потребан број утоварно-истоварних мјеста

при познатом броју возила на раду или број возила на раду који може бити непрекидно
опслуживан при познатом броју мјеста за утовар и истовар.

- 14 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

tui  Ar q    ui  Ar
Xui  
to to

Xui  t o Xui  t o
Ar  
tui q    ui

4.6. Промет (обрт) терета

Промет или обрт терета представља количину терета у тонама која се превози возилима
у одређеном временском периоду. У зависности од времена за које се посматра, промет
може бити часовни, дневни, мјесечни и годишњи.

У било ком временском периоду да се посматра, промет терета показује значајне

неравномјерности, које се негативно одражавају на производност возног парка. Због
тога се режим рада возила прилагођава тим неравномјерностима (одржавање и оправке
возила, годишњи одмори запослених и сл.)

Неравномјерност промета терета изражава се степеном неравномјерности n који се

добија из односа максималне количине терета у посматраном периоду (Qmax) и
просјечне количине терета за исти тај период (Qsr):

Q max
n 
Qsr
U max
n 
Usr

Неравномјерност промета терета може се приказати и графички као на слици 8.

t
Сл. 8. Неравномјерност промета терета

- 15 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

За утврђивање могућности извршења транспорта одређене количине робе неопходно је

познавати:
 састав робе
 просторну расподјелу робе (територијални размјештај)
 временску расподјелу захтјева за транспорт и
 величину транспортног рада за извршење превоза

У оквиру промета робе потребно је робу по саставу подијелити на разне групе које су
условљене специфичним особинама робе коју треба транспортовати. Специфичне
особине робе при томе утичу на:
 услове складиштења,
 избор претоварне механизације,
 услове транспорта.

Подјела укупног промета робе на групе роба у зависности од услова смјештаја

неопходна је ради правилног избора типа складишних простора

Подјела робе на групе роба које условљавају начин утовара и истовара неопходна је
ради правилног избора средстава за утовар и истовар, односно врсту постројења или
механизације, како би се дангубе возила на утовару и истовару свеле на минимум.

Подјела роба на групе роба које захтијевају посебне услове при транспорту потребна
је ради рационалног избора врсте возила. При транспорту разних врста роба, потребно
је примијенити возило са одговарајућим техничко-експлоатационим карактеристикама.

По просторној расподјели обом превоза може се односити на:

 једну транспортну станицу (стовариште, лука, жељезничка станица...)
 дионицу пута
 путни правац
 регион (економско подручје)

Свака транспортна станица може бити:

 пријемна (сл. 9 а) као што су разна градилишта и сл.
 отпремна (сл. 9 б) као што су рудници и сл.
 транзитна (сл 9 в) као што су луке
 комбинована (сл. 9 г) која испуњава двије или све три функције
заједно као што су разна складишта тј. стоваришта

Сл. 9. Врсте транспортних станица

- 16 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

У зависности од врсте функција које обавља транспортна станица разликујемо општи и

локални обим превоза транспортне станице.

Локални обим превоза обухвата количину робе у допреми и отпреми тј. у обим рада
није укључен обим превоза робе у транзиту, па је:

Ql = Q1 + Q2

Општи обим превоза транспортне станице једанк је збиру примљене, испоручене и

транзитне робе, па је:

Qo = Q1 + Q2 + Q3

Обим превоза робе на дионици пута која се налази између двије тачке (А и В) једнак
је збиру количине робе која је превезена том дионицом у оба смјера у посматраном
временском периоду.

Q A B  Q AB  QBA

Сл. 10. Обим превоза робе на дионици пута

Можемо закључити да је обим превоза на дионици пута једнак општем обиму превоза
ма које од транспортних станица између којих се дионица налази.

Промет терета путног правца једнак је збиру промета терета дионица пута које чине
тај путни правац. На примјер, линија АВ има четири транспортне станице (A,B,C,D).
Промет терета појединих станица дат је у наредној табели.

- 17 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Укупан промет станица (обим превоза робе) је у ствари, промет терета путног правца
АВ.

Проток терета или робни ток представља количину терета која прође у једном смјеру
кроз одређену тачку пута у јединици времена. Проток терета у оба смјера представља
оптерећење те дионице пута.

Проток терета се може графички приказати тако што на апцису нанесемо дужину
линије АВ у километрима, а на ординату количину терета Q у тонама. У том случају
површина правоугаоника чије су странице количина робе и пређени пут представља
остварени транспортни рад ( као што је приказано на слици 11.) а укупно остварени
транспортни рад је:

Uuk = U1 + U2 + U3 + U4 + U5

Сл. 11. Проток терета

- 18 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

5. Шпедиција у транспорту

5.1. Појам и значај шпедиције

Шпедиција је стручно организовање транспорта робе од стране шпедитера у своје име

и за рачун комитента, уз награду (надокнаду). Својом дјелатношћу шпедитер на
стручан начин штити интересе комитента у саобраћајној привреди. Шпедитер, по
правилу, не обавља превоз робе. Он ангажује транспортере и све друге неопходне
услужне организације ради реализације транспорта комитентове робе у своје име и за
рачун комитента.

Као организатор и координатор послова при отпреми и допреми робе, од мјеста

производње до мјеста потрошње, шпедитер наилази на низ проблема. Због тога
шпедиција мора познавати послове домаћег и међународног транспорта, транспортног
осигурања, послове царине, контроле квантитета и квалитета робе и сл. Осим тога,
посебну пажњу треба посветити економичности, сигурности и брзини транспорта робе.

Шпедиција има претежно међународни карактер, пошто је она посредник између

домаћих и иностраних увозника, односно извозника, превозника и других учесника у
превозу робе. Због тога је шпедиција веома значајна за развој спољне трговине,
међународног транспорта, осигурања, царинског система и др. Функционисање
савремене привреде практично је незамисливо без присуства шпедиције.

Захваљујући подјели рада између производње, трговине, транспорта и шпедиције, роба

се организовано отпрема и допрема стручно, економично, брзо и сигурно.

Значај и улога међународне шпедиције може се сагледати и навођењем неких њених

основних функција као што су:
 давање савјета налогодавцима о најповољнијем и најбржем транспортном
путу;
 давање савјета налогодавцима о проблемима везаним за паковање робе
(палете, контенери и сл.)
 обављање царинских манипулација;
 придржавање прописа о спољној трговини;
 избор најповољнијих транспортних средстава и закључивљње уговора о
транспорту робе;
 закључивљње уговора о осигурању робе;
 послови везани за складиштење робе;
 издавање транспортних и шпедитерских докумената;
 праћење транспорта од мјеста утовара до коначне испоруке итд.

Из претходног се види велика сложеност и разноврсност шпедитерских послова, па је

из тих разлога морало доћи до подјеле и специјализације послова. Подјела у оквиру
шпедитерске дјелатности може се извршити по више основа, а најзначајнија је подјела
према:
 територијалном пословању (унутрашња и међународна шпедиција)
 основном обиљежју пословања (лучка, континентална и гранична)
 обиму пословања (велика, средња и мала шпедитерска предузећа)

- 19 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 најчешће коришћеном превозном средству (поморска, жељезничка, друмска,

рјечна, ваздушна)
 транспортном смјеру (шпедиција за Европу, Блиски исток, Сјеверну
Америку, Далеки исток итд.)
 роби која се отпрема (шпедиција гвоздених руда, дрвета, намјештаја,
обојених метала итд.)

Шпедитерске организације удружене су у МЕЂУНАРОДНИ САВЕЗ ШПЕДИТЕ-

РСКИХ УДРУЖЕЊА „FIATA“. FIATA је основана 1926. године у Бечу, а сједиште
FIATA налази се у Цириху и она представља шпедитере цијелог свијета. Удружење
FIATA има Управни одбор и Генералну скупштину. Управни одбор сазива Генералну
скупштину сваке друге године како би се решавао велики број проблема са којима се
сусреће шпедитерска струка. Главни резултати FIATA су у стварању шпедитерских
докумената признатих у цијелом свијету. Најпознатија FIATA документа су:

 FIATA FCR – (Forwarding Agent’s Certificate of Receipt) је шпедитерски

документ који служи као потврда о пријему робе којом шпедитер потврђује
пријем робе у складу са купопродајним уговором.
 FIATA FCT – ( Forwarding Agent’s Certificate of Transport ) је шпедитерска
транспортна потврда која служи као доказ да је шпедитер од одређеног
налогодавца примио робу у добром стању ради отпреме одређеним путем и
средством.
 FIATA FBL – ( Combined Transport BILL of LADING ) је теретница за
комбиновани транспорт.
 FIATA FWR – ( FIATA Warehouse Receipt) је складишна потврда
 FIATA SDT – ( Shippers Declaration for the Transport of Dau geraus Goods)
је потврда пошиљаоца за превоз опасне робе којом комитент шпедитеру
изјављује да робе предата на превоз у потпуносзи одговара правилима за
превоз опасне робе.

5.2. Унутрашња организација шпедитерског пословања

Организацију шпедитерске дјелатности најлакше је приказати кроз послове који се
обављају у оквиру међународне шпедиције. Најзначајнији послови су набројани и
кратко коментарисани у наредним поглављима.

5.2.1. Тарифно – коњуктурни послови

Тарифно – коњуктурни послови су комерцијални послови, односно послови уговарања.

То су послови калкулације цијена превозних трошкова, припрема и примјена разних
тарифа и сл. Ови послови се могу разврстати на следеће послове:

1) Послови аквизиције

Аквизиција је посебан облик прибављања, односно стицања послова. Ови послови

имају велики значај за пословање шпедитера и придаје им се велики значај.

- 20 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Најкраће речено, потребно је његовање сталних (већ освојених) комитената и

стално изналажење нових комитената тј. послова.

2) Истраживање тржишта

Некада је главни проблем био – како произвести робу. Проблем савремене

привреде је – како и на који начин продати робу или услуге. Промјене на тржишту
се стално дешавају и условњене су низом фактора (напретком науке и технике,
растом животног стандарда, мијењањем навика потрошача и сл.) Циљ је
предвидјети промјене на тржишту и унапријед се припремити како би се исте
спремно дочекале.

3) Достављање понуде

Под понудом се подразумијева писмено или усмено нуђење робе или услуга уз
навођење одређених услова. Понуда може бити чврста и неопозива за одређени
рок, што значи да корисник услуга има право одлуке о прихватању или одбијању
понуде, а понуђач је обавезан да понуду испуни ако је на вријеме прихваћена.
Да би понуда била квалитетна и потпуна, шпедитеру су потребни детаљни подаци
као што су:
 количина и врста робе,
 начин паковања и димензије робе,
 рокови отпреме и допреме робе,
 превозна средства која ће се користити као и избор превозног пута,
 начин осигурања робе итд.

4) Преткалкулација шпедитерског посла

Да би се доставила квалитетна понуда потребно је формирати цијену шпедитерске

услуге као основног елемента понуде. Преткалкулација шпедитерске услуге
састоји се од неколико основних група трошкова, а то су:
 трошкови возарине
 трошкови осигурања робе
 трошкови које треба платити другим шпедитерима који се укључују у
посао
 трошкови царињења, испостављање разних увјерења (ветеринарско,
санитетско, фитопатолошко), остале таксе и надокнаде (контрола
квалитета и квантитета и сл.)
 остали трошкови (реекспедиција, претовар, складиштење, праћење
робе, долеђивање, храњење итд.)
 накнада за рад самом шпедеитеру

5) Закључивање уговора

Уговор о шпедицији је уговор који обавезује шпедитера да организује отпрему

ствари у своје име, а по налогу и за рачун друге уговорне стране уз награду.
Уговорна страна која организује отпрему ствари у своје име, а за туђи рачун, зове
се шпедитер, а друга уговорна страна, која је издала налог и за чији се рачун врши

- 21 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

отпрема робе зове се комитент, налогодавац или клијент. За извршење добијеног

налога шпедитер добија уговорену награду тзв. провизију.

Приликом закључивања уговора о међународној шпедицији, шпедитер преузима,

између осталих, и следеће обавезе:
 обавезу да поступа као савјестан и уредан привредник
 обавезу чувања робе
 обавезу избора повољног превозног пута и врсте транспорта
 обавезу осигурања робе
 обавезу закључења потребних уговора
 обавезу полагања рачуна итд.

6) Контрола докумената

Рад међународне шпедиције повезан је са много различитих докумената који се

односе на врсту и количину робе, рок испоруке, начин и вријеме обрачуна
трошкова, царињење, осигурање робе итд. Сви ови послови изискују сталну
контролу докумената који колају у пословању међународне шпедиције. Посебна
пажња се посвећује контроли обрачуна трошкова и у случају грешке исправка се
врши на посебном обрасцу, тзв. рачуну разлике.

7) Провизија

Провизија, односно рефакција је награда коју шпедитер добија за учињени посао.

Рефакција се обично одобрава у процентима од износа возарине, а право на њу
има онај ко плаћа трошкове превоза.

5.2.2. Послови увоза

Послове везане за увоз можемо груписати на следећи начин:
 достављање понуде
 закључивање уговора о повјеравању послова међународном шпедитеру
 диспозиција
 рефакције
 збирни промет
 осигурање
 царињење
 прихват и предаја робе
 складиштење робе
 обрачун трошкова
 фактурисање
 сређивање докумената и закључивање позиције

- 22 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1) Диспозиција

Сви послови које шпедитер обавља везано за отпрему и допрему робе по налогу
комитента врше се на основу налога – диспозиције. Диспозиција је, дакле,
комитентов налог шпедитеру за обављање послова из области организације
пртевоза робе. Диспозиција садржи све потребне податке о роби и њеним
особинама, упутства у погледу њене отпреме као и друге податке потребне за
правилно и благовремено извршење датог налога. Шпедитери имају штампане
обрасце својих диспозиција за увоз, извоз или транзит и предају их комитентима
који их попуњавају, потписују и достављају шпедитеру.

2) Инстрадација

Под инстрадацијом се подразумијева одређивање превозног пута, избор

транспортног средства, одређивање начина превоза и времена у којем ће се роба
транспортовати до одредишта. Када диспозиција не садржи податке о превозном
путу, транспортном средству и начину отпреме робе, шпедитер је овлаштен да
одабере, односно комбинује елементе који ће бити најповољнији за налогодавца.

3) Осигурање

Шпедитер осигурава ствари по изричитој диспозицији у вези са сваком

појединачном отпремом. Ознака вриједности пошиљке у диспозицији није
довољна сама по себи да би се сматрала налогом за осигурање. Исто тако,
осигурањем једне пошиљке не настаје обавеза шпедитера да осигура све касније
пошиљке. Ако налогодавац није дао налог за осигурање, штетне последице, које
би услед тога настале, падају на терет налогодавца.

4) Прихват робе

Међународни шпедитер обично организује директну допрему робе из

иностранства на адресу крајњег корисника. Са успутним царињењем, крајњи
корисник ће преузети робу директно од превозника. У оваквим случајевима
предаја ће се извршити уз писмену потврду коју шпедитер, уз остале документе,
доставља налогодавцу и том приликом испоставља и свој рачун.

Посао шпедитера код прихвата робе је доста одговоран и компликован, било да се

ради о поморском саобраћају (истовар брода, царињење, смјештај у царинско
складиште итд.), ваздушном саобраћају (преглед манифеста у којем мора бити
уписана сва роба), друмском саобраћају (праћење примјене конвенције ТIR),
жељезничком или поштанском саобраћају.

5) Царињење

Роба која прелази државну границу подлијеже царинском поступку. Царински

поступак је прописан законом и спроводе га одговарајући државни органи. Он
обухвата:

- 23 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- припрема робе за царински поступак

Припрема обухвата одговарајуће паковање робе и прибављање потребних
дозвола за увоз или извоз.
- царинска евиденција робе
Сва роба која прелази државну границу подлијеже обавезној царинској
евиденцији. Евиденцију уласка и изласка робе обављају царински органи по
прописаном поступку.
- контрола робе и пратеће документације
Преглед робе и документације обавља се на граничним царинским прелазима
или у одговарајућим царинским зонама. Царинским прегледом утвеђује се:
 законска основаност увоза или извоза
 да ли роба по својим стандардима одговара за потрошњу у земљу
увозника
 поријекло робе и њена вриједност.
- одређивање царинских дажбина
Царинске дажбине утврђују се у складу са прописима, а у зависности од
вриједности робе. Ако је роба ослобођена царинских дажбина, о томе се
издаје одговарајуће решење.
- евиденција и наплата царинских дажбина
Након утврђивања царинских дажбина, царински орган евидентира и обавезе
за царинске дажбине и врши њихову наплату односно контролу уплате за
рачун државе.
- издавање царинских увјерења
Након обављеног царинског прегледа, одређивања дажбина и њихове
наплате, испоставља се одговарајућа документација у виду увјерења и
декларација на основу које је могуће преузети робу.
- складиштење и чување робе
У току трајања царинског поступка јавља се потреба за чувањем и
складиштењем робе које се обавља у царинским складиштима.

У поступку царињења робе шпедитер наступа у име и за рачун налогодавца.

Шпедитер подноси царинска документа на основу података налогодавца, и не
сноси одговорност ако се подаци не слажу са стварним стањем. Налогодавац је
дужан надокнадити шпедитеру тиме проузроковану штету. Налог за царињење не
садржи обавезу шпедитера да исплати царинску накнаду за рачун налогодавца.
Ако у диспозицији није одређено мјесто царињења, одређује га шпедитер.

6) Ускладиштење робе

Складиштење робе није основни задатак шпедиције, али се потреба складиштења

сама по себи намеће као услуга у обављању послова транспорта и унутрашње и
међународне шпедиције.

Шпедитер може робу складиштити у свом складишту, јавном складишту или

царинском складишту. Царинска роба се складишти у царинска складишта и то
под надзором царинских органа.

Како ће се складиштити роба зависи првенствено од начина паковања, природних

својстава робе, намјене итд. Није свеједно да ли се ради о опасној роби, лако
кварљивој роби, роби која шири непријатне мирисе, роби осјетљивој на влагу,

- 24 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

температуру итд. У зависности од наведених особина робе, шпедитер ће извршити

складиштење робе.

Према начину градње складишта мпжемо подијелити на:

- затворена складишта
- полуотворена складишта
- отворена складишта
- силоси
- хладњаче
- цистерне итд.

Подјела се може извршити и према намјени и врсти, односно власништву:

- јавна складишта
- царинска складишта
- шпедитерска складишта
- консигнациона складишта
- складишта за сопствене потребе итд.

7) Збирни транспорт

Коришћењем транспортних капацитета, било водених, ваздушних или копнених,

шпедеитер путем збирног транспорта на оптималан начин користи товарни
простор, а самим тим и повољније тарифе поменутих транспортних капацитета.
Коришћење такве могућности произилази из дјелатности међународне шпедиције,
која отпрема велике количине робе за своје налогодавце. Организација збирног
транспорта је уносан посао за шпедитера, па су се неке шпедитерске куће
специјализовале само за ову врсту посла, па он уједно представља једну од
основних шпедитерских дјелатности.

8) Обрачун трошкова

Једна од последњих фаза у раду шпедитера је обрачун трошкова насталих

приликом обављања дјелатности. Обрачун трошкова је неопходан како би се
извршило фактурисање налогодавцима. Обрачун трошкова може се обавити према
стварно насталим издацима или према форфетном ставу, у зависности од
закљученог уговора или достављене диспозиције комитента.

Форфетни став је паушални износ којим су обухваћени сви трошкови и издаци

око организације и извођења одређеног превоза робе од полазишта до одредишта,
као и шпедитерска накнада. Уобичајено је да се приликом уговарања форфетног
става прецизно наведу сви трошкови које он покрива, што значи да трошкови и
издаци који нијесу ту поменути морају бити посебно исплаћени од стране
комитента.

Кад је посао завршен, шпедитер је дужан да уз рачун комитенту приложи

потребну документацију којом доказује да је посао по диспозицији извршио. При
томе је дужан да презентира оригиналне рачуне само за оне издатке који нијесу

- 25 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

укључени у форфетни став. Уколико тако не поступи, комитент је дужан само да

исплати форфетни став, односно онолико колико је њиме уговорено.

9) Фактурисање

Када шпедитер заврши све послове које му је налогодавац одредио диспозицијом

или накнадним налозима и изврши коначан обрачун трошкова приступа
фактурисању (испостављање рачуна) свом комитенту. Пошто шпедитер често
плаћа услуге које обавља за свог комитента, (осигурање, возарина, царинске
дажбине и сл.) то значи да он, до наплате испостављене фактуре, кредитира свог
налогодавца. Правовремено, тачно и брзо достављање фактуре шпедитера није
само у интересу шпедитера, већ и комитента ради обављања редовног посла
(достављање фактуре крајњем кориснику, обрачун са банкама, остваривање права
по увозу итд.).

5.2.3. Послови извоза

Послови међународне шпедиције везани за извоз могу бити организовани на више

начина, као на примјер: према врсти робе, према одређеним земљама и регионима
или према комитентима што је и најчешћи случај.

Главни субјекти који се појављују у пословима извоза међународне шпедиције су:

налогодавац (извозник), шпедитер, произвођач робе (не увијек) и крајњи корисник
у иностранству (инострани увозник).

Пошто су многи послови везани за извоз слични или исти пословима везаним за
увоз робе, то ће овдје бити само набројани карактеристични послови шпедитера
приликом извоза робе:

- достављање понуде
- закључивање уговора
- диспозиција
- испостављање превозних исправа
- прихват робе и организовање отпреме
- царињење
- осигурање
- обрачун трошкова и фактурисање
- сређивање докумената и закључивање позиције

Сређивање докумената и закључивање позиције је завршна фаза активности

шпедитера по завршетку одређеног посла. Она ће услиједити након што
шпедитер од комитента прими потврду да је пошиљка уредно примљена.
Документа о роби, царињењу, складиштењу, транспорту и др. шпедитер ће
контролисати само формално, а товарни лист и рачунски. Када су извршене све
радње врши се ликвидација предмета, односно закњучивање позиције, после
чега се предмет ставља у архиву и чува до законом одређеног рока.

- 26 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

5.2.4. Транспортни послови

У транспортне послове спадају:

- послови утовара, истовара и претовара робе
- послови превоза робе
- складиштење робе
- паковање робе
- припрема и обезбјеђење документације

1) Утовар, истовар и претовар робе

Достављањем диспозиције од стране комитента, шпедитер врши утовар, истовар

или претовар робе. Утовар се најчешће врши из складишта у камион, жељезнички
вагон, брод итд. а претовар са једног на друго превозно средство.

Утовар, истовар и претовар обављају се на мјестима која се називају утоварно –

истоварне тачке. Оне могу бити сталне (луке, жељезничке станице, складишта ...)
и привремена (градилишта и сл.). Избор претоварне механизације зависи од
начина паковања робе, врсте робе, врсте превозног средства, приступа мјесту
утовара или истовара итд. Шпедитер је дужан да посебно води рачуна о времену
предвиђеном за утовар или истовар као и обезбјеђењу робе у транспорту.

2) Превоз робе

За превоз робе шпедитер закључује уговор о транспорту робе са одговарајућим

превозником, а може користити и своја возила .

3) Паковање робе

За адекватно паковање робе задужен је налогодавац односно његов партнер.

Шпедитер не одговара за последице које би настале ако се налкогодавац и његов
партнер не изврше одговарајуће паковање робе у складу са њеним особинама и
потребама превозног пута и превбозног средства. Међутим, као стручњак у
пословима шпедиције, шпедитер је дужан да упозори налогодавца да роба није
правилно спремљена за транспорт. Ако чекање због отклањања недостатака у
паковању наноси штету налогодавцу, шпедитер је дужан да недостатке отклони на
рачун налогодавца.

4) Документа у транспорту

Јавни превоз се обавља на основу уговора о превозу закљученог између корисника

и даваоца превозне услуге. Уговор о превозу је правни основ за извршење превоза,
за наплату надокнаде за обављени превоз, као и за накнаду штете настале
приликом транспортних процеса.

- 27 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Уговор је најчешће неформалан, али се може закључити и у одговарајућој форми.

Неформални уговор закључује се предајом робе за превоз и испостављањем
спроводног листа.

Остала документација која се користи при обављању превоза може се подијелити

на:
 превозна документа;
 документа за возило;
 документа за возача и
 документа у међународном саобраћају.

Превозна документа

Превозна документа служе да се утврди извршени транспортни рад, обрачуна

зарада особља, утврде трошкови превоза и одреди цијена превоза. Ова
документа служе и за контролу и праћење рада возног особља. Посебан значај
имају за послове плана и анализе пословања.У превозна документа спадају:
 путни налог;
 спроводни или товарни лист

Путни налог

Путни налог је основни документ о узвршеном раду при превозу робе.

Прописани су његова величина, облик, боја и садржај.

Путни налог се издаје за сваки транспортни задатак посебно, а прима га и

попуњава сам возач. На путном налогу налазе се потписи диспечера, возача и
овлашћеног лица за контролу техничке исправности возила.

Пошто је путни налог носиоц података које користе различите службе у

предузећу, то начину његове обраде и кретања кроз поједине службе треба
посветити посебну пажњу. У овом погледу постоје многа различита решења у
зависности од величине предузећа и начина његове организације.

Путни налог не морају имати:

 возила војске;
 возила органа МУП-а;
 возила за ЈГС;
 возила са дипломатским таблицама;
 специјална возила (хитна помоћ, комунална возила и сл.)

Иако намају законску обавезу, и ова возила често имају путне налоге чији су
садржај и форма прилагођени потребама онога ко издаје путни налог.

- 28 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Товарни лист

Товарни лист је основна превозна исправа у друмском, жељезничком и

ваздушном транспорту робе.
Товарни лист има вриједност доказа о закљученом уговору о превозу робе.
Уговор о превозу је закључен оног момента када пошиљаоц преда робу на
превоз и испостави товарни лист. Он садржи основне елементе споразума о
превозу. Овјеравају га потписима заинтересоване стране.

Товарни лист садржи податке о врсти, количини, тежини, исправности и

квалитету робе као и датум пријема и предаје робе.Возач потписује товарни лист
по завршеном утовару робе, а примаоц робе исти овјерава по завршеном
истовару. На товарном листу уписују се евентуалне примједбе пошиљаоца робе,
превозника и примаоца робе. На основу товарног листа врши се фактурисање
услуге превоза. Образац товарног листа није прописан законом већ његову
форму и садржај поједина предузећа прилагођавају својим потребама. Товарни
лист у међународном саобраћају има прописану форму. У међународном
друмском транспорту користи се међународни товарни лист (CMR) чији је облик
и форму прописала Међународна унија за друмски транспорт – IRU
(International Road Transport Union).

Теретница (коносман)
То што је товарни лист за друмски, жељезнички и ваздушни транспорт то је
теретница или коносман за водени транспорт, с том разликом што је теретница
хартија од вриједности којом се може трговати. Теретницом бродар потврђује да
је преузео да превезе одређену робу у привидно добром стању и обиљежио је
знаковима распознавања. Тиме бродар преузима обавезу да ће пошиљку
превести до одредишта назначеног у исправи и предати у стању у којем ју је
промио. По пријему робе теретница се враћа бродару.

Документа за возило

Од докумената за возило најчешће се користе:

 саобраћајна дозвола и
 матична књига возила.

Саобраћајна дозвола је обавезан документ по закону док матична књига возила

није обавезан документ па ни његова форма није прописана.

Саобраћајна дозвола је основни документ за возило. Издаје је орган МУП-а

власнику возила и она садржи следеће податке:
 регистарски број возила и ознаку подручја
 податке о власнику и првој регистрацији
 врсту, марку, тип, боју, тежину и намјену возила
 број мотора и шасије
 снагу и запремину мотора

- 29 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Матична књига возила нема прописану форму па се њенсадржај битно

разликује код појединих предузећа. Основни подаци који се воде у матичној
књизи су:
 технички подаци о возилу
 цијена и датум куповине
 подаци о регистрацији, редовним и ванредним техничким прегледима
 подаци о задуживању возила од стране возача
 подаци о раду и трошковима возила
 подаци о продаји или расходовању возила

Документа за возаче

Основна документа за возаче су:

 возачка дозвола и
 лична карта

Документа у међународном саобраћају

Предузећа се могу бавити међународним транспортом робе само ако су по

важећим прописима регистрована за ову врсту дјелатности. Дјелатност
међународног саобраћаја регулише се међународним конвенцијама (о друмском
саобраћају, слободи транзита, дромској сигнализацији и сл.) и билеталарним
споразумима појединих држава (издавање међународних дозвола за транспорт,
царински поступак и сл.).

Основни документи који се појављују у међународном транспорту робе су:

 За возаче:
 путни налог
 пасош и визе
 међународна возачка дозвола
 кредитно писмо

 За возило
 саобраћајна дозвола
 зелени картон

 За робу
 међународна дозвола за превоз
 међународни товарни лист
 царинске исправе
 карнети

- 30 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Карнет – TIR

Царинска конвенција о међународном превозу робе на основу карнета – TIR

омогућава поједностављен царински поступак у међународном транспорту робе
друмским возилима.

Карнет – TIR је царинск исправа за робу која се превози камионом. Под покрићем
ове исправе, утоварена и царински прегледана роба у мјесту утовара може се
превести преко више државних граница и територија без царинског прегледа, све
до мјеста истовара. Умјесто да се врши контрола робе, на границама се само
контролишу царинске пломбе а царинска контрола робе обавља се приликом
истовара. Возила која превозе робу са карнетом – TIR морају бити технички
оспособљена тако да се ништа не може узети или додати у товарни простор без
повреде царинског печата.

Карнет – TIR се се издаје за свако возило и користи за сваки међународни превоз

робе појединачно. Образац – TIR је једнообразан за све земље и штампан је на
француском са преводом на национални језик организација које су овлашћене да
га издају својим превозницима. Постоје двије врсте карнета – TIR:
- са 6 листића за прелазак само једне границе и
- са 14 листића за прелазак више државних граница.

5.2.5. Сајамски послови

Организација сајмова и присуство на сајмовима незамисливо је без учешћа домаће и
међународне шпедиције. У сајамске послове које обавља шпедиција могу се убројити:
- аквизиција
- закључивање сајамских послова
- прихват и смјештај експоната
- паковање и смјештај
- отпремање експоната после завршеног сајма
- фактурисање

5.2.6. Специјални послови

Поред наведених, основних, послова шпедиција обавља и тзв. специјалне послове као
што су:
 контрола квалитета и квантитета робе;
 узимање узорака;
 праћење транспорта
 издавање гарантних писама
 долеђивање робе
 храњење и појење животиња
 лизинг послови
 консигнациони послови
 кредитирање налогодавца итд.

- 31 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Контрола квалитета и квантитета робе

Обавља се да би се провјерили услови утврђени уговором између купца и продавца

робе. Контрола квалитета робе може се обављати на више начина. Један од начина је да
купац обави непосредну контролу квалитета робе. Чешћи је случај да контролу обавља
шпедитер или превозник у име купца, а на основу овлашћења. За поједине робе
контролу квалитета могу обавити само специјализоване институције чија је то основна
дјелатност.

Контрола квантитета робе је много лакша јер се ради о утврђивању тежине, броја
комада и запремине одговарајуће робе. Подаци о квантитету сравњавају се са истим
подацима уписаним на товарном листу.

Узимање узорака

Узорак представља мању количину робе која по својим битним карактеристикама може
представљати цјелокупну робу. Узимање узорака везано је за контролу квалитета робе.
Узорак се узима како би специјализована предузеће могла обавити контролу квалитета
робе. Узимању узорка најчешће присуствују представници заинтересованих страна, и
након паковања и печаћења узорака саставља се записник који потписују сви присутни.

Ако продавац сам узима узорак, онда је дужан и написати изјаву да је сва преостала
роба истог или бољег квалитета. Купац робе може да изврши контролу и упореди
испоручени и уговорени квалитет робе.

Купац робе може узети контролни узорак прије испоруке робе и на основу тога узорка
касније поређењем провјерити квалитет испоручене робе.

Праћење транспорта

За поједине робе законом је прописан посебан третман приликом транспорта. За робу

која се транспортује по посебном режиму законом је прецизно прописан поступак
транспорта. Праћење транспорта подразумијева обавезу овлашћених лица да поједине
терете обавезно прате посебно означеним возилима. (Вангабаритни терети и опасна
роба). Прописи за овакве превозе су врло ригорозни и разликују се од земље до земље,
па шпедитер мора бити добар познавалац ове проблематике. (Потребна је сагласност
надлежног органа за одржавање путева, полиције, електродистрибуције ако пролази
испод ел. водова, жељезнице ако терет прелази преко пруге итд.)

Корисник превоза може,некада, захтијевати и праћење робе са уобичајеним режимом

транспорта и то се уписује у товарни лист. Трошкове транспорта сноси купац тј.
наручилац превоза.

- 32 -
 Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Гарантна писма

Гарантна писма су писмене исправе или документа која превозник или шпедитер издаје
другом превознику или крајњем купцу у име свога наручиоца транспорта ако нема
оригиналне документације. Гарантна писма издаје и овјерава превозник у два основна
случаја:
 Када преузима робу од другог партнера а нема потврду да је наручилац
превоза извршио уплату за дату робу. Тада превозник издаје гарантно писмо
тј. изјаву да ће у одређеном року поднијети доказ о уплати или сам извршити
уплату за дату робу.
 Када предаје робу другом партнеру а недостаје оригинална документација
произвођача. Тада превозник може да изда писмену гаранцију о поријеклу и
својствима робе и преузима обавезу да ће у одговарајућем року доставити
оригиналну произвођачку документацију.

________________________________________________________________
ПОДСЈЕТНИК
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Организација шпедитерског пословања царињење
осигурање
Тарифно – коњуктурни послови
обрачун трошкова и фактурисање
Послови аквизиције сређивање докумената и закључивање
Истраживање тржишта позиције
Достављање понуде
Преткалкулација шпедитерског посла Транспортни послови
Закључивање уговора Утовар, истовар и претовар робе
Контрола докумената Превоз робе
Провизија Паковање робе
Документа у транспорту
Послови увоза
Путни налог
Диспозиција
Товарни лист
Инстрадација
Теретница (коносман)
Осигурање
Документа за возило
Прихват робе
Документа за возаче
Царињење
Документа у међународном саобраћају
Ускладиштење робе
Карнет – TIR
Збирни транспорт
Обрачун трошкова Сајамски послови
Фактурисање Специјални послови
Послови извоза Контрола квалитета и квантитета робе
достављање понуде Узимање узорака
закључивање уговора Праћење транспорта
диспозиција Гарантна писма
испостављање превозних исправа
прихват робе и организовање отпреме

- 33 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

6. Осигурање у транспорту

Транспортно осигурање је област осигурања коју чине осигурање превозних средстава,

осигурање робе у превозу, осигурање од одговорности возара и осигурање других
интереса који се појављују у транспорту. Транспортно осигурање има обештећујући
карактер што значи да осигураник не може од осигуравача да захтијева плаћање
накнаде која би била већа од износа штете тј. осигураник не може бити стављен у
повољнији положај него да осигурани случај није наступио.

Најосновнија подјела транспортног осигурања је на:

- каско осигурање (осигурање превозних средстава)
- карго осигурање (осигурање робе у транспорту)
- осигурање одговорности (за штете причињене трећим лицима употребон
моторног возила)

Уговор о транспортном осигурању закључује се писменим путем. Приликом

закључивања уговора, издаје се писани документ који се назива полиса осигурања
којом се потврђује да је уговор о осигурању склопљен.

6.1. Осигурање робе у транспорту (карго осигурање)

Роба у транспорту може бити осигурана по основу генералне или појединачне полисе.

Генерална полиса покрива основне ризике као што су:

- саобраћајна незгода,
- пожар,
- неиспоручивање робе,
- крађа,
- манипулативни ризици (лом, цурење, огреботине и сл.)

Појединачна полиса односи се на осигурање сваке пошиљке посебно, односно свака

пошиљка се мора посебно пријавити за осигурање.

Основни елементи уговора о осигурању робе су:

- осигурани предмет,
- трајање осигурања,
- осигуране опасности – ризици,
- осигурана вриједност,
- основ за обрачун премије,
- рок за пријаву и плаћање премије,
- утврђивање штете,
- регресивно право према трећим лицима,
- франшиза,
- ликвидација штете и др.

- 33 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Након закључивања уговора о осигурању робе осигураник пријављује одређене

пошиљке, а после обрачуна плаћа се премија осигурања. У случају настанка штете иста
се пријављује осигуравачу, након чега се врши процјена штете тј. сачињава се записник
о процјени штете. Након прибављања потребне документације осигуравач утврђује и
исплаћује штету осигуранику (ликвидација штете).

6.2. Каско осигурање

Ријеч каско је романског поријекла и значи труп брода. У ствари, овај термин се почео
најприје употребљавати у поморском осигурању, а касније се пренио и на осигурање
осталих транспортних средстава: авиона, друмских и жељезничких транспортних
средстава.

Када се говори о каско осигурању моторних возила, мисли се на добровољно осигурање

које се регулише уговором о осигурању између осигуравача и осигураника. То значи да
од слободне воље странака зависи да ли ће склопити уговор о осигурању возила.

Постоје два основна типа овог осигурања: потпуно и дјелимично каско осигурање.

Потпуним каско осигурањем обухваћени су следећи ризици:

- саобраћајне незгоде (судар, удар, исклизнуће, преврнуће и др.),
- пожар, експлозија, олуја, град, удар грома, сњежна лавина и сл.
- крађа, разбојничка крађа,
- обијест трећих лица, демонстрације, манифестације и сл.
- трошкови настали приликом спасавања возила и др.

Дјелимичним каско осигурањем могу се обухватити следећи ризици:

- лом стакла,
- пожар, удар грома, експлозија, олуја, крађа и друго
- трошкови шлепања возила

Каско осигурање пружа потпуну сигурност надокнаде штете приликом настанка

осигураног случаја и обухвата скро све могуће ризике изузев намјере и пијанства. (Због
високих премија овај вид осигурања је код нас слабо заступљен, а нека осигуравајућа
друштва уопште не врше каско осигурање)

6.3. Осигурање одговорности

Осигурање власника, односно корисника моторних возила од одговорности за штете

причињене трећим лицима, које настају употребом моторног возила је обавезан вид
осигурања тј. прописано је законом.

Обавезно се осигуравају:
- корисници, односно власници моторних возила од одговорности за штете
причињене трећим лицима,
- путници у јавном превозу од последица несрећног случаја

Уговор о обавезном осигурању мора се закључити прије него што се превозно средство
почне користити односно прије него што се стави у саобраћај.

- 34 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

7. Трошкови транспорта
Транспортни трошкови су најважнији показатељ пословања ауто-транспортног
предузећа. Смањење трошкова транспорта представља посебан друштвени интерес јер
транспортни трошкови чине велики дио цијене сваког производа. Познавање
остварених транспортних трошкова омогућава:
 анализу постигнутих резултата пословања, њихово поређење са претходним
периодима и планирање у будућности;
 анализу узрока лоших резултата експлоатације возног парка и предузимање
мјера за њихово побољшљње;
 поређење резултата пословања са другим предузећима;
 прилагођавање транспортних капацитета по врсти и величини са захтјевима
тржишта.

7.1. Подјела трошкова

Трошкове у друмском транспорту можемо разврстати према већем броју обиљежја као
што су класификације по:
 производном обиљежју (стални и промјенљиви),
 начину настајања трошкова (директни и индиректни),
 економском обињежју (рад и средства за рад),
 носиоцима трошкова (путнички, теретни и сл.),
 начину утврђивања трошкова (стварни и плански).

7.1.1. Класификација трошкова по производном обиљежју

Према производном обиљежју трошкови се дијеле на:
 сталне или фиксне и
 промјенљиве или варијабилне.

Стални трошкови формирају се по времену и независни су од обима производње или

су релативно зависни од ње. (Трошкови: амортизације објеката и возила, електричне
енергије, воде, регистрације возила, ПТТ услуга итд.)

Промјенљиви трошкови мијењају се у зависности од обома рада возног парка тј. што
је већи број пређених километара то ће и ови трошкови бити већи. У ове трошкове
спадају трошкови горива, мазива, аутогума, одржавања, дневнице и путни трошкови
возача и извршног особља, путарина, рефакција, шпедитерске услуге и сл.

7.2. Израчунавање цијене коштања превозних услуга

Цијена коштања превозне услуге је важан показатељ пословања ауто-транспортног

предузећа. У теретном саобраћају ова цијена се исказује:
 по једном километру,
 по оствареном тона-километру
 по ауто-часу рада
 по тони превезене робе

- 35 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ова цијена одређује се тако што се укупни трошкови у посматраном периоду подијеле
са пређеним километрима, оствареним транспортним радом, бројем ауто-часова на
раду или количином превезене робе.

C
T  eur 
AK  km 
 

C
T  eur 
U  tkm 
 

C
T  eur 
Q  t 
 

C
T  eur 
AHr  h 
 

7.3. Израчунавање сталних (фиксних) трошкова

7.3.1. Трошкови амортизације возила

Трошкови амортизације возила обрачунавају се на набавну вриједност возила до
висине стопе прописане законом.Трошак амортизације обрачунава се на годишњем
нивоу, а може се обрачунавати и функционална амортизација у функцији пређених
километара или оствареног транспортног рада. На крају сваког обрачунског периода
врши се ревалоризација набавне вриједности возила тј. усклађивање набавне
вриједности са текућим цијенама основног средства.

За возила која су у цјелости отписана доноси се одлука о продужетку или престанку

даљег отписа.
Трошкови временске амортизације рачунају се:

Cv  a
Ta  eur 
100

гдје је:
Tɑ – годишњи трошак амортизације за једно возило
Cv – набавна вриједност возила
ɑ [%] – стопа амортизације

Овај трошак лако се преводи на трошак по једном километру, тонском километру, часу
рада или тони робе дијељењем са одговарајућом величином.

Функционална амортизација рачуна се:

Cv  eur 
Ta 
 km 
Kv
Kv – пређени километри у току цијелог вијека трајања возила.

- 36 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

7.3.2. Трошкови регистрације возила

Трошак регистрације возила састоји се од трошкова обавезног осигурања, накнаде за

путеве, таксе за технички преглед, накнаде АМС и за градску чистоћу.

И овај трошак лако се преводи на трошак по једном километру, тона километру, тони
робе или часу рада дијељењем са одговарајућом величином.

7.3.3. Индиректни-режијски трошкови предузећа

Сви трошкови који нијесу у директној вези са са радом возила, па се због тога не
односе на одређено возило, разврставају се у индиректне – режијске трошкове и њихов
укупан збир по одређеном кључу разврстава се на поједина возила. (струја, вода,
гријање, канцеларијски материјал, реклама, репрезентација ...).

Као «кључ» за расподјелу трошкова, најчешће се користи набавна вриједност возила.

7.4. Израчунавање промјенљивих (варијабилних)трошкова

Од промјенљивих трошкова возила најзначајнији су: трошкови горива, мазива, ауто-
гума, одржавања, дневнице и путни трошкови возача, путарина, рефакција,
шпедитерске услуге и сл.

7.4.1. Трошкови горива

На основу података произвођача возила и на основу остварене потрошње горива у

протеклом периоду утврђује се норматив потрошње горива за поједине типове возила.
Норматив потрошње горива изражава се најчешће у литрима на сто колометара и може
се изразити у функцији оптерећења возила.

Трошкови горива по једном километру рачунају се:

Pgor  Cgor  eur 

Tgor 
 km 
100  
Трошкови горива за пређене километре АК рачунају се:

Pgor  Cgor  AK
Tgor  eur 
100
Трошкови горива по једном тона-километру рачунају се:

Pgor  Cgor  AK  eur 

Tgor   tkm 
100  U  
гдје је:
 Pgor - потрошња горива у литрима на 100 километара
 Cgor - цијене једног литра горива
 AK - пређени километри
 U - остварени транспортни рад за пређене километре АК

- 37 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

7.4.2. Трошкови мазива и несмрзавајуће течности

За прорачун потребних количина и трошкова појединих врста уља, масти и несмрзава-

јуће расхладне течности, потребно је познавати:
 запремину кућишта мотора, мјењача, компресора, серво управљача и сл.
 запремину система за хлађење
 периодичност промјене мазива
 потребне количине за доливање
 цијену појединих мазива и течности за хлађење

Знајући ове податке прво се одреди годишња потрошња:

 моторног уља
 уља за мјењаче и диференцијале
 уља за серво уређаје
 масти за шасију
 масти за лежајеве
 несмрзавајуће течности за хлађење

Множењем ових количина са цијенама појединих мазива добија се трошак мазива на

годишњем нивоу који се лако преводи на трошак по једном километру или тона-
километру дијељењем са планском километражом или транспортним радом.

7.4.3. Трошкови ауто-гума

Трошкове отписа ауто-гума за једно возило при пређеној километражи од АК киломе-

тара можемо добити из следећег образца:

Cgum
Tgum   Ngum  AK eur
Vgum
гдје је:
Tgum – трошак ауто-гума за пређене километре АК
Cgum – цијене једне гуме
Vgum – вијек ауто-гуме у километрима
Ngum – број гума на возилу
АК – пређени километри возила у неком периоду

Потребан број ауто-гума у неком периоду може се израчунати из односа:

Tgum
N
Cgum

N – потребан (потрошен) број ауто-гума у неком периоду

Tgum – трошак ауто-гума у истом том периоду
Cgum – цијена једне гуме

- 38 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

7.4.4. Остали промјенљиви трошкови

Остали промјенљиви трошкови возила су:

 трошкови одржавања
 трошкови путарине и ферибота
 шпедитерске услуге
 провизија за уступљени терет – рефакција
 дневнице и путни трошкови возача

Пошто се ради о директним трошковима (тачно се зна возило на којем су трошкови

настали), одређивање ових трошкова своди се на њихово прецизно евидентирање на
поједина возила. За потребе планирања и одређивања цијене транспортне услуге, ови
трошкови се одређују на основу њихове величине у протеклом периоду.

И ови трошкови често се исказују по километру, тона-километру, тони робе или по часу
рада возила.

8. Путеви вожње приликом превоза терета

Приликом превоза робе у друмском саобраћају, посебну пажњу требе посветити
организацији кретања возила јер од ње зависе и производност и трошкови превоза.
Добра организација кретања возила омогућава остваривање највеће производности уз
најмање трошкове превоза.

У друмском теретном саобраћају најчешће се јављају следећи путеви вожње:

- понављајући пут вожње,
- радијални или зракасти пут вожње,
- прстенасти пут вожње и
- збирни пут вожње.

8.1. Понављајући пут вожње

Понављајући пут вожње представља кретање возила између двије транспортне станице
увијек истом трасом, при чему возило прави више обрта. Обрт се може реализовати у
виду просте или сложене вожње. Понављајући пут може се јавити у три вида:
- са повратном вожњом без терета (проста вожња),
- са повратном вожњом са теретом (сложена вожња) и
- са повратном вожњом дјелимично под теретом (сложена вожња).

Понављајући пут вожње у виду просте вожње је најнеповољнији систем кретања

возила јер у току обрта возило половину пута прелази без терета што неповољно утиче
на производност и економичност рада возила. Понављајући пут у виду просте вожње
приказан је на наредној скици.

- 39 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Сл. 12. Понављајући пут у виду просте вожње

За овакав пут вожње могу се одредити следећи основни показатељи рада возила:

- коефицијент искоришћења пређеног пута за један обрт:

Kt1 Kt1 1
o     0,5
Ko 2  Kt1 2

- вријеме једног обрта:

to  tw  tui  td  twt  twp  tui  td

Ko 2  Kt1
Vs  
tw twt  twp

- Брзине кретања пуног и празног возила се разликују па је:

Kt1 Kt1
Vst   twt 
twt Vst
Kp1 Kp1
Vsp   twp 
twp Vsp
Kt1 Kp1 2  Kt1
 to    tui  td   tui  td
Vst Vsp Vs

- вријеме за које возило пређе нулти пут је:

Kn1  Kn 2 Hr  tn
tn   Zo 
Vsp to

- Количина превезене робе и остварени транспортни рад рачунају се по познатим

обрасцима:

Q  Qdn  Dr  q    Z  Ar  Dr  Q1dn  ADr  Q1dn    ADi

U    q  Kt1  Z  Ar  Dr  Q  Kt1 tkm

- 40 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Понављајући пут са повратном вожњом под теретом је најповоњнији вид кретања

возила при чему се остварује највећа производност. У току једног обрта реализују се
двије вожње под теретом.

Сл. 13. Понављајући пут са повратном вожњом под теретом

- коефицијент искоришћења пређеног пута за један обрт:

2  Kt1
o  1
2  Kt1

- вријеме једног обрта:

 Kt1 
to  tw  2  tui  2  td  2    tui  td 
 Vs 

- вријеме за које возило пређе нулти пут је:

2  Kn1 Hr  tn
tn   Zo 
Vs to

- Количина превезене робе и остварени транспортни рад рачунају се:

Q  q  ( 1   2 )  Z  Ar  Dr  Q1 dn  ADr  Q1dn    ADi

U  ( 1   2 )  q  Kt1  Z  Ar  Dr  Q  Kt1 tkm

Понављајући пут са непотпуним искоришћењем пута у повратку примјењује се

када није могуће обезбиједити терет за цијелу повратну вожњу. И овдје се, као и код
потпуног искоришћења пређеног пута, у сваком обрту остварују двије вожње под
теретом.

- 41 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Сл. 14. понављајући пут са повратном вожњом

дјелимично под теретом

- коефицијент искоришћења пређеног пута за један обрт:

Kt1  Kt 2 Kt1  Kt 2
o  
Ko 2  Kt1

- вријеме једног обрта:

to  tw  2  (tui  td )
Ko 2  Kt1
Vs  
tw twt  twp

- Брзине кретања пуног и празног возила се разликују па је:

Kt1  Kt 2 Kt1  Kt 2
Vst   twt 
twt Vst
Kp1 Kp1
Vsp   twp 
twp Vsp
Kt1  Kt 2 Kp1
 to    2  (tui  td )
Vst Vsp

- вријеме за које возило пређе нулти пут је:

Kn1  Kn 2 Hr  tn
tn   Zo 
Vsp to

- Количина превезене робе и остварени транспортни рад рачунају се по познатим

обрасцима:

Q  q  ( 1   2 )  Z  Ar  Dr  Q1 dn  ADr  Q1dn    ADi

U  ( 1   2 )  q  Kt1  Z  Ar  Dr  Q  Kt1 tkm

- 42 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

8.2. Радијални (зракасти) пут вожње

Радијални или зракасти пут вожње представља, у ствари, већи број понављајућих
путева који се састају у једној тачки – транспортној станици и ова станица је утоварна
или истоварна.

Сл. 15. Радијални – зракасти пут вожње

Основни показатељи рада возила одређују се збирно за све понављајуће путеве или као
средње вриједности свих појединих релација:

- средња вриједност коефицијента искоришћења носивости возила:

n

 i  Zi
i 1
sr  n

 Zi
i 1

гдје је
n – број праваца транспорта

- 43 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- средња дужина вожње са теретом:

n

 Kti  Zi
i 1
Kst  n

 Z i
i 1

- количина робе коју превезе једно возило за један дан:

n
Q1dn  q  sr   Zi
i 1

- транспортни рад који оствари једно возило за један дан:

n
U 1dn   Qidn  Kti
i 1

8.3. Прстенасти пут вожње

Прстенасти пут вожње је такав систем кретања возила између неколико тачака, у коме
се неколико релација вожњи међусобно спаја у једну затворену линију. Овакав начин
кретања се примјењује када нема могућности обезбјеђења повратне вожње са теретом у
истом смјеру. Овај пут може имати различит облик.

Сл. 16. Прстенасти пут вожње

- 44 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Основни показатељи рада за прстенасти пут вожње могу се одредити као средње
вриједности:
- коефицијент искоришћења носивости возила:
n

 i
i 1
sr 
n
гдје је:
n – број вожњи са теретом

- средња дужина вожње под теретом:

 Kti
i 1
Kst 
n

- количина превезене робе:

n
Q   Qi
i 1

- остварени транспортни рад:

n
U   Ui
i 1

8.4. Збирни пут вожње

Збирни пут вожње је по свом облику прстенаста вожња, са већим бројем дјелимичних
утовара или истовара робе.

Сл. 17. Збирни пут вожње – сакупљање робе

- 45 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ако возило сакупља робу у току једног обрта (сабирни пут), онда има више
дјелимичних утовара и један истовар, а ако развози робу, тада обави један утовар и
више дјелимичних истовара (дистрибутивни пут).

За сабирни пут могу се узрачунати следеће основне величине:

- коефицијент искоришћења носивости возила:

 Qi
i 1
 
q
гдје је:
Qi – количина натоварене робе на појединим мјестима утовара
n – број утоварних мјеста

- вријеме обрта:
n

 Kti  Kp
1
n
to    tu  ti
Vs 1

- број обрта:

Kn1  Kn 2
Hr 
Zo  Vs
to

- количина превезене робе у току једног дана:

Ddn  Zo  q    Ar

- транспортни рад у току једне вожње:

n
U  Q1  Kt1  (Q1  Q2 )  Kt 2  (Q1  Q2  Q3 )  Kt 3  ...  ( Qi )  Ktn
1
- укупан транспортни рад:

Z
U   Ui
1

За дистрибутивни пут вожње, различито се рачуна само вријеме обрта:

 Kti  Kp
1
n
to   tu   ti
Vs 1

- 46 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

9. Примјена вучних и самоистоварних возила

Ради повећања производности рада возила на познатом – сталном превозном путу, а
ради скраћења времена задржавања возила на мјестима утовара и истовара рад се може
организовати вучним возилима са више полуприколица или пак са возилима
опремљеним уређајем за самоутовар – самоистовар.

9.1. Организација транспорта тегљачима замјеном полуприколица

Ако желимо да се утовар и истовар робе из полуприколица обавља без чекања вучног
возила – тегљача, тада је потребно ангажовање најмање три полуприколице (једна се
утовара, друга истовара, а трећа је у вожњи са тегљачем).

Уколико на истој релацији ради више тегљача, укупан број полуприколица једнак је:

P  Pv  Pu  Pi
гдје је:
Pv – број полуприколица у вожњи (једнак је броју тегљача Аt)
Pu – број полуприколица на утовару
Pi – број полуприколица на истовару
P – укупан број ангажованих полуприколица

Број полуприколица ангажованих на утовару и истовару може се израчунати из услова

једнакости интервала вожње тегљача и ритма утовара – истовара полуприколице, јер је
то услов да тегљачи не чекају на мјестима утовара и истовара. Дакле услов је:

Iw  Ru  Ri
to
Iw 
At
tu  top
Ru 
Pu
ti  top
Ri 
Pi

гдје је:
top – вријеме потребно за откачавање и прикачавање полуприколице
tu – вријеме утовара једне полуприколице
ti – вријеме истовара једне полуприколице

Из услова једнакости интервала вожње и ритма утовара и истовара слиједи:

Iw  Ru
to tu  top

At Pu
(tu  top )  At
 Pu 
to
Како је вријеме обрта за просту вожњу:

- 47 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2  Kt1
to  tw  2  top   2  top
Vs
(tu  top )  Vs  At
 Pu 
2  ( Kt1  Vs  top )

На исти начин се може показати да је број полуприколица на истовару:

(ti  top)  Vs  At
Pi 
2  ( Kt1  Vs  top)

Пошто је укупан број полуприколица : P  Pv  Pu  Pi , а знајући да је број

полуприколица у вожњи једнак броју тегљача лако се показује (сабирањем), да је
укупан потребан број полуприколица за ангажовани број тегљача At:

 Vs  tui  2  top  
P  At  1  
 2  Kt1  Vs  top  

9.2. Примјена возила самоистоваривача

Примјеном возила са уређајем за самоистовар (кипери) механизује се процес истовара
терета, док се употребом возила са уграђеним механизмом за утовар – истовар
механизује и утивар и истовар чиме се знатно скраћује вријеме дангубе.

Међутим, уградња утоварно – истоварне механизације доводи до повећања сопствене

масе возила односно до смањења корисне носивости возила. На тај начин, услед
скраћења времена утовара и истовара повећава се производност возила, а услед
опадања корисне носивости, производност се смањује. Јасно је да ће се на великим
растојањима превоза изгубити ефекти скраћења времена дангубе, па је интересантно
одредит до којих растојања превоза је разумно користити возила са механизмом за
истовар, односно утовар – истовар.

Километража до које је оправдано примијенити возила са механизацијом за утовар –

истовар, може се одредити упаређивањем производности стандардних возила са
производношћу возила са механизацијом. Полазећи од познатог израза за производност
возила:

q     
WQ 
Kst
 td
  Vs
за возило са механизацијом може се написати:

( q  q )      
WQm 
Kst
 (td  t )
  Vs

- 48 -
Предавања из предмета – Организација превоза III – наставник: Зуковић Радош
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

гдје је:
WQm – производност возила са механизацијом за утовар - истовар
Δq – маса механизације у тонама тј. смањење корисне носивости
Δt – вријеме за које се скраћује дангуба

Изједначавањем израза за производност може се одредити гранична километража за

познату тежину механизације или гранична тежина механизације за познату релацију
превоза:

q       ( q  q )      

Kst Kst
 td  (td  t )
  Vs   Vs

q t
 
q Kst
td 
Vs  

односно:

t
Kst  (q   td )    Vs
q

стандардни
камион
WQ

кипер

Kstλ
K

Сл. 18. Зависност производности од растојања превоза

На претходној слици скициран је начин графичког одређивања километраже до које је

боље користити визила са механизацијом од стандардних возила, међутим коначну
одлуку требе донијети тек након уперерђивања трошкова.

- 49 -