Teorija slicnosti i matematicko modeliranje

objekata i procesa

Dr Dragutin Lj. Debelj/wvic, dipl. int.,

MaSinskifakultet, 27. marta 80,11000 Beograd

U radu se razmatraju neka osnovna pitanja analogije jizickih velicina, dinamickih macica

procesa i teorije slicnosti i njihove povezanosti sa danas aktuelnim matematickim modeliranjem

strujno-tennickih procesa. lzloiena teorijska razmatranja propratena su pogodno

izabranim primerima.

1. Uvod Uvedene dinamitke velitine omoguCavaju da se defin~u dina­

mitke znatice procesa. Naime, osobine kapacitivnosti C, olpor­
Priroda objekala i procesa koji se susreeu u sislemima aUlO­ nosti R i Inertnosti I odredene su tada sledeeim relacijama:
malSkog upravljanja, veoma je razlitila. Medutim, promene
pojedinib vel i~ina lib procesa, u nestacionarnim (neuravno­ C = (AV) alcumulirana velitina (2)
tefenim) radnim rehmima, u osnovi podlezu opStim zakonima (NA) napor
tizike (jedoatina masenog i energelsltog bilansa, jedn a~ina
impulsa odnosno kolitine i momenta kolitine kretanja), tako R=(NA)~ (3)
da se bez obura na neke specifitnosli procesa, a nakon uvo­ (TK) tok
denja relativnib odstupanja, dobijaju, po f~rm i , identitni male­
mati~ki modeli. Tada se govori 0 analogiji fizi~kib velitina I = (NA) napor (4)
razmalranib procesa. Zbog toga ima smisla vr~iti analizu oso­ (UB) gradijent tolca
bina matematitkih modela i na osnovu dobijenih razullata Prethodne relacije izveden su pod prctpostavKom da su 00­
izvoditi zaklju~ke 0 modeliranim procesima, leao da su ispi­ nasi izmedu d inami~kih velicina linearni. Ove relacije lako se
tivanja vrkna na njima samim. Jasno je da se pritom pretpos­ prrniruju na nelineami slutaj:
tavlja da su izvedeni rnatemati~ki mode Ii verodostojni, ~to
lreba i preveriti. _ d(AV) _ d(NA) _ d(NA)
C - d(NA) , R - d(TK)' 1- d(UB) (5)

2. Analogije fizickih velicina - dinamicke
znacice
Pri razmatranju analogije fizitkih velitina razlitilih procesa, od
posebne je vamosti utvrditi poslojaoje zajednit kih dinamitkih
veli~ i na i znatica procesa. Izlaganja koja dalje slede U osnovi se
oslanjaju na maleriju datu u lit. [6].
Tri osnovne dinamit ke velitine su: akumu lirana velitina CAY),
10k (TK) i napor (NA).Sve ove nazive treba shvatiti u njihovom
naj~irem smislu, a to je najlakk postici aleo se pred ocima imaju
uvele bilansne jedn a ~ i ne , ispisane za ncuravnotezcna stanja
proccsa. Tada je jasno da se pojam akumulirane velitine moze
vezivali za masu , energiju i kolitinu kret anja, a 10k (protok,
st ruja , molami !Ok itd.) za uzrocnika Ie akumulacijc, bilo da je
nastao leao rezultat dejslva pri~ utni h van kontrolne granice,
bilo kao posledica generisanih unutrasnj ih napora (potencijala,
razlilee prilisaka itd. ).
Iz jednatina (2-4) lako se uOCava povezanost dinarnitkih veli­
tina i znatica procesa. Te veze mogu se i grafitki prikazati u
vidu tzv. dinamitkog kvadrata (51. 1).
Jasno je da je uvek interesantno odrediti dinamitke znatice u
konkretnim slutajevima, jer se tako pru7.a mogucnosl njihovog
poredenja i uotavanja analogije flZitkih velitina koje su pri­
sutne kod razmatranih, po prirodi, razlititih procesa.
U dodatku br. 2 nalazi se tabelarni prikaz dinamitkih velitina i
dinamitkih znatica za veliku vecinu procesa koji se javljaju . U
na~ l avku sc navodi jedan primer odrcdivanja dinamitkih wa­
tica pozna tog strujnog prdcesa.
U sud, poznate gcometrije, dolia: i oti~ voda kroz reguliSuci
vent il ot pornosti Rv.
Odredi ti dinamitke znatice ovog procesa u o~t i m brojevima
(sl. 2).

Pored ove tri dinamickc velicinc za pot puno opisivanje proccsn, U lit. [2, 3] je odred n dovoljno tatan, Iinearizovani malc ­
potrcbno je, analogno sa mehanicisrickim pojmom uorLanja, ma ticki model ovog proccsa, u obliku:
uvesti i dinamicku vclicinu ubmmja (UB). lzmcdu ovog ubr­ 'l"X;(I) + x,(t) = 2U(I) (6)
zanja i dinami~k:c vclitine toka (1'K) postoji sledcCa vew:
gdc jc:
VB = d(~~), TK = f CUU) dl
o
(I) x,(t) = M(I), u(t) = ADI(l) (7)

Kfim arizacija grcjanjc h/adm jee br. !/I W . 29

 vremenske I druge konsl ante procesa prisutne u njegovom
T =ARy[s], R y
­ (8) matemati~kom madelu.

Saglasno jedna~in i (2), mofe se napisati da je:

r--------------;
C = (AY) = mN = p A h n =pA [kg/m] (9) I
I
0
I
I
I
(N A) hN hN I I
koe ficijenllcapacitivnosti. :I v KG
___ _
' lit no, oa osnovu jed. (3), ima se da je: 1

R" = (NA) = 2 hN [ms/kg] (10)

(TK) G2N

koeficijenl otpornosli ventila koji uzima i vrstu protocnog flu­ Dz

ida.
Siika 2.
Alea se ne razmatra vrsta protocnog fluida, dobij a se:
Nairne, ideja koja se ovde razraduje i izlaze polazi ad ~inj en iee
R = (NA ) =2 hN = R y [s/m2] (11) da u~tinske osobine procesa moraju biti obuhvaeeoe icr02
(TK) D2N
formu matematitkog modela u naj~irem smislu le reti, ali
U oba slu ~ja dinamjtke zna~i ee sadrie umnaZak 2, koji polite OB A VEZNO i kroz vremenske i druge konstante lcojc u
od linearizacije. Mo~e se joo pokazati da se: njemu figuri~u.

T = CR" [s] (12)
vremenska konstanta procesa moze izraziti preko dinamitkih
7..natica procesa.
stika 1.
3. Teorija slicnosti i matematicko
modeliranje objekata i procesa
U ve1ikoj veeini t ehnolo~lc i h procesa i procesa u op~le, nedopus­
l ivo je zanemarili neke oc1 bilnih fizi~ki h poj ava: Irenje, in­
erlnost , nebom ogeoosl flZitkih polja, vremensku promenlji­
Ivost parametara , konatno vremc prenosa signala keoz proces
1 drugo. Oncla Je prirodno da ee se prilikom ovakvog rigoroznog
sagledavanj a svih osobina procesa dobiti njegov veoma slozen
malem a l i~Jri model, naj te~ izrazen sistemom nelincarnih,
pareijalnih , difereneijalnih jed n a~ina sa ka~njenjem i vremenski
promenljivim , a nekada i sa funkcionalnim koefieijentima.
Stepen idealizacij e procesa zavisi od usvojene kontrolne grani­
ee i od broja 1 karakt ra uvedenih pretpostavki. Sa eiljem da se
dobijeni matematitki model ~to holje iskoristi u praksi, ncop­
hOOno j e uvek zapitat i se 0 oprilvdanosti usvojcnih pretpostav­
kl. tmaJuei oa umu da ee za klJu tei 0 pona~nJu procesn biti
tatnili ukollko je izvedeni mat emil tl t ki model vcrochlstOjnijl
sl var'nom rrocesu , pitanje idealii'Clcljc proeesa dobijCI roscbno
oa tciini.
I JO~ ndto. U vedcnc rretposldvkc ne bl Ir c ~<II11l!il pOlisl1u U
drugi plan :, u ~tinsk c karaktcrisl ike proecs; Do :;ad" se to
uglavnom veri fikoval o kroz ancll izu v e md ()~ l()Jnosli lzvcdcnog
matc matitkog moocla, ~t O J~ I ,asvim orravdan o. Mcdutim,
kao pevi pok. z<l rel,i usrc~nog m, xlcliran}! mugu da posluzc i
D a bi sc to belje razumelo, podimo od j ednog ~isto str ujoog
proeesa. Sa pravom se otekuj e da ee u parametrima ~odela
ligurisati rccimo te nnodinam i~ke veli ~i ne lcoje karak1en~u raze
menu toplote. Isto talco, otelcuj e se da ee u jednom termj~lcom
proeesu, npr. provodenju toplote u matemati~kom modelu,
odnosno u konstimtama , figu risati koeficijent provodeoJa top­
late, neka ka rkteristi~n a dufina i ~irina itd. Da bi se u tom
smislu moglo raspravljati, potrebno jesve m atemati~ke modele
svesti na takve forme Icoje to i omogutavaju. Zbog toga se
predlaze svodenje linearizovaruh matematitkib modela u rela ­
tivnim odst upanjima na takve oblikc, da sve prisut ne konstante
(vrcmenske iIi bilo koje druge; testo ove konstante zovemo
parametrima modela) budu BEZDIMENZIONE. Zna~aj
ovakvog pristupa ogleda se u ~iojeoici cia lcada je to postignuto,
sve Ie konstante, u osnovi, mogu da se pR.IKA.Zu KAO prosti
~in i oci dobro poznatih, iz teorije slitnosti , BEZDIMENZIO­
NIH BROJEY A Tada se inieijalna verifikacija matcmalitkog
modela moze izv~ili , analizirajuei be7.dimenzione kanstante i
zast upljenost odgovarajut ih bezdimcnzionib brojeva shodno
bitnim obelef.jima razmatranog procesa.
Svodenje matematit kih modela na prikJadou (trazenu) formu
rclat ivno sc lako obavlj a i u procesima sa usredsredeoim i sa
raspoc1elj cnim parametrima. Nairne, za prve se uvodi pojam
bezdimenzionog vremena, a za druge islO to, uz prisustvo
hezdimenzionih duzina, povn:ina itd.
Na nekoliko prostih primera, bez deta!jnih oblja~njenja uslova
pod kojim su izvedeni razrnalr ani matematitlU modcli, bite
izlozena ova jednostavna idej a. Izvcdeni matematitki modeli,
detaljni opisi procesa, simbolitko-funkeionalne ~me I blok-di­
jagrami, iscrpno su dati u lit. (2, 3]. Daleko veei broj primera,
na kojima je pokazano uno isto ~IO ee i ovde biti ilustrovano,
moze sc nati u lit. [1] . '
Kan prvi primer uzmimo j edan sl ruj ni proces sa usredsredenim
parametrima, lcoji smo vet posm al rali. Sud na sl. 2. j e lipi~n
prcdstavni k ove klase proccsa . Aka se prvi sabirak u njegovoj
di fc reneijalnoj Jcdnatini pon ~nj a podcli i po m no7j~a pogod­
no izabranom vrcmenskom konstantorn, dobija sc :
'j" . );,(1) + x,(tI = 2u(t) ( 13)
., TAR., 2Ah:-; 2Ah:-; h~ I I
I - ----------- - --
-r - r - r[) 2:-; - IWA - rw - r ... - Ho ( 14)

30 KlimlJlizacij a grejanje hl/Jtlmj<! • br. 211993.

nova bezdimenziona ko nstanta reciprocno proporcionalna kri­
terijumu bronomnosti ka rakteri~ svC strujne procese ovoga
lipa (videti lil. [1 7]).
Za strujne procese sa raspodeljenim parametrima, pored kri­
terijuma hronomnosr i Ho, od znataja je i Ojlerov bezdimen­
zloni broj (videti dodatak br. 3). Za neke primere avih procesa
videti lit. [1J.
Na sl. 3. prikazan je proces prolaza toplote lcroz ravan zid,
konatne de blj ine, znati jedan termitki proces. Razmatrajuci ga
kao proces sa usredsredenim para metrima, izveden je, uz broj­
ne pretpostavke, u lit. [3] njegov matematitki model u obliku:
TXi(t) + Xi( t) = Kuu(t) + K.z(t) (15)
Isti bezdimenzioni broj javio se i pti razmatranju ovog procesa
kao procesa sa usredsredenim parametrima, ~to mati da bez
obzira na prilaz matematitkom modeliranju, u vezi sa homo­
gen~u temperaturslwg polja, ova lcarakteristilca ne mofe
izostati.
Slitni rezultat i pojavljuj u se i kod odredenih klasa razmenjivata
topolate (lit. (l D·
4. Zakljueak
Pogodnom transformacijom, ma tematitki model ra zmatranog
procesa se mofe prikazati u takvoj farmi, da sve konstante koje
fig ur~u imaju bezdimenzio ni oblik. Njihovom analizom, uva­

gde je: Zavajuti prisutnost bezdimeozionih brojeva koji ih oformlja­

avaju, lako se mofe sagledati su ~ti na procesa i pau~lno oceniti
Xi(t ) = 66z(t), u(t) = 68g(t), z(t) = 6 6 L(t) opravdanost usvojenih pretpostavki, kao prvi korak ka konat­
noj verifikaciji matematitkog modela. Na nau primera je ilus­
. p z · Cz • O. 0 trovana ideja i navedena litera tura iz koje se 1.3interesovani
1 = [s], uz ;r .... 0 ,{ ... co (16)
a gl + a Zl titalac mofe bolje upoznati sa ovde izlofenom problemat ikom.
Svodenjem jednatina na potpuno bezdimenzioni oblik, dobija
se: 5. Literatura
T" = I = p z . Cz . 0,
(17)
[1] Arandelovic, M.: Kriticka analiza opravdanosti konven­
T a T cionalnih pretpos/avld koje se korisle pri matenuuilkom
modeliranju strujnih i strujno-termickih procesa, diplomski
a kor i~renje m iz[a1.3 1.3 temperat ursku provodljivost a = rad, Ma ~ins ki fakultet, Beograd, 1991.
Az [2] Oebeljkovic, 0.: Dinamika objekauJ i procesa, Ma~insk i
-- kona~no:
p z . Cz fakultct, Beograd, 1989. (ll izdanjc),
[3] OebeljkovU, D.: Zbirka zadalaka iz dinamike objekata i
T" = Az Oz ! :: Az ~ = J... ~ = J... W Oz = procesa. MaSinski fak ultet, Beograd 1990.
a. r i a l aT Bi aT Bi a [4] Oebeljkovic, D.: StohastiCki linerami sislemi alltomalskog
Pe Pr Re /lpravljanja , Ma~inski fakulte t, Beograd, 1992. (II izdanje).
= Bi =8i (18) [5] Debeljkovic, D.: Osnovi leorije identifikacije objekala i pro­
cesa, Ma~inski faku ltet , Beograd, 1987.
Lako se uocava da se bezdimenziana konstanta sastoji od tri [6] Kecman, v.: Dinamikaprocesa, Liber, Zagreb, 1985.
bezdimenziona broja. Rejnoldsov broj ukazuje na znataj vrste
strujanja uz razmatra ni zid, Prantl v na vezu brzinskog i tem­ DODACI
peratu rskog polja u slruji fl uida, a Bioov broj karakteri~e in­
teOlilel razmene toplote izmedu granitne povr~ ine zida i spo­
lja~nje akoli!le, u odnosu na provodenje toplate u tvrslOm telu,
Dodatak hr. 1
odnosno krare predstavlja odnos unutra~njih i spolj ~nji h ter­ Oznake
mitkih olpora.
A - povdina popretnog preseka
Isti ovaj proees mok se posmatrati i bez prelaza taplate. Znati, a - koeficijcnt temperaturske provodljivosti
aoalizira se sarno provodenje toplate kroz zid. Tada se dabija C - lcapacit ivnast
dru gatiji izraz 1.3 vremensku ko nstantu : c - spcc ifi ~na taplo ta
D - za preminski protok
Cz . o~ [sl
T.t = pz . A G - maseni protok
(19)
z g - ubrzanje Zemljine tefe
odnosno: h - niva
I - inertnost
T' = T.t =p • . Cz • oi _ A• . ~~ = o~ __ (20) R - atpornost
T Az T Az a T a T Fo T - vremenska konstanta
T·- bezdi menziana kanstanta
Bezdime nziona konstanta sadrzi sarno Furijeov broj. koji
- vreme
uvodi u razmat ra nJe uticaj vre me na na termitke pojave i pred­
stavlja vezu izmed u fizitkih osobina i dimenzija tela i vremen­ u - upravljat lca ve li~ina
ski h promena te mpe rat urskog polja u razmatranom telu . w - brzina strujanja
Xi - izlazna velitina
Ako se ista pojava posmatra kaa proces sa raspodeljcnim a - koc ficijcnt prelaza loplate
para metrima, dobija se matematit ki mode l u vidu : a. - parcijalni izvod
6 - odstupanjc
~ - debljina
I - karakte ristitna dulina, ~iri na
(21) e - temperatura
.l. - Jcoe ficijcnL provodenja toplate
gde je: ~ - prestorna koordinata
p - gustina
• aT . ~ • [
T :: Fo =- I ' ~ = I' t = r (22) r - bezdimc nziono vre me

Kiimalizacija grejaflje Madellje. hr. 2/1993. 31

Donji iodeksi Gornji indeksi
1 - ulaz - izvad po vremenu
2 - izlaz
u - ulaz
Posebne o ZD Bke
i - izlaz
v - ventil
~() - relativno adstupanje
- bezdimenziona veJj~oa

Dodatak br. 2. Analogije fizickih velicina. Dinamicke velicine i znacice

Termitki Mehanitki procesi
Procesi akumulaeije Strujanje f1uida
procesi translaeija rotaeija lranslacija rolacija Dimenzija
~----.----------~------.-----4------+------.-----~----~~~~~~--~----~
AV m m E m 1= mw 1= mw Lz = Jzw
Akum ulirana velitina
kg kg J kg kgm/s m rad kgm/s

TK G G e G F w F Mz
Tok kg/s Jls kg/s rad/s N Nm
kg/s N mls

NA H p () p w F Mz w
Napor
m K m/s N Nm m/s rad/s

Koeficijenl kapaeiteta .... V m I

Ap me w =m Jz
RpO p
Linearan Nelinea ran ....
C= AV -~ kg/m JIK kg mIN radlNm
NA C - d(NA)

Koefi cijent a tpora 2H ~ ~ w

L NL m m e m F

R = NA R = deNA) _ m_ N/ m2 _K_ N/ m2 _m/_s _N_ Nms m/ s rad

TK d(TK) kg/s kgls J/s kgls N mls rad N Nms
r_------J-----~~_+--~--_+--~--~------~--~--~------+_------t_------r_----~r_------r_--- --
Koefieijen l inercije L w 1 1
m J
L NL A dF/ dt CS c.p

" _ d(NA) m m rad

I' = NA
UB - d (d~~) m N
kg
N Nm

Dodatak hr. 3. Teorija slicnosti - bezdimenzioni brojevi

)

Arhimcdov broj Ar=~~ Kriterijum promene faze Kr = __

r_
P ,,2 cpM

Biotov broj s.1=4,

al Machov broj Ma=~
C

2
al
Ca nchyjev broj Ca= ~ Nusseltov broj NU = T
F

Eulerov broj Eu=~2 Pecletov broj Pe = wI

pw a
a~1 r
Fourierov broj Fo=­ Prandtlov broj Pr = ~
12 a

. ~ Re = wI
Froudeov broj Fe = -­ Reynoldsov broj
gl
"
1\
Galileij(..'V broj Ga=~z Schmidtov broj Sc = .!L
l' "P
()Ls - ()Lw W
Guhmanov broj Gu = Stronhalov broj Sh = ­
IILw nl

Grasho[fov broj Gr = gl-'M Stan10nov broj St =....!!.....­

2 crPw
"
Kriterijum hronomnosti Ho=,
WT
Kri lerijum gcomctrijske sli~nosti n= r:I'

Klimatizacija gre/allje h/adtflljc _ hr. 2/1 993.