MINIMIZACIJA BROJA TRANSPORTNIH SREDSTAVA ZA REALIZACIJU

ZADATAKA POSEBNIM CIKLUSIMA

Milorad Vidović
Saobraćajni faku1tet Univerziteta u Beogradu
'Vojvode Stepe 305 Beograd
KLJUČNE REČl: Transportni zadatak, minimizacija'-
dvodimenziona1ni problem sečenja
ABSTRAKT
Rad se bavi problemom odredjivanja minimalnog broja
transportnih sredstava koja je potrebno angažovati za ops1ugu čvorova
na mreži u uslovima kada je prisutno ograničenje ukupnog vremena
opsluge svih čvorova i kada se svaki transportni zahtev mora
realizovati u jednom ciklusu.
Predložen je metod rešavanja ovog transpo- rtnog zadatka i
navedeni su neki praktični pri- meri u kojima je prisutan navedeni
problem.
UVODNI OEO
Problem odredjivanja minima1nog broja sredstava za rea1izaciju
transportnog zadatka rešavan je u ve1ikom broju varijanti za raz1ičite
postavke problema. Pojedinim kategorijama transportnih zadataka
posvećen je i ve1iki broj algoritama za njihovo rešavanje. Nasuprot
ovome prisutni su i oni zadaci koji ni u pog1edu egzaktnih postavki
problema, niti u pog1edu izbora metoda rešavanja nisu u dovo1jnoj
meri istraživani, odnosno prezentirani u 1iteraturi.
(snabdevanje h1ebom, mlekom. stampom ... ). i sl.
Značajno je napomenuti da su zadaci ovog tipa često prisutni i
u slučajevima kada je kapacitet sredstva dovo1jan za ops1ugu
više čvorova. U tom slučaju se grupa punktova koje opslužuje jedno
transportno sredstvo može zameniti jednim čvorom.
POSTAVKA PROBLEMA
Neka se iz baze B ops1užuje m čvorova na mreži, pri čemu svaki
od čvorova generiše transportni zahtev za čiju je rea1izaciju potrebno
angazovati ni (ni≥1) transportnih sredstava (i=1.2 ... m). Sva transportna
sredstva su istog tipa i karakteristika.
Rea1izacija svakog transportnog zahteva. tj. ops1uga čvorova na
mreži sprovodi se u jednom cik1usu. Znači da ops1ugu čvora mi rea1izuje
ni transportnih sredstava u jednom ciklusu.Prilikom opsluge čvorova
transportna sredstva polaze iz baze B i u nju se vraćaju. Trajanje
transportnog ciklusa do svakog od m čvorova je poznato i iznosi Ti (i=l .2
... m) vremenskih jedinica. Vreme za koje svi čvorovi moraju biti
opsluženi iznosi TR (Tr≥ Ti za svako i ), pri čemu nije od značaja redosled
0psluge, ni u kom delu vremenskog intervala će se čvor
opsluživati.Šematski prikaz dat je na slici 1

Ovaj rad posvećen je problemu odredjivanja minimalnog broja

transportnih sredstava u us1ovima kada se iz jednog punkta opslužuje
više čvorova na mreži, pri čemu je za ops1ugu svakog

čvora potrebno angažovati najmanje jedno transportno sredstvo koje se

po završetku ops1uge vraća na ponovni utovar, u po1aznu tačku, uz
ograničenje ukupnog raspo1oživog vremena.

Zadaci ovog tipa prisutni su u različitim klasama makro i mikro

logističkih sistema, u svim onim slučajevima kada je potrebno Za forma1ni matematički opis problema pogodno je uvesti
angažovati celokupni kapacitet sredstva. Kao primeri ovog tipa sledeći sistem označavanja:
zadataka mogu se navesti:
Tr - raspoloživo vreme (Interval strp1jivosti)1)
- distribuiranje materija1a od sk1adišta do radnih mesta u
industrijskim pogonima. (ni, Ti) – karakteristike i-tog transportnog zahteva
- distribucija naftnih derivata do prodajnih punktova
(benzinskih pumpi). l)Pojam intervala strpljivosti preuzet je iz rada S.Vukicevica(5)
- snabdevanje prodajne mreže trgovinskih radnih organizacija

369
ni transportni zahtev koji generiše. i- ti čvor m, izražen u broju
transportnih sredstava
PREDLOG NAČINA ZA REŠAVANJE DEFINISANOG ZADATKA
T Trajanje ciklusa transporta u slučaju opsluge i-tog čvora,
koje obuhvata vremenski interval od polaska iz baze, do trenutka ponovnog Opisani problem može se formulisati na sledeći način:
povratka u bazu
m broj čvorova na mreži ukupan broj transportnih sredstava Nz
koja predstavljaju transportni zahtev naći min Ns = ∑ ni
G
m
Nz = ∑ ni
i =1 uz ograničenja

Ns - broj transportnih sredstava potrebnih za realizaciju opsluge svih čvorova ∑ Tj ≤ TR

Jasno je da potreban broj transportnih sr-edstava za realizaciju ovog
transportnog zadatka Ns, kada se opsluga svakog čvora realizuje posebnom
grupom vozila ni, iznosi:
m je uoćiti odredjene sličnost sa problemima koji se rešavaju u oblasti Layout-a i sa
Ns max = Nz = ∑ ni
i =1
U zavisnosti od trajanja pojedinih transportnih ciklusa, i potrebnog broja
transportnih sredstava za opslugu čvora, moguće je, medjutim pod odredjenim 1)
uslovima dva ili vise transportnih zahteva realizovati istom grupom vozila,
čime se utiče da potreban broj transportnih sredstava Ns bude manji od Nz.
G
pri čemu se G formira na osnovu POPS i ROPS.
Na ovaj, ili na sličan način formulisan zadatak, prema saznanju autora, nije
rešavan. Medjutim, kada se zadatak transformiše u oblik prikazan u nastavku moguce
dvodimenzionim problemima sečenja.
Zadatak je moguće predstaviti u dvodimenzionom koordinatnom sistemu
na sledeći naćin:
Svaki transportni zahtev predstavlja se pra-vougaonikom dimenzija (ni,Ti)

a) PRINCIP REDNE OPSLUGE ČVOROVA-ROPS

Ako postoje bar dva čvora (p i q) na mreži, za koje je ispunjeno da

Tp+Tq≤TR, (p≠q, 1≤p≤m, 1≤q≤m)

2) na apscisu dekartovog pravouglog koordinatnog sistema koja predstavlja vreme
tada je potreban broj transportnih sredstava za realizaciju zadatka Ns
t nanose se vremena Ti i konstruiše se prava t=TR Na ordinatu se nanosi broj
uvek manji od uku-pnog broja zahteva Nz, pri čemu je
transportnih sredstava koja realizuju transportni zahtev (ni).
N=Nz-Ns=min(np,nq)
Ovom transformacijom problem odredjivanja minimalnog broja transportnih
sredstava svodi se na problem rasporedjivanja m pravougaonika na način da
b) PRINCIP PARALELNE OPSLUGE ČVOROVA-POPS
pravougaonik širine TR ima najmanju visinu, odnosno površinu odnosno najmanju
Ako je m≥3 i ako je za čvorove i,j,k ispunjeno da je
nekorisnu površinu (slika 2).
ni ≥nj+nk (1≤ i≤m, 1≤j< m, 1≤k<m) i da je

Ti+max(Tj,Tk)≤TR

tada je potreban broj transportnih sredstava za realizaciju zadatka Ns uvek

manji od ukupnog broja zahteva Nz pri čemu je razlika

∆N=Nz-Ns=nj+nk

Kada su navedeni uslovi ispunjeni za više čvorova na mreži, kao

problem pojavljuje se izbor onih čvorova kod kojih bi primena definisanih
principa rezultovala minimalnim ukupnim brojem transportnih sredstava Ns. S
obzirom da opsluga svakog od čvorova mora biti realizovana u jednom ciklusu,
jasno je da se u zavisnosti od raspoloživog vremena i karakteristika zadatka Ns
kreće u granicama:

m Problem sličan ovome poznat je kao "ograničeni dvodimenzioni problem

m max(n1,n2, ,,, ,nm) ≤Ns≤ Nz = ∑ Ni sečenja" i razmatran je od strane više autora.
i =1
Generalni problem sečenja razmatrali su Brown (1971), Dyson i Gregory
(1974) i Skalbeck i Schultz (1976)1'. Ograničeni problem sečenja razmatrali su
Problem odredjivanja minimalnog broja transportnih sredstava moguće je rešiti Christofides i WhitlOck (1977), pri čemu je predložen metod za rešavanje ovog
tako da se formiraju sve dozvoljene kombinacije redne i paralelne opsluge. problema baziran na dinamičkom programiranju,
Medjutim, već i za mali broj čvorova na mreži, broj dopustivih kombinacija
može biti vrlo velik. 1)P.Y.Wang "Two Algorithms for Constrained Two-Dimensional
Cutting Stock Problems".Op. Res. Nr.3.May-June 1983. Volume 31, 573

370
 Stock Problems", Op. Res. Nr.3,May-June 1983, Volume 31, 573
transportnom zadatku linearnog programiranja i pretraživanju drveta1>.
PRINCIPA REDNE OPSLUGE ili samo PRINCIPA PARALELNE
Metod rešavanja ograničenog dvodimenzionog problema sečenja koji OPSLUGE, što ne predstavlja veće poteškoće.
je, uz izvesna prilagodjenja primenjen u ovom radu zasniva se na algoritmu
koji predlaže P.Y.Wang. Kod praktične primene algoritma pogodno je takodje uvesti još jedan
izmeritelj AT sa značenjem koeficijenta iskorišćenja raspoloživih "sredstvo
Ograničeni problem sečenja pravougaonika predstavlja se na časova" (slika 3).
sledeći način.
Neka je HxW pravougaonik visine H i širine W, i neka je R
skup pravougaonika R1,R2, ... ,Rn, sa dimenzijama h1xw1 ,h2xw2, ...
,hnxwn. definiše se način sečenja sa minimalnim otpadom, pri čemu
se ne koristi više od bi komada pravougaonika Ri. Problem se
predstavlja u obliku
n
maksimizirati
G ∑ xi ⋅ hi ⋅ wi
i =1
ako je 0 ≤xi ≤ bi, Ovaj izmeritelj pogodno je koristiti kao dodatni kriterijum u procesu
xi je intedžer formiranja dopustivog skupa rešenja.

Predložena kombinatorna procedura T.Y.Wanga sastoji se u vertikalnom i NUMERIČKI PRIMER PRIMENE ALGORITMA WANG-a NA
horizontalnom slaganju pravougaonika Ri jedan do drugog. Potom se na REŠAVANJE PROBLEMA ODREDJIVANJA MINIMALNOG
pravougaonik Rj dodaje pravougaonik koji je rezultat primene prethodnog BROJA TRANSPORTNIH SREDSTAVA
postupka. U nastavku se odbacuju svi takvi pravougaonici koji imaju procenat
otpadne površine veći od BT. Na osnovu prikazanog algoritma razvijen je program za mikroracunari u
nastavku su dati re- zultati koji se odnose na sledeći transportni zadatak:
Na taj način algoritam generiše sve moguće pravougaonike saglasno
datim ograničenjima i datim parametrima.

U ovom radu iskorišćen je jedan od dva algoritma koje predlaže

P.Y.Wang. Algoritam se sastoji iz sledećih koraka:
Rešenje je dobijeno za vrednost BT=O,08, i rezultati su
KORAK 1 a) lzbor vrednosti za BT (0 ≤ BT ≤1) prikazani u tabeli 1.
b) Definiše se
L(0)=F(0)=(R1,R2, ...,Rn), k=1

KORAK 2 a)Sračunava se F(k) što predstavlja skup pravougaonika T koji

zadovoljavaju:

(I) T se formira horizontalnim ili vertikalnim slaganjem dva

pravougaonika iz L(k-l)
(II) Nekorisna površina ne prelazi a(T)
(III) Pravougaonici Ri koji su u T ne krše ograničenja b1,b2,...,bn

KORAK 3 Ako je F(k) neprazan k=k+1, i ide se na korak 2, u suprotnom

ide se na korak 4

KORAK 4 a)M=k-1
b)Bira se pravougaonik u L(M) koji ima najmanju nekorisnu
pavršinu na osnovnom pravougaoniku HxW

Da bi se navedeni algoritam mogao primeniti za rešavanje problema Kolone označene sa i odnosno j govore o načinu rasporedjivanja
minimizacije broja transportnih sredstava potrebno je definisati visinu pravougaonika. Znak (-) znači da se odnosni pravougaonici slažu jedan na
pravougaonika H. Imajući u vidu prethodna razmatranja, moguće je kao drugi, a (+) da se slažu jedan do drugog. U slučaju da je i>m i/ili j>m radi se 0
visinu pravougaonika koristiti gornju granicu mogućeg broja transportnih pravougaonicima koji sadrže dva ili više pravougaonika iz skupa R, pri čemu
sredstava vrste rb=i, tj rb=j govore 0 kojim se pravougonicima radi, na osnovu čega je i
konstruisan raspored pravougaonika na slici 4.
m
Ns max = Nz = ∑ ni
i =1
Očigledno je Ns=25, gde je N=Nz-Ns=48-25
Međutim, da bi se skratio postupak utvrdjivanja minimalnog broja
transportnih sredstava, pogodno je umesto Nsmax za visinu pravougaonika Rezultat je pogodno prikazati upravo u obliku crteža jer se na taj način
uzeti H=N1 transportnih sredstava (N1<=Nsmax), pri čemu se N1 odredjuje, može lako uočiti koja vozila se koriste za opslugu kojih čvorova, pri čemu je
u zavisnosti od karaktera zadatka na osnovu prethodne primene samo prisutna i vremenska komponenta.
1) P.Y. Wang ."Two Algorithms for Constrained Two-Dimensional Cutting
 slika 4

Imajući to u vidu logično je da se algoritam može primenjivati i kao

algoritam za UPRAVLJANJE RADOM VOZNOG PARKA u slučaju
realizacije zadataka koji imaju navedeni karakter.

Razmotreni metod rešavanja problema minimizacije broja sredstava

u uslovima realizacije transportnih zahteva posebnim ciklusima
omogućava da se na prilično brz i efikasan način dobije odgovarajući
izlazni rezultat. Medjutim, primena ovog metoda limitirana je
raspoloživim memorijom računara. Značajno je napomenuti da za realne
zadatke do cca 20 čvorova nema posebnih problema osim zahteva za
dovoljnim memorijskim prostorom.

O uslovima optimalnosti rešenja kao i ostalim detaljima koji se

odnose na primenu algoritma detaljnije se može videti kod P. V. WANG
(1).

REFERENCE

1. P.V.Wang "Two Algorithms for Constrained Two- Dimensional

Cutting Stock Problems",Op.Res. Nr.3 May-June 1983 Volume 31, 573-
586

2. Christofides, N;and C.Whitlock. 1977 "An a-

19orithm for two-dimensional cutting problems"

Opns. Rs. 25,30-44

3. Oyson,R.G.,and A.S.Gregory. 1974 "The cutting stock problem in the

Flat Glass Industry, Opnl.Res.
Quart. 25 41-53

4. Skalbeck,B.A.,and H.K.Schultz, 1976."Reducing trim Waste in

Panel Cutting Using Integer and
Linear Programing. Proc.West.AIOS Conf. (March).

5. S.Vukičević. "Prethodna tehnološka koncepcija kao uslov za

projektovanje varijantnih tehnoloških rešenja",Zbornik radova sa
savetovanja "Privredni i saobraćajni značaj robnotransportnih centara i
carinskih zona",Beograd 1986.

372