REZULTATI RADA VOZNOG PARKA

Određeni obim i kvalitet transportih zahteva prevoznik zadovoljava ponuđenim obimom i

kvalitetom transporta i transportog rada, koji je rezultat obavljenog transportnog procesa.
Prevoznik je zainteresovan da se ovaj transportni rad realizuje uz racionalno korišćenje uloženih
resursa: vozila, živog rada, energije, finansijskih resursa itd. U tom smislu, kvalitet transportnog
procesa sa aspekta prevoznika ocenjuje se preko proizvodnosti rada i pokazatelja iskorišćenja.
Pored obavljenog transportnog rada, u toku transportnog procesa realizuju se određeni
utrošci: sredstava, živog rada, energije itd, koji se svi mogu izraziti u finansijskom obliku u vidu
troškova.
U transportnom procesu, naplatom za izvršenu uslugu, ostvaruje se takođe i određen prihod.
U toku odvijanja transportnog procesa ostvaruju se i uticaji na životnu sredinu.
Iz napred izloženog proizilazi, da su osnovni rezultati transportnog procesa koje treba
bilansirati:
− obim transportnog rada,
− kvalitet sistema: efikasnost i iskorišćenje,
− kvalitet transportne usluge,
− troškovi,
− prihod,
− uticaji na okolinu.

1. OBIM TRANSPORTA I TRANSPORTNOG RADA

Efektivnost transportnog procesa je proizvod učinka i raspoloživosti vozila. On zavisi od
intenziteta korišćenja ponuđenih kapaciteta (obim rada), kvaliteta njihovog korišćenja (iskorišćenje
nosivosti, puta i vremena) i raspoloživosti vozila.
Obim rada u transportu zavisi od ponuđenih kapaciteta i pređenog puta, a proizvodnost od
kvaliteta njihovog korišćenja u prostoru i vremenu. Prema tome, rezultate rada grupe vozila ili
voznog parka, možemo sumirati i ocenjivati preko nekoliko grupa izmeritelja:
− integralnih izmeritelja obima rada,
− izmeritelja obima rada u prostoru,
− izmeritelja rada u vremenu,
− izmeritelja brzine.

1.1. INTEGRALNI IZMERITELJI OBIMA RADA

a. Osnovni integralni izmeritelji obima rada u transportu robe su:

1. Količina transportovane robe P,
2. Ponuđeni - instalisani kapaciteti (broj tona) - C,
3. Ostvareni - neto transportni rad - NTR,
02_rezultati_rada_LO
Page 1 of 8
 4. Ponuđeni - bruto transportni rad - BTR.
Kako je osnovni element transportnog procesa vožnja odnosno obrt jednog vozila to se
učinak grupe vozila ili voznog parka u određenom periodu vremena dobija sumiranjem rezultata
rada pojedinih vozila u određenom periodu vremena.
Organizacija kretanja vozila u toku rada treba da obezbedi najveći učinak - proizvodnost uz
najmanji utrošak resursa (vozila, živog rada, energije).
Pod itinererom (putanja, obrt, tura) se podrazumeva kretanje vozila u toku jednog ciklusa
transportnog procesa od početne tačke puta do ponovnog povratka u istu tačku puta.
Obrt vozila se sastoji od više vožnji, koje mogu biti sa teretom ili bez njega.
Pod vožnjom se podrazumeva kretanje vozila između svaka dva utovarno - istovarna mesta
u toku jednog obrta vozila, a može biti sa teretom ili bez njega.
Za utvrđivanje ukupnog učinka prevoznika uvek se polazi od učinka u toku svakog obrta
vozila koji se onda sumiraju na nivou grupe vozila, podistema i sl. Zbog toga je važno definisati
osnovne pokazatelje rada vozila počevši od jednog obrta vozila.
Osnovni pokazatelji rada jednog vozila u toku jednog obrta su:
− dužina itinerera - puta transporta (K), koja predstavlja rastojanje koje vozilo pređe u
toku jednog ciklusa kretanja.
Dužina puta predstavlja zbir dužina pojedinih vožnji sa teretom (Kts) ili bez tereta
(Kps) odnosno:
K = ∑ K t ,s + ∑ K p ,s
s s

− vreme obrta (T), koje predstavlja vreme trajanja ciklusa u okviru koga se obave sve
operacije u toku jednog itenerera: kretanje vozila između krajnjih tačaka itinerera, i
utovarno istovarni procesi.
Vreme obrta predstavlja zbir vremena provedenih vožnji (tw) i na utovaru-istovaru
(tui) odnosno:
T = ∑ tui + ∑ t w

− količina transportovane robe u toku jednog obrta vozila (P)

a.1. Količina transportovane robe P

Količina transportovane robe u toku jednog obrta vozila predstavlja zbir količina roba
transportovanih u pojedinim vožnjama (Zs) odnosno:
P = ∑ Zs

S druge strane, količina robe koje može da preveze jedno vozilo u toku vožnje, jednaka je
proizvodu između nosivosti vozila (CV) i iskorišćenja te nosivosti (γ):
Z S = CV ⋅ γ S
pa je onda količina transportovane robe u toku jednog obrta:
P = CV ⋅ ∑ γ S [tona]
S

Iz prethodnih jednakosti se vidi da iskorišćenje korisne nosivosti vozila predstavlja odnos

između nosivosti vozila i prevezene količine robe odnosno:

02_rezultati_rada_LO
Page 2 of 8
 ZS
γS = (0<γ<1)
CV

a.3. Obavljeni transportni rad (NTR)

Obavljeni transportni rad predstavlja proizvod između transportovane količine robe i
rastojanja prevoza i može se izračunati:
Za jednu vožnju (NTRs): NTRs = Z s ⋅ K s [t·km].
Za jedan obrt (NTR) kao zbir izvršenog transportnog rada u pojedinim vožnjama:
NTR = ∑ NTRs = ∑ Z s ⋅ K s [t·km].

a.4. Ponuđeni transportni rad (BTR)

Ponuđeni transportni rad (BTR) predstavlja proizvod između ponuđenog kapaciteta vozila
(CV) i dužine transporta i može se izračunati:
Za jednu vožnju: BTRs = CV ⋅ K s [t·km].

Za jedan obrt vozila: BTR = ∑ BTRs = CV ∑ K s [t·km].

b. Izmeritelji iskorišćenja kapaciteta

Korišćenje ponuđenih instalisanih kapaciteta u transportu izražava se kroz:
1. statičko iskorišćenje korisne nosivosti - γ, i
2. dinamičko iskorišćenje korisne nosivosti - ε.

b.1. Statičko iskorišćenje korisne nosivosti (γ)

Statičko iskorišćenje korisne nosivosti (γ) u posmatranom periodu vremena predstavlja
srednju vrednost statičkog iskorišćenja korisne nosivosti u pojedinim vožnjama (γi). Za ni vožnji,
izračunava se kao odnos između sume količine prevezene robe u pojedinim vožnjama (Zi) i sume
ponuđenog kapaciteta u tonama (Ci) podeljenog sa brojem vožnji:
1 ni 1 ni Z
γ= ⋅ ∑γ i = ⋅ ∑ i .
ni i =1 ni i =1 Ci

b.1. Dinamičko iskorišćenje korisne nosivosti (ε)

Dinamičko iskorišćenje korisne nosivosti (ε) predstavlja odnos između realizovanog - neto
(NTR) i ponuđenog - bruto (BTR) rada, odnosno:
NTR
ε= .
BTR

1.2. IZMERITELJI PREĐENOG PUTA

a. Osnovni izmeritelji pređenog puta

− Pređeni put - kilometraža vozila - K.
− Pređeni put sa robom - Kt.
− Pređeni put bez robe: prazni - Kp.
− Nulti pređeni put - Kn.

02_rezultati_rada_LO
Page 3 of 8
 Kao i u prethodnom slučaju, učinci za ceo vozni park u određenom periodu vremena
izračunavaju se sumiranjem učinaka jednog vozila.
Za pređeni put (K), pređeni put sa robom (Kt), pređeni put bez robe (Kp) i nulti pređeni put
(Kn) važe relacije:
− (N) vozila, (d) dana:
K = Kt + K p + K n

b. Izmeritelji iskorišćenja pređenog puta

1. iskorišćenje pređenog puta
2. iskorišćenje u odnosu na nulti pređeni put

b.1. Iskorišćenje pređenog puta (β)

Ovaj izmeritelj predstavlja odnos između pređenog puta pod teretom (Kt) i ukupnog
pređenog puta (K), u posmatranom periodu vremena, odnosno:
Kt
β=
K

b.2. Iskorišćenje u odnosu na nulti pređeni put (ω)

Ovaj izmeritelj pokazuje koliki deo pređenog puta su vozila utrošila na neproduktivnu
vožnju od autobaze do mesta prvog utovara robe odnosno od mesta poslednjeg istovara robe, do
autobaze.U posmatranom periodu on predstavlja odnos između nultog pređenog puta (Kn) i
ukupnog pređenog puta (K):
Kn
ω=
K

1.3. IZMERITELJI RADA VOZILA U VREMENU

a. Osnovni izmeritelji rada vozila u vremenu

− Inventarski fond časova (Hi)
− Časovi kada su vozila bila ispravna (Hs)
− Časovi kada vozila nisu bila ispravna (Hn)
− Časovi rada vozila (Hr)
− Časovi kada vozila nisu radila (Hnr)
− Časovi provedeni u vožnji (Hw)
− Časovi provedeni u čekanju na utovar-istovar (Hui)
− Časovi vozila provedeni u rezervi (Hrz)
− Časovi vozila ostalih vremenskih gubitaka u toku rada (Hos)
Svi vremenski izmeritelji, dobijaju se polazeći od vremena ostvarenih u toku dana, onoliko
dana koliko sadrži vremenski period u toku koga se vrši bilansiranje (d-dana), i na kraju za onoliko
vozila koliko ih ima u voznom parku (N). Važe relacije:
− (N) vozila, (d) dana:
Hi = Hs + Hn
02_rezultati_rada_LO
Page 4 of 8
 Hs = Hr + Hnr
Hr = Hw + Hd = Hw + Hui + Hrz + Hos

b. Izmeritelji iskorišćenja vremena

Izmeritelji iskorišćenja vremena su:
1. Iskorišćenje raspoloživog voznog parka - α′
2. Iskorišćenje voznog parka - α
3. Iskorišćenje dnevnog (inventarskog) fonda časova - ρ
4. Iskorišćenje radnog vremena - δ

b.1. Iskorišćenje raspoloživog voznog parka - α’

Ovaj izmeritelj pokazuje kako se koriste raspoloživa vozila. Zavisi od rada službe
marketinga i organizacije trasnportnog procesa. Može se izraziti kao odnos između vremena
provedenog u radu i vremana kada su vozila bila raspoloživa - ispravna za rad (Hs) odnosno:
Hr
α′ =
Hs .

b.2. Iskorišćenje voznog parka - α

Ovaj izmeritelj pokazuje skupni učinak održavanja vozila i organizacije transportnog
procesa i može se izraziti kao odnos između vremena provedenog na radu (Hr) i ukupnog vremena:
Hr
α=
Hi

b.3. Iskorišćenje inventarskog vremena (vremena u 24 časa) - ρ

Iskorišćenje inventarskog vremena (ρ) je odnos između vremena provedenog na radu (Hr) i
ukupnog raspoloživog fonda časova (Hi) za rad u posmatranom periodu vremena tj.:
Hr
ρ=
Hi ,

b.4. Iskorišćenje radnog vremena - δ

Iskorišćenje radnog vremena (δ) je odnos vremena kada se vozilo kretalo odnosno provelo u
vožnji (Hw), i vremena provedenog u radu (Hr) u posmatranom periodu vremena tj.:
Hw
δ=
Hr .

1.4. BRZINE U TRANSPORTU

Brzina predstavlja pređeni put u jedinici vremana i takođe je jedan od osnovnih parametara
kvaliteta i proizvodnosti transportnog procesa i sistema. Mogu se meriti i bilansirati različite brzine
u transportu u zavisnosti od cilja analize.
Najčešće razmatrane brzine u transportu sa aspekta prevoznika su:
− Saobraćajna brzina - Vs,
− Transportna brzina -Vtr,

02_rezultati_rada_LO
Page 5 of 8
 − Eksploataciona brzina - Ve.
Neke od ovih brzina pominjane su već u ranijim poglavljima i nije od značaja da se
izražavaju na nivou ukupnog voznog parka, koji se može baviti veoma raznolikim transportom. Iz
tog razloga na nivou voznog parka pogodno je izražavati kao izmeritelje saobraćajnu brzinu koja
ukazuje na uslove okruženja (saobraćaja i puta) u kojima se odvijao transport i eksploatacionu
brzinu.
Saobraćajna brzina predstavlja odnos između ukupnog pređenog puta i ukupnog vremena
provedenog u vožnji:
K
Vs = [km/h].
Hw
Transportna brzina predstavlja brzinu ostvarenu u toku transportnog procesa i predstavlja
odnos između pređenog puta i vremena provedenih u transportu, odnosno:
K
Vtr =
H w + H ui + H OS .

a eksploataciona brzina odnos ukupnog pređenog puta i ukupnog vremena provedenog na

radu:
K
Ve =
Hr .

U njihovom proračunu polazi se od izračunatih veličina pređenog puta i odgovarajućih

vremena za jedno vozilo i na kraju za svih (N) vozila u posmatranom periodu vremena.

2. KVALITET SISTEMA
2.1. PROIZVODNA, TROŠKOVNA I EKONOMSKA EFIKASNOST SISTEMA
Sa aspekta prevoznika, povoljno je da svi izmeritelji funkcionisanja i iskorišćenja sistema
budu što veći. Za pravu ocenu rezultata rada i mogućnosti upoređivanja sa drugim prevoznicima
neophodno je međutim svesti izvršeni obim rada na jedinicu uloženih resursa: vozilo, zaposlenog,
utrošenu energiju ili uložena finansijska sredstva u kom slučaju se govori o proizvodnosti vozila,
zaposlenih, energije ili finansijskih sredstava. U literaturi se proizvodnost vozila i energije naziva
još i proizvodna efikasnost, proizvodnost zaposlenih - produktivnost, a racionalno korišćenje
finansijskih resursa troškovna i ekonomska efikasnost.
Praktično, efikasnost jednog organizaciono - tehnološkog sistema se meri odnosom
ostvarenog obima proizvodnje, i uloženih resursa odnosno odnosom outputa (Output) i inputa
(Input) u proizvodnju - što je prikazano na slici 1.
Osnovni izmeritelji proizvodne efikasnosti su:
− proizvodnost vozila - En,
− proizvodnost zaposlenih Es,
− energetska efikasnost - Een,
− troškovna efikasnost - Et,
− ekonomska efikasnost (rentabilnost)- Ee.

02_rezultati_rada_LO
Page 6 of 8
 INPUT OUTPUT
TRANSPORTNI RAD

TRANSPORTNI
PROCES TROŠKOVI, PRIHOD
RESURSI
(N, S, E, F )
TP KVALITET USLUGE

UTICAJ NA OKOLINU

Slika 1. Efikasnost transportnog sistema

2.1.1. Proizvodnost ili proizvodna efikasnost vozila - En

Proizvodnost ili proizvodna efikasnost vozila predstavlja odnos između obavljenog
transportnog rada i angažovanih (inventarskih) vozila (Ni), mesta ili instalisanih kapaciteta (tona)
(Ci). Računa se za određeni period vremena i može se izraziti relacijom:
TR
E=
N , odnosno
TR
E=
C .

2.1.2. Proizvodna efikasnost zaposlenih - Es

Proizvodna efikasnost zaposlenih ili produktivnost zaposlenih predstavlja odnos između
izvršenog transportnog rada i broja zaposlenih (S), ili utrošenog vremena zaposlenih na radu (Hr).
Takođe se računa za određeni period i može izraziti kao:
TR TR
Es = Es =
S , ili Hr .

2.1.3. Energetska efikasnost - Een

Energetska efikasnost predstavlja odnos između izvršenog trasnportnog rada i utrošene
energije (E) u posmatransom periodu vremena odnosno:
TR
E EN =
EN .

2.1.4. Troškovna efikasnost - Etš

Troškovna efikasnost predstavlja odnos između obavljenog transportnog rada - TR, i
utrošenih svih resursa i materijala izraženih u finansijskom obliku (troškova proizvodnje) - TŠ
odnosno:
TR
ETŠ = .
TŠ

2.1.5. Ekonomska efikasnost - Ee

Ekonomska efikasnost predstavlja odnos između ostvarenog prihoda - PR i troškova
transportne proizvodnje - TŠ odnosno:

02_rezultati_rada_LO
Page 7 of 8
 PR TR ⋅ C SR
Ee = =
TŠ TŠ .
Ovaj izmeritelj pokazuje zapravo kako je usluga realizovana na tržištu odnosno uticaj cene
usluga na rezultate rada sistema.

2.2. IZMERITELJI ISKORIŠĆENJA RESURSA

Iskorišćenje resursa predstavlja inverzne veličine od proizvodne, troškovne i ekonomske
efikasnosti sistema.

4. UTICAJ NA OKOLINU
Pored pozitivnih efekata, transport svojim funkcionisanjem izaziva i negativne efekte na
okolinu. Ovi negativni efekti odnose se na emitovanje buke od strane transportnih sredstava,
emitovanje gasova koji zagađuju vazduh, i proizvođenje materijalnih otpadaka koji takođe
zagađuju okolinu.
U razvijenom svetu gde je obim transportnog rada velik i gde se kreće veoma veliki broj
vozila ova zagađenja su značajna. Procenjeno je da u razvijenim zemljama cena zagađenja okoline
iznosi 1-2 % bruto nacionalnog dohotka.
Zagađenje okoline ima različite posledice između kojih su najznačajnije na zdravlje
stanovnika, gde izaziva iritiranje različitih organa, smanjuje otpornost živih bića prema raznim
bolestima, izaziva trovanja i pojavu kancerogenih oboljenja i na okolinu gde prašina i prljavština
izaziva zagađenje zemljišta i voda, uništava šume, i izaziva pad poljoprivredne proizvodnje.
Automobilski saobraćaj utiče sa oko 35% u stvaranju kiselih kiša i sa oko 20% preko
emitovanja ugljendioksida na efekat staklene bašte.
Posredan efekat zagađenja je i na istorijsko nasleđe kroz ugrožavanje istorijskih spomenika.
Povećanje buke preko određene granice povećava osetljivost ljudi na stresove i primorava ih
da uzimaju sredstva za smirenje.

02_rezultati_rada_LO
Page 8 of 8